Сергей Есенин

[Krokodil Behko]

Odavno ne pročitah poemu, o Crnom čovjeku.
Mislim da sma jen ekad znao i napamet, a Pismo ženi se podrazumijeva.
Sad sam ih već pozaboravljao. Mislio sam i predtavu praviti od toga, odmah poslije Nietzscheovih dionisovih ditiramba

[Heidi]

Kako je bagri prodrmao tlo, a. Cuj koja zlokobnost, sto ti gromova, da kritikujes drustvo i da si se sam sa sobom uhvatio u kostac, sto objasnjava kraj poeme. Al de, moras biti dio cjeline. Indvidualizam ce uvijek biti opasnost za dokone mozgove sto nam kroje sudbinu i to je sva tragedija svijeta.

[KOMESAR]

Nema više Jesenjina? Danas su neki drugi dani i običaji.

p.s.
Tmuri nije dobro obavio posao.Svih sedmoro štenadi je nekim čudom isplivalo i raskotilo se.

[KOMESAR]

...

Nekad sam kraj tih vratnica dvojni’

imao šesnaest godina, pre …

I devojka je – drug nerazdvojni,

rekla mi tiho i nežno: “Ne!”

Daleki dragi dani nesveli!…

Nikad da mine ta slika i glas.

Tih godina smo mi svi voleli,

ali su, bogme,

volele i nas.

[Tokmak]

Doviđenja, dragi, doviđenja


Do viđenja,dragi, do viđenja.

ti mi,prijatelju,jednom bješe sve

Urečen rastanak bez našeg htjenja

obećava i sastanak zar ne?

Do viđenja mili,bez ruke, bez slova

nemoj da ti bol obrve povije.

Umrijeti nije ništa na ovom svijetu nova

niti živjeti ništa novije.

[Heidi]

Čežnja

Utkala u jezero zrake rujna zora.
Kroz zvonjavu tetrebi jecaju sa bora.

Plače negde žunja, u duplji se krije.
Samo ja sam veseo - do plača mi nije.

Znam, u suton ćeš doći daleko od puta,
sešćemo uz naviljak pored stoga žuta.

Ko cvet ću te skoliti poljupcima ludim,
bezumnom od radosti nikad se ne sudi.

Ti ćeš sama baciti bluzu razdragana,
odneću te opijenu u žbunje do dana.

Neka plaču tetrebi i neka romore,
grca čežnja vesela u rumeni zore.


U iscekivanju na Isidoru

[KOMESAR]

Meni pišu, da tajeći zebnju
brižna tužiš za mnom svaki dan,
da izlaziš na drum ko u šetnju,
uvijena u stari kaftan.

(Pišu mi da viđaju te često
zbog mene veoma zabrinutu
i da ideš svaki čas na cestu
u svom trošnom starinskom kaputu.)

[Mutevelija]

Ona je ekvivalent našem Musi Ćazimu Ćatiću.

[KOMESAR]

Zato moja duša ne zna što je jeza
Odbijenih želja, neshvaćene tuge.
Ti si, moja gipka, lakonoga breza,
Stvorena za mene i za mnoge druge.

[KOMESAR]

Ti ćeš proći putem pored mene
Da prokockaš sve te tužne zore.
Tek ne diraj one neljubljene
i ne mami one što ne gore.

[KOMESAR]

Javljaju mi da si zabrinuta,
Da te za mnom tuga stegla ljuto,
I da često izlaziš do puta
S iznošenim starinskim kaputom.

(Ты жива еще, моя старушка?
Жив и я. Привет тебе, привет!
Пусть струится над твоей избушкой
Тот вечерний несказанный свет.)

[KOMESAR]

PJEVAJ, PJEVAJ

Pjevaj, pjevaj! Na kletoj gitari
Prsti tvoji igraju i kruže.
Zagrcnuh se u dimu i jari,
Moj posljednji i jedini druže.

Nek ti oči na grivnu ne slijeću,
Nit na svilu što blista beskrajno.
Tražio sam u toj ženi sreću,
A propast sam našao slučajno.

Nisam znao da ljubav duboka -
Zaraza je, da je kuga… strijela.
Prišla je i zaklopljena oka
Banditu je pamet oduzela.

