Goran Tadic

[Shadow]

Nemanje reči

Previše imam iskustva sa nemanjem reči,
al’ svaki put na drugačiji način ostanem bez njih,
pa se pitam da li je do načina, ili je do reči,
da li je do ljudi, do mene, ili do života.
Zatečen i zbunjen, tumbam sećanja,
prizivam iskustvo, raspitujem se kod ćutljivih,
al’ niko nikad nije ostao bez ovakvih reči,
pa mi niko ne može pomoći da dođem do njih.
Neko bi rekao:
pusti to, nije važno, biće bolje, proći će…
Ali, to su fraze, a ne reči bez kojih sam.
Možda su reči koje mi fale beznačajne?
Možda ih slučajno nema?
Možda ih s razlogom nema?
Ma, tu su bile, kako ih sad nema?
Najgore je kad ih imaš, a nemaš ih.
Možda bi psovke pomogle?
Ne, tu nema pomoći,
jer ovo nije ćutanje,
ovo je nemanje reči.

bdf38e8eb8dd84786d7ee5fb8270a1cf.jpg

[Koraci_u_noci]

Nevjerovatno kako se pronalazim u tim stihovima

[Shadow]

Skontao si da ga bas volim koliko ga cesto postavljam.
Nekako mi najljepse objasni, najpribliznije, a opet sa lakocom nekako, ono sto ne mogu ja sama sebi.

[Skin]

tako nekako i marko tomas

[Shadow]

Unikat


Gospođice, imam za Vas savršen primerak srca.
Pravi raritet (doduše i antikvitet).
Pogledajte, filigranski rad, vanserijski.
Neee, nije oštećeno, čini Vam se zbog svetla.
Znate, dugo ga nikom nisam pokazivao,
pa je dobilo tu prefinjenu patinu,
ali lako ćete postići visoki sjaj.


Moram da kažem da se radi
o veoma kvalitetnom primerku.
Na stendbaj režimu, radi na sedamdeset,
a kada se koristi, dostiže neverovatnih
stopedeset otkucaja u minuti,
u određenim situacijama čak i dvesta, ali...
Da ne mislite da preterujem,
u to ćete se sami uveriti...


Izrađeno je od najkvalitetnijeg materijala,
meko je k’o duša.
Pipnite. Šta sam Vam rekao?
Morate ga probati.
Slobodno probajte, bez obaveze.
Mmmmm... Pre-le-po!
Kao saliveno!
Kao da je skrojeno za Vas.
Savršeno Vam pristaje uz sve.
Izvolite ogledalo.
Pogledajte te prelepe oči,
te užarene obraze
taj nekontrolisani osmeh,
kosa Vam je sjajna i lepršava,
koža kao saten,
(mogu da zamislim kakva je tek na dodir).
Ma, nemam reči, jednostavno, blistate.


Zaboga, opustite se.
Mislim, ja Vas razumem,
niste navikli na ovako nešto.
Malo ko može, u današnje vreme,
da priušti sebi ovakvo srce.
Dosad ste koristili konfekcijska, zar ne?
Pa da, sad razumem Vašu nedoumicu.


Iskreno, dobijao sam primamljive ponude,
ali čuvao sam ga za posebnu osobu.
Čim sam Vas ugledao, znao sam da ste to Vi.
Evo, koristite ga neko vreme,
pa ako Vam ne odgovara,
slobodno vratite,
samo pazite da se ne ošteti.
Znate, osetljivo je,
ali ako pažljivo sa njim postupate,
može Vam trajati večno.
Siguran sam da ćete biti zadovoljni.
Ne, nije na prodaju, dogovorićemo se.

