Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...

Shadow · Post by **Shadow** » 28 Aug 2020, 09:14

Ako se ikada sretnemo
posle mnogo godina
prepoznaćeš me
po onom ludačkom sjaju u očima
kada si mi blizu
po ubrzanom disanju
i pobesnelim otkucajima pulsa
prepoznaćeš me
po ognjenoj boji obraza
i želji koja izvire iz svake pore
prepoznaćeš me bez obzira na bore
koje će ostaviti vreme
bez obzira na nesiguran korak
i neku čudnu boju u mojoj kosi
Ako se ikada sretnemo
ne beži na drugu stranu ulice
ne sakrivaj pogled
potisni osećaj krivice
jer nisi bio kriv
nisi mogao zaustaviti vreme
i darivati mi godine koje
nisi imao više
ni julske kiše
od kojih rastu mladi suncokreti
u širokim poljima Vojvodine…

Ako se ikada sretnemo
pogledaj me bez straha i srama
i ne iznenadi se što mi još uvek pišeš u očima
jer nista lepše
zapisati nisam znala
sve ove godine
za kojih se nisam iz mesta makla
za hiljade dana
za koje ne znam
zašto mi još uvek stoje
u petama i struku
tamo gde me nikada
tvoja ruka nije
nije takla ….

Ako se ikada sretnemo
Neka te ne iznenadi što su moje oči
dobile boju tvojih očiju
I zašto mi prsti još uvek mirišu na tvoju kožu
koju nikada dodirnula nisam
neka te ne iznenadi
zašto nemam onaj osmeh
kao na fotografiji koju si nespretno krio
i koju su ti pronalazili deset puta
jer u tvojim godinama nemaš pravo
i ne smeš dopustiti sebi
da ti pogled odluta
sa strane
jer koga je briga za tvoje dane
i to kako se osećaš
neka te ne iznenadi što moje usne
jos uvek imaju boju zrele višnje
kao u danima kada sam te želela
i to što se nisam osetila ponižena
onda kada sam bila jedini krivac
kada sam se trebala postideti što te volim
a nisam i neću
jer znala sam
da je večno i sveto
to što imam u sebi…

Ako se ikada sretnemo
pravi se da te nije briga
i ne pokazuj da ti je žao
za ono što nije bilo a moglo je
pusti me da verujem da ti nije stalo
lakše ću ubiti godine i dane
koje ostaju i ove tuge koje ne prestaju
Ako se ikada sretnemo
ne pružaj mi ruku
ne grli me
može mi tvoj zagrljaj život produžiti
a ja odavno želim zaspati u miru
samo stani i pusti me
oči da ti vidim
da ih dišem i upijem
za sve dane kada sam bez njih morala
kada sam bez njih ostala
a želela sam da se jutrom u njih ogledam
i zauvek ubijem
sve druge oči i poglede

Ako se ikada sretnemo
videćeš
da nisi sreo prijatelja, ni sestru
ni ženu, ni ljubavnicu
ako se ikada sretnemo
znaćeš da
sreo si samoga sebe …

44c380e457c9fa5b2de7898e7a22972b--suspenders-hold-hands.jpg

Chloe · Post by **Chloe** » 28 Aug 2020, 09:18

Shadow · Post by **Shadow** » 28 Aug 2020, 19:07

Volim te, devojčice, vrtirepu jedan, zunzaro, folirantkinjo jedna, dok ideš u svojoj jedinoj džipsi-suknji i žutoj majici bez rukava kao da je ceo Beograd tvoj, i ližeš sladoled od čokolade, vanile i citrona - mešano, pa zastaješ pokraj preskupih stvari koje nikad nećeš imati, koje ti niko nikada neće kupiti, budalo jedna blesava, a ne znaš kuda ćeš, nego bazaš, onako bez veze, za svoj groš, još neuhvaćena, još ničija, dok na svakom ćošku postavljaju zamke ocvali lepotani sa bludnim mislima u glavi, mangasi pred bifeima, laponci po parkovima, manijaci u podzemnim prolazima, genteri u robnim kućama, lezbosi pred pozorištem, peškiri u dragstoru, siledžije na zadnjoj platformi trolejbusa - sve je protiv tebe, mala moja, svi bi da te dovate, svi bi hteli da se uvere da nemaš ništa pod majicom, nego da ti grudi stoje onako, same od sebe, svi žarko čeznu da te zeznu i odvuku u mračne gajbe, u tamne hodnike, u vetrovite parkove, dok ideš tako ničija, bez veze.

