Kako je u dijaspori?

[Heidi]

Ja cu svoju hodalicu nadzidzat i uvijek cu imati rezervni joint.

Linija mi je spojena sa krajevima.

[Mutevelija]

AA sa krajevima dobro
Jesi pametna šta to jedeš pa si takva?

[Heidi]

Na sta naletim. Ne boj se, necu vas prepadati na outfitima.

[Mutevelija]

Pa ja neces ni avatarom a kamoli autfitima u ostalom sta me briga tvoje pravo.

[Heidi]

Pa sta znam, avatar mi nekako nestane, ne'am pojma zasto

[Mutevelija]

Izblijedio uveho.

[vila]

Vilo svaja cast nema. Vremens eto sad cu jtlritikovati pasagu sta nova kola. Vi mislite da smo mi vama zavidni na kolima, tami cistite klozete Svabi a vamo ste grofivi, povedite i sefove u BiH bio jedan Svedjanin na svadbi u mene kod rodjaka i sad ovi dijasporci se prse da daju vise para na "kahvu" i od domacih i od njeg kazu njemu ne morad ti toliko davati para kad covjek dade vise od njih potonuse u zemlju.

Ovo nisam procitala odmah jer mi nekad pises nerazumljivo pa preskocim
Ali moram odgovoriti
Meni je apsolutno nevazno je li netko zaradio novac ribajuci wc ili tipkajuci u uredu
Vazno da ga je zaradio...da nije ukrao ili prevario nekog
Ja dolazim iz kraja u kojem se dijasporci nisu pojavili devedestih ili sad...nego ta pojava pocinje vec krajem sezdesetih
I mahom su ljudi zaradili novce radeci na bausteli ili cisteci
Radili su prvo sto im se nudilo..a sta bi drugo i radili?
Dodes neobrazovan,ne znas jezik i radis bilo sto jer te glad natjerala od kuce
I skolovali su dicu,gradili kuce,kupovali aute ..sve sa privremenim radom koji bi trajao 40 godina.
Ni danas u tome ne vidim nista sporno niti lose
Svatko ide gdje mu je bolje i bori se na nacin koji zna

Jedino sto mi smeta ,a to primjecujem kod novijih generacija dijaspore ,je taj omalovazavajuci odnos prema nama
U stilu:
Ne radite...da radite i imali bi nesto
Samo se piju kave..nitko ne kopa!
Ovolika zemlja neobradena a svi kukaju!
Pa pizda ti strinina dodi pa kopaj...unaprijedi nas!

Znaci pricaju gluposti
I nikako ne razmisljaju o tome da ovdje covjek ima satnicu od 5 km
I radi cili boziji dana za 50 km..radi ko crnac
Ti prvi znas kako je raditi na bausteli i koliko zaradis
Sa tolikim radom bi u njemackoj mogao puno bolje zaraditi pa umjesto golfa dvice voziti bolji auto.
Ja ne dam na nas svit...i ne volim kad netko generalizira pa sve proziva lijecinama samo zato jer su okolnosti drugacije

Ono na sto ja reagiram..a vidim to svakodnevno je upravo taj omalovazavajuci odnos
Njihovi novci vrijede vise!
Pricam o svojoj bransi
Nitko iz dijaspore nije dosao u bih kod zubara zato sto nas vole nego zato sto je bar 5 do 10 puta jeftinije
I to sto oni plate ,placaju i nasi domaci pacijenti
Ali ne...ove pridoslice ocekuju da im se drzi dlan pod guzicom,prilagodavaju termini jer oni placaju????
Wtf?
Nemaju postovanja ni prema nama,ni prema nasem vremenu,ni prema ikome u svojoj okolini ko nema njihov status
A taj status su sebi sami umislili i osmislili
Bahate ljude ne volim niti podnosim

[Mutevelija]

Ja sam namjerno napisao klozete, jer sam htjeo njihovo brzo reagovanje, tj da ih izazovem, nije nista sramota raditi.
Znam kakvo je stanje Hrvata jer sam obišao Posavinu radio tamo, i čak mi jedna baba nije dala da radim kod nje puno jer mi je mala satnica, a ona sama nema nikoga a rođak koji je bio poslodavac da je to vidio dao bi mi otkaz, pričao sam sanjom, ona je bila u Njemačkoj ali fina baba, ako hoćeš precizno radio sam gore Krepšić Vukšić Vidovice Kopanice itd, Orašje.
Šta hoću da kažem nekako opet Hrvati se bolje snalaze i guraju svoje tamo jer ruku na srce ima tu i diskriminacije manje ih, ali ima
i faktor Sava je blizu ikao što kažeš prije ovog rata bilo je iseljavanja.
Nije bilo bolje ni u Jugoslaviji lažu komunisti od 1950 ljudi su jeli travu a od kukuruza i mekinja /stočne hrane / su pravili hljeb.
Vojska je imala hljeb sa što manje bijelog brašna, tj od pšenice brašna, ta famozna JNA.
Mi smo sada u tranziciji iz komunizma u kapitalizam valjda će biti bolje.
Ovde je i sad krkanski rad /Druže tito mi ti se kunemo bla bla bla/ za državu ali za poslodavca
mješavina kapitalizma i socijalizma nije na Balkanu dobra, nismo Švedska.
Zakoni su dobri pogotovo saobraćajni ali su mito i korupcija dosta zastupljeni.
PS
SAd pisem sa kompijutera ono je mobitel bio.

