Goran Tadic

[Shadow]

Čim me ugledala pitala je: „Šta ti to piše na srcu?“ „Pročitaj i spali“, rekoh. Ni radoznalijeg, ni poslušnijeg bića!"

0d50582f7d9272a7fe889d0ce71d4566.jpg

[Shadow]

Budi tu, da manje pušim,
da tišina bolje zvuči,
da imam lozinku za osmeh,
da mi ne bude teško kad mi je teško,
da razgovaramo, dok samujem,
da me bockaš i miluješ rečima,
da ne budem tužan,
dok slušam tužne pesme,
budi tu, da znam da si tu.
Budi tu, jer tu ti je mesto,
tu si na sigurnom, tu si lepša,
tu ni ja nisam loš,
tu ne boli,
tu je bolje od bilo kog tamo.
Budi tu,
da mi tu nedostaješ
kad ne budeš više tu.

[Idi]

Minut i po
/Goran Tadić/

Bez tebe mogu minut i po,
merio sam, skoro kao bez vazduha,
sve preko toga povratak je u besmisao
koji je vladao mojim horoskopskim znakom
i mojom težnjom da razumem one
koji nisu imali razumevanje za mene.
Da te je tada bilo bar na minut i po
zvezde i planete postigle bi dogovor
oko toga šta bi korisno od mene moglo ispasti.
Možda bi iz samilosti neka od njih zastala
da propusti srećnu zvezdu pod kojom si rođena,
pa da se skućiš u mojoj petoj kućici u cveću?

Ne razumem se u zvezde,
osim u onaj sanjarski deo,
a ti si, vidim, dobra s njima,
čak mi se čini da više utičeš ti na njih,
nego one na tebe,
jer kad tebe nema, ni njih nema,
pa ne umem da sanjarim,
samo merim koliko mogu bez vazduha,
a koliko bez tebe.

[Shadow]

Kada te dotaknu moje reči,
usne mi zabride
kao da je šapat moje duše
skliznuo sa njih na tvoje nožne prste,
obojio nokte u crveno,
pa se razlio do tvog potiljka,
tražeći tajni prolaz do tvojih tajnih misli,
izazvanih rečima koje su te dotakle
tamo gde možda nisu smele,
jer tamo pre njih niko nije smeo
ni mislima, ni snovima.

Kada te dotaknu moje reči,
zbunim se, zanemim,
jer ne znam koje bi reči dorasle rečima
koje su te, nekim čudom, dotakle,
al’ oči ohrabrene slučajnom slavom mojih usana
ubiraju plodove sa tvoje kose, očiju, ramena…
pa me golicaš tamo gde možda ne bi smela,
jer tamo pre tebe nije smeo niko,
ni mislima, ni snovima.

[Shadow]

Ne brini, sve bivše je bivše.
Kad žmurim, gledam u našu budućnost.
Ako mi se tada otrgne suza,
to nije žal za prošlim vremenom,
već za tobom u prošlom vremenu
u kom te nije bilo da mi predložiš nešto što bi od mene načinilo, ako ne boljeg, sigurno srećnijeg čoveka.

[ina]

Nije se srce pokidalo samo,

neko je upleo prste,

neko zario kandže,

neko gricnuo, neko ujeo,

neko ga nije ni pipnuo,

neko ni pogledao,

neko mu se u lice smejao,

neko mu se smejao iza leđa,

neko ga je kleo, neko i prokleo,

nekom je bilo malo, nekom veliko,

nekom je prijalo, nekog je žuljalo,

nekom je bilo sve, nekom ništa,

neko ga se seća, neko ga ne pamti,

nekom je trebalo, sad nikom ne treba,

jer koga nema, nema ga, pa ga nema.



Nije se srce pokidalo samo,

uz moju pomoć, kidao je ko je stigao,

jedino nisam siguran da li su mu više naudili

oni koji su ga voleli, ili oni koji nisu.

[ina]

Ništa me ne pitaj i sam se to pitam.
Da odgovora ima ne bismo se još uvek pitali.
Kažeš - nisam za tebe (misliš - nisi ti za mene),
povredila bih te (ne moraš, lutko, sam ću),
možemo biti prijatelji (pa, zašto nismo?)...