2991ba79ab189ffb6626b12a17d8520a.jpg

[Shadow]

Vreme

Dobar dan! Treba mi malo vremena.
Slobodno pogledajte, ne morate žuriti.
Naprotiv, žurim.
Onda izvolite, šta želite?
Želim da kupim vreme.
Gospodine, ovo je prodavnica satova.
Šta će mi sat?
Da merite vreme.
Zašto bih ga merio ako ga ne mogu prodati, ili kupiti?
Da biste znali koliko je prošlo, koliko je ostalo…
Znam ja dobro koliko je prošlo i koliko je ostalo.
Nije mi potrebna mera, potrebno mi je vreme.
Bojim se, gospodine, da ga nema na tržištu.
Šta onda da radim?
Koristite to što imate.
Malo je.
Neko bi se radovao da ga toliko ima.
Eto, vidite da bi bilo dobro kad bi se moglo njime trgovati?
Koliko bi Vam u tom slučaju bilo dovoljno?
Toliko da premosti razliku između mojih bora
i Vaših nasmejanih očiju,
koje maločas ugledah kroz izlog
i shvatih koliko sam vremena protraćio.
To je baš mnogo,
trebalo bi Vam čitavo bogatstvo.
Ne bih žalio.
Na šta biste trošili vreme?
Na reči.
Kakve reči?
Nežne, najnežnije…
Na šta još?
Na dodire.
Na kakve dodire?
Nežne, najnežnije…
I šta bi onda bilo?
Zaustavio bih vreme.

2caf899b3a451f4eb647b4aa9be48aef.jpg

[Shadow]

***

Nemoj da mi neko slini
i da se prenemaže kao ja.
Čuvajte snagu,
ima još puno toga da se voli i želi.
Vi ćete umeti bolje od mene.
Momci, znam bar jednu ženu,
za koju vredi umreti
i jednu, zbog koje nije vredelo živeti.

Dušu pod mišku, ludost u srce,
pa šta vam ljubav dâ,
al’ ne daj Bože da dođe do toga
da morate da pišete.



Dio iz Pjesničke pjesme.

14ea695e5ba674f4299cd1fd1e3f5553.jpg

[Shadow]

Prestao sam da priželjkujem da me sanjaš.
Bledi tragić mene samo bi uneo nemir u tvoj san.
Spavaj, kao da me nikada nisi srela.
Neke brige će nestati, nekih ćeš se rešiti
time što ću ih preuzeti na sebe.

Dok spavamo, nema nas,
osim u tuđim snovima.
Kao duhovi lutamo nevinim mislima
onih kojima nedostajemo,
vežbamo za život, nakon života.

Nemoj da sanjaš,
potreban ti je odmor.
Sklupčaj se u položaj fetusa.
Moj će ti dlan biti prostran i udoban,
drugim ću te pomilovati i pokriti.
Sklopljeni dlanovi ličiće na školjku.
Pa da, tako se čuva biser.

Ne sanjaj, samo spavaj.
Snovi su kao san, ali noću
nemaš kontrolu nad njima.

San je kao film –
ništa nije tužno,
al’ ipak te rasplače kadar,
ili scena sa likom,
koji liči na lik iz života.
Uglavnom se sanjaju premijere,
ponekad repriza filma,
ponekad repriza života,
al’ ne možeš nikog da pitaš:
“Jesi li gledao onaj film?”
niti da prepričaš,
jer san treba videti i doživeti.
Neke je teško preživeti.

San je kao život, zato spavaj.
Budi spokojna.
Zaboravi da su nam se srca zamerila.
Ništa strašno, samo se nisu razumela.
Dobro znaš da ljubav
nema nikakve veze sa mnom.
Znaš mene - simuliram zubobolju,
da imam opravdanje za dlan na obrazu.
Moj dlan, moj obraz, al’ zamislim
da je nešto od toga tvoje,
da me duša ne boli kao šupalj zub.
Pusti mene, spavaj. Neću ti smetati.
Taman posla da me sanjaš,
pa da ti sutra čitav dan nedostajem.

Posuću po tebi, kao bebi puder,
najnežnije nežnosti,
mirisaćeš na život,
koji sam kratko sa tobom živeo.
Biće ti kao na oblaku,
kao u nečijem snu, naprimer, mom.
Bićeš spokojna, mila.
Zar mi treba više od toga?
Neću ti smetati, ja ovo tek onako...
Ne spavam, pa noć tobom ukrašavam.

