Повлачим се у своју самоћу
тамо где су људи мога кова
тамо где се тешко живи ноћу
од тишине и опасних снова.
Дигао сам руке од скандала
од прошлости и погрешних жеља
од лепоте извора свих зала
од љубави и од пријатеља.
Повлачим се а остављам људе
у њиховој заблуди од злата
да ме нађу кад и њима буде
закуцала самоћа на врата.
Duško Trifunović
Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...
-
Shadow
- Svemirka
- Posts: 51588
- Joined: 06 Apr 2020, 08:13
- Has thanked: 21014 times
- Been thanked: 20807 times
- Status: Offline
-
Chloe
- Žena za sva vremena
- Posts: 102602
- Joined: 18 Dec 2015, 11:40
- Has thanked: 2968 times
- Been thanked: 3078 times
- Status: Offline
Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...
Život je rijeka
Život je rijeka što brzo teče
i nikad ne znaš što sutra nosi.
Kad jednom priđeš oceanu smrti,
uzvodno ne možeš, bez obzira tko si.
Onda te preuzme vjetar morski
pa se u visoke oblake digneš.
Padneš ko obična kapljica kiše;
do nove rijeke ponovno stigneš.
Pa opet tečeš; nose te struje
i vrte virovi sreće i tuge.
Ne ideš kud hoćeš, plutaš kud moraš,
jer vezan si nitima nebeske duge.
Dok slijediš svoje sebične želje,
nose te vali ko trulu granu.
I uvijek moraš nizvodno ići,
jer sve rijeke teku na jednu stranu.
Nekad si na vrhu, nekada na dnu,
a nizvodno dolje čeka te slap.
Onda se uskoro u ocean sliješ,
pa zatim ponovno postaneš kap.
Vladimir Pavić
Život je rijeka što brzo teče
i nikad ne znaš što sutra nosi.
Kad jednom priđeš oceanu smrti,
uzvodno ne možeš, bez obzira tko si.
Onda te preuzme vjetar morski
pa se u visoke oblake digneš.
Padneš ko obična kapljica kiše;
do nove rijeke ponovno stigneš.
Pa opet tečeš; nose te struje
i vrte virovi sreće i tuge.
Ne ideš kud hoćeš, plutaš kud moraš,
jer vezan si nitima nebeske duge.
Dok slijediš svoje sebične želje,
nose te vali ko trulu granu.
I uvijek moraš nizvodno ići,
jer sve rijeke teku na jednu stranu.
Nekad si na vrhu, nekada na dnu,
a nizvodno dolje čeka te slap.
Onda se uskoro u ocean sliješ,
pa zatim ponovno postaneš kap.
Vladimir Pavić
... You are my sunshine, my only sunshine ... -
Shadow
- Svemirka
- Posts: 51588
- Joined: 06 Apr 2020, 08:13
- Has thanked: 21014 times
- Been thanked: 20807 times
- Status: Offline
Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...
OGLAS
I
Traži se jedan svet, prekjuče iščezao.
Traži se jedna polovna nedelja bez vesti o nesrećama i ratovima. Traže se prijatelji, makar dotrajali, svi oni iščezli, raseljeni, umrli, izgubljeni, poženjeni — traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove našeg vremena, naše ljubavi; traže se da vrate ljubav.
Traži se …
II
Traže se svi oni barovi u kojima smo učili da se opijamo i igramo engliš valcer, traži se Megi Friza, Desa Kesa, Lili Petobanka, koje su plesale igru sa sedam velova pod lažnim imenima Kora Kent, Beti Bup, Lulu Brekfast, traže se ma gde bile, ma za koga srećno udate. Traže se.
I još se traže svi oni podvodači, stranci, pokeraši, bleferi, sve one lepe žene i ukleti pesnici što su prvi sedeli u kafe-baru »Terazije«, dok je bio još nov novcat i dok se u njemu služilo vruće mleko u čašama optočenim srebrom. Traže se svi oni bivši ministri, generali, policajci, doušnici, isluženi špijuni, pederi, arhitekte s olinjalim leptir-mašnama, sve one kurve se traže što su nekada sedele u plišanom »Mažestiku« i pile kapuciner u šest po podne, pričajući da ih je zaveo profesor matematike kad su mu odnosile pismene zadatke kući na ispravku.
Traže se da dođu na ponoćni bal kod Nebojše kule, mrtvi ili živi, i zaigraju valcer »Na lepom plavom Dunavu« s vilenjacima, vešticama, duhovima i davnim davljenicima. Traže se.
III
Traži se onaj ulični časovnik na banderi pod kojim smo čekali, pod kojim su nas čekali, onaj sat što još otkucava u našem pamćenju. On se traži.
ISpod njegovih kazaljki upoznavali su se budući ljubavnici.
Ispod tih kazaljki proživljavane su najveće tragedije sedamnaestogodišnjaka, prema kojima je brodolom neke krstarice — bura u čaši vode. Čekanje bez ikakve nade. Ispod njih su kockari ugovarali partiju pokera u sve što poseduju. Ispod njih su lopovi dogovarali pohare. Ispod tog istrošenog brojčanika dangube su dangubile, prevarene verenice čekale svoje srećne suparnice sa naoštrenim noktima i živom sodom, bekrije pokušavale da utvrde koliko kasne za svojim životom, neuspeli — koliko je uspeh odmakao ispred njih, bolesni — koliko im još preostaje sati, ilegalci — koliko treba čekati dok se ne rasprsne paklena mašina, policajci — hoće li naići neko sumnjiv, gimnazijalci — koliko će još potrajati školski čas sa koga su pobegli…
Sve to ispod uličnog časovnika koji se traži.
Jedanput bismo primetili da mala kazaljka stoji na šest, a velika na dvanaest, i ne bismo se čestito ni okrenuli a kazaljke su ponovo stajale na šest i na dvanaest, samo bi između ta dva pogleda protekao ceo život. I on se traži — taj život što promiče od danas do sutra, onaj život što je kolao, ključao, puzio, preklinjao, voleo, cmizdrio, čekao, bogoradio, zaustavljao se, podizao i ponovo padao, i opet se dizao ispod onog uličnog časovnika koji se traži, a koji je ko zna kuda odnesen.