Niko osim mene ne zna da si moja. Ni ti.
Idi, kad sebi ne umeš da budeš lepa kao meni.
Čuvaj se, dok mogu čuvaću te i ja.
Život je kučka, ljudi još gori,
al’ nemaš čega da se plašiš,
osim svojih strahova.
Ne dopusti da se bore stvore
pre nego što ostariš.
Odredi nekog kome ćeš verovati,
da imaš kome da oprostiš kada te razočara.
Voli nekog. Voli, valja se.

Ništa me ne pitaj,
ne postoje pitanja koja bi me iznenadila.
Mogao sam te voleti...
Da imam vremena, vremenom bi me zavolela,
al’ ne bih sebi oprostio da ti nedostajem,
za to bi imala previše vremena.
Ne mrzim te. Otkud ti to?
Od pamuka se ne plete bodljikava žica.
Nije do tebe, samo sam malo očajan,
al’ prođe to mene, pa opet budem samo depresivan.

Ako nemaš da pitaš ništa osim ovoga
što ne dopuštam da pitaš, mogla bi da kreneš.
Naravno da mi je svejedno.
Hajde, idi, neko možda brine gde si,
možda jedva čeka da ga bilo šta pitaš.
Pusti ti mene, snaći ću se ja bez sebe.
Ne zameri što te neću zagrliti za kraj.
Kad bih te zagrlio, ne bih te pustio.

[Shadow]

[Shadow]

Nisam pisao ništa što
ne bi i ti umela da izmisliš,
samo hrabrije od tebe drhtim
i nije me pred tobom stid,
jer osećam da osećaš svaki moj drhtaj,
izazvan tvojim stiljivim drhtajem,
koji ni u snu ne bi priznala javno.

Osetim krivicu kad naslutim
da suza sklizne niz tvoje lice,
zbog mojih nepromišljenih,
proživljenih reči, pretočenih u stih.
Odakle mi drskost da mislim
da se baš u tebe razumem?
Odakle mi pravo da ti srce nasekiram,
pa da, tako uzrujano, poveruje da me voli?
Voleo bih da ne voliš što me voliš.
Voliš me lepše no što bih mogao podneti,
kada bih smeo da zamislim da me voliš.
Samo je tebi, dušo, do ljubavi,
meni nije, pregladneo sam.
Žmuri, ne smem srce prevariti
tvojim načitanim očima.
Spušteni kapci biće ti izgovor za san,
koji ne želiš da prespavaš,
u kom ćemo imati jednak broj godina za sobom
i izmišljenu, beskonačnu budućnost.
Žmuri, ne brini kako mi je,
moji stihovi postanu tvoji onog časa
kada ih, zatvorenih očiju, pročitaš.

Prećuti gde probada,
gde boli, gde golica, sve znam.
Znam, ali pod svojom kožom ne osećam,
zato i pišem, da imam šta da ti pružim,
da ne misliš da mi je srce škrto,
samo je nesposobno.
Gospode, kako joj zavidim što oseća
ono što nikad neću umeti da napišem
i ne razumem kako me razume,
a nikad me nije videla,
jer sam je molio da žmuri
dok čita moje stihove.​

75d8df549422f5d4c089ae23e464ed82.jpg

[ina]

Već nekoliko dana ga čitam. Bila sam i zaboravila kako fantastično piše.. pa kako onako, tako i ovako.
Od koje li je ptice dobio krila i perku.



I ova mu je dobra...

Idem ja sada. Ostani gde si,
sam ću pronaći izlaz iz ovog ćoravog sokaka
i manuti i tebe i sebe ćorava posla.

Kad odem progledaćeš, tvoj put biće raskrčen,
a ja ću se već snaći sa tumaranjem po mraku.

Nije mi dovoljno pola tebe,
a ni na pola od pola nisam imao pravo.

Nisi znala šta bi sa svojom polovinom mene,
koju sam osećao kao da je moja.

Ne krivim te, jer…

Nemoj da se otimamo, pokidaćemo se.

