Goran Tadic

[Shadow]

Zaustavilo me vreme,
ne da da ga imam i da ga trošim.
Kako se zove nemanje sebe?
Poluživot, ili polusmrt?
Niko ne primećuje da se nemam,
svakom je svoje nemanje najvažnije.
Šta treba da se desi da bih se desio?
Šta ako se nikad ne desi?
Šta ako se nekad desi?
Hoću li prepoznati razliku?
Bejah, prođoh.
Više ne umem da se dešavam.

[Shadow]

qXUXkEA.jpg

[Shadow]

Tačno znam kada me tvoje misli zapostave.
Zadesi me neko zlo, nevolja, loši ljudi.
Pitam se tada da li te neka briga obuzela
i odvukla misli od mene, pa nema ko da me čuva.
Ne umem sam
i više se uzdam u tvoju brigu za mene,
nego u svoju snagu.
Nju čuvam da mogu da te branim
od sila sa kojima mogu da se nosim
i koje smeju samo na mene,
na tebe nikako.
I kad bi stigle do tebe, ne mogu ti ništa,
jer su ih moje grudi oslabile.
Nije mi žao što, oštećen, teško dišem,
jer znam da će me tvoje misli zakrpiti,
da ću moći da te uzdahnem,
to je dovoljno da prikupim snagu
za borbu sa onima što ne smeju blizu tebe.

Ne znam kako se vazduh natopi tobom,
pa moj uzdah na tebe miriše.
Odjednom je tesno u mojim grudima, al' ne dam te lako.
Lagano te ispuštam, da mi što duže usne golicaš.

Ponekad uzdahnem, ne znajući da si to ti.
Prepoznam te tek kada mi srce pomeriš.
Nasmešim se, znam da je namerno,
jer želiš da me podsetiš da sam živ.
Promeškoljiš se, raširiš ruke
kao da meriš koliko ima mesta
od srca do najbliže praznine.
Napraviš piruetu i uhvatiš zalet
za odlazak iz mene.
Pokušam usnama da te zadržim,
ali ne uspevam, jača si.
Samo si svratila da me podsetiš na mene
i ostaviš poruku, koju ne razumem.
Možda svaki put kada te uzdahnem.
upiješ nešto toplo iz mene,
nešto od čega nemam koristi,
a tebi ugreje dušu?
Umem da postavim pitanje,
na koje pametniji od mene nemaju odgovor.
Moje misli su znakovi pitanja,
kidaju meso tim kukama,
čekaju odgovor koji se krije u tvojim mislima,
koje me ponekad zapostave,
pa me zadesi neko zlo, nevolja, ili loši ljudi.
Ima ih.

[Shadow]

Zaspi na meni.
Zalepi se za mene kao za plišanog medu
i maštaj da se nismo uzalud sreli.
Želim da mi tvoj san na oči dođe.
Ako na meni zaspiš,
moji snovi nisu mi više potrebni.

[Shadow]

Čitaš me kao pesmu

Čitaš me kao pesmu
kada se pravim da sam već umro,
da ne bi strepela od mog srca,
da misliš da si izvan njegovog domašaja.
Ne umem da se sakrijem iza tri tačke,
koje nas na najbolji način opisuju.
Zapišem ih kao zvezde,
misleći da će te svetlucanjem zavarati,
da ćeš nekog drugog u njima prepoznati,
ali ti tako lepo umeš da čitaš,
milina te izmisliti i zamisliti.
Čitaš me kao pesmu,
ali me ne zagrliš kada me pročitaš,
kako to inače pesmama činiš,
samo preletiš pogledom preko uspomene
i sve ti je kristalno jasno, kao da me razumeš.
Kada me pročitaš, uspavam u tebi
ono što se probudi dok čitaš ljubavne pesme.
Ipak, čitaš me, jer na pesmu ličim.
Razmažen sam, patetičan, knjezav,
pokidan na strofe, stihove, reči i slova.
Napamet me znaš, al’ iznova me čitaš,
tražeći slovne greške,
dokaz da mi je srce bilo brzopleto.
“Zanš da te ojš uevk lovim… ovaj…”
Zbog tebe se pišem, da ti osmeh izmamim,
da me recituješ, sričeš, da me ne zaboraviš,
da me na jastuk prepišeš i po meni dišeš,
da se čudiš, kada me nesvesno citiraš,
kako to da se ničeg boljeg nisi setila.
Još uvek se pišem, mada mi srce drhti,
hladno je kao zemlja.
Odlučio sam da budem pesma,
tako ću živeti duže od sebe,
takvog ćeš, bar ponekad,
pokušati da me razumeš.
Upiješ me očima, pa se zagrcneš,
kada svoje reči prepoznaš u mojim.
Baš tako nekako htela si da opišeš
nekog koga ćeš čitati dok si živa.