IV
Traži se nada.
U ovom malom oglasu traži se ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi. Ako ta nada izneveri, ako se ta nada ne vrati, njene dugove ne priznajemo za svoje.
U ovom malom oglasu traže se i vlasnici onih adresa koje nam još stoje po fiokama. Traže se da nam oproste što im ne pišemo i što ne mislimo na njih.
Traže se dedovi, pradedovi, bake, prabake, stričevi, ujne, ujaci, braća od stričeva, tetaka i ujni, kumovi se traže, šuraci, šurnjaje, deveri, pašenozi, punci, tašte i svekrve, susedi; poslužitelji koji su nas gledali kako ulazimo mali, manji od makova zrna, a izlazimo iz škola veliki, i ne primetivši da stoje u kapijama gimnazija i fakulteta, svi oni železničari i nepoznati vojnici koji su nam u vagonima treće klase nudili pečeno pile iz masne hartije i vino iz pletara, i one starice što su nas darivale smokvama i stavljale nam bosiok na jastuk da lepše sanjamo, i one gazdarice iz iznajmljenih soba što su nas zvale na kafu u kuhinju, a bili smo im dužni; svi oni što su nas puštali da besplatno uđemo na stadion i u bioskope, svi oni što su nam punili džepove orasima, a torbe slaninom i crnim hlebom, kad smo odlazili i obećavali sami sebi da ćemo ih se setiti i da ćemo vratiti dobro dobrim, svi oni koje smo zaboravili, zaokupljeni sami sobom.
Traže se svi oni koje smo ostavili u sporednim sobama, u podrumima i po tavanima, u kasarnama i bolnicama, na usamljenim salašima, na grobljima bez pratnje, svi oni koje smo ostavili bez cigareta i razglednica, svi oni koji nam danas govore vi kada se sretnemo, svi oni što nikada nisu ništa tražili od nas, nego samo davali. Svi oni se traže.
V
Traži se jedan džemper.
Vuna mu je ostrižena sa hercegovačkih ovaca. Prela je jedna seljanka sa Pelješca. Plela jedna devojka iz Beograda, koja je odavno udata. S vremenom je primio boju londonske magle. Bio je to džemper koji prianja uz telo poput sopstvene kože. Nosio sam ga godinama, sve dok od njega ne napravih ličnost.
Njegov levi rukav mirisao je na gar starih železnica. Njegov desni rukav mirisao je na povratak iz vojske, džip »vilis« i tovatnu mast za konzerviranje motora.
Onaj deo koji zovu ranfla mirisao je na »gerlen« jedne mlade dame; prednja strana — na trule daske jednog splava na Adi Ciganliji, kada se spava potrbuške.
Bilo je tu još nekih mirisa: hladnih hodnika sa rasutim đubretom, kiselog kupusa bez mesa iz menze »Stari grad«, pa onda mirisa nekih uličnih uglova, kad čovek ne zna šta drugo da radi nego da pridržava leđima neki zid da se ne sruši — svega i svačega je u njemu bilo.
Uveče, na moru, taj džemper se mogao elegantno nositi svezan oko vrata. Na njemu se ležalo, volelo, u njemu se kisnulo. U Vrsaru ga je zakrpila neka ljubazna starica, jer se pocepao na trnju.
Šta je sve čuo, šta je sve upijao kao sunđer. koga sve nije dodirivao. odakle sve nije bio izbačen sa svojim vlasnikom, taj stari sivi džemper!
Jedanput, na nekom dugom putovanju, poče da mi nedostaje. Ne znam šta bih sve dao samo da je ponovo na meni! Kako sam mogao da ga ostavim kod kuće! Vratih se ranije nego što sam nameravao. Pootvarah sve ormare — nije ga nigde bilo!
Odnela ga neka Ciganka, sa ostalim starim stvarima, u zamenu za ćurku.
Da niste slučajno negde videli moj džemper?
Niko ništa ne zna o njemu. Šta da radim?
Molim gospođu Ciganku da mi vrati bar izgubljene mirise. Džemper može da zadrži.
VI
Traži se jedna reč.
Traži se ona reč što mi je već danima navrh jezika, a nikako da je izgovorim i, možda, napišem. Tražim već godinama tu strašno važnu reč kora bi me spasila, a ne mogu nikako da je nađem, pa izlazim da je tražim po ulicama. Pre toga, otvaram sanduče za pisma (možda mi je neko poslao poštom?), ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene.
Odlazim da je tražim po Terazijama: možda sedi pred »Moskvom« i pije pivo, a možda je u kiosku sa novinama; kupujem dve i po kile novina — nema je ni tamo.
Možda je u tek olistalim krošnjama i peva zajedno sa horom raspomamljenih dživdžana? Možda je u izlogu sajdžije? Možda je neko izgubio ili bacio u presahlu Terazijsku česmu? A možda je izgrickana, sa semenkama, na trotoaru ispred bioskopa »20. oktobar«?
Šta radiš? — pitaju me poznanici.
Šta da im kažem? Da tražim neku reč, a ne mogu nikako da je nađem? Sve što su tražili, to su i našli, zato što i nisu hteli ništa naročito. Lepo se vidi: umrle su u njima prave reči, a ostali samo brojevi i opšta mesta. Reči, reči, reči…
Kako naći onu pravu koju toliko dugo tražim?
