Price, odlomci, citati, slobodne forme....

[Shadow]

Dao bih za osmeh samo
Zemaljska blaga sva, svemire,
Da usnama dodirnem tamo
Gde njen osmeh izvire

Branko Miljković

[dadojović]

DEMOKRACIJA

"Zastava ide u gnjusan predjel, a naše narječje nadglasava bubanj.
U središtima pothranjivat ćemo najciničkiju prostituciju. Sasjeći ćemo i logične pobune.
U paprene i promočene zemlje! - u službi najgroznijeg industrijskog ili vojnog izrabljivanja.
Do viđenja ovdje, bilo gdje. Novaci dobre volje, imat ćemo krvoločnu filozofiju; neznalice za znanost, razvratnici za komfor; crkavanje za svijet što ide. To je pravi hod. Naprijed, krenimo."

Rimbaud

[grunf]

“Ostace samo pet, sest, daumierovskih karikatura, Ana Frank iz RS-a, i elegicne pjesme iz napustene garaze”

~Sabahudin Zolj zvani Dino o memljivoj mahali u kojoj je odrastao

[Calla]

predivnooo

[Zanki]

[Nora Ibsenova]

"Razmišljao je više od svih ostalih i u pitanjima duha posedovao onu skoro hladnu realnost, onu sigurnu promišljenost i znanje kojima raspolažu samo odista umni ljudi, lišeni svakog častoljublja, koji nikada ne žele da blistaju, da se nameću drugima i da ostaju u pravu."

"To je prošlo, taj pehar je ispijen i više se nije punio. Da li je trebalo žaliti za tim? Nije. Ne treba žaliti ni za čim što je prošlo. Žaliti treba za Sada i Danas, za svim onim nebrojenim danima koje sam izgubio, koji su mi protekli ne donevši mi ni darove, ni uzbuđenja. Ali bogu hvala, bilo je izuzetaka, katkada, retko, bilo je časova koji su donosili uzbuđenja, donosili darove, rušili zidove i vraćali mene, zalutalog, opet natrag u živo srce sveta."

"Kako da ne budem stepski vuk, olinjali pustinjak usred sveta čiji ciljevi nisu moji, čije mi radosti ništa ne znače!"

"Ali usred stečene slobode Hari odjednom primeti da je njegova sloboda ravna smrti, da je ostao sam, da ga svet na neki strašan način ostavlja na miru, da ga se ljudi više nimalo ne tiču, pa čak i da se i on samog sebe nimalo ne tiče, da se u sve ređem i ređem vazduhu, bez ikakvih odnosa i usamljen, lagano guši. Jer sada mu samoća i nezavisnost više nisu bili cilj i želja, već udes, presuda koja mu je izrečena, čarobna želja koja je izgovorena i više ne može da se porekne, sada mu više ništa nije pomgalo ako je, pun čežnje i dobre volje, prućao ruke i bio spreman da se poveže i stopi sa zajednicom, sada ga ostaviše samog."

"Često ga je sada okruživao vazduh usamljenih, neka muka atmosfera, okolni svet je proticao pored njega, osećaj je nemoć da stvori prisnije odnose i nikakav trud ni čežnja tu nisu pomogli. To je bila jedna od najvažnijih osobenosti njegovog života."

"Hari u sebi nalazi čoveka, to jest čitav svet misli, osećanja, kulture, pripitomljene i sublimisane prirode, a pored toga još i "vuka", to jest mračni svet nagona, divljaštva, svireposti i nesublimisane, sirove prirode."

"Čovek nije čvrsto i trajno uobličenje (to je bio ideal antike i pored suprotnih naslućivanja njihovih mudraca), već je pre pokušaj i prelaz, dakle ništa drugo nego uzani i opasni most između prirode i duha"

"Ono što ljudi podrazumevaju pod pojmom "čovek" uvek je samo prolazna, građanska nagodba."

"Svako rođenje znači rastanak sa svemirom, znači ograničavanje, odvajanje od boga, znači bolno ponovno postajanje. Vratiti se u svemir, poništiti patničko postojanje, postati bog, znači: proširiti svoju dušu da bi mogla ponovo da obuhvati svemir."

Stepski vuk HH

[Shadow]

Ја нисам човек, ја сам вук.
Ја не причам и не пишем, ја завијам.
Не завијам што ме је страх.
Не завијам што сам бесан.
Завијам
да би ме чопор чуо мој
да би ме чули вукови
да би ме чула вучица
да би ме чули вучићи
да се окупи чопор мој.
А кад окупи се чопор мој,
Бојте се пси !