Momo Kapor

c2025fcbd8fed26fdcfaa46e26e706cc.jpg

Shadow · Post by **Shadow** » 30 Aug 2020, 19:55

Ovo je pjesma koja će te čekati
iza svakog kuta
iza svakog osmijeha
pjesma koja ne zna prestati biti draga
i samo će te ona prenijeti
preko zvjezdanog praga
i kad mene ne bude
i kad ti oči nekako posive
kad na usne padne list jeseni
kad se raduješ recimo nečem
a u stvari misliš o meni
ova pjesma ima stotinu zadaća
stotinu razloga da se od tebe ne odvaja
ona je tvoj stražar u noći
ja sam joj naredio da te čuva
kad se miris marelica spusti niz ramena
jer znam da je najteže
kad nekoga nema
a znaš da bi morao biti
i kad mene ne bude
tamo gdje me tražiš
a bit ću tamo gdje ne možeš do mene
ova pjesma će ti biti moje ime
jer ne želim da ti u očima stanuju zime
i da te hladno nešto uvijek boli
ovoj pjesmi
ja sam naredio da te samo voli.

Željko Krznarić

Shadow · Post by **Shadow** » 02 Sep 2020, 07:15

Shadow · Post by **Shadow** » 07 Sep 2020, 20:02

Shadow · Post by **Shadow** » 09 Sep 2020, 09:03

Kada mi upadne u sobu
I unese sneg na trepavicama
I miriše na napolje.

Kada kupi psa pa ovaj
Hteo, ne hteo ubrzo
Počne da liči na nju.

Kad se setim da je bila fetus
I takvu je volim
U stadijumu punoglavca

Na fotografijama iz detinjstva
Kao bebironu sa loknicama
A najvolim zato što se ona
Od tih fotki do danas
Uopšte ne menja

Kad noću piše
Baterijom po vazduhu
Šalje poruke vanzemaljcima

Kad me na Rilkeove
Stihove pita
– A je l’ ti se svidja
Moja nova tašna?

Kada usisava tepih u ’aljinčetu
I kada je uštinem otpozadi
A ona vrisne –
Jesi li normalan
Mogla sam tako da poginem ovde

Kad slušamo muziku
A ona podigne kažiprst
Slušaj sad ovaj prelaz
Kako je dobar
Ram-tara-ram-tira-tam

Kad je pogledam na neko mesto
A ona stavi ruke preko tog mesta
Kaže – što si pokvaren,
Marš tamo!

Kada donese ćumur
Na poslužavniku
Evo, malo su mi
Izgorele kiflice – kaže

Dok čita ove beleške
Pa se iznervira
Što lažeš, za one kiflice!

Kada mi kaže
Bože, koliki ti je nos!
To je zato što me lažeš
Pa ti stalno raste
K’o Pinokiju…

Kad kaže
Ja bih te nešto pitala
Ako obećaš da
Nećeš da se smeješ

Kad izadje iz kupatila i
Kad joj kosa liči
Na dečiji crtež

Kad šmrca na ljubavni film
I kada opazi da se jedva
Uzdržavam da
Ne prasnem u smeh
Pa stane da me gadja
Korama od pomorandže

Kad mi kaže –
Ti mene kad bi ostavio
Ja bih samo legla
Na patos
I umrla…

Jovan Nikolić

Shadow · Post by **Shadow** » 13 Sep 2020, 07:40

U mojoj glavi stanuješ: tu ti je
Soba i mali balkon s kog puca
Vidik na moje misli najtananije.

Ponekad slušaš kako mi zakuca
Srce ko živi leptir iz kutije.

Ja ti odškrinem vrata: niz basamake
Silaziš u vrt za kog niko ne zna.

Na povetarcu lebdiš poput slamke.

(Dok za to vreme, možda: neoprezna
Stojiš na nekom rubu, ispred zamke...)

Nekad (u mojoj glavi dok baš skačeš
U morsku penu, ispod sunca, gola)

spazim te kako po kiši preskačeš
Barice i sva u blatu do pola
Žuriš na posao s licem ko da plačeš.

Prolazi dan za danom i sva svota
Vremena tvog se po dva puta zbira:
Pa pola oko moga klupka mota.

Vidim sa tvoga lica punog mira
Da ne znaš kako živiš dva života.

U mojoj glavi stanuješ i dubiš
Crne i bele hodnike za moje
Misli: kako mi bežiš il me ljubiš?

Van tebe druge misli ne postoje.

Samo dok spavam ti se nekud gubiš...