VII
Traži se svaštara; ona divna, debela sveska kupusara, koju smo nekada davno zvali svaštarom. Svaštara! Čudesna reč. Među njenim koricama ima Cezarovih pohoda, levih i desnih pritoka Sene, ima nepravilnih glagola, sasušene jagorčevine i jednačina sa tri nepoznate. U njoj su naši prvi stihovi, u njoj smo vežbali svojeručni potpis, sabirali ocene pred kraj godine, u njoj je dvesta puta zapisano neko ime u koje smo zaljubljeni, a odmah posle toga kazna — dvesta pedeset puta ispisana rečenica: »Ne valja se kititi tuđim perjem!« Crteži na marginama, mrlje od užine, zagonetke, igra podmornica i potapanja, razliveno mastilo (tragovi suza), citati i diktati, u njoj je ljubav…
Mnogi od nas maturirali su samo sa tom jednom jedinom sveskom, svaštarom, koja je lako mogla da stane u levi džep kaputa. Sedeli smo na njoj u parku, u proleće, kada je trava još vlažna. njom smo se gađali na velikim odmorima ili je držali nad glavom umesto kišobrana, dok smo još umeli da trčimo no kiši. Kao da smo već tada znali da život nije samo jedan predmet i da ne može stati u jednu jedinu svesku, na kojoj piše »Istorija«. Možda se taj život, u stvari, najprijatnije osećao u onoj staroj svaštari, koju smo usput negde zagubili, a koja se traži u ovom oglasu.
Momo Kapor
I
Traži se jedan svet, prekjuče iščezao.
Traži se jedna polovna nedelja bez vesti o nesrećama i ratovima. Traže se prijatelji, makar dotrajali, svi oni iščezli, raseljeni, umrli, izgubljeni, poženjeni — traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove našeg vremena, naše ljubavi; traže se da vrate ljubav.
Traži se …
II
Traže se svi oni barovi u kojima smo učili da se opijamo i igramo engliš valcer, traži se Megi Friza, Desa Kesa, Lili Petobanka, koje su plesale igru sa sedam velova pod lažnim imenima Kora Kent, Beti Bup, Lulu Brekfast, traže se ma gde bile, ma za koga srećno udate. Traže se.
I još se traže svi oni podvodači, stranci, pokeraši, bleferi, sve one lepe žene i ukleti pesnici što su prvi sedeli u kafe-baru »Terazije«, dok je bio još nov novcat i dok se u njemu služilo vruće mleko u čašama optočenim srebrom. Traže se svi oni bivši ministri, generali, policajci, doušnici, isluženi špijuni, pederi, arhitekte s olinjalim leptir-mašnama, sve one kurve se traže što su nekada sedele u plišanom »Mažestiku« i pile kapuciner u šest po podne, pričajući da ih je zaveo profesor matematike kad su mu odnosile pismene zadatke kući na ispravku.
Traže se da dođu na ponoćni bal kod Nebojše kule, mrtvi ili živi, i zaigraju valcer »Na lepom plavom Dunavu« s vilenjacima, vešticama, duhovima i davnim davljenicima. Traže se.
III
Traži se onaj ulični časovnik na banderi pod kojim smo čekali, pod kojim su nas čekali, onaj sat što još otkucava u našem pamćenju. On se traži.
ISpod njegovih kazaljki upoznavali su se budući ljubavnici.
Ispod tih kazaljki proživljavane su najveće tragedije sedamnaestogodišnjaka, prema kojima je brodolom neke krstarice — bura u čaši vode. Čekanje bez ikakve nade. Ispod njih su kockari ugovarali partiju pokera u sve što poseduju. Ispod njih su lopovi dogovarali pohare. Ispod tog istrošenog brojčanika dangube su dangubile, prevarene verenice čekale svoje srećne suparnice sa naoštrenim noktima i živom sodom, bekrije pokušavale da utvrde koliko kasne za svojim životom, neuspeli — koliko je uspeh odmakao ispred njih, bolesni — koliko im još preostaje sati, ilegalci — koliko treba čekati dok se ne rasprsne paklena mašina, policajci — hoće li naići neko sumnjiv, gimnazijalci — koliko će još potrajati školski čas sa koga su pobegli…
Sve to ispod uličnog časovnika koji se traži.
Jedanput bismo primetili da mala kazaljka stoji na šest, a velika na dvanaest, i ne bismo se čestito ni okrenuli a kazaljke su ponovo stajale na šest i na dvanaest, samo bi između ta dva pogleda protekao ceo život. I on se traži — taj život što promiče od danas do sutra, onaj život što je kolao, ključao, puzio, preklinjao, voleo, cmizdrio, čekao, bogoradio, zaustavljao se, podizao i ponovo padao, i opet se dizao ispod onog uličnog časovnika koji se traži, a koji je ko zna kuda odnesen.
IV
Traži se nada.
U ovom malom oglasu traži se ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi. Ako ta nada izneveri, ako se ta nada ne vrati, njene dugove ne priznajemo za svoje.
U ovom malom oglasu traže se i vlasnici onih adresa koje nam još stoje po fiokama. Traže se da nam oproste što im ne pišemo i što ne mislimo na njih.
Traže se dedovi, pradedovi, bake, prabake, stričevi, ujne, ujaci, braća od stričeva, tetaka i ujni, kumovi se traže, šuraci, šurnjaje, deveri, pašenozi, punci, tašte i svekrve, susedi; poslužitelji koji su nas gledali kako ulazimo mali, manji od makova zrna, a izlazimo iz škola veliki, i ne primetivši da stoje u kapijama gimnazija i fakulteta, svi oni železničari i nepoznati vojnici koji su nam u vagonima treće klase nudili pečeno pile iz masne hartije i vino iz pletara, i one starice što su nas darivale smokvama i stavljale nam bosiok na jastuk da lepše sanjamo, i one gazdarice iz iznajmljenih soba što su nas zvale na kafu u kuhinju, a bili smo im dužni; svi oni što su nas puštali da besplatno uđemo na stadion i u bioskope, svi oni što su nam punili džepove orasima, a torbe slaninom i crnim hlebom, kad smo odlazili i obećavali sami sebi da ćemo ih se setiti i da ćemo vratiti dobro dobrim, svi oni koje smo zaboravili, zaokupljeni sami sobom.
Traže se svi oni koje smo ostavili u sporednim sobama, u podrumima i po tavanima, u kasarnama i bolnicama, na usamljenim salašima, na grobljima bez pratnje, svi oni koje smo ostavili bez cigareta i razglednica, svi oni koji nam danas govore vi kada se sretnemo, svi oni što nikada nisu ništa tražili od nas, nego samo davali. Svi oni se traže.
