EX YU ČAROBNA PIĆA

[Krokodil Behko]

Da mi je probati stomakliju ,Behko si piio stomakliju

Pio jašta sam. Pio sam sve, nego mjereno današnjim standardima i ukusom, stvarno se slabo šta ističe. Votke su sve bile katastrofa. Istina, tamanio sam ih svaki dan ali ove sad su bolje.

[Terasa svjesti]

Bila je prije rata ona Trojka a išla je dobro sa dosta limuna., ali kad odeš na WC-e avajjjjj.

[Mala_Mu]

Sarajevska pivara d.d. je u Pivnici HS u Sarajevu upriličila promociju Sarajevskog tamnog, kojoj su prisustvovale mnogobrojne zvanice iz poslovnog, javnog i kulturnog života naše zemlje.

Istaknuto je da je Sarajevsko dio života generacija Bosanaca i Hercegovaca te da je Pivara jedna od rijetkih kompanija čiji proizvodi imaju nadimke koje su im dali kupci – Klipača i Bombica, kojima se sad pridružuje i Sarajevsko tamno, s redizajniranom etiketom i sloganom "Sarajevsko tamno, mrak pivo".

"Ponosni smo što je naše Sarajevsko tamno nedavno dobilo i zlatnu medalju za kvalitet. Često se govori da je tamno pivo svijetla strana pivarske industrije. Iako je motiv ove promocije Tamno, mi pred sobom, zajedno s našim vjernim kupcima i poslovnim partnerima vidimo svijetlu budućnost. Mi nećemo stati, obećavam vam u ime svih uposlenih u Sarajevskoj pivari. Imamo cilj- biti najzastupljeniji pivarski brend u našoj zemlji", rekao je direktor Sarajevske pivare d.d. Haris Kuskunović.

Dodao je da tamno pivo preferiraju znalci i istinski ljubitelji piva, jer ostavlja pravu punoću pivskog okusa u ustima i grlu. Sarajevsko tamno ima specifičan okus koji se postiže posebnim načinom proizvodnje, a krase ga puni, harmonični okus i aromatična gorčina. Sarajevska pivara je tokom ove godine dodatno uložila u proizvodne kapacitete te napravila kompletnu promjenu vizualnog identiteta pivskih artikala. Sarajevsko se proizvodi samo od vrhunskih, pažljivo odabranih prirodnih sirovina. Osnova njegovog vrhunskog kvaliteta je najbolja, domaća, bh. voda koja izvire u netaknutoj prirodi planine Trebević, koju Pivara crpi iz vlastitih bunara, s 300 metara dubine.

Zvanice su, uz Sarajevsko tamno, uživale i u zabavnom programu kojeg su upotpunili Coverdose i stand -up komičar Filip Andronik.

[Nole]

jedan Bugarin je na splavu u Futogu popio 55 čašica lincure, ja sam popio nekoliko flaša vina, kada smo se vraćali kući on mi je pokazivao put i govorio kuda da vozim. I ja sam ostao u hotelu da spavam nisam mogao voziti kući a njemu ništa od 55 lincura
Ujutru dođe još jedan poslovni partner i nas dvojica poručimo kafu i vodu , a Bugarin pivo i to polutku (0,5) , konobarica stavi na sto i ode do drugog stola da posluži goste, a Bugarin u cugu popije celo pivo. Partner iz zajebancije pozove konobaricu i pita je zašto je čoveku donela praznu flašu. Ona se jadna zbunila i počela izvinjavati...popadali smo od smeha.

[Nole]

REDE ŠERBEDŽIJA: Dao bih Holivud za srećne dane u Jugoslaviji!


Lično sam ga upoznao na snimnju filma Gorana Markovića: Urnebesna tragedija u Sofiji...super lik....al kolko može da popije...nisam mu ni do kolena...

[storm]

REDE ŠERBEDŽIJA: Dao bij Holivud za srećne dane u Jugoslaviji!


