Price, odlomci, citati, slobodne forme....

[Bla]

a ja mislio Švicarska

[Mala_Mu]

IMG_5339.JPG

[Mala_Mu]

IMG_5658.JPG

[Mala_Mu]

Zaspala je na kaucu dok sam se petljao sa jastucnicom u drugoj sobi, i nisam imao srca da je budim. Podmetnuo sam joj jastuk pod glavu i nameravao da je pokrijem mekim kariranim cebetom, ali mi se ucinilo da to, nekako, ne ide uz tesni, svecani kostim.
Šta sad?
Nisam mali, bilo mi je jasno šta se to dešava izmedu nas, ali dotad je sve ipak išlo po nekom redu. Ono što mi je palo na pamet bilo je prilicno preko reda, i uveliko je prelazilo granice pristojnosti.
Hm, kad smo vec kod granica, ona je prva izazvala granicni incident, zaspavši na mom kaucu, pošto se prethodno, mimo bon-tona, pojavila nenajavljeno, kasno, i tako dalje. Dabome. To mi je pomoglo da lakše rešim dilemu.
Pažljivo, kao ekspert za demontiranje paklenih mašina, povukao sam patent-zatvarac na njenoj suknji.
Zzzzzzzzzzzzip!
Za razliku od Emilije, devojcure kojima sam nekad povlacio cipzare bile su veoma budne, a ajkule sa kojima imam posla zadnjih godina suknje skidaju same, i to, uglavnom, još u liftu, ili u hodniku, pred vratima, kad nisu u velikoj žurbi.
Ovo je za mene bilo nešto sasvim novo…
Cudna kombinacija cednosti i nekrofilije uplašila me je toliko da sam hteo da odustanem, ali onda je ona, u polusnu, pomerila onaj nevaljali deo koji mi je smetao, suknja je samo kliznula preko svile njenih bokova, i pracaknula se u mojim rukama.
Devojke nikad nisu u tolikoj nesvesti da ih može skinuti neko kome to pri svesti ne bi dozvolile. Njeno podsvesno poverenje samo me je obavezalo da budem još nežniji.
Zadržavajuci dah, kao da tražim šifru na sefu, okrenuo sam tri presvucena dugmeta na gornjem delu kostima, i pogodena kombinacija otkrila je malog zlatnog Isusa na njenom lancicu. Mucenik je, široko raširivši ruke, branio jednodelni crni cipkasti triko, koji je pomalo licio i na “korset”, nema veze, u svakom slucaju, to je bilo poslednje “nešto” što je ostalo na njoj.
Ne brini, Gospode. Znam šta radim…
Ušuškao sam je u cebe sa svih strana, i tek onda odškrinuo vrata terase, složio na naslon kauca stvari u kojima je došla meni, a na naslon stolice koje ce joj biti potrebne kad dode sebi, i na brzinu, pod telefonskim brojem pumpe, nažvrljao kratku novelu o bravi i kljucu, za slucaj da odluci da zbriše kuci pre nego što se ja, ujutru, vratim.
Ali, davo mi je sedeo na ramenu…
Bio sam vec na vratima, kad sam pomislio da ce ipak biti bolje ako s nje skinem još nešto što bi joj moglo smetati u snu. Ta crna stvar bila je pomalo komplikovana, nisam imao predstavu kako se demontira i skida, ali kad sam je se jednom dotakao, više nisam mogao da je pustim iz ruku. I uspeo sam…
Gledajuci dugu ridu kosu, prosutu po belom damastu, shvatio sam da nisam pogrešio kad sam rešio da idem do kraja, i da sam dobro uradio što sam joj na kraju konacno skinuo i tu veliku crnu šnalu.
Šnalu?
Šnalu. Pa šta?
“Sram bilo onoga ko zlo pomisli”…
To piše na Ordenu Podvezice. Na Ordenu Šnale ne piše ništa, pošto to odlicje, zasad, ocigledno ne postoji.
Da postoji, ja bih ga vec imao na šinjelu…
Ne znam šta bih još morao da uradim da postanem svetac, ali mislim da sam glavni posao vec obavio. Sad, ako i treba da ubijem neku aždaju, ili da spasem dva-tri grada od kuge i propasti, to ce, posle svega ovoga, biti samo puka formalnost.
Samo polako. Nisam ja lud. Barem ne toliko…
Cula su naelektrisala vrhove prstiju kojim sam joj doticao kožu i pratio besprekornu liniju glatkih ramena, tragajuci uzalud za malom, najmanjom greškom. Mirisala je na Indiju, na breskvu, na izvor, biseri su virili iz tek odškrinute školjke njenih usana, osetio sam u bradi laki drhtaj, jeku jedne davne groznice, za koju sam mislio da umire kad te obuzme, i da se više ne može vratiti ako je jednom preboliš.
Da, želeo sam je. Još kako sam je želeo…
Dodirnuo sam joj mali prst na nozi, bezuspešno pokušao da nadlanicom uklonim beleg iz detinjstva sa njenog levog kolena, udubio se u cudni raspored sicušnih mladeža na tilu vitkih leda…
I trgao se. Uplašen…
Koliko to na njoj ima tajnih mesta koja bih želeo da poljubim?
Ali, ne sad. Jednom. Možda…
Ja sam momak staromodan. Prevaziden. Po mojoj religiji, moja želja je samo pola želje…
Lepo sanjaj, mali mišu nabareni. Ko zna da li ceš mi ikad više biti tako blizu? Možda cu se kajati, možda cu jednom morati da se napijem svaki put kad se setim ove noci…
Neka…
Ako ikad budemo spavali zajedno, to ce biti onako kako sam zamislio. I kako Bog zapoveda. I niko nece spavati za vreme tog spavanja…
Laku noc, njene pospane oci…

Balasevic

[Frankey]

Ljubav nikada ne umire prirodnom smrcu. Ona umire zato sto ne znamo kako da napunimo njen izvor. Umire od gresaka, izdaja i slepila. Umire od bolesti i rana; umire od umora, od poraza, od gubljenja boje.

Anais Nin

[Cvrle]

Zivot je izlet, jedno krstarenje oko arhipelaga, a kraj zivota, dolazak broda u luku.
Cijeli nas zivot je jedno lutanje za srecom. U tom traganju cesto udaramo u zidove lavirinta u kojem ima na stotine izlaza, ali samo jedan je pravi.
Onaj koji vodi u zivot pun sunca i ljubavi.
Zivot me podsjeca na egipatske grobnice koje kriju najveca blaga svijeta, ali to blago se nalazi skriveno iza jednih vrata, a takvih ima na stotine.
U toj smjesi i vrtlogu raznih zivotnih prica, ljudi su najhrabriji alpinisti, pod cijim nogama se kotrlja i drobi kamenje, na koje nalijecu lavine, a mi ih strucno obilazimo kao skijas zastavice, i na kraju stize do cilja.
Zivot moramo cuvati kao najvrijedniji biser na svijetu, jer kad se jednom izgubi, vise ga nikad necemo naci.