V
Traži se jedan džemper.
Vuna mu je ostrižena sa hercegovačkih ovaca. Prela je jedna seljanka sa Pelješca. Plela jedna devojka iz Beograda, koja je odavno udata. S vremenom je primio boju londonske magle. Bio je to džemper koji prianja uz telo poput sopstvene kože. Nosio sam ga godinama, sve dok od njega ne napravih ličnost.
Njegov levi rukav mirisao je na gar starih železnica. Njegov desni rukav mirisao je na povratak iz vojske, džip »vilis« i tovatnu mast za konzerviranje motora.
Onaj deo koji zovu ranfla mirisao je na »gerlen« jedne mlade dame; prednja strana — na trule daske jednog splava na Adi Ciganliji, kada se spava potrbuške.
Bilo je tu još nekih mirisa: hladnih hodnika sa rasutim đubretom, kiselog kupusa bez mesa iz menze »Stari grad«, pa onda mirisa nekih uličnih uglova, kad čovek ne zna šta drugo da radi nego da pridržava leđima neki zid da se ne sruši — svega i svačega je u njemu bilo.
Uveče, na moru, taj džemper se mogao elegantno nositi svezan oko vrata. Na njemu se ležalo, volelo, u njemu se kisnulo. U Vrsaru ga je zakrpila neka ljubazna starica, jer se pocepao na trnju.
Šta je sve čuo, šta je sve upijao kao sunđer. koga sve nije dodirivao. odakle sve nije bio izbačen sa svojim vlasnikom, taj stari sivi džemper!
Jedanput, na nekom dugom putovanju, poče da mi nedostaje. Ne znam šta bih sve dao samo da je ponovo na meni! Kako sam mogao da ga ostavim kod kuće! Vratih se ranije nego što sam nameravao. Pootvarah sve ormare — nije ga nigde bilo!
Odnela ga neka Ciganka, sa ostalim starim stvarima, u zamenu za ćurku.
Da niste slučajno negde videli moj džemper?
Niko ništa ne zna o njemu. Šta da radim?
Molim gospođu Ciganku da mi vrati bar izgubljene mirise. Džemper može da zadrži.
VI
Traži se jedna reč.
Traži se ona reč što mi je već danima navrh jezika, a nikako da je izgovorim i, možda, napišem. Tražim već godinama tu strašno važnu reč kora bi me spasila, a ne mogu nikako da je nađem, pa izlazim da je tražim po ulicama. Pre toga, otvaram sanduče za pisma (možda mi je neko poslao poštom?), ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene.
Odlazim da je tražim po Terazijama: možda sedi pred »Moskvom« i pije pivo, a možda je u kiosku sa novinama; kupujem dve i po kile novina — nema je ni tamo.
Možda je u tek olistalim krošnjama i peva zajedno sa horom raspomamljenih dživdžana? Možda je u izlogu sajdžije? Možda je neko izgubio ili bacio u presahlu Terazijsku česmu? A možda je izgrickana, sa semenkama, na trotoaru ispred bioskopa »20. oktobar«?
Šta radiš? — pitaju me poznanici.
Šta da im kažem? Da tražim neku reč, a ne mogu nikako da je nađem? Sve što su tražili, to su i našli, zato što i nisu hteli ništa naročito. Lepo se vidi: umrle su u njima prave reči, a ostali samo brojevi i opšta mesta. Reči, reči, reči…
Kako naći onu pravu koju toliko dugo tražim?
VII
Traži se svaštara; ona divna, debela sveska kupusara, koju smo nekada davno zvali svaštarom. Svaštara! Čudesna reč. Među njenim koricama ima Cezarovih pohoda, levih i desnih pritoka Sene, ima nepravilnih glagola, sasušene jagorčevine i jednačina sa tri nepoznate. U njoj su naši prvi stihovi, u njoj smo vežbali svojeručni potpis, sabirali ocene pred kraj godine, u njoj je dvesta puta zapisano neko ime u koje smo zaljubljeni, a odmah posle toga kazna — dvesta pedeset puta ispisana rečenica: »Ne valja se kititi tuđim perjem!« Crteži na marginama, mrlje od užine, zagonetke, igra podmornica i potapanja, razliveno mastilo (tragovi suza), citati i diktati, u njoj je ljubav…
Mnogi od nas maturirali su samo sa tom jednom jedinom sveskom, svaštarom, koja je lako mogla da stane u levi džep kaputa. Sedeli smo na njoj u parku, u proleće, kada je trava još vlažna. njom smo se gađali na velikim odmorima ili je držali nad glavom umesto kišobrana, dok smo još umeli da trčimo no kiši. Kao da smo već tada znali da život nije samo jedan predmet i da ne može stati u jednu jedinu svesku, na kojoj piše »Istorija«. Možda se taj život, u stvari, najprijatnije osećao u onoj staroj svaštari, koju smo usput negde zagubili, a koja se traži u ovom oglasu.
Momo Kapor
Mirno more
-
Dancer_w_wolf
- Na probnom
- Posts: 75
- Joined: 24 Mar 2021, 14:41
- Been thanked: 1 time
- Status: Offline
Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...
Kad se mnogo malih složi, tad se snaga stoput množi, A to znači da smo jači, kad se skupimo u zbor. Mala iskra požar skriva, kap do kapi rijeka biva, Hajde zato svi u jato, kao vrapci, živ, živ, živ. Kad se male ruke slože, sve se može, sve se može! 
-
srculence7
- Forum [Bot]
![Forum [Bot]](./images/ranks/s.png "Forum [Bot]")
- Posts: 18138
- Joined: 31 Mar 2016, 03:35
- Location: iza zatvorenih vrata
- Has thanked: 3742 times
- Been thanked: 3692 times
- Status: Offline
Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...
Govori tiho
Govori tiho.
Drveće je noćas budno i meni je žao da čuje
kako je život kratak, a nije veseo.
