Govorite li hercegovački?

[Ruana]

deverati – mučiti se
luft – vazduh
tinta – mastilo
ćuko – pas
zakovrnuti – umreti
babo – ded
sevap – milosrđe
ćukati – kljucati
jok – nikako, ne
deder – hajde

Šalim se… ali, u svakoj šali ima i zrno/ce zbilje… Mogu, samo, da kažem: ne d`о Bog!

Kad mogu – kao posebni nazivi! – da postoje hrvatski, bosanski/bošnjački, crnogorski i srpski jezik… nikad ne recite nikad!… eto, još, novih, dva-tri… tri-četiri za koju godinu ili deceniju!… pa, nastavljam… elem!… kad mogu… zašto ne i hercegovački?! To nikom ne bi smetalo, a Hercegovcima bi prijalo u ušima, na ponosu… kao da bi za dan/noć postali važniji!… He-he!

– Pošto su vam ove kavade? – pita moja tetka Ljubica seljanku na beogradskom Zelenom vencu daleke 1941, tad smo kao izbeglice stanovali u Ulici Admirala Geprata 97, imao sam 5 godina.

Svakako, seljanka, iz okoline Beograda je nije razumela – nije znala hercegovački!

A radilo se o običnom paradajzu!

Hercegovački jezik zahteva i hercegovački r(j)ečnik…

Pa, tako, u r(j)ečniku, pisalo bi:

tèća – šerpa
mohune – boranija
pantarulj – viljuška
čatrlja – neugledna kućica
ćutuk – panj; “glup k`o noć”
rubac – maramica
karpuza – lubenica
tèpa – pijaca
téka – sveska
sarànsak – beo luk
hasna – korist
kijámet – vremenska nepogoda
vajda – korist
rigati – povraćati
sàdžāk – tronožac na ognjištu
majdonos – peršun
hunjavica – kijavica
bezbeli – svakako, podrazumeva se
šuti – ćuti
kifele – beži, razlaz, idi
fajercag – upaljač
klak – kreč
šlauf – crevo za vodu
pura – kačamak
kurtalisati se – spasiti se
vakat – vreme
akšam – ponoć
murva – dud
degenek – batine (turc., degenek = kaiš)
čorape – čarape
bucati – cepati
uš – vaška
plajvaz – olovka
aber – vest
deverati – mučiti se
luft – vazduh
tinta – mastilo
ćuko – pas
zakovrnuti – umreti
babo – ded
sevap – milosrđe
ćukati – kljucati
jok – nikako, ne
deder – hajde
ič – nimalo, ništa
(u)zaman – (u)zalud
mur – pečat, štambilj
ćuk – kukavica
obrliht – gornji prozor
zijati – nametljivo gledati, upiljiti se
krtola – krompir
deka – ćebe
sikira – sekira
zort – strah
aratos – đavo; čovek bez mira i strpljenja
nȏžice – makaze
mosur – kalem
asura – prostirka
japrak – sarma
dram – gram
dolma – punjene paprike
pantale – pantalone
basamak – stepenica, stepenik
pipa – slavina
ašikovati – udvarati se
botana – platno
iberciger – lak mantil
drapati se – češati se
kundure – cipele
ibrišim – svilen konac
duvar – zid
bagatela – jevtino
kandžija – bič
džabe – besplatno
badava – besplatno
pila – testera
ljut – papren
izdurati – teško izdržati
kisjelina – kiselo mleko
kanate – zaštitne daske na kolima i prozorima
džam – staklo
bala – denjak
pendžer – prozor
cuker – šećer
kapidžik – vratanca
ceker – torba
ruta – ponjava
psiha – veliko sobno ogledalo s dve nahtkasne
lokum – ratluk
kenjkav – nikakav, kilav
biža – grašak
samt – somot
bilmez – priglup, sirov momak
begenisati – dopasti se
šlifer – navlaka za jorgan
huknuti – dunuti
špitalj – bolnica
tuka – ćurka
ganjak – hodnik
biciklo – bicikl
štokrla – stolica bez naslona
himber – sok od malina
baul – sanduk za odeću
insan – čovek
đozluci, đorzluci – naočari
šamlica – niska stolica/hoklica
vadžola – pasulj
varenika – skuvano mleko
šiljte – dušek
čevalduša – kriva igla za šivenje dušeka
pirjan – jelo s plavim patlidžanima
patlidžan – plav paradajz
puce – dugme
buha – buva
riktati – doterivati
lapis – mastiljava olovka
šipak – nar
furda – ostatak od pokvarenog mleka, sir od surutke
nafaka – navika
tȁs – plitak tanjir
plitica – tacnica
mašćoba – mast
mlàka – bara
pusa – poljubac
ćapati – kidati; uzimati bez pitanja
pròpūh – promaja
Tarcan – Tarzan
fermati – uvažavati, poštovati
ćáće – šiške
kimel – kim
kanafa – kanap
safun – sapun
pirimač – pirinač
krastavac – krastavac
derati – cepati
kino – bioskop
uzvrištalo – pokvarilo se, ukiselilo se (jelo)
muha – muva
kamomila – kamilica
Jovanica – Jovanova supruga
Milanica – Milanova supruga
Brankovica – Brankova supruga
ćàća – tata
tétak – teča
striko – stric
škip – korito
pruga – autobus
belaj – muka
kvarat – četvrt(-ina)
izdušiti – izduvati
fuzbal – fudbal
sola – “cigančići”
daidža – ujak (mamin brat)
zasun – reza na vratima
ocat – sirće
ćuriti – viriti
šparhet – šporet
porhet – čupava tkanina
iscufati – iskrzati
b ȉlja – cepanica
koporan – gunj
geršla – ječam
kenjac – magarac
pipun – dinja
i dr.

