Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...

[Shadow]

Volim tvoje ruke

Volim tvoje ruke za igračke
to telo koga skoro nema.
Žena je samo u mekoti mačke
što u tvom struku prede i drema.

Kako da nađem ruke detinje
da ti objasnim šta ljubav znači,
a da ne ranim to malo zverinje;
usnu na kojoj se mrve kolači.

Oskar Davičo

fa3a283a33519f543f1fab24cc166810.jpg

[ina]

Duh, ova mi je najljepša (i jedna o sirotici) od Jesenjina


Pod prozorom mojim
Bela brezica je
Ogrnuta snegom
Ko srebrna da je.

Na punim granama
Ledenim po strani,
Razvile se rese
Ko beli đerdani.

U tišini stoji
Breza, ko u gaju,
I plamte pahulje
U ognjenom sjaju.

A zora, polako,
Naokolo plovi,
I na strane sipa
Srebrni prah novi…

[Duh]

Ma kako uzdiglo se srce,
Klonuti mora, mora pasti.
Sudbino, prije no mi klone,
O daj mu još jedanput cvasti!

Još jednom opij ga i digni
Milinom jedne mlade žene,
Još jedne zaljubljene oči
Za ove oči zanesene.

Kad već se mora u tom srcu
Ugasit mladost, a za vazda,
Sa svojim blagom, slično škrcu
Nek ne umre, već nek se razda!

Još nekoliko jasnih dana,
Da cijelog sebe u njih zgusnem,
I grleći se, ljubeći se
Ostatak mladosti da usnem.

D.Cesaric

[Shadow]

IV

Gluvi je čas, već je dva, legla si sigurno.
Srebrnim okom noć te gleda s Mlečnog puta.
Ne žurim, nisam munja u vreme odurno,
Ne budim te i zla mi misao tobom ne luta.

Kažu, izgred je završen nepovratno,
ljubavni brod se razbio o suštinu.
S tobom sve je izvesno, proračunato,
Iste naše muke udenute u istinu.

Pogledaj, svet je uronio u tišinu
u zvezdanoj noći kao danak beloj;
tad ustaneš da objasniš vedrinu
vekovima, istoriji, vasioni celoj.

Vladimir Majakovski

16ae9f4e27011862a2465af0c32dbd65.jpg

[srculence7]

LAKO JE KADA SI ČOVEK

Kada se sretnu čovek i nečovek
nečovek misli da je pred njim takođe nečovek. Tako se i ponaša.
Ali čovek zna da je pred njim čovek.
Samo teško ranjen.
Čovek gleda kroz nečoveka
u davno povređeno dete.
I prirodno prašta.
Lako je oprostiti povređenom detetu
čije je srce od rana zagnojilo.
Lako je oprostiti teške, ružne reči
jer ih koriste oni s kojima niko s ljubavlju nije govorio.
Lako je oprostiti izdaje, klevete, laži...
Njima se služe oni koji od najranijih dana života
nikome nisu mogli verovati.
Lako je oprostiti grubost
jer grub može biti samo onaj ko se nije nauživao nežnosti.
Lako je oprostiti onima koji traže, uzimaju, grabe.
Čak je lako i pokloniti još nešto preko svega toga.
Niko im ništa nije dao kada su pružali ručice.
Lako je oprostiti besnom čoveku.
Bilo je to detence koje niko nije umirio.
Lako je oprostiti onima koji ruše.
Da su ikada nešto umeli da stvore
poštovali bi sve stvoreno.
Kada se sretnu čovek i nečovek
čovek sluša glas ranjenog deteta koje moli.
Da ga neko vidi i zavoli.
Ili makar razume i oprosti
pre nego što ode.

Lako je kada si čovek.

[Shadow]

Voleti se
u doba
u kojem se ljudi međusobno ubijaju
uvek savršenijim oružjem
i glađu
i znati
da se jedva šta može protiv toga učiniti
i pokušavati
ne otupeti
I ipak se voleti

Voleti se
i međusobno se ubijati glađu
Voleti se i znati
da se jedva šta može protiv toga učiniti
Voleti se
i pokušavati ne otupeti
Voleti se
i s vremenom se
međusobno ubijati
A ipak se voleti
uvek savršenijim oružjem.
E.F.

