Srbija

[KREMENAC]

Sta te cudi? Svi ih zacerali od sebe. Jos se samo nisu medjuse pobili. A to im sljeduje.

Vozd Karadjordje ubi oca i brata jer se nisu slagali sa njim. NJega kum sjekirom iskomada. Da je barem macem ko junake.
One Obrenovice iskasapili. Dragu MASIN probadali sabljom kroz vaginu, bojali sa da nija trudna. Na kraju ih sa balkona bacili sve izlomljene. Na sahrani nisu dali da se otvore kovcezi vec ih zalili betonom. Nisu ih crnogorci od mala jada odjebali. Gore biti Srbin u CG nego u Srbin u 'rvackoj.

[Krokodil Behko]

[Pasaga]

“Baba četnik” pobjegla iz podgoričkog suda u Ambasadu Srbije u Crnoj Gori
na pomolu diplomatski spor

Crnogorsko ministarstvo vanjskih poslova zatražilo je u četvrtak od Ambasade Srbije u Podgorici da omogući ulazak policije u prostorije tog diplomatskog predstavništva nakon što je srbijanska državljanka Branka Milić, optužena za pokušaj terorističkog napada na dan crnogorskih parlamentarnih izbora 16. oktobra 2016., iz suda u Podgorici pobjegla u zgradu Ambasade Srbije prije nekoliko dana.




Branka Milić, koja sama za sebe kaže da pripada četničkom pokretu u Srbiji, pobjegla je prošlog petka iz sudnice Višeg suda u Podgorici, gdje se protiv nje, 13 njenih sunarodnjaka i dva ruska državljana vodi sudski postupak te se sklonila u Ambasadu Srbije u Podgorici.

Kako je saopćeno, crnogorski MVP ponovno je danas pozvao srbijanskog ambasadora Zorana Bingulca na razgovor i tom mu je prilikom, sukladno Bečkoj konvenciji o diplomatskim odnosima, uručena nota sa zahtjevom da Ambasada Srbije omogući pristup i ulazak nadležnih tijela Crne Gore u prostorije Ambasade, što je zatraženo na temelju nacionalne potjernice, čije izdavanje je u srijedu naložio podgorički Viši sud.

MVP je zatražilo što brži odgovor Srbije na zahtjev, ističući da će crnogorska tijela i dalje postupati u skladu s međunarodnim pravom, pravnim poretkom Crne Gore i svjetskom diplomatskom praksom u cilju omogućavanja nesmetanog vođenja sudskog postupka. Ambasador Bingulac rekao je da će uručene dokumente proslijediti nadležnim organima Srbije.

S druge strane je crnogorski posebni tužilac Milivoje Katnić zatražio na današnjem suđenju da se postupak protiv Branke Milić izdvoji i da joj se sudi kad se steknu uvjeti za to, navodeći kako sumnja da je njen bijeg organiziran unaprijed, s ciljem odugovlačenja postupka.

[Veca]

Prvo...prekrsajna prijava ne ulazi u dosije...
A remecenje javnog reda i mira jest prekrsajna, a ne kaznena...
Drugo...svaki ce ti policajac takvu stvar samo okrenuti glavu i odvesti onog debila...
Trece...nigdje i ne pise, da ga treba prebiti javno...dovoljno je da prisutni odlucno stanu u obranu zrtve...
A i da popijem prijavu...ne bi mi bila prva, a najdraza svakako

...ovaj slucaj sam tek sad procitala...ne ide mi u glavu da netko moze, u takvom slucaju, da ne reagira...valahi, ja bih i glavu izgubila, nema teorije da bih se mogla suzdrzat...kod nas je ne reagiranje kaznjivo, znaci, moras!
Unterlassene Hilfeleistung ist strafbar
Jeder ist den Umständen entsprechend verpflichtet, andere im Notfall zu unterstützen. Bleibt dies aus, liegt unter Umständen unterlassene Hilfeleistung vor. Diese kann mit einer Geldstrafe oder sogar mit Haft geahndet werden......koji ne znaju latinicu -----Недостатак пружања помоћи је кажњив
Сваки од њих је под оваквим околностима потребан за помоћ другима у хитним случајевима. Ако се то не догоди, може доћи до пропуста да се пружи помоћ. Ово се може казнити новчаном казном или чак затвором
Nedostatak pružanja pomoći je kažnjiv
Svaki od njih je pod ovakvim okolnostima potreban za pomoć drugima u hitnim slučajevima. Ako se to ne dogodi, može doći do propusta da se pruži pomoć. Ovo se može kazniti novčanom kaznom ili čak zatvorom

[Mala_Mu]

Objektivno nema sta

[Krokodil Behko]

[Mutevelija]

E jest ti dugo i trajo behko

[srculence7]

Retko se može pročitati o protestima, uglavnom N1 televizija solidno i nepristrasno izveštava a zanimljivo je kako žele da preokrenu priču, obezvrede značaj i pripišu to LGBT populaciji ili beznačajnim čarkama opozicije.