Lično sam ga upoznao na snimnju filma Gorana Markovića: Urnebesna tragedija u Sofiji...super lik....al kolko može da popije...nisam mu ni do kolena...

Strahovito mu je mučno u nezavisnoj rh... Po 40-50 dana besplatno ljetuje na brijunima... I savjetnik mu Nenad stazić... Pa čak i Tadić mu navratiti zna... Na račun hr poreznih obveznika... Ako išta ne podnosim je kad ljudi pričaju sranja...
Idi jbte ako je tako teško.

Inače... Da budem ot

Uglavnom trash

[SPINERKA]

REDE ŠERBEDŽIJA: Dao bih Holivud za srećne dane u Jugoslaviji!


Lično sam ga upoznao na snimnju filma Gorana Markovića: Urnebesna tragedija u Sofiji...super lik....al kolko može da popije...nisam mu ni do kolena...

Dao bih Holivud za srećne dane u Jugoslaviji!

-e ovo mu ne vjerujem


-Koliko mi je poznato --uspjeh Holivuda mu je pomogla Vanessa Redgrav, kad je poceo rat --no, on je dobar glumac.

[Nole]

REDE ŠERBEDŽIJA: Dao bij Holivud za srećne dane u Jugoslaviji!


Lično sam ga upoznao na snimnju filma Gorana Markovića: Urnebesna tragedija u Sofiji...super lik....al kolko može da popije...nisam mu ni do kolena...

Strahovito mu je mučno u nezavisnoj rh... Po 40-50 dana besplatno ljetuje na brijunima... I savjetnik mu Nenad stazić... Pa čak i Tadić mu navratiti zna... Na račun hr poreznih obveznika... Ako išta ne podnosim je kad ljudi pričaju sranja...
Idi jbte ako je tako teško.

Inače... Da budem ot

Uglavnom trash

jebala te Srbija i Hrvatska....čoveka znam....voli Jugoslaviju...a to što je džbe na moru ili Kopaonku...pitaj one što se grebu pored njega....njemu kao srede al oni iše koriste....nismo D od DRŽAVE niko od nas...a bili smo...

[Heidi]

Uf, Badel je bas bio caroban. Tri dana sam povracala.

[storm]

REDE ŠERBEDŽIJA: Dao bij Holivud za srećne dane u Jugoslaviji!


Lično sam ga upoznao na snimnju filma Gorana Markovića: Urnebesna tragedija u Sofiji...super lik....al kolko može da popije...nisam mu ni do kolena...

Strahovito mu je mučno u nezavisnoj rh... Po 40-50 dana besplatno ljetuje na brijunima... I savjetnik mu Nenad stazić... Pa čak i Tadić mu navratiti zna... Na račun hr poreznih obveznika... Ako išta ne podnosim je kad ljudi pričaju sranja...
Idi jbte ako je tako teško.

Inače... Da budem ot

Uglavnom trash

jebala te Srbija i Hrvatska....čoveka znam....voli Jugoslaviju...a to što je džbe na moru ili Kopaonku...pitaj one što se grebu pored njega....njemu kao srede al oni iše koriste....nismo D od DRŽAVE niko od nas...a bili smo...

Pokakim ti se u onu državu i ovu istu... Isto i sebi i fino otarem guz u svih 38 zastava kojim baratate... Koliko imaš protiv svih nacionalista a isto siluješ ovdje zdrav mozak sa jugo nacionalizmom.. Sjaši, koga više briga... Svaki drugi post ti se juga cijedi niz bradu a svaki treći puna su ti usta Vanilice... Onih, znaš... 40 zemalja...

Od rakije nema bolje žene... Po tri dana ona ljulja mene

[Mala_Mu]

POSLOVNI USPJEH TREBINJACA: Žilavka Vukoje nagrađena u Briselu




Poseban značaj ove nagrade je u tome što je osvojena u konkurenciji više od 8.750 vina iz 51 zemlje pred izborom vodećih svjetskih degustatora, sommeliera, kupaca, novinara i vinskih pisaca.
To je ujedno i jedino vino iz BiH koje je osvojilo medalju, a uzorci su uzeti na sajmu ProWein u Dizeldorfu u Njemačkoj, na kojem je i Bosna i Hercegovina imala svoj štand.