[Mala_Mu]

"...Ne zanemari nikad značaj jedne minute tvog života. Čini ti se malo? Razmisli još jednom. Šta sve stane u tu minutu. Stane ‘volim te’, ‘nedostaješ mi’. Minuta je dovoljna da zagrliš nekoga. Da pomogneš nekome u nuždi. Da kažeš nekom posebnom koliko ti je stalo.
Vreme je skupo, jer kad je jednom prođe, ne možeš ga vratiti. Nemoj čekati da bude prekasno. Minut prekasno..."

[Chloe]

"Postoje stvari u životu koje nam pomažu da izguramo dan. Nije važno da li je to šetnja parkom, gledanje kroz prozor, pjenušava kupka, knjiga, šta god, čak i hrana koju volite ili prijatelj kojeg želite nazvati. To nam pomaže dariješimo svu tu zbrku u glavi. " A.P.

[Mala_Mu]

Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i
pokazivati svima. Bićeš moj način odevanja
svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe
skidati. Na meni ćeš se raspasti.
Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju
ove detinje duše. I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.

Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati
moju kožu s tvojom. Ne znam da li me
shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.

Evo, silazi sumrak i svet postaje hladniji.
Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.

Mika

[Chloe]

Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i
pokazivati svima. Bićeš moj način odevanja
svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe
skidati. Na meni ćeš se raspasti.
Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju
ove detinje duše. I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.

Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati
moju kožu s tvojom. Ne znam da li me
shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.

Evo, silazi sumrak i svet postaje hladniji.
Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.

Mika

Jedna od najdraži mi .... "Kroj" ...

[Heidi]

"Postoje stvari u životu koje nam pomažu da izguramo dan. Nije važno da li je to šetnja parkom, gledanje kroz prozor, pjenušava kupka, knjiga, šta god, čak i hrana koju volite ili prijatelj kojeg želite nazvati. To nam pomaže dariješimo svu tu zbrku u glavi. " A.P.

Moj inicijal

[Chloe]

"Postoje stvari u životu koje nam pomažu da izguramo dan. Nije važno da li je to šetnja parkom, gledanje kroz prozor, pjenušava kupka, knjiga, šta god, čak i hrana koju volite ili prijatelj kojeg želite nazvati. To nam pomaže dariješimo svu tu zbrku u glavi. " A.P.

Moj inicijal

Al Pacino

[Mala_Mu]

Čini se da vjetrenjača nikad nije bilo više, ali nema niti jednog Don Kihota, krive Drine teku na sve strane, niko ih više ne pokušava ispraviti... Uvijek je to bio ćorav posao, ali bi bio dobar osjećaj da još ima vitezova i sanjara...
NBH

[Mala_Mu]

Koračam još kao da idem
nečem u susret, gledam i mislim,
a preda mnom su sve same neminovnosti,
bez izlaza, bez odlaganja.
Kamen koji može samo
Da tone.
Zavesa koja se svega jednom spušta,
a nikad ne diže.
Priča o ptici za koju se zna jedino
Da je odletela.
Života nema, smrt ne dolazi.
Neshvatljiva, duga, nepodnošljivo duga,
Ljudska sudbina.

IMG_5737.JPG

[Frankey]

Šta je dugovečnost?

To je užas biti u ljudskom telu čije se sposobnosti smanjuju, to je nesanica koja se meri desetinama dana, a ne čeličnom kazaljkom, to je teret mora i piramida, drevnih biblioteka i dinastija; zora koju je video Adam, to je znati da sam osudjen na svoju put, svoj mrski glas, svoje ime, na naviku sećanja, španski jezik - kojim ne umem da baratam, na čežnju za latinskim - koji ne znam, to je želeti da utonem u smrt i ne moći utonuti u smrt, 'biti' i nastaviti da budem.

Šta je nesanica?

Pitanje je retoričko, odveć dobro znam odgovor.
To je strahovati i brojati u gluvo doba noći surove, neminovne otkucaje; to je pokušavati sa bezuspešnom vradžbinom, ravnomerno disanje, to je težina tela koje se naglo prevrće na drugi bok, to je stiskati očne kapke, to je stanje slično groznici i koje, svakako, nije java. To je izgovarati odlomke paragrafa pročitanih pre mnogo godina, to je znati da ste krivi što ste budni dok drugi spavaju, to je hteti uroniti u san a ne moći uroniti u san, to je užas 'biti' i nastavljati da budete, to je sumnjiva zora.


Horhe Luis Borhes

[Femea]

Da budeš velik, budi cio: ništa svoje
ne pretjeruj, ne isključi.
Budi sav u svakoj stvari. Stavi ono što si
i u najmanje što činiš.

Fernando Pessoa

[Mutevelija]