U saopštenju koji su potpisali organizatori protesta Jelena Anasonović i glumac Banislav Trifunović od RTS-a se traži „objavljivanje istinitih podataka o broju okupljenih nezadovoljnih građana, emitovanje verodostojnih snimaka sa protesta, kao i objavljivanje zahteva demonstranata“.
Građanski protest „1 od 5 miliona“ nastavljen je i u subotu, 22. decembra, ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Radio televizija Sbije treba da bude javni servis svih građana. Umesto toga, RTS je saučesnik u prikrivanju istine i kreiranju paralelne, lažne stvarnosti koju Aleksandar Vučić stvara već šest godina.
Zahtevi prvog i drugog protesta, upućeni vlasti, ostaju:
– Otkrijte javnosti nalogodavce ubistva Olivera Ivanovića,
– Otkrijte javnosti nalogodavce pokušaja ubistva Borka Stefanovića,
– Otkrijte javnosti ko je pokušao da ubije novinara Milana Jovanovića i ko je to naredio.

Podsetimo, pre dve nedelje u Beogradu je održan prvi protest dela opozicije bez stranačkih obeležja, sa porukom „Stop krvavim košuljama“ kao odgovor na prebijanje Borka Stefanovića u Kruševcu.

Na Vučićevu izjavu da neće ispuniti zahteve opozicije makar ih na ulice izašlo pet miliona, reagovao je Savez za Srbiju.

„Jedini zahtev protesta je bio da prestane nasilje i Aleksandar Vučić nam je jasno rekao da taj zahtev ne prihvata. Tvrdnja da ga ne interesuje stav pet miliona građana Srbije i da će on nastaviti da odlučuje kako on misli da treba, govori da smo u pravoj diktaturi“, kazao je predsedavajući SzS Nebojša Zelenović.

[Username]

N1 je strana kompanija

Ostale drzi Vucic

Uzivajte u nepristrasnim medijima

[KREMENAC]

Taman Vučić pošto da gradi fudbalske stadione a opozicija se vazdigla.

[Username]

Nemojte puno kritikovati srbiju da nam ne dodje srculence

Taman smo se rijesili space i male

[Krokodil Behko]

N1 je u regiji još i najbolji, vjerovatno iz razloga što su pod stranom šapom.

[Mala_Mu]

Beograd je ustao protiv Vučića, tisuće ljudi izašle su na ulicu: "Počelo je"



TISUĆE ljudi u nepreglednim kolonama izašle su u subotu navečer na ulice Beograda na veliki prosvjed protiv Vučića. Riječ je o protestnoj šetnji protiv nasilja koja se održava već tjednima, a koju srpske vlasti, uz pomoć dobrog dijela medija, na svaki način žele ugušiti i omalovažiti.

No, sudeći prema snimkama, to im nije uspjelo. Tisuće, ako ne i desetine tisuća ljudi večeras su prošetale središtem srpskog glavnog grada.

Prosvjed je počeo oko 18 sati na platou ispred Filozofskog fakulteta, a onda je krenula prosvjedna povorka.



"Jedan od pet milijuna"

Naziv prosvjeda je "Jedan od pet milijuna", a riječ je o jednoj ranijoj Vučićevoj izjavi.

Sudionici prosvjeda su, kako piše N1, zviždali i nosili transparente s natpisima "Ima nas pet milijuna", "Dosta laži, penzioneri su gladni", "Šetam, ne želim otići".

Prvo se obratio glumac Branislav Trifunović koji je okupljenima poručio da ako ih pitaju tko je organizator prosvjeda, oni odgovore da je to Aleksandar Vučić, jer da nije njega, ne bi bilo ni protesta.

Zatim je govorio novinar Srđan Škoro koji je građanima poželio sretnu Novu godinu bez Vučića.



Organizatori prosvjeda ponovili su svoje zahtjeve da se rasvijetli ubojstvo Olivera Ivanovića, da se otkriju nalogodavci napada na novinare i opozicionare, kao i da opozicija dobije pet minuta prostora u Dnevniku RTS-a.

