Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...

[dadojović]

ONA
"Hej, snužden si, u čemu je stvar?"
Ja ljubim. "Gle, a koja ti je mila?"
Pa ona. "Koja? Dafne, Hloja, Lila?
Ma ne!" "Za koju plamti srca žar?"
Ah, za nju! "Nejasan si jako!
Za neveseli, sumorni ti ton
Tko kriv je? Njezin otac? Muž, dakako...
Ne. "Što je tad?" Pa za nju nisam on!

PUŠKIN

[srculence7]

TREBAĆEŠ MI U STAROSTI

Trebaćeš mi u starosti, kad budem gunđao,
jer ne znam gde su mi naočare,
da kažeš: “Eto ti ih na nosu, bleso matora.
Tako bi ti i srce još uvek tražio,
da nije bilo mene
da kažem da je na svom mestu.”

Trebaćeš mi u starosti,
da te se sa radošću sećamo,
umesto da te se sećam sa tugom.

Trebaćeš mi u starosti, da te opomenem
kad kažeš: “E, kad se setim kakva sam bila”,
da ne smeš tako govoriti u mom prisustvu,
jer si mi lepša no ikada.

Trebaćeš mi u starosti, da joj se rugamo
kada nas pita gde nam je bila mladost.
Trebaćeš mi u starosti, kad izlapim,
da kažeš: “Bolje mozak, nego srce”.

Trebaćeš mi u starosti,
da ne dopustiš da ostarimo.

Trebaćeš mi u starosti, da kažeš:
“A rekao si da me ne možeš voleti jače”.

Trebaćeš mi u starosti, da me grdiš
što tvrdim da doktori nemaju pojma
i ne pijem lekove,
jer si ti najbolji lek za moje srce.

Trebaćeš mi u starosti,
da me izbaciš iz kuhinje, kad praviš kolače:
“Strpi se, gori si od deteta”.

Trebaćeš mi u starosti,
kao što mi trebaš sada, ali mnogo više.

Trebaćeš mi u starosti, da me pitaš:
“Nije ti valjda opet do toga?”,
a ja da kažem: “Meni je uvek do tebe”.

Trebaćeš mi u starosti, da kažeš: “Izvini što sam vikala”,
a ja da te tešim: “Nisam te ni shvatio ozbiljno”.

Trebaćeš mi u starosti, kad me zoveš DEDA,
da kažem: “Reci, pile moje malo, pirgavo”.

Trebaćeš mi u starosti,
da te volim
i kada me starost napusti.

Goran Tadić

U petak, izađe doktorka da održi govor povodom obeležavanja Međunarodnog dana starijih i između ostalog pročita i ovu pesmu, baš je bila onako sveukupno najupečatljivija

[Shadow]

Goran Tadić je po meni jedan od boljih pjesnika sa ovih prostora

Poeziju pišem otkad znam za sebe, ali sam tek nedavno saznao da sam pesnik.
Da sam imao kome da kažem ne bih morao da pišem.

Goran-Tadic-Biografija.jpg

[dadojović]

Goran Tadić je po meni jedan od boljih pjesnika sa ovih prostora

Poeziju pišem otkad znam za sebe, ali sam tek nedavno saznao da sam pesnik.
Da sam imao kome da kažem ne bih morao da pišem.

Goran-Tadic-Biografija.jpg

"Da sam imao kome da kažem ne bih morao da pišem."
Odličan prikaz pjesnikove (ljudske) usamljenosti.

[Shadow]

Dajem Im Za Pravo



Ostavljam te lučkim radnicima,
društvenim pozicijama
s lažnim osmehom,
Kraljevima, jadnicima.
Bilo kome. Dajem im za pravo.

Ostavljam te mužjacima,
ulogama i maskama,
ostavljam te tom vrtlogu
okovane želje prema onom
koji te neće...

I ostavljam te maherima.
Diletantima.
Ostavljam te svakom
ko se ljudskim mrakom kreće.

Ostavljam te tupima da te tupe.
Oštrima da te seku.

Bušnima,
tobom da se krpe noću.
Ostavljam te bilo kome.
Ostavljam te, jer to hoću.

Tehničarima (te) eto,
da odrade svoje.
Svim muškarcima sveta.
Svakom... Nebitno je.

b5645b010ff6240dbf424c0403fbc684.jpg

[dadojović]

Dajem Im Za Pravo



Ostavljam te lučkim radnicima,
društvenim pozicijama
s lažnim osmehom,
Kraljevima, jadnicima.
Bilo kome. Dajem im za pravo.

Ostavljam te mužjacima,
ulogama i maskama,
ostavljam te tom vrtlogu
okovane želje prema onom
koji te neće...

I ostavljam te maherima.
Diletantima.
Ostavljam te svakom
ko se ljudskim mrakom kreće.

Ostavljam te tupima da te tupe.
Oštrima da te seku.

Bušnima,
tobom da se krpe noću.
Ostavljam te bilo kome.
Ostavljam te, jer to hoću.

Tehničarima (te) eto,
da odrade svoje.
Svim muškarcima sveta.
Svakom... Nebitno je.

b5645b010ff6240dbf424c0403fbc684.jpg

Ratko Petrović

[Shadow]

Zaboravih dodat..