Pjevaj, druže, nek se vrate dani
I negdašnje naše zore plam.
Nek poljupcem ona druge hrani,
Preživjelo đubre, divni šljam.

Ah, zastani! Neću da je diram.
Ah, zastani! Ne kunem je ja.
Daj mi da ti o sebi zasviram
Na debeloj žici koja sja…

Blista mojih dana kube jasno,
U duši je još zlato starinsko.
Mnoge cure štipao sam strasno,
Mnoge žene u uglu sam stisk'o.

Na zemlji je još istina živa,
Opazih je i ja dječ’jim okom:
Ližu kučku dok joj se sok sliva
Svi psi redom, na juriš i skokom.

Ljubomoran - zar da sam na tebe?
Zar ovakvog da me snađe jad?
Naš život je - postelja i ćebe
Naš je život - poljubac i pad.

Pjevaj, pjevaj! Ruke neka mašu:
Kobni zamah - kobi će donijeti …
Čuj … nek idu svi u … pivsku flašu …
Nikad, druže, ja neću umrijeti.

[KOMESAR]

TI NE GLEDAJ PREKORNO U MENE

Ti ne gledaj prekorno u mene,
Ja od tebe ne krijem prezrenje,
Ali volim tvoje oči snene
I u njima lukavo iskrenje.

Činiš mi se tako tiha sada
Kao neko ko se plenu krade.
Volim liju kada se prikrada
Vrebajući gavranove mlade.

E, pa vrebaj, ja te se ne bojim.
Samo, da ti ne utrne žar?
Još ni jedna s hladnim srcem mojim
Nije mogla da postane par.

Čuj, ne volim ja to tebe, mila,
Ti si samo odsjaj one prave,
Jer sa mnom je uvek ona bila
Čije oči ko nebo su plave.

Neka ona na tebe ne liči,
I na izgled nek je hladna sva,
Ali hodom svojim neobičnim
Dušu meni potrese do dna.

Takva neće da bude u seni,
Ona uvek svu dušu nam traži,
Ti čak ni bol ne nanese meni
Svojom nežnom i lukavom laži.

Ali ipak, preziruć te sada,
Ja ću jedno priznanje da dam:
I da nema tog raja i ada -
Njih bi čovek izmislio sam.

[KOMESAR]

Za ženu priznajem samo kurvu, poštene neka se ne naljute.

[Krokodil Behko]

Jel ovo Komesar otkrio Jesenjina?

[Tokmak]

Jel ovo Komesar otkrio Jesenjina?

možda ga je neka canca ostavila...

[srculence7]

ISPOVEST HULIGANA

Ne ume svako pesme plesti,
Ne može svako da pada s grana
Pred tuđe noge, ko jabuka rana.

Ovo je najveća ispovest,
Ispovest jednog huligana.

Ja namerno idem razbarušen,
S glavom na plećima, ko lampom u tmini.
Ogolela jesen vaših duša
Volim da obasjavam u pomrčini.
Volim psovku, kad ko kamen zvizne,
Pogodi me, ko grad kad umlati,
Tad rukama samo jače stisnem
Mojih vlasi klobuk što se klati.

Tako mi je lepo tada zamišljati
Jezerce u cesti, šum jasike lesne,
Da tamo negde žive otac i mati,
Koji bi pljunuli na sve moje pesme,
Kojima sam mio, ko polje i voda,
Ko proletnja kiša na mladoj zeleni.
Oni bi vilama došli da vas probodu
Za svaku grdnju upućenu meni.

Siroti, siroti seljaci!
Sigurno ste i vi poružnjeli,
Još vas plaše bog i rog đavolji.
O, kad biste samo znali,
Da je sin vaš u Rusiji
Pesnik ponajbolji!

Zar niste za život njegov okapali,
Kad je bos tapkao po jesenjoj rosi?
A sad s cilindrom šeta taj mali
I lakovane cipele nosi.

Ali u njemu tinjaju varnice
Seoskog šaljivčine.
Svakoj kravi na firmi mesarnice
Pokloni se iz daljine.
I kad sretne kočijaša na ulici,
Zapahnut znanim s rodnih polja vonjem,
Spreman je da nosi rep za svakim konjem,
Ko šlep na venčanici.