[rethna]

Uh tema osjetljiva gotovo kao o moralu

[Julia-Klara]

Naravno, jer smo borci.
Niko od nas ili bar rijetko ko, je otisao da bi sjedio "dzaba". Mi smo radisni ljudi, spremni uciti, i ako nam daju sansu mi smo spremni grabiti do vrha.
A kakve uslove za napredak imamo u BiH? Jako male. Prvo je zaposlenost jako upitna pa onda i sve ostalo.

[Krokodil Behko]

BiH je još od prije rata, konclogor za obuku specijalista, za napredak u životu, samo nam treba prostora i neka mala šansica. Rođeni smo kameleoni, pošto smo navikli na različite kulture i u BiH, pa tako da se spretno dočekamo na zapadu, u kakvo god društvo da upadnemo.. Izuzetak su vehabije

[Pasaga]

Konkretno u Svedskoj...nemam precizne podatke...
...sve sto moze da radi...to radi...
Sami oni,Svedjani,vise puta su javno preko medija rekli,da su BH doseljenici jedna od najobrazovanijihi agilnijih grupa koje su ikad dosle u ovu zemlju.
U svim granama privrede,od industrije do medicine,ako je u pitanju da treba biti doseljenik,najradije bi vidjeli Balkanca.
Nista nije ni kod njihovih zena drugacije....najradije bi partnera sa balkanskih prostora....

[Vladimir RUS]

Ne kaže se džabe da na bolje se čovjek lako nauči.....a na loše još brže.

I sam znam dosta ljudi koji se ovdje ponašaju kao i svi drugi, a kad odu tamo gore ponašaju se opet isto kao i svi drugi samo u skladu sa strožijim pravilima.

Šta nam to sve govori? Da je čovjek prilagodivo biće i da je sve do sistema. Kakav sistem takvi i pojedinci. Ako su kazne rigorozne i finansijski velike onda niko neće rizikovati da ode u zatvor, naročito ne na duže vrijeme ili da plati kaznu od par hiljada evra.

Ovdje je stvar drugačija pošto ovdje su kazne blage, a neka polja dobro nisu ni definisana tako da sistem čak podstiče društveno neprihvatljivo ponašanje.

Uzeću jedan banalan primjer. Kada vodite psa u šetnju i on izvrši veliku nuždu na javnu površinu (da ne kažem posere se na travnjak u gradskom parku ).

Ovdje mslim da gazda tog psa nije dužan da počisti za svojim psom, a ni komunalne policije nema da to kazni, ako je ovo uopšte u njihovoj nadležnosti.

Na zapadu ako pas izvrši nuždu, vlasnik psa plaća novčanu kaznu. Nema sa njima zezencije. E to je sistem brale, možda nama neobičan, dok kod nas ako hoćeš možeš da pišaš usred parka zajedno sa psom, neće ti niko ništa.

[sporingt]

svugdje je tesko , svugdje ima problema, nije nikom lahko

[SPINERKA]

..ista pozitivno ?

[Julia-Klara]

[sporingt]

ma ima tu svasta da se kaze

ali mogu reci da puno ljudih nisu sretni

zivot je puno brz, onda ima to svasta nesta

mogao bi napisati knjigu da znam bosanski bolje, ili bi mogao napraviti seriju o svemu tome

smjesna stvar puno bosanaca sto ih mi znamo i dalje pricaju engleski ko da su tek dosli ovdje jucer, a da nekazem sa druge stvari, zive ko da zive u bosni, a li to je vise sa godiste nasih roditelja

moja nena idalje prica o njima kao vlahi, nekaze Australijanci kaze "vlahe" kad prica o njima lol

kad gleda televiziju kaze "jeste vidili sta rade ovi vlahi" ma smjesna stvar

nasi bosanci ovdje su svasta ucinili

ja znam jednoga "rudi" sto je ovdje napravio milijone, ali onda sve izgubio jel stvari se vrlo brzo mjenljali i on nije naucio na taj stil gdje se stvari mjeanju tako brzo, sot se kaze "rat race" nemozes nikad stati ili gubis , moras biti naprijed svakoga i nestati