Hercegovačka Žilavka Vukoje je vino proizvedeno od grožđa sa Carskih vinograda Ušće, specifičnog mikrolokaliteta udaljenog 10 km od Trebinja.

Taj lokalitet je još Austrougarska monarhija proglasila najpogodnijim za uzgoj ove autohtone sorte vinove loze, podigavši čuvene Carske vinograde i sa kojeg je ekskluzivno vino otpremano na carski dvor u Beču.

Ovoj sorti hercegovačkog vina poznatog još iz doba Rimljana, posebno priznanje kvalitetu Žilavke Vukoje odali su francuski enolozi, koji su je uvrstili na Svjetsku vinsku kartu u Bordou i to kao jedino vino iz BiH.

Berba ove sorte je ručna i počinje krajem septembra i sa prvim danima oktobra.

Ovo vino je intenzivnog i kompleksnog mirisa vinogradarske breskve, hercegovačkog bilja, punog okusa i izrazito mineralnog karaktera sa voćno-začinskom završnicom. Prepoznatljive je žuto-zelenkaste boje, saopšteno je iz Vinarije Vukoje.

(Fena)

[Nole]

[ytube][/ytube]

[Rum]

Mračni brend Srbije – Vinjak


Često možemo čuti da za vinjak ljudi kažu da je tečni kokain. Smatram da nisu u pravu. Vinjak nije tečni kokain, kokain je praškasti vinjak. Pravo iz najdubljih dubina Kruševca, on već dugi niz godina, u nepromenjenom ruhu, dolazi da nam ukaže da je majica potpuno nepotreban komad odeće na žurci u fensi klubu, da su grobarske pesme pravi izbor muzike na Senjaku, odnosno ciganske u Padinjaku, da je povraćanje normalna fiziološka reakcija, sad, što se dešava na svadbi tvoje sestre i što završava na gostima sa mladoženjine strane, jebiga, šta da se radi, i Lakost Mrka izađe u javnost i kaže “slagao sam za rokove, eto što sam vruć” pa se niko ne uzbudi.

Iako Rubin pravi i vina, Frubi sirupe, Atlantik vodku i još kojekakve rakije, jasno je da svoj granitni korporativni identitet duguje isključivo rubinštajnu. Često se i termini rubin i vinjak koriste kao sinonimi. To je kao kad biste sa bicuri na Kališu, penzioneru sladoledžiji rekli “dva Frikoma” i dobili dva lenija. Po svedočenju ćaleta koji je jedan deo svog 15-mesečnog otplaćivanja duga državi (pod oružjem, ne u Beogradskoj filharmoniji ili Domu zdravlja Jajinci) proveo i u Kruševcu, naručivanje bilo čega osim svinjaka u lokalnim birtijama, izazivalo bi poglede lokalaca koji bi vam govorili da ste istrošili sav kredit i da će još jedan vaš pogrešan potez dovesti do policijskog izveštaja obilatog rečima kao što su “piksla”, “fraktura” i “hospitalizovan”.

Slava vinjaua je proširena i internacionalno. Na Vikipediji članak postoji na srpskom, engleskom, ruskom i češkom a lepa konobarica ovog leta na Ohridu je na moje “vinjak” jednostavno donela rubina iako je u ponudi bio još jedan lažnjak nepoznatog proizvođača. O domaćoj popularnosti neka nam kaže ovaj mali intervju koji je Tarzanija napravila na ulicama Beograda. Naš sagovornik je bio poznati dorćolski disk džokej, Kacini.

Tarzanija: Gospodine Kacini, kakvo je vaše mišljenje o vinjaku?