"0001 Bože mili! Čuda velikoga!
0002 Kad se ćaše po zemlji Srbiji,
0003 Po Srbiji zemlji da prevrne
0004 I da druga postane sudija,
0005 Tu knezovi nisu radi kavzi,
0006 Nit’ su radi Turci izjelice,
0007 Al’ je rada sirotinja raja,
0008 Koja globa davati ne može,
0009 Ni trpiti Turskoga zuluma;
0010 I radi su Božij ugodnici,
0011 Jer je krvca iz zemlje provrela,
0012 Zeman doš’o, valja vojevati,
0013 Za krst časni krvcu proljevati,
0014 Svaki svoje da pokaje stare.
0015 Nebom sveci staše vojevati
0016 I prilike različne metati Viš’
0017 Viš Srbije po nebu vedrome;
0018 ’Vaku prvu priliku vrgoše:
0019 Od Tripuna do svetoga Đurđa
0020 Svaku noćcu mjesec se vataše,
0021 Da se Srblji na oružje dižu,
0022 Al’ se Srblji dignut’ ne smjedoše.
0023 Drugu sveci vrgoše priliku:
0024 Od Đurđeva do Dmitrova dana
0025 Sve barjaci krvavi idoše Viš’
0026 Viš Srbije po nebu vedrome,
0027 Da se Srblji na oružje dižu,
0028 Al’ se Srblji dignut’ ne smjedoše.
0029 Treću sveci vrgoše priliku:
0030 Grom zagrmi na svetoga Savu
0031 Usred zime, kad mu vreme nije,
0032 Sinu munja na časne verige,
0033 Potrese se zemlja od istoka,
0034 Da se Srblji na oružje dižu,
0035 Al’ se Srblji dignut’ ne smjedoše.
0036 A četvrtu vrgoše priliku:
0037 Viš’ Srbije na nebu vedrome
0038 Uvati se sunce u proljeće,
0039 U proljeće na svetog Tripuna,
0040 Jedan danak tri puta se vata,
0041 A tri puta igra na istoku.
0042 To gledaju Turci Bijograci,
0043 I iz grada svi sedam dahija:
0044 Aganlija i Kučuk-Alija,
0045 I dva brata, dva Fočića mlada,
0046 Memed-aga i šnjime Mus-aga,
0047 Mula Jusuf veliki dahija,
0048 Derviš-aga gracki taindžija,
0049 Starac Fočo od stotine ljeta,
0050 Sve sedam se sastalo dahija
0051 Bijogradu na Stambol-kapiji,
0052 Ogrnuli skerletne binjiše,
0053 Suze rone, a prilike glede:
0054 „Ala kardaš! Čudnijeh prilika!
0055 „Ono, joldaš, po nas dobro nije.”
0056 Pa od jada svi sedam dahija
0057 Načiniše od stakla tepsiju,
0058 Zagrabiše vode iz Dunava,
0059 Na Nebojšu kulu iznesoše,
0060 Navrh kule vrgoše tepsiju,
0061 U tepsiju zv’jezde povataše,
0062 Da gledaju nebeske prilike,
0063 Što će njima biti do pošljetka.
0064 Oko nje se sastaše dahije,
0065 Nad tepsijom lice ogledaše;
0066 Kad dahije lice ogledaše,
0067 Sve dahije očima viđeše,
0068 Ni na jednom glave ne bijaše.
0069 Kad to viđe sve sedam dahija,
0070 Potegoše nadžak od čelika,
0071 Te razbiše od stakla tepsiju,
0072 Baciše je niz bijelu kulu,
0073 Niz bijelu kulu u Dunavo,
0074 Od tepsije nek potroška nema.
0075 Pa od jada svi sedam dahija
0076 Pošetaše brižni neveseli
0077 Niz Nebojšu kulu Jakšićevu,
0078 Odšetaše u kavu veliku,
0079 Pak sjedoše na kavi velikoj,
0080 Sve sjedoše jedan do drugoga,
0081 Starca Foču vrgli u začelje,
0082 Bijela mu brada do pojasa,
0083 Pak povika sve sedam dahija:
0084 „K nama brže, hodže i vaizi!
0085 „Ponesite knjige indžijele,
0086 „Te gledajte, što nam knjige kažu,
0087 „Što će nama biti do pošljetka.”
0088 Potekoše hodže i ’vaizi,
0089 Donesoše knjige indžijele;
0090 Knjige glede, grozne suze rone,
0091 Dahijama ovako govore:
0092 „Turci, braćo, sve sedam dahija!
0093 „’Vako nama indžijeli kažu:
0094 „Kad su ’nake bivale prilike
0095 „Viš’ Srbije po nebu vedrome,
0096 „Ev’ od onda pet stotin’ godina,
0097 „Tad je Srpsko poginulo carstvo,
0098 „Mi smo onda carstvo zadobili,
0099 „I dva vlaška cara pogubili:
0100 „Konstantina nasred Carigrada
0101 „Ukraj Šarca, ukraj vode ladne,
0102 „I Lazara na polju Kosovu;
0103 „Miloš ubi za Lazu Murata,
0104 „Al’ ga dobro Miloš ne dotuče,
0105 „Već sve Murat u životu bješe,
0106 „Dok mi Srpsko carstvo osvojismo,
0107 „Onda sebi vezire doziva:
0108 „ „Turci braćo, lale i veziri!
0109 „ „Ja umrijeh, vama dobih carstvo,
0110 „ „Nego ovo mene poslušajte,
0111 „ „Da vam carstvo dugovječno bude:
0112 „ „Vi nemojte raji gorki biti,
0113 „ „Veće raji vrlo dobri bud’te;
0114 „ „Nek je harač petnaest dinari,
0115 „ „Nek je harač i tridest dinari;
0116 „ „Ne iznos’te globa ni poreza,
0117 „ „Ne iznos’te na raju bijeda;
0118 „ „Ne dirajte u njihove crkve,
0119 „ „Ni u zakon, niti u poštenje;
0120 „ „Ne ćerajte osvete na raji,
0121 „ „Što je mene Miloš rasporio,
0122 „ „To je sreća vojnička don’jela:
0123 „ „Ne može se carstvo zadobiti,
0124 „ „Na dušeku sve duvan pušeći;
0125 „ „Vi ne mojte raju razgoniti
0126 „ „Po šumama, da od vas zazire,
0127 „ „Nego paz’te raju k’o sinove,
0128 „ „Tako će vam dugo biti carstvo;
0129 „ „Ako l’ mene to ne poslušate,
0130 „ „Već počnete zulum činit’ raji,
0131 „ „Vi ćet’ onda izgubiti carstvo.” ” —
0132 „Car umrije, a mi ostadosmo,
0133 „I mi našeg cara ne slušasmo,
0134 „Već veliki zulum podigosmo:
0135 „Pogazismo njihovo poštenje,
0136 „Svakojake b’jede iznosismo,
0137 „I na raju globe navalismo,
0138 „I grijotu Bogu učinismo.
0139 „Sad su ’nake postale prilike,
0140 „Sad će netko izgubiti carstvo;
0141 „Ne bojte se kralja ni jednoga,
0142 „Kralj na cara udariti neće,
0143 „Niti može kraljevstvo na carstvo,
0144 „Jer je tako od Boga postalo;
0145 „Čuvajte se raje sirotinje;
0146 „Kad ustane kuka i motika,
0147 „Biće Turkom po Mediji muka,
0148 „U Šamu će kade proplakati,
0149 „Jera će ih raja ucv’jeliti.
0150 „Turci braćo sve sedam dahija!
0151 „Tako naši indžijeli kažu,
0152 „Da će vaše kuće pogoreti,
0153 „Vi dahije glave pogubiti;
0154 „Iz ognjišta pronić’ će vam trava,
0155 „A munare popast’ paučina,