65d8b919f177c609c8778e5b05dbadc5.jpg

[Shadow]

To je ljubav. Pokušaću da se sakrijem ili pobegnem.
Rastu zidovi njene tamnice, kao u strašnom snu. Lepa maska se promenila, ali, kao i uvek, jednistvena je. Čemu moji talismani: bavljenje književnošću, nepouzdana erudicija, učenje reči koje je koristio oštri sever da opeva svoja mora i svoje mačeve, vedrina prijateljstva, galerije Biblioteke, obične stvari, navike, mlada ljubav moje majke, ratničke seni predaka, bezvremena noć, ukus sna?
Biti sa tobom ili ne biti sa tobom je mera moga vremena.
Već se vrč razbija na izvoru, već čovek ustaje na cvrkut ptice, potamneli su oni koji gledaju sa prozora, ali tama nije donela spokoj.
To je, već znam, ljubav: nemir i olakšanje kad čujem tvoj glas, čekanje i sećanje, užas življenja u budućnosti.
To je ljubav sa svojim mitologijama, sa svojim nepotrebnim malim vradžbinama.
Ima jedan ulični ugao kojim se ne usuđujem da prođem.
Vojske me već opkoljavaju, horde.
(Ova soba je nestvarna; ona je nije videla.)
Ime jedne žene me odaje.
Boli me jedna žena svuda po telu.


Horhe Luis Borhes

8fc7a0076cfb995b8f3b3d8fef0a6f74.jpg

[ina]

Miriše grožđe i smilje

Tamo u našem selu…

Posvuda prolazi jesen

U ruhu žutu i bijelu;

Plodove raznosi, daje,

Dariva polja i gaje.

… Tihano došla sam evo

Iz jednih neznanih strana,

U plaštu klasove nosim

I šîpke s tananih grana…

Pjevuca tihano, – tiše

I granom smokovom njiše.

Na nebu modrome eno

Sjajna se prelijeva dúga

I svirka flauta bruji

Sred malog zelenog luga…

To himnos jeseni ori –

I šipak i grožđe zori.



Antun Branko Šimić,
Himnos

[Shadow]

RASPUĆE

Ja ne znam raskršće na kom smo se sreli,
Nekad, kao stranci, sa dva razna puta;
Kad nit smo to znali, i niti to hteli,
Jednog bezimenog i strašnog minuta.

Kao u dvorani ogledala, i ti
Sad u svakoj misli boraviš po jedna.
I cela istkana iz sunčanih niti,
Kao krupno jedro stojiš, nedogledna.

Hoćeš li ostati ili proći? Kuda
Ide tvoja brazda? Kakvo seme klija
Putem tvog trijumfa? I da li je svuda
Samo tamni bezdan gde tvoj far zasija?

J.D.

151ba8594d00d05d9db2e53bbbc952f6.jpg

[ina]

ZAPIS O ČUDU

Ja nikad ništa nisam vidio prvi put!

Ti lijevom rukom sklanjaš gust pramen kose sa čela i ja
netom selim u sjećanje taj pokret, i već ne vidim kako rukom
sklanjaš kosu sa čela nego se sjećam tog pokreta, sjećam se: ti
lijevom rukom sklanjaš gust pramen kose sa čela.

Ti kažeš, glasom koji treperi i pomjera plamen svijeće na
stolu pred nama: “Napolju je oluja”, i nešto što nisam ja, ali u
čemu me ima, itekako, seli u sjećanje taj glas, i dok te čujem,
ja kao da se sjećam kako te čujem, kao da se sjećam tvoga
glasa što treperi i pomjera plamen svijeće na stolu pred nama,
sjećam se večeri, i glasa što govori: “Napolju je oluja.”

A još je napolju oluja, i još traje veče, jednako kao što traje i
život, kojeg eto kao da ne živim, već kao da ga se sjećam,
poput glasa kojim govoriš “Napolju je oluja”, glasa kojeg se
sjećam, poput ruke kojom pomjeraš pramen kose sa čela dok
govoriš, poput ruke koje se sjećam, dodirujući je prvi put.

ABDULAH SIDRAN

[ina]

Pobratimstvo lica u svemiru

Ne boj se! nisi sam! ima i drugih nego ti
koji nepoznati od tebe žive tvojim životom.
I ono sve što ti bje, ću i što sni
gori u njima istim žarom, ljepotom i čistotom.

Ne gordi se! Tvoje misli nisu samo tvoje! One u drugima žive.
Mi smo svi prešli iste putove u mraku,
mi smo svi jednako lutali u znaku
traženja, i svima jednako se dive.

Sa svakim nešto dijeliš, i više vas ste isti.
I pamti da je tako od prastarih vremena.
I svi se ponavljamo, i veliki i čisti,
kao djeca što ne znaju još ni svojih imena.

