Balaševizmi

[srculence7]

[arman]

Mozda ce proci, a mozda i nece..

[Mala_Mu]

Jednom ću u baladu da se prerušim...
U refren što se Tamo još zapevuši...
Pa da minem Starom Vlaškom...
Da joj kosu sklonim daškom...
I za uglom hitro zamaknem...
Da pred nosom strašnog Bana, kao senka Petra Pana
Kapu namaknem...

[Heidi]

Citati iz knjige Kalendar mog detinjstva (2017)

Po meni, dakle, dani detinjstva su skriveni dragulji koje u gomili bezvrednih staklića rasutih po modrom plišu naših uspomena obično počnemo otkrivati tek kad nam život natakne sajdžijsku lupu sredovečnosti. Tek tad punim sjajem zablista neki nebrušeni dijamant rose na zvonu ćaletovog bicikla položenog u smaragd deteline kraj kanala, i visokokaratna pozlata zalazećeg sunca bljesne na prozoru voza koji upravo polazi ka moru, kao na starom medaljonu…

***

Ovo možda i jeste priča o detinjstvu, ali je ipak piše neko ko već izvesno vreme nije mali, i ne pada mu na pamet da ovu lepu rečenicu upropastim parolom da ljubav uvek pobeđuje. Ne pobeđuje, nažalost, gotovo nikad, ali da se bori, bori se, i to ne samo da se ne može osporiti, nego uz malo dobre volje čak može proći i kao sasvim solidan kompliment.
– Ne sine, ljubav ne pobeđuje… Ona je samo… Nepobediva… Pa to ponekad brkaju.
Mama je imala savršen tajming za pouke, uvek je umela da iz vitrine izvuče knjigu koja se u tom trenutku najbolje uklapa uz moj jastuk, ali pomenutu rečenicu, dirnuta nekim crno-belim filmom sa Ritom Hejvort, izgovorila je dok još nisam bio dovoljno odrastao da je razumem…
Srećom, bar sam bio dovoljno odrastao da je upamtim.

***

Rođen sam hiljadu devetsto pedeset i neke, i nakon toga sam više od decenije sa velikim uspehom bio Dečak. Pokušavao sam da ostanem Dečak i nakon detinjstva, onako „na crno“, kadgod je to bilo moguće, ali svet ponekad ume da bude vrlo neprijatan prema onima koji se ne odreknu svojih klikera…

***

Kad ti je šest, četrdesetogodišnjak je za tebe Nešto Svemoguće, kad ti je šesnaest, pedesetogodišnjak je za tebe Nešto Nemoguće, a kad ti je šezdeset, obično ostaneš i bez tog svog Orijentira U Vremenu, i bez rime koja bi nastavila niz?
Ali bez brige…
Sve bolje se nosim sa Iskustvom…

***
Neke stvari ponekad potisnemo duboko u sebe, ali mnogo češće ih drugi potisnu duboko u nas.

***

– Da slikam april, verovatno bi mi zafalilo zelene?
Čuvaj mi, Bože, mog deda Đuru, najstarijeg dečaka kog sam znao. Umeo je da se zagubi i u proleću, a da neće na onolikom Nebu.
Odmaravao je olistalu krošnju očarano, kao da taj stari kesten nije oduvek tu, nego je iznenada banuuo na ugao njihove ulice? Umeo je tako da se zagleda, u ptice, oblake, šlepove u prolasku, i naravno da su ga amateri pogrešno sažaljevali što ne pripada vremenu u kom živi, umesto da mu se dive što vreme u kom živi pripada njemu.

***

I tog jula je na radiju dizana panika o nezapamćenim vrućinama koje nailaze…
– Ne lupetaj koješta, otkud bi ti mogao i znati da su to baš te, kad su “nezapamćene”?
Deda Lazar je obožavao da se prepire sa svima, ali na tog spikera je imao poseban pik. Ne bi čovek dospeo da dovrši rečenicu, a već je bio zasut drvljem i kamenjem…
– I bolje me nemoj vući za jezik da ja počnem da pričam o “zapamčenim vrućinama”! Di si ti bio dvaes’ druge, treće… Kad su i cuncukreti bežali u `lad, zamlato jedna!
…
– Vidi… Otkad je sveta I veka, juli-mesec je i sparan i vreo, i ako bude sve ko što treba, takav će i ostati. E, sad… Ko će ga trpeti, a ko će u njemu uživati, to je već nji’ova stvar.