Stevan Raičković

dadojović · Post by **dadojović** » 22 Sep 2020, 22:48

LICE U MENI

Tvoje se lice po meni šulja
Oko srca oko jezika oko očiju
I prati me dok sanjam
Dok ptice pjevaju proviruješ iza grana
Iznenađuješ me između oblaka
Po kiši mi šapćeš sa svih strana
Iz magle dolazi tvoja jeka
Dok sjedam pisati pjesmu
Tvoje lice moju ruku čeka

Vlado GOTOVAC

Chloe · Post by **Chloe** » 23 Sep 2020, 15:22

Shadow wrote: ↑13 Sep 2020, 07:40 U mojoj glavi stanuješ: tu ti je
Soba i mali balkon s kog puca
Vidik na moje misli najtananije.

Ponekad slušaš kako mi zakuca
Srce ko živi leptir iz kutije.

Ja ti odškrinem vrata: niz basamake
Silaziš u vrt za kog niko ne zna.

Na povetarcu lebdiš poput slamke.

(Dok za to vreme, možda: neoprezna
Stojiš na nekom rubu, ispred zamke...)

Nekad (u mojoj glavi dok baš skačeš
U morsku penu, ispod sunca, gola)

spazim te kako po kiši preskačeš
Barice i sva u blatu do pola
Žuriš na posao s licem ko da plačeš.

Prolazi dan za danom i sva svota
Vremena tvog se po dva puta zbira:
Pa pola oko moga klupka mota.

Vidim sa tvoga lica punog mira
Da ne znaš kako živiš dva života.

U mojoj glavi stanuješ i dubiš
Crne i bele hodnike za moje
Misli: kako mi bežiš il me ljubiš?

Van tebe druge misli ne postoje.

Samo dok spavam ti se nekud gubiš...

Stevan Raičković

dadojović · Post by **dadojović** » 23 Sep 2020, 19:32

ZBOGOM

Zbogom...!
I pričinja mi se
da se večer (suza!) za mnom prostire,
gola i beskrajna da me zadrži.

JEDNOM PJESNIKU ZA NENAPISANU KNJIGU

Stvorimo imena.
Onda će doći ljudi.
Onda će doći stvari.
I ostat će samo svijet imena
alfabet ljubavi među ljudima
i miris ruža.
Od ljubavi i ruža
ostat će samo imena.
Stvorimo imena.

Juan Ramon JIMENEZ

Shadow · Post by **Shadow** » 24 Sep 2020, 21:15

Sviđaš mi se kad šutiš jer si kao odsutna,
i čuješ me izdaleka, i glas moj ne dodiruje te.
Čini mi se kao da su ti letjele oči
i čini se da ti je poljubac jedan zatvorio usta.

Kako su stvari sve ispunjene dušom mojom
izranjaš iz stvari, ispunjena dušom mojom.
Leptirice sna, duši mojoj si slična,
i slična si riječi melankolija.

Sviđaš mi se kada šutiš i kad si kao udaljena.
I kada kao da se žališ, leptiriću u gukanju.
I čuješ me izdaleka, i glas moj ne dostiže te:
Pusti me da šutim s mučanjem tvojim.

Pusti me da ti govorim također s tvojom šutnjom
jasnom kao svijeća jedna, prostom kao jedan prsten.
kao noć si, šutljiva, zvjezdana.
Šutnja tvoja je zvjezdana, tako daleka i jednostavna.

Sviđaš mi se kad šutiš jer si kao odsutna.
Udaljena i bolna kao da si umrla.
Jedna riječ tada, osmijeh dovoljan je jedan.
I veseo sam, veseo što nije točno.

Pablo Neruda

Principessa · Post by **Principessa** » 25 Sep 2020, 03:03

"Bosna je zemlja prepuna čari,
trepeta šuma i bljeska vode,
brda joj kite gradovi stari,
nad njima sinji oblaci brode.
Čini se, to je začaran kraj
kroz koju vilu progoni zmaj."

Branko Ćopić

Chloe · Post by **Chloe** » 25 Sep 2020, 12:27

Telo žene

Telo žene, beli brežuljci, bedra bela,
ti si spodobna svetu u svom činu nuđenja,
Moje telo divljeg ratara u tebi kopa
i izbacuje sina iz dubine zemlje.

Bejah osamljen kao tunel. Od mene bežahu ptice
i noć je u mene nadirala svojom moćnom najezdom.
Da bih se nadživio, kovao sam te kao oružje,
Kao strelu u svom luku, kao kamen u praćki.