Tim zahtjevima je dodan još jedan – smjena ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića.

Pokušaj provokacija

Kolonu je kod beogradskog Doma omladine pokušala presresti grupa od stotinjak ljudi koja je nosila transparente “Ne damo Kosovo”. Njih je policija, međutim, zaustavila i incidenata nije bilo.

Branislav Trifunović upozorio je okupljene da na trasi šetnje može doći do provokacija, ali je zamolio da na njih odgovaraju poljupcima.

Kod RTS-a je puštena snimka izjave predsjednika Srbije Aleksandra Vučića u kojoj kaže da neće ispuniti nijedan zahtjev makar ih se skupilo i pet milijuna, a potom je raširen transparent "Počelo je" i zapaljene su baklje.

Organizatori prosvjeda pozvali su građane ispred RTS-a da naprave što veću buku. "Kada nas već ne žele vidjeti, onda neka nas čuju", poručili su, piše N1.



index.hr

[KOMESAR]

Gotov je!

ca537cec2f086246663f68d81ef3a83d.jpg

[Pasaga]

Picousti...
...ma jok ....
dok potpise Kosovo ....

[KOMESAR]

Picousti...
...ma jok ....
dok potpise Kosovo ....

Četnik je to!

[srculence7]

Najavljeno uvođenje doživotne robije

Vučić je 12. januara, nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, najavio uvođenje doživotne kazne za najteže prestupnike, uz mogućnost uslovnog otpusta nakon 25 godina, a dva dana kasnije je pojasnio da ta mogućnost neće biti dostupna svima.

„Kada sam govorio o uslovnom otpustu posle 25 godina, kako postoji u evropskom zakonodavstvu, to se neće odnositi na sva krivična dela – dakle, za krivična dela ubijanja dece, višestruka ubistva u povratu, za najteža krivična dela u sticaju takve mogućnosti neće biti“, kazao je Vučić.

Međutim, Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, upozorava da bi Srbija, ukoliko usvoji takav predlog, mogla da se nađe na udaru kritika Saveta Evrope.

“Na nivou Saveta Evrope doživotna kazna ne može da postoji, a da se ne preispita posle izvesnog vremena, obično nakon 25 godina od izricanja. Ako ne bi bilo uslovnog otpusta, to bi bio problem, s obzirom na to da smo mi preduzeli određene prakse Saveta Evrope onog momenta kad smo postali članica te institucije”, objašnjava Boljević.

Iako postoje primeri država-članica Saveta Evrope koje imaju praksu izricanja doživotne kazne bez prava na uslovni otpust – poput Velike Britanije, Bugarske ili Slovačke – ne bi bilo dobro po međunarodni imidž zemlje, ali ni po ljudska prava da se Srbija nađe na toj listi, ocenjuje pravnik nevladinog Beogradskog centra za ljudska prava Vladica Ilić.

On ukazuje na to da bi, ukoliko doživotna kazna bude uvedena, trebalo raditi na popravljanju prakse uslovnog otpusta i pomilovanja.

Prema aktuelnim statistikama, u Srbiji je stopa uslovnog otpusta jedna od najnižih u regionu, a pomilovanje se gotovo ni ne koristi za lica koja izdržavaju kazne od 15 godina naviše.

Podaci Beogradskog centra za ljudska prava pokazuju da je od 2013. godine podneto više stotina molbi za pomilovanje, a predsednik Republike nije potpisao nijedno.

“Ti podaci ukazuju da mi, čak i ako uvedemo kaznu doživotnog zatvora, možemo hipotetički doći u nelagodnu situaciju, a to je da instituti koji bi trebalo da omogućavaju osuđenom da jednog dana povrati slobodu na osnovu dobrog vladanja – a to su uslovni otpust i pomilovanje – ne budu delotvorni i da mi iz tih razloga budemo proglašeni državom odgovornom za povredu člana tri Evropske konvencije o ljudskim pravima – nečovečno i ponižavajuće kažnjavanje”, objašnjava Ilić.

Zlatko Nikolić, doktor socioloških nauka i viši naučni saradnik Instituta za kriminologiju u penziji, međutim, ukazuje da tendencija da se oštrijim kažnjavanjem prestupnika smanji broj krivičnih dela nije dala rezultate.

Nikolić smatra da političari ne bi smeli da povlače populističke poteze kada je reč o ozbiljnim temama, kakva je izmena Krivičnog zakona države.