Vratimo jedno drugom jedno drugo,
pa ko želi neka se kida sam.

Ti nemoj, jer nećeš mi dozvoliti da odem,
lakomisleno ćeš ponuditi tuđu polovinu sebe,
ako ti kažem da…

Nemoj da ti nedostajem, to je danas sramota.

Živi bez mene kao pre mene.

Ako baš moraš da me se setiš neka bude po zlu.

Lepotom će se baviti, moji samozvani stihovi,
a ti mi pripiši neki greh,
stavi mi laži i pogane reči u usta,
jer ne smeš se setiti kako smo…

Idem ja sada.

Nije to „zbogom ljubavi… idem da umrem…“,
to se tebe ne tiče.

Samo želim da znaš da si ponovo cela
i da…

[Shadow]

Već nekoliko dana ga čitam. Bila sam i zaboravila kako fantastično piše.. pa kako onako, tako i ovako.
Od koje li je ptice dobio krila i perku.

A Zazmuri? Ja od Mike znam odabrat najbolju. Od njega ne znam jos uvijek.

[Shadow]

Evo ti jos bogda

Evo, mogu ti prepričati srce,
ako imaš dva – tri milenijuma vremena.
Čekaj, samo da mi srce uzme vazduh,
veliki je tremaroš kad izađe pred publiku.

Samo ću dva - tri minuta da odmorim od tebe,
dok u kafani preko puta popijem nešto protiv sebe.
Sitne ću pare da brojim, a državu da psujem,
posle ću opet da te volim, a to znači da tugujem.

[ina]

Već nekoliko dana ga čitam. Bila sam i zaboravila kako fantastično piše.. pa kako onako, tako i ovako.
Od koje li je ptice dobio krila i perku.

A Zazmuri? Ja od Mike znam odabrat najbolju. Od njega ne znam jos uvijek.

I ta i ta.. mada sam kontala na sve ujedno. Na sve što je njegovo. Na sve što je napisao. Što sam čitala i još nisam.

Teško, a možda je i nemoguće izabrati (nešto kao između dvoje djece) i odrediti tačno količinu ljubavi.. i preferencije. Možda samo omiljenje u nekim trenutcima uz svjesnost njihovih različitosti, sličnosti, karaktera, potreba, želja..
Isto vrijedi i za Mešu, Kiševića, Miku, Desanku, Zagorku, Dante, Leonardo, Rumi, Ujevića.. itd joj.
Jesam se navila.

[Shadow]

Hajd da te zbunim jos i vise.

Citaj sad






Ispovest


Nećemo tako razgovarati. Nisi ti meni makar ko.
Zagnjuri glavu u moje voštane grudi, u kalup,
koji godinama čeka da se vratiš na svoje i ispuniš prazninu.
Izmakni se samo kad moraš da trepneš, da mi srce ne golicaš,
da ponovo ne pomisli da ume da te voli.
Diši polako, da ne ostaneš bez daha. Diši i za mene, ja moram da pričam.
Ne žmuri, nećemo se ljubiti. Ne žmuri, sanjamo.
Nazdravimo otopljenim pahuljama, popijmo ih na iskap, kao lek
i dogovorimo se konačno od koje zajedničke bolesti bolujemo.
Ako se rastužim, a hoću, pristani da mi budeš prijatelj
na određeno vreme i slušaj kakvu si aromu dala mojim rečima.
Moja ispovest biće tvoja ljubavna priča,
koja se od ostalih razlikuje po meni.
Opomeni me kada se opsujem, nije lepo da ružim bajku.
Ovog puta nećemo biti kivni na ljubav, kojoj nismo dorasli.
Smeškaj se, da smekšam, da i sam usnama dokažem koliko mi je lepo.
Sve dođe na svoje. Dođi…
Lice ti je vlažno. Ne brini, ne plačeš. To se ja sušim. Isparavam.
Ne mogu ni ja još dugo biti dete, ali dok si uz mene biću besmrtan.

Zabodi nos u moje srce i ćuti. Samo ćuti, razgovaramo.
Bar se večeras nemojmo svađati oko toga ko koga više voli.
U redu, ti mene, ali… Dobro, ti mene.

