Post
by srculence7 » 29 Aug 2018, 03:13
Svetski rekord u namernom nespavanju još 1964. godine postavio je sedamnaestogodišnji Rendi Gardner. Bez ikakvih dodatnih stimulansa, Rendi je ostao budan ukupno 264,4 časa, tačnije 11 dana i 24 minuta. Ovaj poduhvat ispratilo je nekoliko naučnika i lekara, između ostalog i danas poznati istraživač spavanja i snova sa Stenforda, Vilijam Dement.
Rendi Gardner je na samom kraju eksperimenta održao konferenciju za štampu gde je delovao potpuno trezveno, budno, bez ikakvih poteškoća u držanju i govoru. Na osnovu toga, Dement je promenio svoj prvobitni stav da deprivacija sna nužno vodi u ludilo.
Ipak, dokumentacija je jasno ukazivala da su tokom 11 dana nespavanja kod Rendija bili vidljivi određeni simptomi poput suženog opsega pažnje i halucinacije. Na primer, od saobraćajnog znaka na ulici pomislio je da je čovek, a zatim je u drugom trenutku verovao da je poznati fudbaler. U medicinskom timu postojale su nesuglasice vezane za izraženost simptoma, te se nisu svi slagali sa Dementovim zaključkom da nesanica nema nikakve veze sa psihotičnim simptomima.
Ne možemo sa sigurnošću tvrditi da niko nije oborio Rendijev rezultat, pošto je i sama Ginisova knjiga rekorda davno prestala da prati ovakva takmičenja usled štetnih posledica po fizičko i mentalno zdravlje. U svakom slučaju, broj sati nespavanja teško da bi premašio 20 dana.
Današnja istraživanja deprivacije sna strogo su kontrolisana posebno iz etičkih razloga, a sigurne posledice nespavanja koje se navode su poremećaj percepcije, anksioznost, umor, poteškoće sa koncentracijom i pažnjom, sporije vreme reakcije. Preciznije, već četvrte noći dolazi do produženih (NREM) epizoda mikrosna – što su nevoljni momenti gubitka pažnje, praznog pogleda u određenu tačku i kratkog sklapanja kapaka. Već tada su moguće deluzije i halucinacije, koje se, po pravilu, pojačavaju pete noći, uz poremećaj rezonovanja i orjentacije. Javlja se i paranoja i strah od smrti („neko hoće da mi naudi“). Šeste noći, oštećen je test realnosti, kada najčešće i dolazi do psihoze izazvane deprivacijom sna.
Nedostatak spavanja takođe narušava radnu memoriju, pa je i rekorder Gardner u pokušaju da od broja 100 kontinuirano oduzima 7, na broju 65 potpuno zaboravio šta on to uopšte radi. Drugo objašnjenje bi bio mikrosan u koji je zapadao a da toga nije ni bio svestan.
Novija istraživanja potvrđuju da poremećaj spavanja uz deluzije i halucinacije može da izazove i paranoju. Upravo nedostatak REM faze sna iliti izostanak snova, zaslužan je za halucinacije. Takođe se veruje i obrnuto – da poboljšanje sna kod psihotičnih pacijenata može da ublaži neke od simptoma. Čvrsta kauzalna veza doduše još uvek nije ustanovljena.
Ispitivanje na 267.692 ljudi u 56 zemalja pokazalo je da su ispitanici sa poremećajem spavanja dva puta češće od ostalih imali halucinacije i verovali da neko hoće da im naudi.
Rendi Gardnerov podvig namernog nespavanja bio je inspirisan slučajem njujorškog radio voditelja Pitera Tripa, koji je nekoliko godina ranije uz naučnu podršku i preteču onoga što danas zovemo rijalitijem, u budnom stanju proveo 200 sati. Za razliku od Gardnera, Trip je patio od ozbiljnih i ekstremnih halucinacija već na sredini eksperimenta, da bi pred kraj razvio akutnu paranoidnu psihozu, optužujući ljude oko sebe da pokušavaju da ga otruju. Danas se Tripova noćna psihoza uzima sa rezervom jer je poslednjih 66 časova uzimao veliku količinu stimulansa poput ritalina.
(psihobrlog)
Ne diraj me ako se ne razumeš u mene, pokvarićeš nešto.
![Forum [Bot]](./images/ranks/s.png "Forum [Bot]")