3359b5f654376427bf83138ca19ec6c1.jpg

[Shadow]

Lakše je otići, nego ostati,
al’ teži je teret praznine od tereta ljubavi,
zato, umesto oproštajnog,
pišem ljubavno pismo.
Dosta je bilo odlazaka nikuda.
I kada dođe vreme da moram da odem
otići ću tako da ostanem u tebi.
Od tebe se ne odlazi, ti si cilj.
Za mene si rođena, za tebe ću umreti,
ali ne smem i neću dok te ne usrećim,
dok ti ne pružim sve ono
o čemu si kao devojčica sanjala,
a ne bi ti se ostvarilo ni da si princeza.
Nema tog metka kog se ovo srce plaši,
al’ ja ću čast, tvoju i svoju, braniti životom,
spektakularnijim od bilo koje smrti.
Više se ne osvrćem, jer si ispred mene,
moj si vodič, ja čuvar tvojih leđa.
Ostaću uz tebe, jer mi se živi,
živi mi se, jer mi se voliš,
voliš mi se, jer se voliš lepše no iko
i ne želim da saznaš i ti
da je teret praznine teži od tereta ljubavi.

9205465e7a123d93ec6d8f89382588ef.jpg

[Shadow]

Želeo sam da volim lepše no iko, verujući da neće boleti.
Želja mi se ostvarila, vera nije.

16f3b7643105704cef5888d97439d274.jpg

[Shadow]

Ništa me ne pitaj i sam se to pitam.
Da odgovora ima ne bismo se još uvek pitali.
Kažeš - nisam za tebe (misliš - nisi ti za mene),
povredila bih te (ne moraš, lutko, sam ću),
možemo biti prijatelji (pa, zašto nismo?)...

Niko osim mene ne zna da si moja. Ni ti.
Idi, kad sebi ne umeš da budeš lepa kao meni.
Čuvaj se, dok mogu čuvaću te i ja.
Život je kučka, ljudi još gori,
al’ nemaš čega da se plašiš,
osim svojih strahova.
Ne dopusti da se bore stvore
pre nego što ostariš.
Odredi nekog kome ćeš verovati,
da imaš kome da oprostiš kada te razočara.
Voli nekog. Voli, valja se.

Ništa me ne pitaj,
ne postoje pitanja koja bi me iznenadila.
Mogao sam te voleti...
Da imam vremena, vremenom bi me zavolela,
al’ ne bih sebi oprostio da ti nedostajem,
za to bi imala previše vremena.
Ne mrzim te. Otkud ti to?
Od pamuka se ne plete bodljikava žica.
Nije do tebe, samo sam malo očajan,
al’ prođe to mene, pa opet budem samo depresivan.

Ako nemaš da pitaš ništa osim ovoga
što ne dopuštam da pitaš, mogla bi da kreneš.
Naravno da mi je svejedno.
Hajde, idi, neko možda brine gde si,
možda jedva čeka da ga bilo šta pitaš.
Pusti ti mene, snaći ću se ja bez sebe.
Ne zameri što te neću zagrliti za kraj.
Kad bih te zagrlio, ne bih te pustio.

a5b7a18489c1e7f47c245d3493bbe80a.jpg

[Morgen]

Želeo sam da volim lepše no iko, verujući da neće boleti.
Želja mi se ostvarila, vera nije.



16f3b7643105704cef5888d97439d274.jpg

Koja lepota

[Shadow]

Želeo sam da volim lepše no iko, verujući da neće boleti.
Želja mi se ostvarila, vera nije.



16f3b7643105704cef5888d97439d274.jpg

Koja lepota

Da, da, daaa

[Shadow]

7WWUIqV.jpg

[Shadow]

Ne znam koje bi reči trebalo prećutati.
Bez reči nema prostora za uzdah između njih,
za zbunjenost i zamuckivanje.
U prednosti si dok ćutimo, jer ako progovorimo,
izrećiću te, nestaće čarobna moć nadmudrivanja, nestaćemo.
Ja nas stvaram dok ćutimo.
Bolja si u ćutanju, nego ja u stvaranju.
Dok ćutimo, misliš da ne mislim,
ja mislim da ne misliš...
Osećaš da osećam, a ja osećam...
Taman pomislim šta bih mogao izgovoriti,
ali istog trena shvatim da je to ono što treba prećutati.
Ponekad sam siguran šta bi želela da čuješ,
ali se ne usuđujem da izgovorim reči
koje su za prećutkivanje.
Meni je potrebnije da ih izgovorim, nego tebi da ih čuješ.
Gomilaju se u meni, množe, stvaraju zbrku
i kako vreme odmiče
sve manje ću znati koje od njih treba prećutati.
Tvoje ćutanje smatram veštinom, moje nespretnošću,
jer sam siguran da te ne bi iznenadilo
izgovoreno moje prećutkivanje.
Prisluškujemo i prećutkujemo.