0156 „Ne će imat’ ko jezan učiti;
0157 „Kud su naši drumi i kaldrme,
0158 „I kuda su Turci prolazili
0159 „I s konjskijem pločam’ zadirali,
0160 „Iz klina će proniknuti trava,
0161 „Drumovi će poželjet’ Turaka,
0162 „A Turaka nigde biti neće.
0163 „Tako knjige indžijeli kažu.”
0164 Kad to čuše svi sedam dahija,
0165 Sve dahije nikom ponikoše,
0166 I preda se u zemlju poglaše,
0167 S knjigom ne zna niko besjediti,
0168 Ni kako će knjizi odkazati.
0169 Starac Fočo podavio bradu,
0170 Pa je b’jelu sa zubima grize,
0171 Ni on ne zna s knjigom besjediti,
0172 Već se i on tome poslu čudi;
0173 Ne poniče Fočić Memed-aga,
0174 Ne poniče, već junak pokliče:
0175 „Dišer more, hodže i vaizi!
0176 „Mol’te Boga i jezan učite
0177 „Svaki danak a sve po pet puta,
0178 „Ne brin’te se nama dahijama:
0179 „Dok je nama zdravlja i pameti,
0180 „I dok nam je Biogradskog grada,
0181 „Mi smo kadri upraviti gradom,
0182 „Oko grada sirotinjom rajom.
0183 „Kad kraljevi na nas vojštit’ ne će,
0184 „Kako će nam raja dosaditi,
0185 „Kad nas ima u sedam dahija,
0186 „U svakoga po magaza blaga?
0187 „Kakva blaga? Sve meka dukata,
0188 „A sve pusta blaga ležećega;
0189 „U nas, braćo, četiri dahije,
0190 „Aganlije i Kučuk-Alije,
0191 „I u mene i Mula-Jusufa,
0192 „U svakoga ima pusta blaga
0193 „Nebrojena po dvije magaze;
0194 „Nas četiri kada ustanemo,
0195 „Ustanemo na noge lagane,
0196 „A magaze s blagom otvorimo,
0197 „Prosućemo rušpe po kaldrmi,
0198 „Na dukate pokupiti vojsku;
0199 „Nas četiri velike dahije
0200 „Na četvero razd’jeliti vojsku,
0201 „Na četvero k’o četiri brata,
0202 „Poći ćemo iz našega grada
0203 „Kroz našije sadamn’est nahija
0204 „Isjeć’ ćemo sve Srpske knezove,
0205 „Sve knezove, Srpske poglavice,
0206 „I kmetove, što su za potrebe,
0207 „I popove Srpske učitelje,
0208 „Samo ludu đecu ostaviti,
0209 „Ludu đecu od sedam godina,
0210 „Pak će ono prava biti raja,
0211 „I dobro će Turke poslužiti.
0212 „Dok pogubim kneza Palaliju
0213 „Iz lijepa sela Begaljice,
0214 „On je paša, a ja sam subaša.
0215 „Dok pogubim i Jovana kneza
0216 „Iz Landova sela malenoga,
0217 „On je paša, a ja sam subaša;
0218 „I Stanoja kneza iz Zeoka,
0219 „On je paša, a ja sam subaša.
0220 „Dok pogubim Stevu Jakovljeva
0221 „Iz Lijevča gn’jezda hajdučkoga,
0222 „On je paša, a ja sam subaša;
0223 „I Jovana kneza iz Krsnice.
0224 „Dok pogubim do dva Čarapića
0225 „Iz potoka B’jelog od Avale,
0226 „Koj’ su kadri na Vračar izići,
0227 „U Biograd Turke zatvoriti,
0228 „Oni s’ paše, a ja sam subaša.
0229 „Dok pogubim Crnoga Đorđija
0230 „Iz Topole sela ponosita,
0231 „Koji s Bečkim trguje ćesarom,
0232 „On je kadar svu džebanu kupit’
0233 „Od bijela grada Varadina,
0234 „I oružje, što je za potrebe,
0235 „On je kadar na nas zavojštiti,
0236 „On caruje a ja subašujem.
0237 „Dok pogubim protopop’ Nikolu
0238 „Iz lijepa sela Ritopeka,
0239 „On pašuje, a ja subašujem.
0240 „Dok pogubim Đorđija Guzonju
0241 „I njegova brata Arsenija
0242 „Iz lijepa sela Željeznika,
0243 „Koj’ je kadar Topčider zatvorit’;
0244 „Dok pogubim protopopa Marka
0245 „Iz lijepa sela Ostružnice,
0246 „On je paša, a ja sam subaša.
0247 „Dok pogubim do dva igumana,
0248 „Adži-Đeru i Adži-Ruvima,
0249 „Koji znadu zlato rastapati
0250 „I sa njime sitne knjige pisat’,
0251 „Nas dahije caru opadati,
0252 „Oko sebe raju sjetovati,
0253 „Oni paše, a mi smo subaše.
0254 „Dok pogubim Birčanin-Iliju,
0255 „Obor-kneza ispod Međednika,
0256 „Evo ima tri godine dana,
0257 „Od kako se vrlo posilio:
0258 „Kudgođ ide, sve krljata jaše,
0259 „A drugoga u povodu vodi;
0260 „On buzdovan o unkašu nosi,
0261 „A brkove pod kalpakom drži,
0262 „On Turčinu ne da u knežinu,
0263 „Kad Turčina u knežini nađe,
0264 „Topuzom mu rebra isprebija,
0265 „A kad Turčin stane umirati,
0266 „A on viče na svoje hajduke:
0267 „ „More, sluge! tamo pašče bac’te,
0268 „ „Đe mu gavran kosti naći ne će.” ”
0269 „A kad nama porezu donese,
0270 „Pod oružjem na divan iziđe,
0271 „Desnu ruku na jatagan metne,
0272 „A lijevom porezu dodaje:
0273 „ „Memed-aga, eto ti poreze,
0274 „ „Sirotinja te je pozdravila,
0275 „ „Više tebi davati ne može.” ”
0276 „Ja porezu započnem brojiti,
0277 „A on na me očima strijelja:
0278 „ „Memed-aga! zar ćeš je brojiti?
0279 „ „Ta ja sam je jednom izbrojio.” ”
0280 „A ja više brojiti ne smijem,
0281 „Već porezu ukraj sebe bacim,
0282 „Jedva čekam, da se skine b’jeda,
0283 „Jer ne mogu da gledam u njega;
0284 „On je paša, a ja sam subaša.
0285 „Dok pogubim kneza Grbovića
0286 „Iz lijepa sela Mratišića,
0287 „On je paša, a ja sam subaša.
0288 „Dok pogubim i Aleksu kneza
0289 „Iz lijepa sela Brankovine,
0290 „I Jakova brata Aleksina:
0291 „Car i ćesar kad se zavadiše,
0292 „Kod ćesara obršteri biše,
0293 „I nosiše od zlata kaškete,
0294 „Popl’jeniše sve Turske palanke,
0295 „Porobiše, vatrom popališe,
0296 „Car i ćesar kad mir učiniše,
0297 „A oni se caru predadoše,
0298 „I kod cara knezovi postaše,
0299 „Mloge Turke caru opadaše,
0300 „Sedam paša, što su opadnuli,
0301 „Opadnuli, pa ih pomorili;
0302 „Oni paše, a mi smo subaše.
0303 „Dok pogubim kneza Tavnavskoga,
0304 „Iz Ljutica Stanka obor-kneza;
0305 „Dok pogubim kneza Mačvanskoga,
0306 „S Bogatića Martinović-Lazu,
0307 „On je paša, a ja sam subaša.
0308 „Dok pogubim kneza Pocerskoga,
0309 „S Metkovića Ružičić-Mijajla,
0310 „On je paša, a ja sam subaša.
0311 „Dok zapalim Raču ukraj Drine,