~ Цар Душан Силни

[Belay Queen]

"Lijep je bio svijet kad ga se tako promatralo, tako bez traženja, tako jednostavno, tako djetinje. Lijep je bio mjesec i zvijezde, lijep potok i obala, šuma i stijena, koza i zlatica, cvijet i leptir. Lijepo i ljupko bilo je tako ići svijetom, tako djetinje, tako probuđeno, tako otvoren bliskomu. Drugačije je sunce pržilo kožu, drugačije hladila šumska sjena, drugi je bio okus potoka i cisterne, druge bundeve i banane. Kratki su bili dani, kratke noći, svaki sat je promicao brzo poput jedra na moru, a pod jedrom brod pun blaga, pun radosti." - Herman Hesse

[lilith1]

Žena poput nje bila je izazov.
Nekada je bila mirna luka sa blagim povjetarcem pa sam mogao mirno ploviti s njom. Ali nekada znala bi napraviti uragan u mojoj duši,izazvati emocije koje nisam ni znao da postoje.
I tada bih shvatio koliko me voli ta žena.
Ona je nepredvidljiva i samo čeka minut tvoje nepažnje da ti spremi nešto i obraduje te. Znala je svojim smijehom rastjerati nevidljive oblake nadvijene nad mojom glavom . A onda jednog dana shvatio sam da ja njoj trebam biti nekad zaštita od nje same,jer žena kao žena..osjetljiva i ko zna šta se vrti po toj maloj glavi i nikada neću znati ali znam da ću je čuvati od njenih slutnji od njene patnje i od mene.

Slobodna forma

[lilith1]

Suviše je jaka i isključiva, kao i ja, samo ne žuri da to pokaže, tiha je i uporna, uvjerena da će biti onako kako ona hoće. Njen otpor nije pobuna već strpljivo zauzimanje položaja, ne za trenutak, već za dugo vrijeme.
Meša Selimović, Tišine

[Shadow]

Svaku vecer staklenom ulicom prolazim
i kao da nikada nisi otisla
sakupljam te u krhotinama svojih misli
i gledam, kako u kapima mjesecine
izmedju drvoreda sjecanja plamtis.
Hodam, tako rano, jutarnjim satima
a ti me svojom sjenom pratis
i ne remetimo njeznost krosnji,
jer one poznaju mirisni sum pjesme
i nase korake pamte kao svakodnevne,
pamte i ne zamjeraju im prolaznost,
ne placu, vec onako sjetno
u kutu nasih zjenica, sute.
Dobrodosla si,
iako im je tesko podijeliti tvoje osmjehe u pamcenju,
za njih si uvijek dobro dosla,
jer kad zavrsi dan ili zapocne noc,
ti si kao utjeha i vjerovanje ili obratno,
ne sjecam se vise,
ali pamtim, kako si jednom vec dolazila
s nadom na obrazima niz staklenu ulicu
i kako si kazaljke na satu zanemarivala,
i onda, .onda si u srcu,
s tim svojim glasom sto ga pamtim
niz staklenu ulicu opet otisla,
i po tko zna koji put si,
izmedju drvoreda sjecanja
u kapima mjesecine ostala plamtiti...

Zal Kopp

[Shadow]

Na svijetu ima mnogo ljudi koje necemo upoznati;
ko karta geografska njihov zivot suti,
i mi sami slutimo,sto mogli bi nam dati
prisustvom,u koje se necemo uzdignuti.

Na svijetu ima mnogo divnih zena,
u hiljadu gradova,u svakom mozda jedna,
sto mogla bi nas volit,ceznje nase sjena,
a ne znajuc nas umrijet ce njena usta zedna.
Na svijetu ima mnogo gradova,razlicnih ko lica ljudska,
I negdje zivi neki covjek bolji od brata ili prijatelja
iz rodnog grada,gdje nam sudba uska
ubaci zivot tuzan od nezadovoljenih zelja.

Na svijetu ima mnogo bliskih ljudi,koje necemo znati
i mjesta,gdje bi nam pocinula misao izmorena,
al cemo s dusom srodnom ostati kobno nepoznati.
Na svijetu ima mnogo ljudi,gradova i zena.


M. Bishop

[srculence7]

Nikad se nije razumela u daljine.
Znala je da su to samo geografske nepravde.
Daljine nikada nije merila kilometrima već otkucajima srca.
Srce ionako nema sat koji broji pređene kilometre već sat koji beleži količinu potrošenih emocija.
Tačan, najtačniji sat na svetu.
Beleži svaki zagrljaj, svaki poljubac, svako nedostajanje i svaki uzdah.
Naravno, kao što se vreme ne može vratiti, tako se ni potrošene emocije ne vraćaju.
Nekada joj se učini da su se emocije vratile, ali to je samo ona zamka koju postavlja sećanje.
Zamka u koju se upada noću i u samoći.
Nije ona više naivna klinka koja će pasti na tu foru samoće i uspomena.
Nije ni blesava da neka nedostajanja ponovo oživi jer svako joj je nedostajao onoliko koliko je i zaslužio.
Jeste da nam najčešće i najviše nedostaju oni koji nisu vredni nedostajanja, ali sve ima rok trajanja, pa tako i ljudi koji nam nedostaju, bar ono u njima zbog čega su nam i nedostajali.
U poslednje vreme, sva njena nedostajanja vezana su za daljinu, ali ne onu u srcu nego već onu gore pomenutu, geografsku.
Nađe i ona sebi bliske ljude, samo njenim blizina suđene su daljine.
Uvek je to nedostajanje na tren od večnosti, na dah od uzdaha i na otkucaj od srca.
Uvek tako blizu, a opet tako daleko da bi neke emocije prenela i pokazala jer su neprevodive u reči.
One se pišu zagrljajem i čitaju se zatvorenih očiju.
Takve joj emocije evo i večeras nedostaju.