mozes biti milijonare danas a sutri biti sirotinja ima puno takmicenje za svega, onda ima kineza sto ce uvjek uraditi posao za manje nego ti

ako imas neki biznis i ta naplatis da uradi sposao za 100, on ce uraditi za 60, taki su oni , cuda jedna , a ovi uvjek gledaju da plate manje , a da tio uradis posao za 60 ti gubis pa se neisplati uraditi

ovde se restorani otvori i za jednu godinu postaju dosadni i propadnu, tako su ljudi uvjek gledaju za nesta novo, "exciting"

vrlo je brz zivot

[dr laganini]

.ja odgovorno tvdim da zivim bolje nego moji suseljani u dijaspori..a sigurno bi ibu dijaspori zivio bolje od mojih zemljaka..zakljucak je......

[Krokodil Behko]

Mnogo je onih koji razmišljaju o odlasku iz Srbije, ili su se na taj korak već odlučili. Neki se ne snađu van granica naše zemlje, neki pak odluče da se nikad ne vrate. Evo kako je ova devojka odlučila da ipak napusti Kanadu i vrati se u svoju rodnu zemlju.

Kada kažem da se vraćam iz Kanade u Srbiju, ljudi me gledaju sa nevericom. “Da je nebo što je list ‘artije, da je more što je mastilo…”

Pre nešto manje od decenije sam pobegla sa Balkana, kao i mnogi, u potrazi za boljim životom. Iako me je muž ubeđivao da Severna Amerika nije kontinent za mene, ja sam bila ta koja je insistirala na odlasku. On je već živeo u Kanadi veoma dugo i jako se protivio tome da odemo.

Sve se svodilo na moju ljubav prema životu i sentiment koji sam gajila prema drugim ljudima. Sebe sam, inače, doživljavala kao samostalnu, čak i samoživu osobu koja bi mogla bez svih i svega ceo život da provede. Verovala sam da sam iznad tih svakodnevnih stvari, prijateljstava i rodbinskih odnosa, u onom smislu da ću lako iskulirati po godinu dana neviđanja. Možda čak i duže.

Svog prvog preletanja preko okeana se ni ne sećam, jer sam popila lekove kako bi mi let što pre prošao. Sećam se samo turobnog sletanja i slike kanadske prerije od koje mi se prevrtao želudac, čak i iz ptičje perspektive. Vojvodina je ravna, ali je divna. Plus, pod oranicama je. Alberta, s druge strane, ima nepregledne prerije samonikle polužive travuljine koja baca u depresiju i ljude koji su progutali pet ekstazija. Inače je tamo popularno baš to. Valjda od muke ti klinci, malo da se razbude.

Dakle, već pri sletanju, shvatila sam da nešto debelo nije u redu. Osim što sam stigla u neku kaubojsku preriju, probudila sam se 9 hiljada kilometara daleko od svih. Od svog života, koji sam gradila 27 godina. Prvo što sam primetila na ulicama je da su konstantno prazne. Nema ljudi, ali ima more automobila. Stekla sam utisak kao da nešto opasno grešim time što hodam po asfaltu. Stekli su verovatno isti utisak i ovi što su se vozikali oko nas kolima.

I na moje pitanje “Gde ćemo sad?” – postojala su samo tri odgovora. Prvi je bio da se vozimo kroz planine. Drugi da idemo u shopping centar. A treći smo jedva iščupali, kao mogli bi na neki bazen. I to je bilo tako “cela” tri meseca. Dok nije počeo stampedo, to im je atrakcija koja se dešava jednom godišnje. Kao vegetarijanac i neko ko zaista razume patnju životinja (svih), na tu istu manifestaciju mogla bih da odem da pucam u učesnike i publiku.

Samo zbog njihove bezumne obezglavljenosti i pene koja im ide na usta od sreće dok gledaju te sirote životinje kako se pate. Ok, jesti životinje negde i razumem, ali ih ponižavati i na taj način, zaista smatram kompletnim kretenizmom. Inače, kad vidim te debele Kanađane sa pudlicama na lancu a usta puna hamburgera od govečeta koje je tri puta pametnije i emotivnije od tog psa i tog Kanađanina, dođe mi da se obratim preko nacionalne frekvencije čitavoj naciji. Čitavoj planeti, radije. Ali ‘ajde.

Shvatam da je opsesija hranom bolest i to ona koju kanadski sistem tako rado servira. Od malih nogu se deca treniraju da budu samoživi individualci, pa kad dođu u određene godine, ne preostaje im ništa drugo nego da jedu. Najjeftinija zabava. Koja je bezbedna. Seks mu dođe previše rizičan. Druženje je veoma površno i proračunato.