Volim domovinu.
Mnogo volim domovinu!
I ako su njene vrbe tuga sinja.
Reski kreket žaba u nocnoj tišini.
Spomenom detinjstva bolno sam raznežen,
Aprilskih večeri snevam vlagu onu.
Vidim, naš klen tamo, zguren i naježen,
Greje se na vatri neba u sutonu.
Koliko sam jaja tu iz vranjih gnezda,
Znao da ukradem sa njegovih grana!
Je li onaj isti, sa krošnjom do zvezda?
Da li odoleva kora naborana?

A ti, moj varni,
Pegavi psu mili?!
Otupela njuha, sad si star i slep,
Zalud trazis vrata i žalosno cviliš,
Dok dvorištem lunjaš obesivši rep.
Bile su mi mile ludorije tvoje,
Kad bismo od majke zdipili okrajku
I grickali slatko na smenu udvoje,
Podelivsi bratski negde u prikrajku.

Ja sam onaj isti.
Srcem, istog kova.
Na licu cvatu oči ko različak u raži.
Prostirući zlatnu rogozu stihova,
Hteo bih nesto nežno da vam kažem.

Laku noć svima!
Svima lake noći!
Sutona zvonka kosa u travi se utiša.
Danas mi se tako silno hoće
S prozora mesec da prepišam.

Svetlost plava, tako plava, bleda!
U toj plaveti mreti je sitnica.
Pa šta, neka ko cinik izgledam,
Zakačivši fenjer na zadnjicu!
Stari, dobri, Pegaze bezrepi,
Šta ce meni tvoj umorni kas!
Došao sam, ko meštar svirepi,
Da pacove slavim, dignem glas.
Moja glava, kao avgust štedro,
Lije vina kosu razuzdanu.

Hteo bih da budem žuto jedro
Na putu u zemlju obećanu.

[KOMESAR]

Jel ovo Komesar otkrio Jesenjina?

Za razliku od tebe ja nisam zaboravio "Anu Snjeginju.

...
U mnogih oči su oštre — ko strele.
Seljaci susednog sela Krjuše
gledali su nas, ko vrane bele.
Življahu teško u veku dugom —
u selu ih je, više od pola,
oralo skupa jednim plugom
i s dva iznemogla vola.
Zar možeš tu da čekaš nešto —
tek kol'ko da se živet ume.
Oni su sekli i vrlo vešto
krali drva iz naše šume.
Jedanput smo ih zatekli tako ...
Drž za sekire i mi, i oni.
Ježili smo se podjednako:
čuo se čelik kako zvoni.
U tuči samrt nikog ne žali.
U opštoj gužvi, neko od grubi'
iz društva njinog tako raspali,
da nadzornika na mestu ubi.
Na glupom zboru našem bez sloge,
proširismo stvar, svedosmo zbir,
presudismo — okove na noge
i desetoricu — u Sibir.
...

[Krokodil Behko]

Jel ovo Komesar otkrio Jesenjina?

Za razliku od tebe ja nisam zaboravio "Anu Snjeginju.

...

Za razliku od tebe, ja je nisam ni pročitao
Isuviše dugo, kompletan opus mu je ionako romantičarski, ali tu je malo pretjerao.

Isto tako, za razliku od tebe, meni se najviše sviđaju:
- Pismo ženi
- Ko je volio taj voljeti neće
- Sviraj harmoniko
- Kačalovljevom psu
- Crni čovjek
- itd.

[KOMESAR]

Jel ovo Komesar otkrio Jesenjina?

Za razliku od tebe ja nisam zaboravio "Anu Snjeginju.

...

Za razliku od tebe, ja je nisam ni pročitao
Isuviše dugo, kompletan opus mu je ionako romantičarski, ali tu je malo pretjerao.

Isto tako, za razliku od tebe, meni se najviše sviđaju:
- Pismo ženi
- Ko je volio taj voljeti neće
- Sviraj harmoniko
- Kačalovljevom psu
- Crni čovjek
- itd.

Za razliku od tebe mene ovi stihovi najviše diraju:


...

Nekad sam kraj tih vratnica dvojni’

imao šesnaest godina, pre …

I devojka je – drug nerazdvojni,

rekla mi tiho i nežno: “Ne!”

Daleki dragi dani nesveli!…

Nikad da mine ta slika i glas.

Tih godina smo mi svi voleli,

ali su, bogme,

volele i nas.