Govori tiho.
Ptice noćas blizu nas pevaju i meni je žao da čuju
kako u glasu nečijem ima suza.
Govori tiho.
U livadi obližnjoj zrikavci se noćas vole
i meni je žao da noćas čuju da je ljubav u srcu nečijem tužna.
Govori tiho.
Nebo je noćas beskrajno tanko i meni je žao
da nas čuju zvezde,
pa da im zbog nas teško bude.
Desanka Maksimović
Govori tiho.
Drveće je noćas budno i meni je žao da čuje
kako je život kratak, a nije veseo.
Govori tiho.
Ptice noćas blizu nas pevaju i meni je žao da čuju
kako u glasu nečijem ima suza.
Govori tiho.
U livadi obližnjoj zrikavci se noćas vole
i meni je žao da noćas čuju da je ljubav u srcu nečijem tužna.
Govori tiho.
Nebo je noćas beskrajno tanko i meni je žao
da nas čuju zvezde,
pa da im zbog nas teško bude.
Desanka Maksimović
Ne diraj me ako se ne razumeš u mene, pokvarićeš nešto.
-
Shadow
- Svemirka
- Posts: 51588
- Joined: 06 Apr 2020, 08:13
- Has thanked: 21014 times
- Been thanked: 20807 times
- Status: Offline
Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...
"Još mogu poneki osmijeh da slažem,
poneku sreću da odglumim,
još mogu ponešto lijepo da kažem
svakom osim sebi"
Vito Nikolić
poneku sreću da odglumim,
još mogu ponešto lijepo da kažem
svakom osim sebi"
Vito Nikolić
Mirno more
-
Chloe
- Žena za sva vremena
- Posts: 102602
- Joined: 18 Dec 2015, 11:40
- Has thanked: 2968 times
- Been thanked: 3078 times
- Status: Offline
-
Shadow
- Svemirka
- Posts: 51588
- Joined: 06 Apr 2020, 08:13
- Has thanked: 21014 times
- Been thanked: 20807 times
- Status: Offline
Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...
Draga si mi kad šutiš, jer si tako odsutna,
i čuješ me iz daljina i moj te glas ne dira.
čini mi se kao da su tvoje oči uzletjela
i cjelov da je zatvorio tvoja usta mirna.
Kako su sve stvari prepune moje duše
i puna duše moje izranjaš iz svih stvari.
Leptirice iz snova slična si mojoj duši
slična si sjetnoj riječi iz spomenara starih.
Draga si mi kad šutiš i tako si daleko
i kao da si tužan, leptiru koga slutim,
čuješ me iz daleka i moj te glas ne stiže.
Sa tvojom nijemom šutnjom pusti da i ja šutim.
Pusti da razgovaram ipak sa tvojom šutnjom,
jasna je kao svjetiljka i kao prsten blista.
Ti si poput noći, nijema i osuta zvijezdama.
Tvoja je šutnja zvijezda, tako daleka i čista.
Draga si mi kad šutiš jer si tako odsutna,
kao da si već mrtva i za tobom bih plako.
A zatim jedna riječ i jedan osmjeh samo
i radujem se, radujem što ipak nije tako.
Pablo Neruda
i čuješ me iz daljina i moj te glas ne dira.
čini mi se kao da su tvoje oči uzletjela
i cjelov da je zatvorio tvoja usta mirna.
Kako su sve stvari prepune moje duše
i puna duše moje izranjaš iz svih stvari.
Leptirice iz snova slična si mojoj duši
slična si sjetnoj riječi iz spomenara starih.
Draga si mi kad šutiš i tako si daleko
i kao da si tužan, leptiru koga slutim,
čuješ me iz daleka i moj te glas ne stiže.
Sa tvojom nijemom šutnjom pusti da i ja šutim.
Pusti da razgovaram ipak sa tvojom šutnjom,
jasna je kao svjetiljka i kao prsten blista.
Ti si poput noći, nijema i osuta zvijezdama.
Tvoja je šutnja zvijezda, tako daleka i čista.
Draga si mi kad šutiš jer si tako odsutna,
kao da si već mrtva i za tobom bih plako.
A zatim jedna riječ i jedan osmjeh samo
i radujem se, radujem što ipak nije tako.
Pablo Neruda
Mirno more
-
Shadow
- Svemirka
- Posts: 51588
- Joined: 06 Apr 2020, 08:13
- Has thanked: 21014 times
- Been thanked: 20807 times
- Status: Offline
Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...
Spiram te sa kože,
Sa minulih ljeta,
Miris hladnog limuna,
Zelen martovski prhut,
Iskašljavam te,
Talog ispod jezika,
Vreo šljunak u krvi,
Ljuštim te sa nokata
Oštrim nožem kajačem
Nema te, nema te,
Nema te.
Riječi te se odriču i
u laž me ušuškuju,
Nisi postojala
sem u pjesmama, nisi
postojala ni toliko
da bi se pomirili
sa iščeznućem,
Istresam te iz džepova
starih košulja,
Stružem te okom
sa fotografija
Stresam te sa kose,
Davni prosinački snijeg,
Proklinjem pjesme
u kojima stanuješ,
jedeš, spavaš, umivaš se,
Sve bih ti oprostio
samo da te ima,
Da ima krvi u tebi.
Srce od najfinijeg drveta
izvajao bih i pod rebra
ti ga sakrio,
More bih ti u san
donosio.
Vjetrovi bi ti bili pokorni,
Kišama bih te uspavljivao,
Samo da te ima
imalo izvan riječi,
Samo da postojiš.
Kako ćeš i ovu
Molitvu čitati
Ako te nema
Ako uporno tvrdiš
Da te nema,
Da sam te
Izmislio.
Pero Zubac
Sa minulih ljeta,
Miris hladnog limuna,
Zelen martovski prhut,
Iskašljavam te,
Talog ispod jezika,
Vreo šljunak u krvi,
Ljuštim te sa nokata
Oštrim nožem kajačem
Nema te, nema te,
Nema te.