[Shadow]

SAN PRED SAN

Umesto mene maziš rame dok nameštaš bretelu,
nakriviš glavu, prisloniš obraz na nadlanicu,
zadrhtiš i zastaneš, jer strepiš kako ćeš bez mene
podneti ono što sledi ako nastaviš.
Umiriš prste i misli, miruješ, al’ djavo ne miruje,
uđe u prste, tera ih da traže žilu kucavicu na tvom vratu,
pa ih ponovo zavuče ispod bretele i spusti do srca
da ga umesto mene preko grudi dodirnu.
Trgneš se, naglo se okreneš.
Zar je moguće da sam ipak tu?
Uplaši te moje prisustvo bez mene,
odustaneš od mojih dodira
i žustro sa sebe svučeš odeću i mene,
verujući da će kapljice vode ispod tuša
sprati moj miris s tvoje kože,
ali te njihovo golicanje još više podseti na mene,
pa zabaciš glavu i dopustiš da radim šta hoću,
a ja, znaš me, hoću sve što želiš.
Klizim niz tebe, topim se, topiš se,
dok te hladna voda ne opomene da nisam tu.
Umotaš se u peškir, to nije peškir, već moj zagrljaj,
pa ti bude toplo oko srca.
Ljutiš se što ti dosađujem,
pokušavaš da me obrišeš sa sebe,
ali me još jače utrljavaš u kožu,
pa me sa sobom odneseš u postelju
da ti snove smišljam, da nas sanjaš,
da nam bude k’o na javi,
da nam bude k’o u snu.

2bf42b95f4fd8dfc45cc27fd7b2d1661.gif

[Shadow]

Nije to bio pogled, već skener.
Imala je urođeni čitač snova u očima.
Sa lakoćom je čitala stihove
iz mog preznojanog srca
i mazila me na prvi pogled.

Čudo neljubljeno, bojim te se.
Ne boj se, samo želim da te slomim.
Hajde da pišemo pesmu, reče,
lepe reči i slova ne bole.
Uzalud sam se opirao,
uveliko je diktirala, stih po stih.

gFV8BAz.jpg

[Shadow]

preuzmi.jpeg

[Shadow]

Obuci večeras nešto lepo,
da sakrije pravu lepotu, za kojom žudim,
da lepše bude, kada bude to što će biti…
Obuci nešto što će privremeno imati tvoj oblik,
pre no što poprimim oblik tvoje duše.
Obuci večeras nešto nežno,
što ćeš odbaciti kada shvatiš da je grubo
u poređenju sa mojim usnama,
dok ti uzimaju meru, a prsti kroje
spavaćicu za besanu noć.
Obuci večeras nešto meko,
da ublaži sudar dve nabubrele aure,
da me upozori da tvoja koža tek sledi,
da moram umeti nežnije no što umem
da je razveselim, kada se pod nju preselim.
Obuci večeras nešto što mogu dahom skinuti,
da ne prepoznaš šta te golica dok klizi niz tebe,
pa strepiš da ću se i ja istopiti kao to,
što si obukla za ovo posebno veče.

62faa7d7cc5b2997b0ba9d25ed2d1847--intimate-photos-boudoir-photography.jpg

[Shadow]

Otkud večeras ti i sve što je uz tebe išlo?
Otkud osećaj koji podseća na nedostajanje
kad sam odavno sa njim raskrstio?
I sa tobom.
I sa bilo kojim osećajem.
Otkud iznenadna potreba da baš tebi,
baš za tebe, baš u tebi, baš sa tobom, baš o tebi…
Nije moguće!
Umrli smo, sećaš se?
Ovo je sistemska greška.
Otkud ti?
Kako?
Zašto?
Bilo je dobro bez tebe.
Da, bilo je i sa tobom dobro,
ali to odavno ni uspomena nije.
Izbrisani smo.
Nema nas.
Nije nas bilo.
Otkud onda ti
i znaš li uopšte ko si bila?

aa83b1d314b8254865360b14a4532f68.jpg

[Shadow]

Lijepa je to ,kazu varoš
a ja sam od svega zapamtio nju.
Kako hoćeš, idi, ali vidjet ces
bez nje tamo nema sta da se vidi.

93dbb19b32c0749b7e54cb087d6c7534.jpg

[Shadow]

Lepše je na javi, nego u pesmi,
tvoj vrat mi je na dohvat usana,
a prsti tamo gde treba su,
pa je želja želja, a ne čežnja.
Mogu sve što umem i želim,
a ti želiš sve što mogu.
Koliko god umeo, u pesmi to ne mogu.
Sve što se dogodi, sve što kažemo,
sve je za pesmu, mada nam pesma
kada smo zajedno ni na kraj pameti nije.
Anđeli i đavoli neka hvataju beleške,
naše je da ih zbunimo maštovitošću.

Budi srećna što nisi u mojim stihovima,
jer s tobom umem lepše nego s rečima.
Stihovi me napadnu tek kada ostanem sam,
znaju da sam tada najslabiji,
da o tebi mogu samo da sanjam,
da o tebi mogu samo da pišem.