[Shadow]

[Shadow]

[srculence7]

NIKAD VIŠE

Nikad više ne otvaraj vrata
u predvečerja ranih ljubavi
kad nas odjednom prevare sve riječi
i svi nas pogledi dotaknu
da se više ne vrate

nikad više svoje srce ne iznosi na dlanu
tek uđi u neke tople sobe
gdje je vrijeme mladosti pogodno
gdje bi se mogli na tren pronaći
u zaboravljenom refrenu pjesme
gdje bi mogli pričati satima
i ne znati da li su nam godine prošle

nemoj više ljubavi otvarati oči
u predzorje kad utihnu posljednji glasovi
kad se od osame nasloniš uspomenom
na prozore pod kišom koja zna i hoće
a mi tek ljubavni i dobro raspoloženi
nismo ni znali da nam je srce u oku raslo
i preraslo sve okvire

ne izgovaraj više riječi
koje si u sumraku sobe učila napamet
da ih dugo nosiš nanizane oko vrata
ne otvaraj više vrata u rana predvečerja ljubavi

podivljat će rijeke
zbog usana neljubljenih
nećemo se snaći što nam je bilo davno
jedno vrijeme
nećemo više znati
ni ljubiti kako smo znali
neće više biti ni takvih poraza
ni takvih pjesama
pa čak ni smrti
ako otvoriš vrata istom kretnjom
nekome tko će doć.


Našla u mojoj beležnici

20220108_122049.jpg

[Shadow]

Нисам више ту
С места се нисам померио
Али ту више нисам

Нека уђу
Нека прегледају нека претраже

Воденица у сенци ребара
Зрелу празнину меље
Опушци јевтиних снова
У пепељари се диме
Нисам више ту

Привезан чамац њише се
На црвеним таласима
Пар недозрелих речи
У облачном грлу виси
Нисам више ту

С места се нисам померио
Али сам већ далеко
Тешко да ће ме стићи

ebrzvizxsaqe3bz.jpg

[Shadow]

Васко Попа

[Koraci_u_noci]

[Shadow]

Recimo da je otišla iz grada
u nepredvidivu večer
i da su joj zameli puti.
Recimo da su boje kojima sam
je slikao bile nestalne
i da su izčilile sa kože.
Recimo da je odlučila da je
ne prepoznaju moje žene,
da ima srce nevidlijvo.
Samo da nije mrtva,
samo da diše.
Tačka na kraju priče mala je
kao srce.
Stavljena je lakim potezom,
ali još pulsira,
još se otima svetlu.

P. Zubac

c61db152c92d384b6da8a22c4e2057c3.jpg

[Shadow]

Trebao mi je

ne samo tih dana,

nego čitavog života

neko ko će podneti

moju prejaku kafu

moj presladak kolač

moja tuširanja pretoplom vodom

Neko ko će podneti sva moja preterivanja

u osećanjima

jelu

piću

sunčanju

smejanju

plakanju

Neko ko će podneti mene celu

svu van granica normale

večno na ivici

Mene previše glasnu

i mene bez ijedne reči

Mene sa neurednom punđom

u prastaroj dukserici i

mene sa crvenim karminom

na visokim štiklama

Mene raspevanu,

euforičnu i

mene ogorčenu na svet

Mene sa Bećkovićem u krilu

i mene sa The Weeknd-om na radiju

A bilo je apsurdno tražiti to od nekoga

I niko nije podneo mene

kapricioznu

nestalnu

varljivu

odanu jedino sebi

svojim hirovima

svojim strastima

svojim ciljevima

I uvek su se mrštili na moje kasne izlaske

na moje razuzdano plesanje

na moju treću čašu crnog vina

I uvek im je smetalo to kako olako

volim ljubim

i odlazim

i kako kada odem

ni pedalj mene ne nalaze ni u jednoj sledećoj.


Milena Nikolić

tumblr_oom14334WM1utardvo1_540.jpg

[Shadow]

Dragi moji, naći nekoga nije problem, čini mi se da to svatko može. Ali naći onoga s kim ćete biti istinski zadovoljni, čiju ćete iskru u očima probuditi samom svojom pojavom, s kim ćete živjeti ljubav u svim njezinim maštovitim oblicima, naći osobu koja vas ne voli više od sebe, a svejedno vas voli beskrajno, naći osobu koja vas istinski prihvaća, a ne samo tolerira… takvu osobu, dragi moji, nećete pronaći ako smanjite kriterije."

Bruno Šimleša - "Ljubavologija"

[Shadow]

Zadnje vesti

Sa mnom je gotovo bilo onoga trena
kad sam rekao
Nemoj

A ti si htela i htela

A ja sam pitao
Zašto

A ti si rekla
Zato zato i zato
jer tako čini žena

Ti si najbolja od svih
kojima sam želeo da kažem
to što govorim tebi

Suviše znam o sebi i o svemu
već sam prešao granicu grešnu
gde ništa nije sveto
i ništa nije sramota
Sav sam na drugoj strani
a iza mene gori ko večni plamen
jedino tvoja lepota

Ti si najbolja od svih
kojima sam želeo da kažem
to što govorim tebi

al sad je kasno
ovo su zadnje vesti
Više se nećemo sresti
osim u nekom teškom snu.


Dušan Trifunović

173d1ce7b3a0a22bbb2585a37caabb0f.jpg

[Shadow]

[Mon]

This voice..

[ironman]

This voice..

Bgt Mon ovo cu pustat u nocnim voznjama..zadnje zvucnike samo..nema boga zaspat kad ovaj progovori..
Jos valja brinut hocel zaskocit s kakvim oruzjem.iz pakla