DJ Kacini: Pa vidite, vinjak je svakako najbolje alkoholno piće na svetu. Pogotovu volim da ga pijem u kombinaciji sa koka-kolom, popularna vinjakolada. Našikam se i pravim haos, ako me kapirate.

Tarzanija: Naravno. Hvala vam Kacini.

Po završetku ovog razgovora autor teksta se uputio u kladžu da odigra Lokomotivu dvojku, keca na nas protiv Rusa jer je patriota, Anderleht i Atletiko. Unutra je zatekao lokalnu ekipu u sastavu Mistula, Niške, Daške, Grba, Boston Masačusets i Poljska haubica. Na isto pitanje postavljeno Kaciniju oni nisu želeli da daju odgovor jer, kako kažu, na retorička pitanja se ne daje odgovor.

Ipak, ono što se ne sme zanemariti je svakako potencijalna opasnost vinjaka. Tajni sastojci fine rakije od grožđa prebaciće režim rada vašeg mozga na novi broj obrtaja i vašu percepciju stvarnosti iskriviti kao meskalin Džoni Depu u paranoji. Otvoriće vam se mnoge nove staze a nije svaka od njih ona kojom se treba poći. Zato u rukama neiskusnog i neobučenog korisnika vinjak može biti veoma, veoma opasan. Ne kaže stara rumunska poslovica džabe “Vinjak je dobar sluga, ali zao gospodar”.

Stoga, samo oprezno i pametno u uživanje. I ne za volan kad popijete. Živeli!

[Rum]

VEST DANA: Vratila se stomaklija!


Za sve ljubitelje rakija stižu dobre vesti. Stomaklija je ponovo u prodaji, a cena joj je prava sitnica - 899 dinara



Čuvena Stomaklija ponovo se pojavila na srpskom tržištu. Posle bankrota proizvođača rakije “Prokupac” i privremenog povlačenja s tržišta, čuveni brend rakije opet je na prodajnim policama u prepoznatljivoj ambalaži.


AD “Prokupac” je otišao u stečaj u aprilu prošle godine, kad su posle niza pljački u firmi, zaposleni radnici protestovali ispred Vlade Srbije.

Stomaklija je voćna aromatizovana rakija i proizvodi se od šljivovice – prepečenice i aromatične trave (barski bosiljak). Lekovita je za stomak i pomaže varenje. Pre služenja poželjno je da se rashladi. Služi se u čašama od 0,05 l.

Za mnoge stomaklija nije rakija, već lek koji poboljšava imunitet, pa je mnogi uzimaju kao “čašicu zdravlja”.

Već godinama je jeedinstvena i neprevaziđena rakija travarica. O tome svedoči i podatak da je do sada proizvedeno i popijeno 82 miliona litara ovog pića.

Svi ljubitelji rakiju mogu pronaći u svim bolje snabdevenim marketima. Cena sitnica – 899 dinara.

[Rum]

[Rum]

Vladao je srednjoškolskim žurkama, slavama i svadbama. Njime su se često zalijevala punoljetstva po zakupljenim kafanama.

Kada trojica golobradih sjednu da se napiju, a hoće da ubrzaju proces koji bi se slaganjem piva na pivo odužio, naruče „štok-kolu“. Dva visokokvalitetna sastojka ovog koktela brzo izvrše agresiju na unutrašnje organe. Krvotok uskoro kapitulira. Za dva časa slijedi povraćanje i to je najljepše što vam se može desiti.

Pričao je jedan tako kako je ovaj „brendi“ sipao u velike čaše. Kući je išao četvoronoške, na koljenima puzajući ulicom, pa kroz stubište u stan. Sobu je bilo malo teže naći, a zanoćilo se na wc-šolji.

Ko bi u noć krenuo za ručicu vođen flašom ovog pića karamelizirane boje, jutra bi dočekivao priključen na infuziju u službi hitne pomoći i ne bi bilo teško naći bar trojicu koja će potvrditi ovo iskustvo.