a0af5b851ec77cb77bb6c4bf5c96c68e.jpg

[Shadow]

Ako te noćas potražim, pravi se da nisi tu,
da me ne čuješ, da me ne primećuješ,
da nemaš vremena, da me ne poznaješ...
To je za tvoje dobro,
kao što je oduvek sve bilo za tvoje dobro,
jer ne bih dopustio da mi bude bolje nego tebi.
I noćas bi bolje bilo da je tebi bolje,
da ne znaš da mi je došlo da ti dođem,
jer ne mogu da podnesem da više ne dolaziš.
Ako te noćas potražim, tražiću te zbog sebe.
Ne sme ti nauditi moja želja da pogledom iz prikrajka
proverim da li bez mene umeš da budeš lepa,
glas tvoj da čujem i smeh,
da proverim umeš li bez mene da se smeješ,
miris tvoj da osetim, da me podseti na tvoj miris,
prste u prolazu da ti dotaknem, pa da umrem.
Ni da umrem ne smem, to za tebe ne bi bilo dobro.

Ne volim te. Ništa lično, ne volim nikog, pa ni tebe.
Ne umem. Da umem, neko od nas bio bi srećan.
Ne volim te, a voleo bih da te volim, makar bio nesrećan,
makar ostario pišući pesme o tebi po sećanju,
makar bezuspešno pokušavao da se propijem.
Ne volim te, za tvoje dobro.

Ako mi noćas budeš nedostajala,
iščupaću sebi srce da te više ne muči,
i onako bez tebe ničemu ne služi.
Ako me noćas zatekneš u snu, pravi se da si budna,
to je za tvoje dobro,
kao što je oduvek sve bilo za tvoje dobro,
jer ne bih dopustio da mi bude bolje nego tebi.
Mirno spavaj, kao da me nema.

04fc1d2b68bc7749d1af974e78922e83.jpg

[Shadow]

qXUXkEA.jpg

[Shadow]

"Ona je meni poezija,
a ja njoj samo pesnik..."

[Shadow]

Neko poput nas

U noćima poput ove
u pustoj sobi poput moje
usnama poput mojih
nedostaju usne poput tvojih,
pa je tužno kao što je tužno
to što neko poput nas
nema hrabrosti za ljubav.
Radije će zaplakati nego se nasmejati,
navika je čudo.


Neko poput tebe misli da je zaboravljen,
pa se trudi da zaboravi nekoga poput mene,
a što se više trudi jače boli
mesto u kom boluje neko poput mene.


Neko poput mene ne veruje da je voljen,
pa tera od sebe nekoga poput tebe,
i što ga više gura sve jače boli
mesto u kom boluje neko poput tebe.


Takve su noći poput ove,
nije do usana tvojih i mojih,
nije do tebe i mene,
to se dešava nekome poput nas.

411d76a593f963ae9a01a1d1e067bf78.jpg

[Shadow]

Nije rastanak

Nije rastanak kad se dogovorimo da se raziđemo,
kad sedne u voz, a ja pobegnem pre no što krene,
jer ne mogu da gledam to što smo se dogovorili.
Nije rastanak kad znam da je više neću videti.
Nije rastanak kad moram da popijem nešto protiv nje
(koliko god popijem ispostavi se da je malo).
Nije rastanak kad slinim zbog rastanka.
Nije rastanak kad ne mogu da se setim
koga bih, osim nje, mogao da se setim.
Nije rastanak kad, kao, verujem da je tako bolje
(ne znam za koga, za mene sigurno nije).
Rastanak je, valjda, kad umrem? Videću.

red-umbrella-susan-haddock.jpg