„Doživotna kazna zatvora je samo emotivna potreba uplašenog javnog mnjenja. Političari imaju pravo da se služe i time i da predlažu tako nešto. Međutim, ako gledate sa kriminološkog aspekta, ne postiže se efekat toga. Najvažnije je da kazna bude izvesna, da počinioca ne može da zaštiti ni vladika, ni pop, ni papa, a naročito ne predsednik države ili stranke. Tada nije potrebna doživotna kazna. Tada se više nikome neće isplatiti da ponavlja krivično delo“, objašnjava Nikolić.

Prema podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Srbije iz 2017. godine, u zatvorima u Srbiji nalazi se oko 10.900 osuđenih i pritvorenih lica, što je za 800 ljudi više nego 2015. godine, kada je Savet Evrope u svom izveštaju naveo da u Srbiji i dalje postoji problem prenatrpanosti u kazneno-popravnim ustanovama.

To je još jedan od razloga da se preispita predlog uvođenja doživotne robije, smatraju stručnjaci.

“Naše kaznionice su dosta popunjene, uslovi u kojima se izdržavaju kazne su loši, u mnogim zavodima postoji nedostatak osoblja i službe za tretman. U nekim zavodima postoji i nedostatak zdravstvenog osoblja, mali je broj psihijatara. Sve u svemu, pitanje je koliko ćemo mi imati koristi od uvođenja takve kazne”, kaže Vladica Ilić.

Pročitajte i ovo: U zatvorima nema torture, problem prebukiranost i loši uslovi
Postojeći zakon propisuje 40 godina zatvora kao maksimalnu kaznu, sa mogućnošću uslovnovnog otpusta nakon odslužene dve trećine, odnosno nakon 26 godina i šest meseci. U tom smislu je i inicijativa za uvođenje doživotne kazne donekle paradoksalna, jer se, po evropskim standardima, raniji izlazak iz zatvora može tražiti ranije – nakon 25 godina.

Zlatko Nikolić smatra da je četrdesetogodišnja kazna i dalje najbolja opcija.

„Sve kriminalne statistike pokazuju da se kriminalni prestupi dešavaju u kalendarskom uzrastu prestupnika od 25 do 39 godina, retko do 45, a iza toga apsolutno padaju. Kad nekome ko ima 35 godina date 40 godina – a ja nemam ništa protiv da se upiše da nema smanjivanja kazne niti pomilovanja – onda taj prestupnik izlazi sa više od 70 godina. On je već dobrano starac i nesposoban je za bilo kakvo novo vršenje istog krivičnog dela“, kaže Nikolić.

U ovdašnjem zakonodavstvu smrtna kazna je bila najoštrija sankcija do 2002. godine, kada je umesto nje uvedena kazna od 20, a potom i od 40 godina. Poslednja smrtna kazna izvršena je pre 27 godina.

Izvor: 021.rs

[srculence7]

Usvojen zakon kojim se uvodi DOŽIVOTNI ZATVOR za ubice dece na inicijativu Fondacije "Tijana Jurić" i "Blica"

Skupština Srbije usvojila je danas izmene Krivičnog zakonika koji predviđa doživotni zatvor za ubice dece bez prava na pomilovanje.

Usvajanju zakona prisustvovao je i Igor Jurić, prvi čovek Fondacije "Tijana Jurić", koja je i njegov inicijator.

Tačno dve godine i dva meseca prošlo je od kada je "Blic" objavio prvi tekst o inicijativi za uvođenje kazne doživotne robije koju su Igor Jurić i Fondacija "Tijana Jurić" pokrenuli u saradnji sa našom redakcijom, čiji je predstavnik Ivan Jovanović takođe danas u parlamentu.

O uvođenju kazne doživotnog zatvora za ubice dece, ali i setu drugih izmena Krivičnog zakonika, danas će se glasati u Skupštini Srbije.

Sakupljeno je tri puta više potpise nego što je bilo potrebno, ukupno 158.000 potpisa građana širom Srbije.
Da bi se došlo do ovoga gde smo sada, Igor Jurić, čovek koji je pokrenuo čitavu ovu ideju, zajedno sa timom Fondacije "Tijana Jurić", prošao je trnovit put.

Čovek koji je ostao bez ćerke, devojčice Tijane (14) koju je ubio mesar monstrum iz Surčina Dragan Đurić, krenuo je na početku u donkihotovsku borbu sa vetrenjačama. Borbu u kojoj ga je sve vreme jakim držala misao "da želi da veruje da je njegova ćerka morala da umre da se to ne bi dešavalo drugoj deci": Čovek koji je najveći bol koji može zadesiti nekoga, bol za svojim detetom, preusmerio u pomaganje drugoj deci. Svim silama trudio se da na argumentovan način objasni zašto se doživotni zatvor i to bez uslovnog otpusta za najstrašnije zločine, pod tim se misle ubistva dece, mora uvesti u naš Krivični zakonik.