Svakako, mnoge od ovih reči su turcizmi, germanizmi, italijanizmi i dr., ali, tako je i u drugim jezicima, u svakom ima tuđica, tj., pozajmljenih reči iz drugih jezika pa ne treba da čudi što ih ima i u hercegovačkom. Međutim…

E, pa, na kraju, da otkrijem da sam se, samo, našalio s hercegovačkim jezikom! Samo sam “pustio buvu”, šale, radi jer postoji, samo, srpski, a s hercegovačkim sam se malo poigrao… da, mostarska liska!…

Ni u snu nema šanse da hercegovački postane poseban jezik. Može se govoriti o hercegovačkom govoru, pa, i to, veoma-veoma nategnuto jer… srpski je, to, jezik, i nijedan drugi…

Na samom kraju, čisto prakse, radi: znate li kad se može reći, tvrditi da se radi o dva jezika… o dva posebna jezika?

Ne znate?!

E, pa, ja ću vam reći, a tačno je da tačnije ne mere biti!

Znao sam da ne znate, to, malo ko, zna, osim, svakako, lingvista! A saznao sam, to, od jednog lingvista!… Pa, evo…

Ima jedan vrlo jednostavan način, jednostavan test, jednostavna proba: tamo gde se razlikuju brojevi od jedan do deset – radi se o različitim jezicima.

Lako da lakše ne može biti!

A u srpskom i “hercegovačkom” – kaže se – i piše: jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset!… sve je jasno kao najjasniji dan…

Pozdrav,

Velibor Mihic

Ovo važi i za hrvatski, bosanski/bošnjački i crnogorski jezik! To je sve JEDAN ISTI JEZIK! To je NAŠ jezik! Samo – da bismo se napravili važni! – razlikujemo se u NAZIVIMA JEZIKA!

Na slovenačkom: ena, dva, tri, štiri, pet, šest, sedem, osem, devet, deset. Znači: poseban jezik.

Na makedonskom: eden, dva, tri, četiri, pet, šest, sedum, osum, devet, deset. Znači: poseban jezik.

Je l` jasno?!

[Ruana]

Dosta ovih rijeci ima kod nas, a neke nikad nisam cula.

[dacina_curica]

I kod nas se koristi hejbet ovih gore izraza.