Igor Čobanović

[Belay Queen]

" Često sam odlazio.. I okretao se, i kažu, tada poželiš da se nekad vratiš. I vraćao sam se.. Ništa nije bilo isto.. Ni pejzaži, ni ljudi, ni ja. Shvatio sam.. Ne treba se vraćati. Ono što je bilo lijepo, neka zauvijek ostane u snovima... Vječno će trajati... "

~ Sergej A.Jesenjin

[Shadow]

Opomena


Čuj, reći ću ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.

Mogu mi se učiniti
duboke i meke
oči neke
sasvim obične.

Moze mi se učiniti
da tonem u zvuke,
pa ću ruke
svakom pružiti.

Može mi se učiniti
lepo i lako
voleti kratko
za jedan dan.

Ili mogu kom reći
u tome času čudesno sjajnu
predragu mi tajnu
koliko te volim.

O, ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Učiniće mi se negde u šumi
ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke česme.

Ućinice mi se crn leptir jedan
po teškoj vodi krilom šara
što nekad neko reći mi ne sme.

Učiniće mi se da negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
u neprebolnu ranu srca dira.
O, ne ostavljaj me nikad samu,
nikad samu,
kad neko svira.


Desanka Maksimović

[Shadow]

"...Ti ćeš, do smrti biti uteha meni.
A kad mi slome dušu, koplje, ruku i nogu,
TEBE, TEBE, znam da ne mogu,
ne mogu..."


Miloš Crnjanski

[Mala_Mu]

Jednom je Ćale pokušao da mi objasni šta je mašta…
Sedeli smo u čamcu, nasred Dunava, u onim starim, krutim kišnim kabanicama, riba nije htela ni da pipne i ja sam, dosađujuci se, postavljao milion najgorih mogućih pitanja.
Bilo mi je sedam-osam godina, i mogao je da mi odgovara i sasvim jedno-stavno, ali za mog starog se može stvarno reći svašta, samo ne i to da je bio jednostavan…
Neke njegove primere shvatio sam tek pod stare dane, neke nisam još, i izgleda da i neću, ali priču o jednom narocitom Ćupu zapamtio sam zauvek.
Ili sam je se možda tek sad setio? Nema veze…
Ćale mi je, uglavnom, ispričao da na svetu postoje samo istina i laž. Stvarnost i snovi, još bolje. Istina je stvarnost i tu nema šta da se priča, a laž su snovi…
Tu mi, verovatno, nešto nije bilo jasno, jer se sećam da mi je objašnjavao da su snovi samo male laži, a ne nešto drugo. Male, leteće, najlepše laži. Snovi su andeli laži…
Oni koji odaberu samo istinu, ili samo snove, znaju da od toga sreće nema. Dve osnovne životne hemikalije zato se uvek mešaju, ali to je već crna magija, i kap jednog u drugom često je premalo, a dve kapi često su previše. Malo ko nalazi meru, ali svi pokušavaju i to je najvažnije.
A posebni, čarobni i nevidljivi ćup u kom se mućkaju istine i laži, stvarnost i snovi, naziva se ponekad i Mašta.
U tom Ćupu je štos…
~
Kad ono prestaje detinjstvo?
Kad ti neko prvi put na ulici kaže “Vi”? Kad zaplešeš na maturskom balu, kad položiš vozački, kad kupiš prvi kurton u apoteci? Ne zna se tačno…
Ja mislim da prestane, kad ostaneš bez Ćupa. Kad dozvoliš da ti ga uzmu, ili ga, ne znajući da ga koristiš, sam razbiješ…
~

[Venera]

Zulfikar "Zuko" Džumhur, Hodoljublja

[Zanki]

Vjeruješ li da smisao života nije drugo, doli strast koja jednoga dana prožme naše srce, našu dušu i tijelo, i onda gori vječno, do smrti? Ma što da se događalo u međuvremenu. I ako smo to doživjeli, možda nismo uzalud živjeli
Sándor Márai

taman iz clanka, volila bih da ih malo puste na miru
nvm

[Chloe]

..."netko je rekao jednu riječ, običnu i svagdanju, a moji mrtvi uskrsnuše u meni.
Val me bola podiže i spusti. Razgovor teče dalje, a u grudima bolom boli..."

Ivo A.