0312 „I pogubim Adži-Melentija,
0313 „Koj’ je iš’o preko mora sinjeg,
0314 „Te je vlašku ćabu polazio,
0315 „Pak se uzgred u Stambol svratio,
0316 „I od cara ferman izlagao
0317 „Za stotinu žutijeh dukata,
0318 „Da vlasima bogomolju gradi,
0319 „Da je gradi za sedam godina,
0320 „Načini je za godinu dana,
0321 „Evo ima šest godina dana
0322 „Kako zida pokraj crkve kule,
0323 „A u kule nabavlja džebanu
0324 „I po mraku topove privlači;
0325 „Vidiš, joldaš, da se nečem’ nada!
0326 „Pak ćem’ onda zaći kroz nahije,
0327 „Te isjeći sve Srpske kmetove.
0328 „Kako bi nam raja dodijala?”
0329 Sve dahije na noge skočiše,
0330 Memed-agi svi se pokloniše:
0331 „Fala joldaš, Fočić Memed-aga!
0332 „Tvoja pamet pašovati može,
0333 „Mi ćemo te pašom učiniti,
0334 „Tebe ćemo svagđe poslušati.”
0335 Starac Fočo poče govoriti:
0336 „Nuto momka! i nuto pameti:
0337 „S kojom r’ječi na pašaluk sjede!
0338 „Uzmi sinko, Fočić Memed-aga,
0339 „Uzmi slame u bijelu ruku,
0340 „Mani slamom preko vatre žive:
0341 „Il’ ćeš vatru sa tim ugasiti,
0342 „Ili ćeš je većma raspaliti?
0343 „Vi možete, i Bog vam je dao,
0344 „Tako silnu pokupiti vojsku,
0345 „I poć’ ćete, sinko, kroz nahije;
0346 „Jednog kneza prevarit’ možete
0347 „I na vjeru njega domamiti;
0348 „Svoju ćete vjeru izgubiti,
0349 „Jednog posjeć’, a dva će uteći,
0350 „Dva pos’jeci, četiri odoše,
0351 „Oni će vam kuće popaliti,
0352 „Vi dahije od njih izginuti.
0353 „Al’ vi tako ne mojte raditi,
0354 „Nego mene starca poslušajte:
0355 „Ja sam gled’o u našem indžilu,
0356 „Ovo, naše, dugo biti ne će,
0357 „Nego će se prom’jeniti carstvo,
0358 „Već se, sinko, podobrite raji:
0359 „Od harača raji otpustite,
0360 „Nek je harač, k’o što Murat reče;
0361 „Prođite se globa i poreza;
0362 „S knezovima vi se pobratite,
0363 „Knezovima ate poklanjajte,
0364 „Kmetovima osrednje paripe,
0365 „S popovima u dosluku bud’te,
0366 „Ne bi l’ i mi uz njih preživljeli,
0367 „Jera naše dugo biti ne će.
0368 „A što će nam više pusto blago?
0369 „Da meljete, izjest’ ne možete.”
0370 Al’ govori Fočić Memed-aga:
0371 „Moj babajko, ne slušam te stari.”
0372 To izreče, a na noge skoči,
0373 I za njime ostale dahije,
0374 Pak na gradu baciše topove,
0375 Na dukate pokupiše vojsku,
0376 Nji četiri velike dahije:
0377 Aganlija i Kučuk-Alija,
0378 Mula-Jusuf, Fočić Memed-aga,
0379 Na četvero razd’jeliše vojsku,
0380 Nji četiri, k’o četiri brata,
0381 Pak na gradu otvoriše vrata,
0382 I odoše s vojskom po teftišu
0383 Kroz njihovih sedamn’est nahija.
0384 Prvog srpskog kneza prevariše:
0385 Domamiše kneza Palaliju
0386 I u Grockoj njega pogubiše;
0387 I Stanoja kneza iz Zeoka
0388 Prevariše, pa ga pogubiše
0389 U njegovu dvoru bijelome.
0390 Prevariše Marka Čarapića,
0391 Prevariše, te ga pogubiše;
0392 I Gagića Janka buljubašu
0393 Iz Boleča sela malenoga;
0394 Pogubiše kneza Teofana
0395 Iz Orašja Smederevske na’je;
0396 Ta i kneza Petra iz Resave,
0397 Prevariše Mata buljubašu
0398 Iz Lipovca blizu Kragujevca,
0399 Te i njega mlada pogubiše,
0400 Moravcima crkvi dopadoše,
0401 I tu Adži-Đera pogubiše,
0402 A Ruvima u grad opremiše,
0403 I u gradu njega pogubiše.
0404 Memed-aga u Valjevo dođe:
0405 Grbović se bješe osjetio,
0406 Pa Grbović na stranu pobježe,
0407 A dođe mu obor-knez Aleksa,
0408 I drđe mu Birčanin Ilija,
0409 Obojicu vata Memed-aga,
0410 Bijele im savezao ruke,
0411 Pa ih vodi na most Kolubari;
0412 A kad viđe obor-knez Aleksa,
0413 Da će Turci oba pogubiti,
0414 Tad’ on reče Fočić Memed-agi:
0415 „Gospodaru Fočić Memed-aga!
0416 „Pokloni mi život na mejdanu,
0417 „Evo tebi šeset kesa blaga.”
0418 Memed-aga govori Aleksi:
0419 „Ne mogu te, Aleksa, pustiti,
0420 „Da mi dadeš i sto kesa blaga.”
0421 Al’ besjedi Birčanin Ilija:
0422 „Gospodaru, Fočić Memed-aga!
0423 „Evo tebi i sto kesa blaga,
0424 „Pokloni mi život na mejdanu.”
0425 Veli njemu Fočić Memed-aga:
0426 „Ne budali, Birčanin Ilija!
0427 „Tko bi gorskog upustio vuka?”
0428 Memed-aga viknu na dželata,
0429 Dželat trže sablju ispod skuta,
0430 Te Iliji odsiječe glavu;
0431 A Aleksa sjede na ćupriju,
0432 Pa ovako poče govoriti:
0433 „Bog ubio svakog rišćanina,
0434 „Koji drži vjeru u Turčinu!
0435 „Ah Jakove, moj rođeni brate!
0436 „Ti ne drži vjere u Turcima,
0437 „Đe s’ udesiš, udri se s Turcima.”
0438 Još Aleksa govoriti šćaše,
0439 Ali dželat govorit’ ne dade,
0440 Trže sablju, ods’ječe mu glavu.
0441 Kada do dva kneza pogiboše
0442 Na ćupriji nasred Kolubare:
0443 Knez Aleksa, Birčanin Ilija;
0444 Adži-Ruvim nasred Biograda,
0445 Jednog dana, a jednoga časa:
0446 Viš’ njih jarko pomrčalo sunce.
0447 Memed-aga konaku pohiti,
0448 Ne bi l’ još kog Srba zastanuo,
0449 Da još bira đekog da pos’ječe.
0450 Al’ kad Srbi žalost opaziše,
0451 Iz čaršije na mah pobjegoše,
0452 Memed-agi nijedan ne dođe.
0453 Kad to viđe Fočić Memed-aga,
0454 Odmah pozna, da gore uradi,
0455 I odmah se bješe pokajao,
0456 Al’ se veće dockan pokajati,
0457 Već povika dvanajest delija,
0458 I Uzuna svoga kavedžiju:
0459 „Čujete li, moji sokolovi!
0460 „Brzo dobre konje posjednite,
0461 „Pak trčite u selo Topolu,
0462 „Ne bi l’ Crnog pogubili Đorđa:
0463 „Ako li nam sad uteče Đorđe,
0464 „Neka znate, dobro biti ne će.”
0465 Kad to čuše dvanaest delija,
0466 Odmah dobre konje posjedoše,
0467 I pred njima Uzun kavedžija,
0468 Otidoše u selo Topolu
0469 U subotu uoči neđelje;
0470 Na osvitak neđelji dođoše