Cuj TarCan

[Ruana]

I kod nas se koristi hejbet ovih gore izraza.

Cuj TarCan

To je tamo kod laganog oni sad Zadar zovu Cadar

[paparaci]

pola ovih rijeci su bosanske. ni vidjelo to hercegovackog nije.

i nije aber, nego haber.

[Lebowski]

Hercegovci piju uzvrištalu kiseljinu..pa poždrignu i odu igrat fusbala.

[Ruana]

pola ovih rijeci su bosanske. ni vidjelo to hercegovackog nije.

i nije aber, nego haber.

Srbi su kod nas govorili aber.

[Fatma]

Da me je ko u Hercegovini ponudio dinjom,ja bih odbila

[Ruana]

Ti bi mislila da je dunja, je li?

[Fatma]

Ti bi mislila da je dunja, je li?

Ja mislila neko pipanje bože me sačuvaj

[Dzagoda]

Znala sam da ce kad tad i ovo postat srBsko

[Rockefeller]

Srpski jezik = bosanske riječi + bugarska ekavica. Ono što bi rekli... fact!

„Mi lažemo da bismo obmanuli sebe, da utešimo drugoga; lažemo iz samilosti, lažemo iz stida, da ohrabrimo, da sakrijemo svoju bedu, lažemo zbog poštenja. Lažemo zbog slobode. Laž je vid srpskog patriotizma i potvrda naše urođene inteligencije. Lažemo stvaralački, maštovito, inventivno.“

-„Laž je srpski državni interes.“

-„Laž je u samom biću Srbina“.

-„U ovoj zemlji svaka laž na kraju postaje istina.“

-„Srbe je toliko puta u istoriji spašavala laž…“

Pa zašto onda ne misliti kako ja govorim istinu? Posebno predzadnja rečenica...

(pardon)

[dacina_curica]

Srbi su kod nas govorili aber.

Jup, kod nas preko Drine samo izbace H i svaka rijec srBska tj. srbijanska...

Al najbolji je luft - hercegovacka rijec sad ce Svabe da se bune.

[Ruana]

Luft se kaze i na danskom, ali bilo je i kod nas stariji su govorili odoh malo uzeti lufta ili izluftirati se.

[dacina_curica]

Ma i moja majka je koristila nekih germanizama i turcizama hejbet, zaostavstina ranijih okupatora, jelte.
A I ja umjesto provjetriti kazem proluftati. Mozda sam iz Hercegovine.

[Ruana]

Pa svi ste vi Hercegovci, pitaj laganog ako mi ne vjerujes.

[Ruana]

Pisala sam prije na onoj temi "Hercegovci" da se govor u Hercegovini razlikuje. Ima dosta rijeci koje Maja, PAsaga i ja drugacije izgovaramo, primjetila sam u postovima. Maja i Pasaga imaju vise zajednickih rijeci. Ja opet koristim dosta nekih rijeci koje oni ne upotrebljavaju.
Mada sam sigurna da isto otezemo.
Kod nas tamo u TB se koristi dosta crnogogorskih i dalmatinskih rijeci.

[Fatma]

Tako je i kod nas Ruana...u naselju udaljenom svega par kilometara imaju drugačiji riječnik,od naziva jela pa nadalje

[laganini]

..kužim većinu riči...kod nas se miša i turcizma i talijanštine..

[Dzagoda]

Anegdota:

M. iz sela Kriz kod Sirokog doselila u Cro u toku rata, i sad treba pocet pricat po "rvaCki" je'l;) Sve, sve, ali ne moze prelomit jezik da kaze "kruh":) Al to nije bitno. Jedan dan seta sa sincicem vani, i mali bjezi, ko dijete. Kad ce ona: R. dodji K mami. Mali ne benda ni pod razno. Opet ce ona: R. dodji molim te K mami. Dijete utece:) Kad ce moja M. "R. ebo ti maaaaajku svoju, dolaz 'vamo! Ono bas po hercegovacki sa otegnuto "maaaaajku" hahahahahahahahahahahahahahahahahahahaahha