I uspeo je. U januaru ove godine, nakon što je 31. decembra 2018. ministarka pravde Nela Kuburović oformila radnu grupu za izmene i dopune Krivičnog zakonika, predsednik Aleksandar Vučić je najavio uvođenje kazne doživotnog zatvora.

Posle niza sastanaka radne grupe, pre tačno mesec dana, 20. aprila, Ministarstvo pravde usvojilo je sve predloge Fondacije "Tijana Jurić". U nacrt zakona uvrstilo je kaznu doživotnog zatvora i to bez uslovnog otpusta samo za slučajeve kada su u pitanju ubistva dece i trudnica. Za ostala dela gde je propisana kazna doživotnog zatvora uslovni otpust postoji.

Odmah nakon prvomajskih praznika ovaj zakon iznet je pred poslanike u Skupštini.

Međutim, baš u tom periodu krenulo se sa peticijama i pokušajima da se usvajanje ovog zakona ospori. Gotovo preko noći dogodila se politizacija čije je donošenje pokrenuo jedan običan čovek, otac žrtve koju je ubio monstrum, pa su čak i oni koji za dve godine nisu želeli da podrže zakon, krenuli da dostavljaju na mejlove razne peticije o uvođenju doživotnog zatvora.

Pored pokušaja da se prisvoje zasluge, ovih dana posebno se ističu oni koji bi da ospore ovu odluku. Pa je tako nekoliko pravnika - advokata, sudija, ali i tužilaca - čak i predstavnik Državnog veća tužilaca, potpisalo peticiju kojom naglašavaju da se takva kazna kosi sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Posle dve godine, koliko traje borba Igora Jurića, svi oni setili su se tek sada kada je predlog pred glasanjem u Skupštini da kritikuju. Pre toga, gotovo da se niko tim povodom nije oglašavao.

Politizacija cele priče

I Igor Jurić je svestan da političari manipulišu čitavom pričom. Bojkot Skupštine od dela opozicije samo je dodatno iskomplikovao priču i omogućio političarima da se i na ovako važnim pitanjimqa skupljaju poeni. Ipak, na stranu sve, najbitnije je da izmene sutra budu usvojene, a zakon počne da se primenjuje.

Šta sve podrazumevaju izmene KZ:

Izmenama Zakona je predviđeno ukidanje kazne zatvora od 30 do 40 godina, i uvođenje doživotne kazne zatvora za najteža krivična dela.

Doživotna kazna je predviđena za teško ubistvo, silovanje, obljubu nad maloletnom osobom, trudnicom i nemoćnim licem, što je u skladu s predlogom Fondacije "“Tijana Jurić"” koji je podržalo oko 160.000 građana.

Doživotna kazna zatvora proširena je i na sva druga krivična dela za koja je prema važećem zakonu predvidjena kazna od 30 do 40 godina. Ta dela su ubistva predstavnika najviših državnih organa, teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, genocid, zločin protiv čovečnosti, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, terorizam...

Predviđeno je da osuđenik na doživotni zatvor može uslovno da se otpusti nakon izdržanih 27 godina zatvora. U skladu sa inicijativom Fondacije "Tijana Jurić" predviđeno je, medjutim, da sud ne može otpustiti osuđenog za krivična dela određena tom inicijativom - za one koji su osuđeni zbog ubistva dece, trudnica i nemoćnih lica.

Predviđene su i strože kazne za povratnike učinilaca krivičnih dela. Pooštravaju se kazne za zlostavljanje i mučenje, nasilje u porodici, poresku utaja, ubijanje i zlostavljanje životinja, sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje, napad na službeno lice u trenutku vršenja službene radnje, učestvovanje u grupi koja sprečava službeno lice u vršenju službene radnje i nasilničko ponašanje na sportskim utakmicama.

Izmene i dopune usklađene su s međunarodnim telom koje postavlja globalne standarde u oblasti borbe protiv pranja novca i borbe protiv terorizma. Uvodi se i novo krivično delo - napad na advokate, što je u skladu sa predlogom Advokatske komore Srbije.