Ne postoje misterije, jedino poneka još nije obelodanjena.
Čudiš se da se ne guram da im se rugam?
Ludo jedna, pa ja zbog tebe od tebe skrivam rešenje.
Vidiš li među zvezdama i jedan greh?
Greh se kratko pamti, izmišljen je da bi pokvario radost.
Nemaju predrasude moć da nam ne dopuste
da jedno drugom budemo ovo što smo,
tu su zato da nam ne dopuste da imamo smisla.
Ne ljuti se na mene što sam nastavio
da živim nakon dana pre našeg susreta.
Samo sam hteo da osetim kakav sam kada me neko voli,
ne sluteći da ćeš moju radoznalost godinama otplaćivati
i svoju mladost opteretiti hipotekom.
Ja, budala, mislio da samo ja umem
da lelujam ljubavnim sokakom,
a ti me nadmašila, uprkos meni.
Dugo sam te izmišljao. Svaki detalj bio mi je važan.
Visina tolika, oči baš takve, može i ovde jedan mladež…
Moje šake kao modle, načinile su od tvojih grudi najslađe kolačiće.
Ni slutio nisam da ćeš mi odati priznanje za maštovitost
i biti zahvalna na lepoti, kojom zavodiš
one što ne umeju da te žele dok te ne vide.
Da se kladimo koliko onih koje misle da me vole, žele da su na tvom,
a koliko onih, koji misle da te vole, želi da su na mom mestu
i čega bi se, osim onih što ih vole, odrekli zbog ovakvog spektakla?
Ne zna se kome je slađe bilo kada si zagrizla ovo neprskano srce.
Ne puštaj, pomislih, a ne bi pustila ni da sam zaječao.
Nisam znao da život ume da bude tako sočan.
Do tada sam ga provodio ispred crno-belog retrovizora,
prelistavajući ukoričene sportske povrede srca,
ubijao crno – belim vinom sve što smeta dosadi
i mislio da imam više sreće od onih što se dosađuju uz televizor.
Umeo sam da gatam iz tvojih očiju. Sve ovo sam nam prorekao,
gledajući u dve kristalne kugle, predvideo lepo, tugu naslutio.
Ne teraj me da ponovo gledam u budućnost, ovog puta bih varao.
Sve češće pominjem ljubav i govorim da te volim.
Koristim te blage reči, iz straha da bi me najzad mogla ozbiljno shvatiti.
Koliko god te željan bio, neću dozvoliti da sa mnom pokvariš sebe.
Zavidim tvojoj uštirkanoj posteljini, verujući da grli jedino tebe.
Priželjkujem da onaj ko te ljubi, čini to na manje svetom mestu.

Znam da ćeš otići. Jedino ti ne želiš to da znaš.
Ne brini šta će sa mnom biti. Ja sam sebi i sada suvišan.
Biću ponovo najružniji i najmanje vredan, ali to nije greh, zar ne?
Zaokupljeni light ljubavima, bez konzervansa,
povremeno ćemo jedno drugo zaboraviti,
dok ne shvatimo da nam nedostaje da jedno drugom nedostajemo.
Iduće godine u ovo vreme i svih godina, koje nam preostaju,
slavićemo godišnjicu ovog trenutka, prislonjenih noseva
uz oltar prozorskog okna i moliti se da je bar jedna od pahulja,
koje pokušavaju da nas razvesele, potomak neke od ovih,
koje su nas večeras dopratile do nas.

Sve buduće Nove Godine bile bi višak, da nemam tebe,
da ti poželim da ni jedan Božić ne dočekaš sama, poput mene.
Kada prođem, statistika mog srca biće jednostavna – kucalo je samo za tebe.
Mali otkucaj za čovečanstvo, veliki za mene.

[ina]

Ne zna se kome je slađe bilo kada si zagrizla ovo neprskano srce.
Ne puštaj, pomislih, a ne bi pustila ni da sam zaječao.

[Shadow]

I meni je skrenulo paznju.
Vidi sto ljubav i krvari.

[Vanilla]

Screenshot_20240522-002158_Gallery.jpg

[Shadow]