I snagu nam, i grijehe drugi s nama dijele,
i sni su naši sami iz zajedničkog vrela.
I hrana nam je duše iz naše opće zdjele,
i sebični je pečat jedan nasred čela.

Stojimo čovjek protiv čovjeka, u znanju
da svi smo bolji, međusobni, svi skupa tmuša,
a naša krv, i poraz svih nas, u klanju,
opet je samo jedna historija duša.

Strašno je ovo reći u uho oholosti,
no vrlo srećno za očajničku sreću,
da svi smo isti u zloći i radosti,
i da nam breme kobi počiva na pleću.

Ja sam u nekom tamo neznancu, i na zvijezdi
dalekoj, raspreden, a ovdje u jednoj niti,
u cvijetu ugaslom, razbit u svijetu što jezdi,
pa kad ću ipak biti tamo u mojoj biti?

Ja sam ipak ja, svojeglav i onda kad me nema,
ja sam šiljak s vrha žrtvovan u masi;
o vasiono! Ja živim i umirem u svjema;
ja bezimeno ustrajem u braći.

Tin Ujević

[Shadow]

[Shadow]

Ako se volite ljubavlju
koja buja u samoći, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtaćete od miline,
mognete li se još ikada sresti.
Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
sećaćete se uvek jedno drugom lika.
I po rastanku
zamreti vam neće gušena htenja.
Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoć hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
sećanja na nju nikad se nećes spasti.
Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
sećaćemo se dugo
ma i zavoleli zatim druge.
Ako je želis bezgranično,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajući bajku koja se u vama rađa,
svanuću slično,
pamtićeš je i kad se zima
pred tobom zabelasa.
Ako veruješ sedeći uz nju
da je ljubav maslačkov puhor
koji svaki dodir moze da strese,
ako voliš u njoj san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budiće te
i kad se rastanete.
Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.
Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
među kojima nema spojnog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kad im duše budu posedele.
Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvući,
kao da ćete tog časa umreti,
pamtiće te on, setiće te se
i umirući.
Oni zbog kojih srca
osećamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u sećanje nam banu
i kad zavolimo druge-
i osetimo se nesrećni i krivi.

D. M.

2fc226ee0931a8d1b31ac8bdfe676c27.jpg

[Sioux]

Ispašće jadna nebila..

Da li i tvoja kosa poseduje ovoliku količinu gustine?

[Shadow]

Ispašće jadna nebila..

Da li i tvoja kosa poseduje ovoliku količinu gustine?

Dio ti poznat, je li?

A sto tako ne kazes. Pusti kosu

[Sioux]

Ispašće jadna nebila..

Da li i tvoja kosa poseduje ovoliku količinu gustine?

Dio ti poznat, je li?

A sto tako ne kazes. Pusti kosu

Nisam čitao, iskreno.. Samo sam kosu zapazio.. gledam nešto vamo

Neču

[Shadow]

Dio ti poznat, je li?

A sto tako ne kazes. Pusti kosu

Nisam čitao, iskreno.. Samo sam kosu zapazio.. gledam nešto vamo

Neču

Nisi citao, ono sto je tebi bilo na temi tamo

Jao, memorije.

Ljuta sam.
Ne cupaj se.
Krvi cu ti se napit

[Sioux]

Nisam čitao, iskreno.. Samo sam kosu zapazio.. gledam nešto vamo

Neču

Nisi citao, ono sto je tebi bilo na temi tamo

Jao, memorije.

Ljuta sam.
Ne cupaj se.
Krvi cu ti se napit

Na kojoj temi tamo?

Krvi cu ti se napit

[Shadow]

Nisi citao, ono sto je tebi bilo na temi tamo

Jao, memorije.

Ljuta sam.
Ne cupaj se.
Krvi cu ti se napit

Na kojoj temi tamo?

Krvi cu ti se napit

Laki je malo nervozan

Necu da ti otkrijem, trazi sam. I citao si sto je najgore

[ina]

Ona je tu. U tuzi kiše
Po poljanama tiho hoda,
I kuda stiže u vis diže
Usplahirena jata roda.

Polako penje se u brda,
A kuda prođe, njezin put
Od otpalog je lišća žut.
I u dol njime idu krda.

U jezero unese nemir,
I ne vidiš mu više dna,
A medvjed, koga putem sretne,
Odjednom zaželi se sna.

A kada livadama dune
Njen vjetar, uzbune se travke.
U strništima tužno šušti:
To polja slute snijeg i čavke.

Na cesti uveli se list
U čudu digo: gle, ja skačem!
A čovjek koji hoda drumom
Zagrnuo se ogrtačem.

Dobriša Cesarić, Jesen