0471 Prije zore i bijela dana,
0472 I Đorđijne opkoliše dvore,
0473 Udariše s obadvije strane,
0474 A sa dvije strane povikaše:
0475 „Iziđ’ amo, Petroviću Đorđe!”
0476 Tko će ljuta zmaja prevariti?
0477 Tko li njega spavaćiva naći?
0478 Đorđe se je junak naučio
0479 Prije zore svagda uraniti,
0480 Umiti se i Bogu moliti,
0481 I popiti po čašu rakije:
0482 Bješe Đorđe prije uranio
0483 I otišo u donje podrume.
0484 Kada viđe oko kuće Turke,
0485 On se njima javiti ne ćede.
0486 Javi im se mlada Đorđijnica:
0487 „Da Bog s vama, Turci, noćas bio!
0488 „Šta tražite ovđe u to doba?
0489 „Đorđe sada pred kućom bijaše,
0490 „Tu sad bješe, pak nekud otide,
0491 „A ja ne znam, kud je otišao.”
0492 A to Đorđe i gleda i sluša.
0493 Kad je Đorđe izbrojio Turke,
0494 Čašu popi, a pušku potpraši,
0495 Uze dosta praha i olova,
0496 Pa iziđe svojemu oboru
0497 Među svoji dvanaest čobana;
0498 A kad dođe, čobane izbudi,
0499 I ovako čobanima reče:
0500 „Braćo moja, dvanaest čobana!
0501 „Ustanite, obor otvorite,
0502 „Iz obora išćerajte svinje,
0503 „Neka idu, kuda kome drago;
0504 „A vi, braćo, mene poslušajte,
0505 „I šarene puške potprašite;
0506 „Ako Bog da, te se ono steče,
0507 „Šta sam danas radit’ naumio,
0508 „Čestite ću vas sve učiniti,
0509 „Okovati u srebro i zlato,
0510 „A u svilu obuć’ i kadivu.”
0511 Svi čobani jedva dočekaše,
0512 Išćeraše svinje iz obora,
0513 Pak šarene puške potprašiše,
0514 Na mah oni za Đorđem pođoše.
0515 Ode Đorđe pravo svome dvoru,
0516 A kad Turke s čobanima viđe,
0517 Onda Đorđe ovako govori:
0518 „Čujete li, dvanaest čobana!
0519 „Svaki jako glajte po Turčina,
0520 „Al’ ne mojte pušaka metati,
0521 „Dokle moja najprije ne pukne,
0522 „Ja ću gledat’ Uzuna Memeda,
0523 „Viđećete, što ć’ od njega biti.”
0524 To izreče Petroviću Đorđe,
0525 Zemlji pade, pušci oganj dade,
0526 Puče puška, ostat’ pusta ne će;
0527 Đe je gled’o, Đorđe pogodio,
0528 Mrtav pade Uzun sa kulaša.
0529 Kad to viđe dvanaest čobana,
0530 Na mah puče dvanaest pušaka,
0531 Mrtvi pade onđe šest Turaka,
0532 Šestorica na konjma pobježe.
0533 Na mah Đorđe viknu po Topoli,
0534 Te sakupi jošte više društva,
0535 Sve po tragu Turke poćeraše,
0536 Do Sibnice sela doćeraše,
0537 I tu Turci u han pobjegoše,
0538 Kami majci da ostati mogu!
0539 Tu ih Đorđe opkoli sa društvom,
0540 Pa on viknu u selo Sibnicu,
0541 Sibničani svi mu dolećeše;
0542 Tu se sasta stotina junaka,
0543 Na mah Srblji hana zapališe,
0544 I trojica Turak’ izgorješe,
0545 A trojica pred njih iztrčaše,
0546 I Srbini sva tri pogubiše.
0547 Na sve strane Đorđe knjige posla
0548 U svih gradskih sedamn’est nahija
0549 Na kmetove selske poglavare:
0550 „Svaki svoga ubijte subašu;
0551 „Žene, đecu u zbjegove krijte.”
0552 Kad to čule Srpske poglavice,
0553 Na mah oni poslušaše Đorđa:
0554 Svi skočiše na noge lagane,
0555 Pripasaše svijetlo oružje,
0556 Svaki svoga ubiše subašu,
0557 Žene, đecu u zbjeg odvedoše.
0558 Kad je Đorđe Srblje uzbunio
0559 I s Turcima veće zavadio,
0560 Onda Đorđe prođe kroz nahije,
0561 Pa popali Turske karaule,
0562 I obori Turske teferiče,
0563 I udari na Turske palanke,
0564 Sve palanke on turske popali,
0565 Žensko, muško, sve pod mač udari,
0566 Teško Srblje s Turcima zavadi.
0567 Turci misle, da je raja šala,
0568 Al’ je raja gradovima glava;
0569 Usta raja k’o iz zemlje trava,
0570 U gradove saćeraše Turke;
0571 Trči Đorđe od grada do grada,
0572 I građane svagđe dovikuje:
0573 „Čujete li, vi Turci građani!
0574 „Na gradov’ma otvorajte vrata,
0575 „Izmeđ’ sebe dajte zulumćare,
0576 „Ak’ hoćete mirni da budete,
0577 „Da gradova caru ne kvarimo:
0578 „Jer ako ih vi dati ne ćete,
0579 „Izmeđ’ sebe Turke zulumćare,
0580 „Te gradove raja načinila,
0581 „Gradila ih po devet godina,
0582 „Kadra ih je za dan oboriti
0583 „I sa carem kavgu zametnuti;
0584 „A kada se s carem zavadimo,
0585 „Da ustane svi sedam kraljeva,
0586 „Da nas mire, pomirit’ nas ne će;
0587 „Bićemo se, more, do jednoga.”
0588 Tad građani suze proljevahu.
0589 I Đorđiji ’vako govorahu:
0590 „Beg Đorđije, od Srbije glavo!
0591 „Davaćemo štogod raja ište,
0592 „Ne kvarite carevih gradova,
0593 „Ni sa carem zamećite kavge,
0594 „Mi daćemo Turke zulumćare.”
0595 Pa građani ustadoše Turci,
0596 Na gradov’ma otvoriše vrata,
0597 Izmeđ’ sebe daju zulumćare,
0598 Zulumćare izjelice Turke,
0599 Predaju ih u Srbinjske ruke.
0600 Bože mili i Bogorodice!
0601 Kada Srblji dokopaše Turke
0602 Zulumćare u bijele ruke,
0603 Pa ih staše Srblji razvoditi
0604 Preko polja bez svijeh haljina,
0605 Bez ćuraka i bez anterija,
0606 Bez saruka, u malim kapama,
0607 Bez čizama i bez jemenija,
0608 Gole, bose topuzima tuku:
0609 „More, baša! kam’ poreza naša?”
0610 U po polja Đorđe sablju vadi,
0611 Zulumćarske odsijeca glave.
0612 A kad Đorđe isiječe Turke,
0613 Isiječe Turke zulumćare,
0614 Onda Đorđe u gradove uđe;
0615 Što bi Turak’ po gradov’ma b’jelim,
0616 Što bi Turak’ za sječe, is’ječe;
0617 Za predaje što bi, to predade;
0618 Za krštenja što bi, to iskrsti.
0619 Kad je Đorđe Srbijom zavlad’o,
0620 I Srbiju krstom prekrstio,
0621 I svojijem krilom zakrilio
0622 Od Vidina pak do vode Drine,
0623 Od Kosova te do Biograda,
0624 ’Vako Đorđe Drini govorio:
0625 „Drina vodo! plemenita međo
0626 „Izmeđ’ Bosne i izmeđ’ Srbije!
0627 „Naskoro će i to vreme doći,
0628 „Kada ću ja i tebeka preći
0629 „I čestitu Bosnu polaziti!”