Riječi te se odriču i
u laž me ušuškuju,
Nisi postojala
sem u pjesmama, nisi
postojala ni toliko
da bi se pomirili
sa iščeznućem,
Istresam te iz džepova
starih košulja,
Stružem te okom
sa fotografija
Stresam te sa kose,
Davni prosinački snijeg,
Proklinjem pjesme
u kojima stanuješ,
jedeš, spavaš, umivaš se,
Sve bih ti oprostio
samo da te ima,
Da ima krvi u tebi.
Srce od najfinijeg drveta
izvajao bih i pod rebra
ti ga sakrio,
More bih ti u san
donosio.
Vjetrovi bi ti bili pokorni,
Kišama bih te uspavljivao,
Samo da te ima
imalo izvan riječi,
Samo da postojiš.
Kako ćeš i ovu
Molitvu čitati
Ako te nema
Ako uporno tvrdiš
Da te nema,
Da sam te
Izmislio.
Pero Zubac
Mirno more
-
Chloe
- Žena za sva vremena
- Posts: 102602
- Joined: 18 Dec 2015, 11:40
- Has thanked: 2968 times
- Been thanked: 3078 times
- Status: Offline
Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...
"Šta je Bošnjak? Jedna mala grana
Velikoga stabla Slavijana,
Koga ime u pročelju piše
Povijesnicu junačkih mejdana.
Šta je Bošnjak? Jedno ime slavno
Koje svijet poznaje odavno,
Koje Beč i Budim potresaše
I Carigrad i Kosovo ravno.
Šta je Bošnjak? To pleme viteško
Koga vila prostiraše krila,
S Durmitorom do Karpatskih gora,
Sa Balkana do sinjega mora
Šta je Bošnjak? Jedan narod mali
Koji međ dva svijeta stajaše,
Koji sile evropskije silah,
I križarske vojne razbijaše.
Šta je Bošnjak? Kumče Davorova,
Čedo slavne - alkrvave sreće,
Deset puta - ne jednom umrijeće
Al Bošnjaštva odreći se neće!"
Safvet-beg Bašagić - pjesma Bošnjak, 1894. god.
Velikoga stabla Slavijana,
Koga ime u pročelju piše
Povijesnicu junačkih mejdana.
Šta je Bošnjak? Jedno ime slavno
Koje svijet poznaje odavno,
Koje Beč i Budim potresaše
I Carigrad i Kosovo ravno.
Šta je Bošnjak? To pleme viteško
Koga vila prostiraše krila,
S Durmitorom do Karpatskih gora,
Sa Balkana do sinjega mora
Šta je Bošnjak? Jedan narod mali
Koji međ dva svijeta stajaše,
Koji sile evropskije silah,
I križarske vojne razbijaše.
Šta je Bošnjak? Kumče Davorova,
Čedo slavne - alkrvave sreće,
Deset puta - ne jednom umrijeće
Al Bošnjaštva odreći se neće!"
Safvet-beg Bašagić - pjesma Bošnjak, 1894. god.
... You are my sunshine, my only sunshine ... -
Chloe
- Žena za sva vremena
- Posts: 102602
- Joined: 18 Dec 2015, 11:40
- Has thanked: 2968 times
- Been thanked: 3078 times
- Status: Offline
Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...
Moja tajna
Srce moje za kim gori?
Za kim čeznu slabe grudi?
Ko mi dušu tako mori
Da obamre, da poludi?
E, to ti je moja tajna,
Koju nikom kazat neću;
Ma sve bilo naopako!
Sa tom tajnom umrijeću.
Majka mene često pita:
“Šta je tebi, dragi sine?
Ta daj kaži barem majci
Za kim tvoje srce gine?”
Ne pitaj me, mila majko,
Ne muči mi jadne duše;
Džigarice crne gore,
A bijele već se suše.
“Kaži tajnu svojoj majci,
Da ti rani lijek traži,
Jerbo majka svojom njegom
Polovicu boli blaži.”
Ne, ne smijem, prođi me se!
Od straha me groza hvata
Reći tebi mrsko ime
Najmilijeg meni zlata.
Na to majka rukom mahne,
Pa okrene milu glavu,
A ja svrnem tužne oči
U zelenu čemin-travu.
Safvet-beg Bašagić
Srce moje za kim gori?
Za kim čeznu slabe grudi?
Ko mi dušu tako mori
Da obamre, da poludi?
E, to ti je moja tajna,
Koju nikom kazat neću;
Ma sve bilo naopako!
Sa tom tajnom umrijeću.
Majka mene često pita:
“Šta je tebi, dragi sine?
Ta daj kaži barem majci
Za kim tvoje srce gine?”
Ne pitaj me, mila majko,
Ne muči mi jadne duše;
Džigarice crne gore,
A bijele već se suše.
“Kaži tajnu svojoj majci,
Da ti rani lijek traži,
Jerbo majka svojom njegom
Polovicu boli blaži.”
Ne, ne smijem, prođi me se!
Od straha me groza hvata
Reći tebi mrsko ime
Najmilijeg meni zlata.
Na to majka rukom mahne,
Pa okrene milu glavu,
A ja svrnem tužne oči
U zelenu čemin-travu.
Safvet-beg Bašagić
... You are my sunshine, my only sunshine ... -
Chloe
- Žena za sva vremena
- Posts: 102602
- Joined: 18 Dec 2015, 11:40
- Has thanked: 2968 times
- Been thanked: 3078 times
- Status: Offline
Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...
" Ne treba ti razlog
za lijepu rijec
Reci je
Za osmijeh
Pokloni ga
Dobro dijelo
Ucini ga
Lijepu misao
Podijeli je
Ruku da pruzis
Pruzi je
Korak da pravis
Napravi ga
Ne treba ti razlog
Za dobro , radost ...srecu ..
...Ljubav ...prijateljstvo ..covjecnost..
Razlog jesi
.... (il' nisi) Ti ..."