Tri udarca

Zakon "tri udarca" u izmenjenom Krivičnom zakoniku odnosiće se na strože kažnjavanje onih koji se uporno vraćaju kako kriminalnim radnjama, tako i nasilju. Ovaj zakon odnosiće se na sve one koji dva ili više puta učine krivično delo s umišljajem. U praksi, to će značiti da onaj koji dva puta ili više završi pred sudom zbog nasilja u porodici sada će biti kažnjen robijom ne kraćom od polovine zaprećene kazne. Dakle, ako je kazna do pet godina robije, najmanje na dve i po. Takođe, kazna neće moći da mu se ublaži. I da, mora na robiju.

Minimalna kazna za uzgajivače opijuma i konoplje (osnovnih derivata za proizvodnju heroina i marihuane) povećava se na godinu dana sa ranijih šest meseci. Čak i onaj koji samo drži veću količinu narkotika (dakle, ne jedan džoint) može se kazniti zatvorom od tri do 10 godina. Do sada su kazne za posedovanje narkotika bile znatno niže, a dokazivanje namere za distribuciju droge uvek je stvaralo probleme tužilaštvima.

Priprema dela

To je takođe nova tačka zakona. Nacrt podrazumeva da će se za pripremu ubistva, ali i drugih krivičnih dela kažnjavati i oni za koje policija i tužilaštvo imaju saznanja i dokaze da su pripremali ubistva, odnosno sva krivična dela za koje je zaprećena kazna viša od pet godina. Ovaj član zakona osmišljen je upravo da bi bio zadat udarac mafijaškim klanovima.

Napad na advokate

U pitanju je novi član Krivičnog zakona 336B. U njemu se kaže da onaj koji napadne advokata ili člana njegove porodice može da bude kažnjen zatvorom do tri godine.

Ako mu nanese lake telesne povrede, predviđena je kazna od jedne do pet godina, uništenje imovine kazniće se robijom do dve godine. Ova dela oštrije su kažnjena samo kad se dogode u vezi sa poslom koji advokat obavlja.

Glasalo nekoliko opozicionih poslanika

Za izmene Krivičnog zakonika i Zakona o krivičnom postupku kojima su uvodi doživotni zatvor za najteža krivična dela, pored poslanika vladajuće koalicije, glasalo je i nekoliko poslanika opozicije. Glasao je poslanik Nove Srbije - Pokret za spas Srbije Đorđe Vukadinović, zatim samostalni poslanik Miladin Ševarlić, poslanice LSV Olena Papuga i Nada Lazić, kao i prisutni poslanici SRS.

Posalnici drugih opozicionih stranaka, koji već neko vreme bojkotuju rad parlamenta, ni danas nisu bili u skupštinskoj sali.

(blic.rs)

[Mohr]

Ovi neće na robiju...


Kapital ne priznaje fiziološke potrebe

„Ljeti nije htio da dozvoli korištenje rashladnih uređaja, pa je u hali bio pakao, a zimi nije uključivao grijanje. Morale su da šiju u zimskim jaknama, da pušu u prste, kako bi uspjele da ih malo zagriju. I one su sve to trpjele i radile. Bile su zaključane, jer se gazda plašio inspekcije, i nije želio da se zna da proizvode jakne koje su bez licence i bilo kakve kontrole kvaliteta."

I to je samo jedan odlomak iz života radnica u tekstilnoj proizvodnji koju je zabilježila zrenjaninska organizacija „Roza" špartajući po Srbiji i zapisujući njihove priče.

Nekada moćnu tekstilnu industriju koja je zapošljavala oko 250.000 radnica i radnika, zamijenila je dominantna proizvodnja za velike modne marke u malim pogonima sa neizvjesnim rokom trajanja, u kojima radi oko 80 posto žena. Prema istraživanju organizacije „Clean Clothes Campaign" (CCC), kršenje njihovih radnih prava u tim fabrikama je pravilo, a ne izuzetak.

„To je set žalbi koji se ponavlja", kaže za DW Bojana Tamindžija iz CCC. „To su niske zarade, prekovremeni rad koji prelazi granice dozvoljenog, neplaćeni ili nedovoljno plaćen prekovremeni rad, veoma loši uslovi rada ventilacije i klime", priča Tamindžija.

Njihovo istraživanje obuhvatilo je fabrike i brendove kao što su Beneton, Esprit, Geoks i Vero Moda. Da bi odjeća i obuća stigla do blještavih šoping-molova, radnice su u zagušljivim fabrikama doslovno padale u nesvijest, pod zabranom da pozovu hitnu pomoć. U drugoj tekstilnoj proizvodnji svjedoče i da zbog lijepka koje udišu, muške kolege mogu da idu na sistematski pregled, ali one ne.