[Mutevelija]

VLASTIMIR BARAĆ - POKRSTI SE ALMEDINA

Prohujaše ratni dani i vrijeme dođe mira ali jedna strašna priča u srce me moje dira iz strašnoga prošlog rata kad balije i ustaše na krst časni kao zvijeri krvoločno kidisaše da unište pravoslavlje i ostvare želje stare da zlobnici Alahovi srpskom zemljom gospodare. Pa odlučih da zapjevam da me pusta želja mine nego braćo poslušajte ovu pjesmu od istine. Kad se Bosna suočila sa vihorom teškog rata ustao je srpski narod stanuo je brat uz brata svi su spremni i odlučni za boj ljuti što se sprema shvatili su da života s balijama više nema. Najprvo se Sarajevo u plamenu ratnom nađe zametnu se boj krvavi mnogi ne zna što ga snađe boj se bije na sve strane od Goražda do Kupresa sva se Bosna od tutnjave i velikog jada stresa. Na svakoj se stopi gine širom zemlje hercegove narod bježi ispred noža i zbija se u zbjegove ali mnogi ne uteče ustaški ga nož dohvati ponovo se pune jame, otvaraju kazamati pod Kupresom tvrdim gradom danima se bitka bije ustašama pripomažu ljute handžar divizije u krvavom tome boju na stotine mrtvih osta velikih je vitezova neka im je zemlja prosta. Ranjenici pomoć traže na vratima od Kupresa crveni se megdan polje svud gomile ljudskog mesa jedan ranjen srpski borac u mukama pomoć ište nema nikog da ga spasi sam je ost'o na bojište. Rafal ga je pokosio slomio mu desnu nogu ali ruke nebu pruža i višnjem se moli Bogu da ga spasi od nesreće ili da mu skrati muke da ne padne u ustaške krvoločne grešne ruke. Već mu snaga na izmaku po lokvi se krvi vuče grdno žali što balija do kraja ga ne dotuče vjetar goru razgovara sunce klonu na zapadu a Radmilo od Kupresa i poslednju gubi nadu da će više doma viđet staru majku, sestru, brata i da će mu kosti ostat pod kupreška tvrda vrata kad aveti muslimanske napadoše iznenada kuće pale i smrt siju zarobiše mladog Rada. U Viktor ga Bubanj vode logor smrti i užasa đe umire svaka nada đe mnogima ne bi spasa tu je muke Isusove srpski junak podnosio ali vjeru pravoslavnu pogaziti nije htio šest mjeseci proveo je u Viktoru zloglasnome đe se žive oči vade i junačke kosti lome no Radmila u nesreći bal posluži iznenada i jedne noći u logoru pojavi se bula mlada bolničarka u logoru bješe mlada Almedina kao da je Đulage bega il' Atlagić Huseina no ni tada ne bi mogla biti ljepša ni zgodnija i ljepoti se njenoj divi sarajevska turadija. Plave kose razasula niz bijele bujne grudi nije čudo ljudski razum zašto često i poludi a tijelo božanstveno ukrasila skupa svila i rimski bi papa rado sa njenoga ruč'o krila lice kao u princeze bez pudera i pomade oka ne moš odvojiti od Sarajke bule mlade. No i nju su jedne noći na dežurstvu u tamnici silovali i mučili Alijini bojovnici od tada je Almedina tursku vjeru pogazila i kovala plan osvete da bi dušu umirila no Radmila svezanoga Almedina kada viđe začudi se i zamalo sa pameti da ne siđe pa ga gleda sa čuđenjem dok suzama nema broja a Radmilo progovori Almedina željo moja. Dopao sam teških muka moja školska drugarice Alaha ti jedinoga izbavi me iz tamnice ili daj mi otrov neki pa mi skrati ove muke tada bula drugu svome oko vrata sklopi ruke na zlu mjestu nađosmo se sad narodi naši rate ko se ovom jadu nad'o kada sam te zvala brate. Učiniću sve za tebe najbolji si drug mi bio a to što si sada ovdje znam da nisi zaslužio i mene su silovali i mučili jedne noći meni ovdje mjesta nema i biću ti od pomoći nepravda me mnogo boli i moja je duša prazna no se nadam da će i njih zaslužena stići kazna. Rade bulu primi sebi kao melem nasred rane ona mu je zadnja nada da mu sunce opet grane pa planove oni grade kako da se od zla spase dok Miljacka voda huči u krvi talasa se poslije mnogo vijećanja dogovor su učinjeli u tamnici da ne smije zateći ih dan bijeli teškom mukom okove su poskidali sa Radmila ali želja za slobodom od svega je jača bila u bolničko odijelo presvuče se Rade mladi Almedina bješe spremna sve za ljubav da uradi a kad stražar zadrijema i sanku se pustom preda Almedina nož poteže i kroz srce probode ga krv poteče turska vrela bula se smije mlada osvetila svoj je ponos pa za ruku zgrabi Rada povede ga u noć samu kroz prolaze sigurnije na kapiji od logora ustavlj'o ih niko nije da su oni bolničari mislile su turske straže još jednom se pokazalo da hrabrima Bog pomaže. Noć je tamna i stravična od boja se Igman stresa a Turkinja privija se uz junaka sa Kupresa pritisle je misli teške s čežnjom joj se bori duša i odluči srce svoje iz njedara da posluša pa Radmilu bula zbori srce ću ti svoje dati iako smo druge vjere to nas neće sputavati odričem se ja Alaha, turske vjere i Kurana jer odavno moj viteže naša krv je miješana a Radmilo iz njedara vadi mali krst od zlata pa ga pruža Almedini ona Božji dar prihvata pa na grudi krst privija što u punom blista sjaju poljubi ga bula mlada po srpskome običaju. Prekrsti se sa tri prsta vo ime Oca i Sina i Svjatoga Duha amin izgovori Almedina. Radmilo se buli divi iz grudi mu uzdah krenu pa poljubi u obraze tu lijepu mladu ženu zajedno su sačekali da bijela zora svane pa Radmilo u tom