[Fuddo]

Ja mislio ovo onaj frajer sto igra u ajaxu
Izvinjavam se

[Shadow]

Ja mislio ovo onaj frajer sto igra u ajaxu
Izvinjavam se

Pusti to. Sad moras da ostavis nesto poeticno, neki stih..

[Fuddo]

Ja mislio ovo onaj frajer sto igra u ajaxu
Izvinjavam se

Pusti to. Sad moras da ostavis nesto poeticno, neki stih..

You may write me down in history
With your bitter, twisted lies,
You may tread me in the very dirt
But still, like dust, I’ll rise.
Does my sassiness upset you?
Why are you beset with gloom?
’Cause I walk like I’ve got oil wells
Pumping in my living room.
Just like moons and like suns,
With the certainty of tides,
Just like hopes springing high,
Still I’ll rise.
Did you want to see me broken?
Bowed head and lowered eyes?
Shoulders falling down like teardrops.
Weakened by my soulful cries.
Does my haughtiness offend you?
Don’t you take it awful hard
’Cause I laugh like I’ve got gold mines
Diggin’ in my own back yard.
You may shoot me with your words,
You may cut me with your eyes,
You may kill me with your hatefulness,
But still, like air, I’ll rise.
Does my sexiness upset you?
Does it come as a surprise
That I dance like I’ve got diamonds
At the meeting of my thighs?
Out of the huts of history’s shame
I rise
Up from a past that’s rooted in pain
I rise
I’m a black ocean, leaping and wide,
Welling and swelling I bear in the tide.
Leaving behind nights of terror and fear
I rise
Into a daybreak that’s wondrously clear
I rise
Bringing the gifts that my ancestors gave,
I am the dream and the hope of the slave.
I rise
I rise
I rise.

Valjal?

[Shadow]

Maya Angelou

Brutalno

[Shadow]

[Shadow]

Nisi pesma, da moram da te sastavim

od izmišljenih delova svojih misli,

da te rimujem sa drugim ženama,

da stavim tačku na tebe,

da postaneš deo zbirke.



Nisi pesma da te sričem napamet

i dobijem mlak aplauz,

jer nisam naglasio najlepši deo,

pa se pitam kud sam te i čitao.



Nisi pesma, da me pitaju

kako si mi pala na pamet

i hoće li još takvih biti.

Ti si… To ne sme u pesmu.

[Shadow]

Okreneš glavu na drugu stranu

Okreneš glavu na drugu stranu,
kad se prepoznaš u mojim besmislenim mislima.
Najradije bi pobegla iz prošlosti,
al’ ne pitaš se ti da li ću te pustiti iz sećanja.
Nečeg se stidiš, ja ne,
ne zameram ništa ni tebi, ni sebi,
svako od nas trošio je svoj džeparac, sitniš srca,
osmislio, ili obesmislio i ljubav i život,
onako kako je najbolje umeo.
Još uvek želim da ti je bolje nego meni
i jedino me još raduje da mi gore ne može biti,
što, ako je Boga i pravde, znači da ti je dobro,
da bolje ne može biti.
Čuvaj to dobro, trebaće ti sve više,
biće ga sve manje, nestašica je ljudi.
Faliću ti, al’ nećeš priznati da ti falim baš ja,
nadaćeš se da tek treba nekog da sretneš:
“valjda se neko i za mene rodio”,
a nećeš znati da je baš taj, što je za tebe rođen, umro
i da se uzalud nadaš nekom boljem od njega.
Uverena da te se ne tiču moje neproživljene misli,
okreneš glavu na drugu stranu,
da nam se pogledi na život slučajno ne bi sreli,
da ne vidimo koliko se razlikuju od onoga kakvi smo.
Okreneš glavu na drugu stranu,
kao dete kad zažmuri i kaže: “Ne vidiš me”.

[Shadow]

Bolje sto ne znas

Bolje što ne znaš da te večeras volim tužnije no inače,

jer još bi sigurnija bila da to nije ljubav,

a ja ne želim da nam se srca oko toga prepiru,

niti umem da dokažem da te volim jače no što osećaš,

zato i dopuštam da misliš da samo tugujem

i da mi je najlakše da krivicu pripišem tebi,

jer više od bilo koga umeš da nedostaješ

ovom toplom pogledu, koji si mi podarila,

čim sam te ugledao i posumnjao u sve druge lepote.



Bolje što ne znaš da večeras ne umem da se smejem,

jer bi osetila krivicu što nisi kraj mene,

a ja ne želim da si kraj mene zbog mene,

već želim da ništa drugo ne želiš,

osim da se ušuškaš uz mene.



Bolje što ne znaš da slutim da ću ostatak života

provesti kajući se što te nisam zavodio,

a niti bih umeo, niti uspeo, jer nisam zavodnik,

već pesnik sa trapavim srcem.

Ne zavodim, već zavolim,

ne zato što hoću, već zato što moram,

a tebe i hoću i moram, jer si mi zapisana

na dlanu, u oku, u zvezdama i u pesmi.