Radnica jedne proizvodnje koja je dobavljač „Esprita" svjedoči o prljavoj fabrici punoj prašine. „Buhe bukvalno iskaču iz novopristigle odjeće – imam na desetine ujeda u jednom danu”, priča ta radnica.

Da ih spriječe da odlaze u toalet, šefovi se dovijaju na razne načine. Radnica jedne fabrike priča da se toaleti povremeno zaključavaju, a druga da ukoliko ide više od dva puta, mora šefu da donese potvrdu da zbog bolesti mora češće u toalet.

„Ljudi misle to je robovski, da je to maltretiranje, ali ne – to je profit", objašnjava Milica Lupšor iz organizacije Roza. „Recimo da imate sto zaposlenih i svako ode u toalet po dva puta, znači svako gubi po deset minuta. Sto radnika puta deset minuta, izračunajte koliko je to izgubljenog vremena za onog ko hoće da ostvari profit, jer taj radnik kad ode, pet minuta će mašina stajati ili će biti usporena traka. Kapital ne priznaje fiziološke potrebe", priča Lupšor.

I sve to za minimalac, a ponekad ni toliko. Istraživanja bilježe plate od svega 17.000 (oko 145 eura) ili 18.000 dinara (oko 153 eura), bez plaćenih prekovremenih sati. „Tekstilna industrija je po zaradama uvijek bila na dnu, jer – vrlo mizogino – smatra se da je to ženski rad i da on može biti manje plaćen", kaže Milica Lupšor.

Poslodavci im nude uglavnom ugovore na određeno vrijeme ili ugovore o povremeno-privremenim poslovima, što znači da nemaju pravo da regres, putne troškove, godišnji odmor i druga prava. Nerijetko pristaju i na ugovore kojima se obavezuju da neće u određenom periodu imati djecu i da ih u slučaju da ostanu u drugom stanju, poslodavac može otpustiti bez ikakvih sankcija.

Nemaju izbora, tvrde i radnice i naše sagovornice, jer posla nema i konkurencija na tržištu rada je prevelika, posebno u manjim mjestima. „Zato se ta prljava industrija i premiješta iz razvijenih centara na periferiju, u Srbiju, Bosnu, Albaniju, Rumuniju, gdje je sve dozvoljeno, gdje su radnice jeftine, a one nemaju izbor osim da šute i rade kako ne bi ostale bez primanja", priča Lupšor.

Gubitak čak i takvih poslova vodi u novu nesigurnost, dugove, puko preživljavanje, pa čak i glad i beskućništvo, svjedoče neke od njih. „Stalno se prijeti otkazima i radimo pod velikim pritiskom i u strahu. Zbog toga već duže vrijeme ne mogu da izdržim dan bez tableta za smirenje. Sve više imam problema sa srčanom aritmijom i visokim krvnim pritiskom, i ne znam koliko ću još moći da izdržim", priča jedna radnica iz Rozine publikacije „Žene govore".

Iako naizgled ljepši uslovi, ni da drugom kraju lanca radnice nisu lišene problema. Iza blještavih izloga i uredno izložene garderobe pod neonskim svjetlima, nerijetko je noćni rad trgovkinja koje dolaze van radnog vremena da peglaju novopristiglu robu.

O uslovima rada u šoping molovima, međutim, za sada nema istraživanja. Iskustva iz trgovine do sada su dijelile samo zaposlene u supermarketima, pekarama i trafikama. Te su priče još poraznije, kaže Milica Lupšor. Za razliku od zaposlenih u proizvodnji koje mogu da zarade i do 30.000, radnice u prodavnicama i na trafikama rade za svega 20.000 ili manje, dok u pekarama rade čak za dnevnicu od 1.000 dinara, a sve to – na crno. „U jednom lancu prodavnica radnice u popodnevnoj smjeni uopšte nisu prijavljene, jer inspekcija uvijek izlazi u prijepodnevnim satima", priča Lupšor.

Njihov rad je normiran količinama koje moraju da prodaju – bilo da je to 500 bananica ili tona paradajza. Ono što se ne proda, stavlja se na njihov teret. „Uvijek su nam oduzimali od plate za robu koja se pokvari, a ne uspijemo da je prodamo, salatu, paradajz, banane, iako smo molile da nam ne šalju toliku količinu, jer nemamo kome to da prodamo. Tako smo jednom dva mjeseca dobile samo po 50 posto plate, jer smo morale da nadoknadimo sve ono što se pokvarilo", priča jedna trgovkinja.