Danijela Boric ( Kad zabole secanja)
za lijepu rijec
Reci je
Za osmijeh
Pokloni ga
Dobro dijelo
Ucini ga
Lijepu misao
Podijeli je
Ruku da pruzis
Pruzi je
Korak da pravis
Napravi ga
Ne treba ti razlog
Za dobro , radost ...srecu ..
...Ljubav ...prijateljstvo ..covjecnost..
Razlog jesi
.... (il' nisi) Ti ..."
Danijela Boric ( Kad zabole secanja)
... You are my sunshine, my only sunshine ... -
Shadow
- Svemirka
- Posts: 51588
- Joined: 06 Apr 2020, 08:13
- Has thanked: 21014 times
- Been thanked: 20807 times
- Status: Offline
Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...
Volio sam je jer je bila moje sve. Moje svitanje i moj mrak. Volio sam je i kad je vragovi odnesu daleko u crne misli i kad me nije voljela. Kada bi okretala leđa i jurila u nešto samo njoj znano. U njenim zjenicama sam bio tako mali a tako veliki. Čekao sam iznova da prođe ponoč koja preskače još jedan broj na satu, na kalendaru nebili se vratila u našu sobu. A sijala je kao da je samo Sunce sišlo. Harala mi je umom, kroz noći, i kad se nebo srući i prospe svu kišu. Hvatao sam posljednji dah da mi da snagu da još jednom na putu koji život zovu vratim njene oći uz koje ću mirno zaspati. Zaspati bez straha, kajanja i pitanja da li sam hodio ovom zemljom željom ili moranjem. Vuku me njeni konci svileni. Kako ih je samo majstorski izvezla, zakaćila na svoja njedra. No, negdje je ipak zaboravila jedan čvor, ali je s vremena na vrijeme žulja. Volio sam je. Na njenim dlanovima je ostala moja duša. Odnijela je. Kako je i dalje volim.
Dragana Mrkić
Dragana Mrkić
Mirno more
-
Shadow
- Svemirka
- Posts: 51588
- Joined: 06 Apr 2020, 08:13
- Has thanked: 21014 times
- Been thanked: 20807 times
- Status: Offline
Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...
Sve će otići i sve će proći,
otići će sve brige i panika,
opet će putevi postati ravni
i vrtovi će opet biti puni cveća.
Pozovimo u pomoć razum
Pobedimo bolest silom znanja
I dane teškog ispita
preživimo kao jedna porodica...
A. Puškin
otići će sve brige i panika,
opet će putevi postati ravni
i vrtovi će opet biti puni cveća.
Pozovimo u pomoć razum
Pobedimo bolest silom znanja
I dane teškog ispita
preživimo kao jedna porodica...
A. Puškin
Mirno more
-
Chloe
- Žena za sva vremena
- Posts: 102602
- Joined: 18 Dec 2015, 11:40
- Has thanked: 2968 times
- Been thanked: 3078 times
- Status: Offline
Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...
Na ovo se vraćam već par puta ...Shadow wrote: ↑02 Jun 2021, 20:08 Volio sam je jer je bila moje sve. Moje svitanje i moj mrak. Volio sam je i kad je vragovi odnesu daleko u crne misli i kad me nije voljela. Kada bi okretala leđa i jurila u nešto samo njoj znano. U njenim zjenicama sam bio tako mali a tako veliki. Čekao sam iznova da prođe ponoč koja preskače još jedan broj na satu, na kalendaru nebili se vratila u našu sobu. A sijala je kao da je samo Sunce sišlo. Harala mi je umom, kroz noći, i kad se nebo srući i prospe svu kišu. Hvatao sam posljednji dah da mi da snagu da još jednom na putu koji život zovu vratim njene oći uz koje ću mirno zaspati. Zaspati bez straha, kajanja i pitanja da li sam hodio ovom zemljom željom ili moranjem. Vuku me njeni konci svileni. Kako ih je samo majstorski izvezla, zakaćila na svoja njedra. No, negdje je ipak zaboravila jedan čvor, ali je s vremena na vrijeme žulja. Volio sam je. Na njenim dlanovima je ostala moja duša. Odnijela je. Kako je i dalje volim.
Dragana Mrkić
... You are my sunshine, my only sunshine ... -
dadojović
- Forum [Bot]
- Posts: 10576
- Joined: 12 Aug 2018, 14:01
- Has thanked: 372 times
- Been thanked: 310 times
- Status: Offline
Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...
RAT
Les boulevards exterieurs, la nuit, sont pleins de neige
Vanjski su bulevari noću prepuni snijega;
razbojnici su vojnici;
napadaju me smijehom i sabljama,
ogoljuju: spašavam se e da bih opet u drugome kvadratu pao.
Je li to dvorište kasarne ili krčme?
Koliko sabalja! Koliko kopljanika!
Sniježi! Bocka me neka šprica:
to je otrov kojim me usmrtiti kane;
glava kostura zastrta florom grize mi prst.
Zamagljene ulične svjetiljke bacaju po snijegu svjetlo moje smrti.
Max Jacob
Les boulevards exterieurs, la nuit, sont pleins de neige
Vanjski su bulevari noću prepuni snijega;
razbojnici su vojnici;
napadaju me smijehom i sabljama,
ogoljuju: spašavam se e da bih opet u drugome kvadratu pao.
Je li to dvorište kasarne ili krčme?
Koliko sabalja! Koliko kopljanika!
Sniježi! Bocka me neka šprica:
to je otrov kojim me usmrtiti kane;
glava kostura zastrta florom grize mi prst.
Zamagljene ulične svjetiljke bacaju po snijegu svjetlo moje smrti.
Max Jacob
MM "provali rimu za notornu laž, za duboki uzdah posustalog sna, rimu za tminu, i tišinu za dno dna" MM
-
dadojović
- Forum [Bot]
- Posts: 10576
- Joined: 12 Aug 2018, 14:01
- Has thanked: 372 times
- Been thanked: 310 times
- Status: Offline
Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...
KLONUĆE
Ja sam kao carstvo, kasno, blizu kraja,
Što barbare bijele kako idu, gleda,
Akrostihe kujuć, lijene stihe reda,
Sloga zlatnog, bolnog od sunčeva sjaja.