Svi oni su hrabro, mladalački, dali doprnos udjelu „štoka“ na tržištu alkohola – od 8,3 miliona litara alkohola koji se popije u BiH „štok“, prema podacima zvaničnog distributera, zauzima 14 % – prije nego što su se zauvijek odrekli ovog pića i pričali: od „štoka“ se napiješ samo jednom, prvi put je i posljednji.

Za „štok“ je kriv Lionelo Štok, Italijan koji se sjetio da pravi, kako tvrde, najprodavaniji italijanski brendi na svijetu. Štok je vinski destilat kao i srpski brat mu – „vinjak“.


Ovako ga opisuje proizvođač:

”Njegova boja ćilibara, fini, zreli miris grožđa, lagani ukus vanile i nešto vatre na kraju daju mu prefinjen ukus i delikatan buke koji je rezultat dugog procesa starenja u hrastovim bačvama. Proizvodi se prema visokim standardima i u skladu sa tradicionalnom metodom. Proizvodni proces započinje tradicionalnim grejanjem vina u bakrenim kotlovima. Zahvaljujući visokoj temperaturi alkohol ispari. Alkoholna para kondenzuje se nakon hlađenja i tako se dobija čisti destilat kojem se dodaje niz prirodnih ekstrakata kako bi dobio specifičan ukus. Starenje se odvija u posebnim hrastovim bačvama. Prednost drvenih bačvi je da pore grubog drveta omogućuju prodor kiseonika i tako destilat “diše”. Vinski destilat upija ekstrakte iz drveta i tako dobija svoju boju ćilibara. ”

Čuvari tajne „vinjaka“ kažu, pak, ovo:

“Ćilibarno žuta boja Vinjaka VS sa prisutnim začinskim tonovima na mirisu i blago izraženim karakterom vanile stvorene tokom starenja destilata u hrastovoj buradi daje specifičan karakter najpoznatijem Rubinovom proizvodu”.

Kao što vidimo, ovo je slična, skoro ista bajalicai zvuči primamljivo.

Međutim, Sauronov recept kasnije se prilagođavao sastojcima iz špajza i miješao po podrumima na periferiji Banjaluke. Bio je poznat i ozloglašen „štok iz Trna“, a preživjeli i danas za svaki flašu ovog pića utvrdiće: to se miješa u kadi negdje u Trnu, u podrumu. Uostalom, kod nas se i pio baš zbog svog potencijala da ”razbije i otruje”, ali i činjenice da je to najjeftinija žesta boje viskija.

Njih neće ubijediti ljepše pakovanje – brendirana flaša i etiketa, nov čep – jer: „štok“ flašu mijenja ali sastojke nikada.

Oznaka „Stock 84“ ima skriveno iluminatsko značenje – pokosio je baš generaciju 84 i one malo starije , a danas su mnogo popularnije raznorazne „dunjevače“ i „meduške“ – parfemi sa alkoholom.

Ali budi na oprezu, flaša boje ćilibara vreba sa police, iz daljine te dozivaju sirene – znaj da su to sirene hitne pomoći.

[Sheval]

Amateri. Vikendasi, mjesecari, godišnjaci

[Krokodil Behko]

Veoma poučan tekst, za one koji tvrde kako je rakija super.
Sirota socijalistička omladina, htjela je samo da pije neko normalno i obojeno piće, od kojeg se neće pretvoriti u superhike.

Postoji i manje poznata Vekija, a koja je još veće njesra od shtocka, otprilike je u klasi vinjaka iz Aleksandrovca.




Sve su to vinski destilati i jako su daleko od dobrog konjaka, skupa sa badelom, zvečevom i ostalim sranjima koja su se proizvodila, ili se još uvijek proizvode u YU regiji.

Ne postoji dobar alkohol, koji je proizveden u ovim krajevima

[Podrinjac]

Alkohol gdje god da je proizveden nije dobar.

[Melek]

Uh, u mene svaki brandy\vinjak\konjak\calvados prolazi k'o halva