Zato radnice na trafikama nutkaju slatkišima i žvakama, a u pekarama raznim akcijama. „Većina trafika ima kamere i ako ona ne nutka svakoga, dobiće otkaz ili će joj se odbiti od plate", kaže Lupšor.

Muka sa toaletom im je ipak zajednička sa radnicama iz proizvodnih pogona, nastavlja Milica. „Većina trafika nema toalet, a pojedini poslodavci im ne dozvoljavaju da napuste radno mjesto. To pouzdano znamo za jedan lanac trafika u Zrenjaninu. I onda one vrše nuždu u nekim kutijama u trafikama, koje drže tu za vrijeme smene, i onda kada završe smjenu ponesu sa sobom i negdje izruče."

Na dugu listu šokantnih radničkih priča ima li kakvog odgovora institucija? „Posljednjih nekoliko godina primjetan je trend opadanja zaštite prava radnika", kaže za DW viša savjetnica za javne politike iz Inicijative A11 Milica Marinković. „Ovakvi primjeri su češći u manjim sredinama, gdje se svi poznaju i gdje su kontrole inspekcije rada manje učinkovite."

Nije tajna da poslodavci potkupljuju inspektore da im jave kada dolaze u inspekciju, kako bi „upeglali" i radni ambijent i poslovanje, kaže Lupšor. „Znamo kada će neki inspektor ili menadžer iz Italije da posjeti fabriku, jer onda uprava otvara vrata i prozore, i uključuje klima uređaje. A inače nam upravnici govore: ako otvorite vrata, odmah ostajete bez posla", ispričala je i jedna radnica za „Clean Clothes Campaign".

Objektivni razlozi za loš učinak su, međutim, mali broj inspektora i zakonska mogućnost da poslodavac prisustvuje razgovorima inspektora i radnika. „Mislite da neka žena smije pred šefom nešto loše da kaže o firmi u kojoj radi? Ne, jer će odmah dobiti otkaz", priča Lupšor.

One koje se pak odvaže, moraju u startu da prihvate da će eventualni sudski postupci trajati godinama, sa neizvjesnim ishodom. Radnice tekstilne proizvodnje sa početka priče koje su poslodavca tužile zbog neisplaćenih zarada dobile su poslije nekoliko godina spor, ali sudska presuda nije i garancija da će dug naplatiti, jer poslodavac je firme zatvorio i otišao za Njemačku.

„Nažalost poslodavci imaju veoma razvijene načine kako da izbjegnu izvršenje presude. Svakako moramo biti svjesni da su im ovakvo izvrdavanje zakona omogućile pravne praznine. Upravo je zato rješenje ovakvih situacija u rukama organa vlasti, koje treba da spriječe te situacije", objašnjava Milica Marinković.

Šta onda ostaje radnicima na raspolaganju? Sindikat, kažu jedni. Ali statistika neumoljivo svjedoči da od 1.800 firmi u tekstilnoj industriji, sindikati postoje u svega njih pedesetak. Jer čim se pojavi zametak sindikata, kolovođe ostaju bez posla, prenose naše sagovornice iskustva s terena. „U pojedinim fabrikama je čak zabranjeno da se priča sa osobom koja stoji osam sati pored vas, jer ako uspostave kontakt, možda će se pobuniti", kaže Lupšor.

„Clean Clothes Campaign" zato primjenjuje pritisak na brendove. „Brednovi se boje lošeg imidža, tako da to ima smisla", kaže Bojana Tamindžija. Kako to izgleda u praksi objašnjava na primjeru globalne kampanje ka brendu „H&M", koji je još 2013. godine obećao da će svim radnicima u svojim zlatnim i platinastim fabrikama, kako rangiraju svoje dobavljače, do 2018. godine stvoriti uslove da im se isplaćuje dostojanstvena zarada.

„Jer ako su su brendovi u stanju da izdvoje ogromnu količinu novca za kontrolu kvaliteta na svim nivoima lanca snabdijevanja, onda su odgovorni i za radne uslove duž cijelog proizvodnog lanca, bez obzira da li je u pitanju podizvođač ili podugovarač“, priča Tamindžija.

Ali obećanje „H&M" na kraju je ipak bilo „ludom radovanje", jer je na godišnjoj skupštini prijedlog o preraspodijeli profita jednostavno – odbijen.


DW


Tražili ste - gledajte!

[srculence7]

Sve je tako godinama, žalosno ali istinito.