U osami duša od dosade pati.
Krvave su bitke, kažu, tamo dolje,
O, nemoćni što smo, slabi i bez volje,
Bez želje da radost života se vrati!
O, ne moći htjeti, o, čak niti htjeti!
Oh, ispili sve smo! Bathil, smij se tiše!
Oh, ispili sve smo, riječi nema više!
Samo pjesma jedna vatri namjenjena,
Jedan rob nehajni što sveđ nekud leti,
I dosada neka, bol nepreboljena.
Paul VARLAINE
Ja sam kao carstvo, kasno, blizu kraja,
Što barbare bijele kako idu, gleda,
Akrostihe kujuć, lijene stihe reda,
Sloga zlatnog, bolnog od sunčeva sjaja.
U osami duša od dosade pati.
Krvave su bitke, kažu, tamo dolje,
O, nemoćni što smo, slabi i bez volje,
Bez želje da radost života se vrati!
O, ne moći htjeti, o, čak niti htjeti!
Oh, ispili sve smo! Bathil, smij se tiše!
Oh, ispili sve smo, riječi nema više!
Samo pjesma jedna vatri namjenjena,
Jedan rob nehajni što sveđ nekud leti,
I dosada neka, bol nepreboljena.
Paul VARLAINE
MM "provali rimu za notornu laž, za duboki uzdah posustalog sna, rimu za tminu, i tišinu za dno dna" MM
-
dadojović
- Forum [Bot]
- Posts: 10576
- Joined: 12 Aug 2018, 14:01
- Has thanked: 372 times
- Been thanked: 310 times
- Status: Offline
Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...
PRIVIĐENJA
Ko mutan prizrak gigantskoga zida
Jesenja magla vidik mi zaklanja,
Pogled mi prekida:
Jedva nazirem senke crna granja,
Tamna obličija žbunja, golog pruća -
A gde je selo? Ni crkve, ni kuća!
Sve grezne, tone u magli, u tišini.
Ljudi se kreću ko bezglasne seni
U tom povodnju; - tako mi se čini
Da se u carstvu tajanstvenog dima
Ti ljudi samo priviđaju meni -
Da, oni meni, a ja opet njima.
Mileta Jakšić
Ko mutan prizrak gigantskoga zida
Jesenja magla vidik mi zaklanja,
Pogled mi prekida:
Jedva nazirem senke crna granja,
Tamna obličija žbunja, golog pruća -
A gde je selo? Ni crkve, ni kuća!
Sve grezne, tone u magli, u tišini.
Ljudi se kreću ko bezglasne seni
U tom povodnju; - tako mi se čini
Da se u carstvu tajanstvenog dima
Ti ljudi samo priviđaju meni -
Da, oni meni, a ja opet njima.
Mileta Jakšić
MM "provali rimu za notornu laž, za duboki uzdah posustalog sna, rimu za tminu, i tišinu za dno dna" MM
-
dadojović
- Forum [Bot]
- Posts: 10576
- Joined: 12 Aug 2018, 14:01
- Has thanked: 372 times
- Been thanked: 310 times
- Status: Offline
Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...
NOTTURNO
Mlačna noć; u selu lavež; jasan
Ćuk ili netopir;
Ljubav cvijeća - miris jak i strasan
Slavi tajni pir.
Sitni cvrčak sjetno cvrči, jasan
Kao srebren vir;
Teške oči sklapaju se na san,
S neba rosi mir.
S mrkog tornja bat
Broji pospan sat,
Blaga svjetlost sipi s visina;
Kroz samoću, muk,
Sve je tiši huk:
Željeznicu guta već daljina.
A.G. Matoš
Mlačna noć; u selu lavež; jasan
Ćuk ili netopir;
Ljubav cvijeća - miris jak i strasan
Slavi tajni pir.
Sitni cvrčak sjetno cvrči, jasan
Kao srebren vir;
Teške oči sklapaju se na san,
S neba rosi mir.
S mrkog tornja bat
Broji pospan sat,
Blaga svjetlost sipi s visina;
Kroz samoću, muk,
Sve je tiši huk:
Željeznicu guta već daljina.
A.G. Matoš
MM "provali rimu za notornu laž, za duboki uzdah posustalog sna, rimu za tminu, i tišinu za dno dna" MM
-
dadojović
- Forum [Bot]
- Posts: 10576
- Joined: 12 Aug 2018, 14:01
- Has thanked: 372 times
- Been thanked: 310 times
- Status: Offline
Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...
LUCIFER
Silan i golem u noći leti, hrli,
Ko da ga bure pobješnjele nose.
Pogledaj! Divnu ženu, čije kose
Ko zlatan plamen vihore, on grli.
Krila mu bukte ko barjaci vatre,
A koban podsmeh na licu mu titra;
Nebu se kesi, i ta neman hitra
Ko da bi htela sve zvezde da satre.
Već iznad mene minu i prohuja,
Ko razuzdana široka oluja,
Pomami njeni kad je s mora gone.
Jošte se vidi. Kao požar neki,
Krvav i sjajan, u prostor daleki
Gubi se, eno, i za greben tone.
Alaksa Šantić
Silan i golem u noći leti, hrli,
Ko da ga bure pobješnjele nose.
Pogledaj! Divnu ženu, čije kose
Ko zlatan plamen vihore, on grli.
Krila mu bukte ko barjaci vatre,
A koban podsmeh na licu mu titra;
Nebu se kesi, i ta neman hitra
Ko da bi htela sve zvezde da satre.
Već iznad mene minu i prohuja,
Ko razuzdana široka oluja,
Pomami njeni kad je s mora gone.
Jošte se vidi. Kao požar neki,
Krvav i sjajan, u prostor daleki
Gubi se, eno, i za greben tone.
Alaksa Šantić
MM "provali rimu za notornu laž, za duboki uzdah posustalog sna, rimu za tminu, i tišinu za dno dna" MM
Who is online
Users browsing this forum: No registered users and 15 guests