Jeste, nema ni toliko neprijatnosti među “prijateljima”, ali daleko je bilo kakvo značajnije i upečatljivije iskustvo proživljeno sa prijateljima. Družeći se s Kanađanima više nego sa našim ljudima, došla sam do zaključka da niko od njih nema niti jednog prijatelja iz srednje, ili, nedajbože, osnovne škole. Oni su inertni zombiji koji svojim površnim lajfstajlom omogućavaju sebi jednostavan prelazak iz života u Alchajmera, pa u smrt. Sve ih čeka slična sudbina. Jer su životi koje su vodili tako imbecilno isti.

Kuća – škola – soba – krevet dok su mali, kuća – posao – tv – krevet u odraslom dobu. Vikendom šoping centar i izbezumljujuće bauljanje po istom. Putovanja su preskupa i malo Kanađana može sebi da ih priušti. Zato je garderoba “made in China” uveliko dostupna.

Ne, ne žale se na svoju državu prvi. Ali kad ja počnem da pričam o visini poreza i troškovima života, oni se otvaraju i svi su nezadovoljni. Grcaju u dugovima i ne mogu da mrdnu nigde od svojih hipoteka i silnih kreditnih kartica, koje troše na nepotrebne stvari ne bi li sebi u životu baš nešto lepo priuštili. Da, i ovde sam čula mame koje nemaju dovoljno para da plate zubare svojoj deci. A jasno je i zašto. Za četiri karijesa mom četvorogodišnjem detetu dali su mi predračun od 3.200 dolara… I tako, to nije zabavno. Standard je samo velika kuća i kola – i to na kredit. Za sve ostalo zvrlje prazni džepovi.

Lekari… Specijalistu videti – ravno je mogućnosti da zemlju pogodi neki asteroid. Kad i stigneš do željenog lekara, očekuješ armagedon. Čeka se za sve po hiljadu godina. Kanađani koji imaju puno para na CT i magnetnu rezonancu idu u USA jer se ovde čeka i po dve godine na red. Plomba za odrasle u proseku staje 700 dolara, implant između 5 i 15.000. Prosečna godišnja plata za Kanađane je oko 50.000 dolara. Porez za kuću je oko 4.000 dolara godišnje. Od tih 50 – porez bude oko 13.000, a od 37.000 dolara godišnje, ne možeš ni da jedeš priganice tokom cele godine…

Dosadni brojevi, ali sam morala da pomenem. Mesečno za hipoteku i lizing za kola – puno, obdanište 1.200 dolara MESEČNO, ko to sve može da plati, stvarno je car. Najnormalniji život da se otputuje negde i živi bez kreditnih kartica, koštao bi između 150 i 200.000 dolara godišnje. Ahahahah, ali stvarno je tako.

Puno je nesrećnih. Hoće kući. Ne ide se onima kojima je svejedno da li su živi ili mrtvi, ko im decu i kako vaspitava i onima koji nisu imali tekuću vodu u kući. Uh, a grtalice i jeleni. To ništa nije izmišljena priča, kanadska klima je zaista paklena. A grtalica kad ujutru nanese sneg na parking… Napolju minus 40… Kopaj, Miško, razvaljuj.

Kafane bezlične, ulice puste. U glavnom gradu Kanade, u kom živim, letnji program na nekom izmišljenom trgu već sedam godina popunjava jedan te isti akrobata. Njegovo sumorno bordo-crno odelo, prašnjavi šešir i anoreksična devojka “iz publike”. Njih kad vidim, 7 dana ne mogu da spavam. Dobijem anksiozni napad, tripujem da sam u Danu mrmota. Zato sam prestala da pušim. Otvorim ujutru garažu kad zapalim, a ono stalno ista slika. Svako jutro “dobro jutro, kamperi.. good morning campers”. Volela bih bar da se pojavi Bil Marej, ali njega nema. Slika je nepodnošljiva.

Jednog takvog jutra ošišala sam pola metra plave kose na keca. Mašinica dragog muža obrijala je moju glavu. Ovo je samo mali segment onoga što me vraća nazad. Ah, da, sloboda da dišeš i misliš je neprikosnovena na Balkanu. Volim ga svim srcem. Eto me, moja bedo i jade, stižem nazad u Srbiju, da opet budem slobodna i živa.

Omiljeni čovek mog života je govorio: “Mako, svugde ti je isto, nosiš sebe sa sobom, ali je, zapamti, ipak najbolje među svojima!”.

Izvor: Kurir

[dr laganini]

..slažem se i još ako je donila štogod dolara