Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...

[Mell]

Trazili smo se po tudjim zalutalim osmesima
blesavo razvučenim i praznim...
Jurili po ranjivim slikama bledih uspomena,
otrovnom dahu sosptvene setve...
Upijali bezvezne reči u nemim odjecima
...zamorno tupim i neprolaznim...
I snili uzdah zenice, oblik i miris kolena...
San koji uzleće iznad kletve...

Ne, nisi ti iluzija... Tako nešto ne postoji.
U iluziju veruju samo izgubljene duše.
U svakoj dozi nemira koja bojom telo žesti
oživljavaju dubine što te videše i čuše
kako izranjaš iz svemira
kroz paučinu svesti...zvijezda...nemira

[Mell]

Naiđu tako dani. Zatrpaju ti oči kao zvezdane kiše. Oko nosa se neka šarena nežnost isplete. I ti staneš, i ne znaš da li si, il' nisi više ono obično dete, ono bezazleno dete.

[Mell]

‎...Kucica mala,kao lovacka koliba,okruzena starim,ispucalim vrbama...Potok,jedva cujnog zubora,izvor zivota za usamljeni jorgovan...Predivna igra leptira...Morali smo brzo da odrastemo...Maleni kucerak se pretvorio u kutiju bez kljuca za nas...

[vučica]

[media]QHeTiYWCdx0&feature[/media]

[sann]

Lutka postajem u njegovim rukama, i nema traga nikakvim mukama, ni onim slutnjama, ni nasim brukama.
Zatvori mi oci, da budni sanjamo, da se u neko nase detinjstvo vratimo, pertle u jednu upertlamo, pa da se zajedno o neku brigu sapletemo.
A... u meni on budan jeste, ogoljen ogrnut ljubavlju veste, magijom oko srca pletenice srece plete, pita me jel mi i dalje nesrece prete?
A ja samo trepcem k'o lutka, spokojna u njegovoj dusi kutka, pravim od pletenice zaljubljena klupka, i postajem opet njegova i ljupka!

[Cici]

[media]LZLNCJRMMkU&feature=related[/media]

[sann]

Prošla je ljubav, stišale se strasti,
I ljubav s njima, sve je bliža kraju
Drukčije sada tvoje oči sjaju -
U njima nema ni sile ni vlasti.

...Ja čujem: naša srca biju tiše,
Tvoj stisak ruke nije onaj prvi,
Hladan, bez duše, bez vatre i krvi,
K’o da mi zbori: nema ljeta više!............

Aleksa Šantić.

[sivka]

Kada mi nedostaješ
Mislim tuđe misli
Kradem svoje vreme
Provlačim ga
Između oblaka, snova,
Daljine i snega...
Kada poželim
Da ti nedostajem
Odsanjam pesmu
Zatvorim oči
I na kaldrmi zamislim
Cvet beli.
Kada te nema
Jer tako hoću
Zaledim osmeh
U sebi kažem ime
Udahnem duboko
I pomislim
Tako mi nedostaješ...

M.Antić

[komsija]

[media]yR0xTaoYoJ4[/media]

[sann]

Koliko ljubavi ima
I svaka ko vatra plamti
U srcu ostaje jedna
I ceo život se pamti
To srce što te boli
...Došlo je vreme da moli
Ta tvoja duša što pati
Došlo je vreme da plati
Nauči srce svoje
Ono što mrzi da voli
A oni koji te vole
Da im ne stvaraš boli
Nije važno ko je brži
Važnije je ko izdrži!

[komsija]

Nauči srce svoje
Ono što mrzi da voli
A oni koji te vole
Da im ne stvaraš boli
Nije važno ko je brži

odlicno, hvala za ove stihove

[sann]

Nauči srce svoje
Ono što mrzi da voli
A oni koji te vole
Da im ne stvaraš boli
Nije važno ko je brži

odlicno, hvala za ove stihove

[sann]

U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti srećan.
Samo smo zato na svijetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
...i svim zapovijedima
rijetko činimo jedno drugoga srećnim,
jer i sebe time ne činimo srećnima.
Ako čovjek može biti dobar,
može to samo onda
kada je srećan,
kada u sebi ima sklada,
dakle kada voli."

[Ideja]

Utjeha kose (A.G.Matoš)

Gledao sam te sinoć. U snu. Tužnu. Mrtvu.
U dvorani kobnoj, u idili cvijeća,
Na visokom odru, u agoniji svijeća,
Gotov da ti predam život kao žrtvu.

Nisam plak'o. Nisam. Zapanjen sam stao
U dvorani kobnoj, punoj smrti krasne,
Sumnjajući da su tamne oči jasne
Odakle mi nekad bolji život sjao.

Sve baš, sve je mrtvo: oči dah i ruke,
Sve što očajanjem htjedoh da oživim
U slijepoj stravi i u strasti muke,

U dvorani kobnoj, mislima u sivim.
Samo kosa tvoja još je bila živa,
Pa mi reče: — Miruj! U smrti se sniva.

[sann]

Volim te - eto....... i opet imam temperaturu, a ptice....crvene, plave iznad moje glave!
Volis me - eto.....pa znas da znam, znam da znas, a kao neces da kazes, izdaju te oci i osmeh ti decacki, muski,a naivan!

[sann]

Nikada vise nebo nije tako plavo, kao kad nas je uciteljica vodila, na obalu reke, da slikamo. Verovali smo da su nasi radovi divni i niko nam nije rekao da nisu. Dugo posle nikad nam nije bilo dovoljno plave boje, a sada vise ne umemo ni da gledamo nebo, a plave boje odavno nemamo. Mozda treba otici na obalu reke i naci izgubljeni spokoj.

[sann]

...tuguje li srce za jeseni, ili pak predosjeca zimu sto posle jeseni sledi. Da li jesen ima isti trag na srcu kao i na liscu veselog drveca, da izgube sjaj, osmeh i vedrinu pri svakom zracku sunca. Da, putuje jesen, i mi putujemo s njom. U bele zimske noci, gde ceznemo za toplinom, za zagrljajem toplijem od vatre.. za toplim recima.. osmesima.. dodirima..

[sann]

kod kruznog toka iskrsnu putic i umuti tvoja htjenja ... jos jedan krug za sjenom svojom i onda , dosegni komadic plavog neba . Ja sam klovn , umornog hoda , sa snom u spoticanju ka tebi . Zaspala negdje u hladu bez hljeba , cekajuci tebe moj djecace zreli . Presjeci puteve , uspavaj san zaskoci neki bezvrijedni dan , ali , nemoj stati na kruznom toku , upleti prstima sjenkin san , uzvisi me , odnesi me, uzmi , oh uzmi ovaj * sunca komadic vreli* . STA LI JE SA SRCEM , NE ZNAM , ILI ZNAM , PUTUJE I NECE STATI ))

[sann]

Da li je istina ono što govore u Basri:
“Ljubav je kao senka. Ako trčiš za njom, nikad je nećeš stići.
Ako joj okreneš leđa, pratiće te”.

Neko je negde rekao i hvala mu:
...“Da bi se istinski volelo, treba odrasti do deteta”.
Nasmej se zato ako ti kažu da si mali čovek.

Nema male sreće i male bolesti.
Nema male krađe i male smrti.
Nema malog rata niti malog poštenja.
Nema maloga prijatelja i male tajne.
Nema maloga čoveka i male ljubavi.

Ne okreći nikad leđa da bi te voleo!

[sann]

Zdravo ljubavi! Tajno! Zdravo sve neverovatno! Sve zabranjeno i zlatno! Zdravo čudnovati svete!