[Frankey]

...a ja sam pred zivot istupio
najezen i razdrljen

Ko pred streljacki vod u zoru
iz straha nepromenjen
dok metak putuje
al' sa sudbom se natezem

Onako zagrljen
ko dve pijane lude na soru
znam kaljavo ordenje
na mom kaputu je...

[Mutevelija]

Sta god nocas da zapjevaam
Vuci ce na sevdalinku.
Usnio sam cobanicu uplakanu
U sljiviku
Grom udar i plamu seno...


Lajte kere varosanke..

[Heidi]

U inat svima postoji rima kojom se vatre potpale...

[Mala_Mu]

I bila je noć, u ulici Dositejevoj, u Novom Sadu, na Dunavu... A ja sam dolazio sa nekog mesta na kom su svi bili, recimo, rumeni kao kuvano vino koje su pili i gde su svi mirisali na karanfilić i čudno se zgledali kad bi neko zapevao jednu od onih pesama koje se, znate, baš i nisu pevale tada... I dugo sam stajao pod njenim prozorom tražeći, kao, nešto po džepovima a tišina je bila... Jedino odjek koraka daleko dole, niz Kisački drum iza onog nadvožnjaka, možda i dalje, i lepet nekih zagubljenih krila oko Almaške crkve, a opet... Ni na trenutak nisam čuo kako diše u snu moje pile... kako diše...

[damir5]

Ma sve je bilo samo fol....

[Frankey]

"Dobra vremena za mene tek dolaze.
Iskreno se nadam.
Ako nije tako, onda sam stvarno u opasnom sosu..."

[Mutevelija]

Na dan kad sam rodjen
tu je posadjen orah
i u avliji pod gustom krosnjom
sad igraju se deca



Ref. 2x
Neki novi klinci, neki novi klinci
neki novi klinci

[Mala_Mu]

IMG_5318.JPG

[Heidi]

Narucila sam sebi novu knjigu.

[Heidi]

to su samo kapi vremena
prosute k'o saka semena
po sirokoj njivi gospodnjoj

Ovo nisam dugo slusala

[Mala_Mu]

Ja nista ne narucujem preko neta :d
Morat cu se baciti u potragu, kad budem imala vremena.
Da popunim kolekciju
I ove sve su kupljene u Brckom na sajmu

[Mala_Mu]

***
Spustio sam slušalicu. Pa roletne. Pa glavu na jastuk. Bilo je to vreme koje sam, pristavši na pomeranje bioritma, sam sebi nametnuo kao vreme za spavanje, i tešio sam se da će sve biti bolje kad se probudim.
Ali, postojao je jedan mali problem.
Prethodno je trebalo zaspati…
D-mol je šuškao po sobi preturajući po stvarima kojih se Riđa dotakla. Mislio sam da sam sve zatvorio, ali nekako se ipak uvukao u stan.
– U redu, d-mol. Ne moraš se kriti, znam da si tu…
Učinilo mi se da čujem divlje guske, sklopio sam oči pokušavajuci da ulovim odjeke njihovog kričanja, koje se nije ponovilo, i samo mi je u glavi jedno vreme ostala slika olovnog neba, i spori ritam savršeno sinhronizovanih krila.
I to je poslednje čega se sećam…

[Frankey]

Ovih dana mi, doduše, svi govore da im djelujem nekako umorno, ali ti znaš da je to kod mene pobrkano kao instalacije u ruskom soliteru, i da retko pokazujem ono što stvarno osećam, vrag da me nosi.

[Heidi]

Naposletku, ti si navek
znala da sam svirac
brosic sto se tesko pribada
da me moze oduvati najblazi Nemirac
da cu u po reci stati
da se necu osvrtati
nikada

[Mutevelija]

IMG_5318.JPG

Imal jos slova na toj stranici?

[Mala_Mu]

IMG_5318.JPG

Imal jos slova na toj stranici?

Nema