Ako ne navire iz tebe
bez obzira na sve -
i ne pokušavaj.
Ako se ne pojavi iz čista mira
iz tvoga srca,
tvog uma,
tvojih usta
iz tvog stomaka -
i ne pokušavaj.
Ako moraš da sediš satima
buljeći u monitor
ili pogrbljen nad pisaćom mašinom,
tražeći reči -
i ne pokušavaj.
Ako to radiš zbog novca ili slave -
i ne pokušavaj.
Ako to radiš samo zato
da bi odveo žene u krevet -
i ne pokušavaj.
Ako moraš samo da sediš
i pišeš sve to iznova i iznova -
i ne pokušavaj.
Ako ti je teško
pri samoj pomisli da to moraš raditi -
i ne pokušavaj.
Ako pokušavaš da pišeš
kao neko drugi -
zaboravi.
Ako moraš čekati da izbije iz tebe,
onda čekaj strpljivo.
A ako nikada ne izbije,
nađi nešto drugo da radiš.
Ako moraš prvo da to pročitaš svojoj ženi,
djevojci,
svojim roditeljima
ili bilo kome drugom -
nisi spreman.
Ne budi kao većina drugih pisaca,
ne budi kao hiljade drugih
koji sebe zovu piscima.
Nemoj biti tup i dosadan
i pretenciozan,
nemoj biti izlizan egoizmom.
Sve biblioteke ovog svijeta
zevaju od dosade
nad takvima kao što si ti.
Ne dozvoli im to.
Budi svoj.
Ako ne izlijeće iz tvoje duše kao raketa,
ili ako te tvoja tišina
ne dovodi do ludila,
samoubistva ili ubistva -
i ne pokušavaj.
Ako te to sunce unutar tebe
ne prži do bola -
i ne pokušavaj.
Ali zato kad dode vrijeme
i kad dode “tvoj red”,
to će se desiti samo od sebe
i nastaviće tako da se dešava
sve dok ne umreš ti
ili dok ne umre to u tebi.
Nema drugog načina...
Nikada nije ni postojao...