času u dvi vatre zapretane pa kad sunce na istoku svoje zlatne zrake prosu sa usana Radmilovih Almedina pije rosu. No je vakat putovati jer su blizu turske čete a oružja ne imahu osim male bajonete sa kojom je Almedina rasporila Muslimana a do srpskih položaja treba hoda bar dva dana morali su Igman preći da bi stigli do slobode đeno hrabri Romanijci za krst časni bitku vode. Dvije noći i dva dana pješačiše uz planinu dok stigoše među braću đe slobode sunce sinu sa divljenjem srpski borci mladu bulu pogleduju ljepoti se njenoj dive potajno joj namiguju sve bi dali samo kad bi u zagrljaj njihov pala ali znaju da se bula mladom Radu obećala. Pa povede Rade bulu svome milom zavičaju plotunima iz pušaka saborci ih ispraćaju kad pro praga suđenoga zakorači mlada bula od ljepote sva zasija Radmilova tanka kula zapjeva mu stara majka nije čudo kako neće sina joj je Almedina izbavila iz nesreće pa je stara blagosilja dok suzama nema broja poljubi je pa joj reče ti ćeš biti snaha moja svoje vjerske običaje ako nećeš ne ostavljaj nek' odluči volja tvoja pokrsti se ili klanjaj ali niko mog'o nije pokolebat volju njenu krst poljubi u crkvu pokrsti se u Jelenu. Pa se vjenča gorska vila sa sokolom sa planina pokloni mu dar najljepši Jovana mu rodi sina ali rat se rasplamsava na svakoj se stopi gine Rade ode među braću na braniku otadžbine a Jelena na dom osta da Jovana sina hrani ne sluteći da im opet primiču se teški dani dok na selo jedno veče Muslimani napadoše spržiše ga do temelja i svu čeljad odvedoše Radmilovu majku staru objesiše kraj bunara pa Jelena uzalud se hatibima otimala kada pođe da Jovana od dušmana turskih spasi po glavi je kundak stiže stopošta se po terasi na grudi joj krst zasija Turčin priđe da ga skine on zasija čudnim sjajem i nestane u visine prepade se ture mlado stade srce u baliji spremaše se da utekne dok ne začu plač dječiji. Pa ulete u odaju primače se kolijevci i Jovana malog zgrabi od nepunih šest mjeseci nećeš vlašče kunem ti se više gledat bijela dana a Jelena u bunilu ču prijetnju Muslimana iznemogla sva u krvi pokušava da ustane ali ljubav roditeljska pobijedi ljute rane pri ruci joj pridesi se ona mala bajoneta a proključa bijes u njoj kada začu plač đeteta taman ture isukalo iz korica nož krvavi a dijete od straha se u sopstvene suze davi a Jelena primače se iza leđa Muslimanu i u vrat mu nož zabode on k'o trula klada panu. Pa u jadu velikome ona ščepa svog Jovana ali dolje ispod kuće čuje graju Muslimana kad u jadu velikome sa prozora skoči dolje viđe kako jedan Turčin Radmilovu sestru kolje al' ne moga da je spasi jer je odveć bilo kasno a da i njih isto čeka bilo joj je dobro jasno noć je tamna od nesreće i turskoga noža spasi da svijeća njihova se zanavijek ne ugasi no je rane grdne bole ali neće da se preda zbog voljenog svog Radmila i njihovog mladog čeda. Bješe svesna da prolazi kroz stradanja i golgotu ali moto njezin bješe sve izdržat u životu sjetila se kume svoje Muslimanke sa Mokljena k'o rođenu sestru svoju prihvatila ta je žena no Jelena nije smjela da istinu kaže pravu morala je da se snađe da izvuče živu glavu pa Jovana sina svoga Almirom je ona zvala tri godine uspješno je tajnu svoju prikrivala svom Radmilu Jelena je uistinu vjerna bila pa je nije sve vrijeme muška ruka dohvatila s vojnicima UNPROFOR-a potajno je jednog dana napustila dom kumovski i krenula put Igmana tu Radmila svoga nađe jedva ga je prepoznala brada mu je nečešljana do pojasa dohvatala kosa pala na ramena pogled vučji ispod vjeđa pogledati strašan bješe kao Srđa Zlopogleđa. Automat u desnicu stari ratnik čvrsto stega dokle Jovan i Jelena nađoše se ispred njega kad ih viđe ne mogaše on očima da vjeruje prekrsti se i Gospodu velikom se zahvaljuje Bože dragi sa nebesa na svemu ti danas hvala a Jelena već bijaše u zagrljaj njemu pala među vojskom nasta slavlje šeluk čine iz busija Rade sina prigrlio Jelena srećom sija dan slobode svima sinu na gubitku svako bješe a Radmilo i Jelena novi život započeše.

[Mutevelija]

Od glave Zete do grada Spuža
Krvavi lanac vojske se pruža
Pritisli Srbi turske livade
Turcima u Spuž zadaju jade
A serdar Vule s visoke kule
Džeferdar pali, kukaju bule
Leleču Turci, kukaju bule
Oj lele lele, evo ga Vule
A serdar Janko sa sabljom maše
Udrite braćo, srpstvo je naše!

[Mutevelija]

"Uz Božićne hladne dane
Crnogorci Ostrog brane
Mjesto drva i badnjaka
Lože glave od Turaka

Na Čemernu vrišti bula
Fazlagića gori kula.
Oj Cetinje čast ti svaka
Kad si čisto od Turaka.

Prošet'o bi od miline
Njegoševo kroz Cetinje.
na Cetinju Njegoš spava
najmudrija srpska glava.

Pod onom, pod onom
gorom zelenom
i onom i onom
Lovćen planinom
malo se, malo se
selo vidjelo
i u selu, u selu
moja djevojka
počem je, počem je
momče poznaješ?
moje je, moje je
pjesme pjevala
moje je, moje je
igre igrala
potom je, potom je
čoče poznajem

Hoćemo li vuče gorski
zapjevati crnogorski
neka grmi, neka sijeva
u dvoje se lakše pjeva

umijemo a i znamo
da lijepo zapjevamo
djevojke su zgodne s nama
pjesma ječi planinama
pa se divno svelo oro
živjela nam Crna Goro."