Ali dolazi trenutak osvete i ja te ljubim.
Telo od kože, od mahovine, od mleka čvrsta i lakoma.
Ah, pehari grudi! Ah oči odsutnosti!
Ah, ruže prepona! Ah, glas tvoj spor i tužan

Telo žene moje, ostat će u tvojoj ljupkosti.
Žeđi moja, pomamo moja beskrajna, moj pute neodlučni!
Tamna korita u kojima žeđ večita traje,
i umor traje, i patnja beskonačna.

Pablo Neruda

Nora Ibsenova · Post by **Nora Ibsenova** » 25 Sep 2020, 21:00

Prije par mjeseci, tražeći knjigu poezije kao poklon našem medolinu, upitah čika prodavača za preporuku (jer nisam prevelik fan poezije) i uzeh prvu knjigu koju je nahvalio.

Pročitala sam je prije nego što sam proslijedila dalje, divna, odlična knjiga, odlično se složila sa sunčanim poslijepodnevom, crkvenim zvonima, golim nogama na ljetnjem suncu i mojim napušenim stanjem uma.

I baš je lik.

MARKO TOMAŠ

Marko Tomaš je samoubica
Marko Tomaš je nužno zlo
On je paučina i pretežak kofer
Marka Tomaša možemo definirati kao pijanicu
A možemo ga zamisliti i kao žigola
Na nekom jeftinom mjestu poput Bulonjske šume
Okruženog kuratim ženama ili sisatim muškarcima kako je kome drago
Marko Tomaš kad vidi loptu odmah poleti da je šutne
Marko Tomaš je lažov
Laže do granice kad sam počne vjerovati u vlastite izmišljotine
Marko Tomaš smatra da je život puka konstrukcija sjećanja
I da su laž i istina jednake jer svi drugačije svjedočimo
Istom događaju koji se ionako nije ni dogodio
Jer oko toga se nikad niko ne može dogovoriti
Marko Tomaš nikad ne razmišlja
Marko Tomaš obožava nebuloze
Marko Tomaš nadasve obožava živjeti
Putovati radovati se piti probati droge odlaziti u krevet s različitim ženama
Padati u euforiju skakati po sobi potpuno go sa zastavom u rukama
Marko Tomaš je opsjednut duhovima očinskih figura
Marko Tomaš je generalno opsjednut duhovima
Ali i rijekom pticama drvećem i voli posmatrati planine i voli plivati
Marko Tomaš tvrdi da pravila ne postoje
Marko Tomaš se plaši letenja
I pri polijetanju oblije ga hladan znoj i on poželi zaustaviti avion
Kako bi mogao napustiti tu bogohulnu napravu
Za Marka Tomaša mogli bismo reći da dolazi iz više mjesta
A zapravo je niotkuda i to ga ne opterećuje
Marko Tomaš je bahat
Marko Tomaš je arogantan
Marko Tomaš prezire pametovanje
Iako ponekad i sam se zanese i počne držati govor o
Dnevnoj politici sociologiji filozofiji
Marko Tomaš kad razmišlja o smrti
Uhvati se za glavu i panično počne hodati kroz sobu
Prestrašeno govoreći
O j.... ti o j.... ti svi ćemo umrijeti
Marko Tomaš je sam sebe ubjedio da je to sve zbog tuge

Marko Tomaš

Nora Ibsenova · Post by **Nora Ibsenova** » 25 Sep 2020, 21:01

I za ovo znam sto godina a nisam znala da je on pisac.

j... se, Nina.

j... se ti i tvoje zelene oči i tvoj Beograd i sve u što se mogu zaljubiti.

Neka se jebu tvoje ruke i trbuh i kosa.

Jebo te tvoj fakultet. Samo 30 slova, a tolike knjige. Jebo nas oboje smisao za kombiniranje.

Jebala te košava i ekipa iz kraja koja misli da je uhvatila boga za muda, a nikad nije bila ni do Pančeva.

Jebo te tvoj dečko, vjerojatno neki hipster koji misli da je maslačak najbolja salata na svijetu i obožava prirodu.

Jebalo te svako slovo koje si napisala. Bilo bi pošteno da boli.

Jebo te ormar u koji se sakrivaš kako bismo razgovarali.

Jebo te tvoj mazni glas. Jebala te nova godina na vikendici.

Jebo te način na koji se krećeš između kafanskih stolova.

Jebalo te izluđivanje koje to izaziva.

Jebala te zahvalnost koju nikad nećeš iskazati jer nemaš petlje da potpuno poludiš. Pravi, j... se, salatu od maslačka na vikendici.

Jebo te tvoj broj telefona.

Jebalo mene što pomislim da je ključ od raja.

Jebale te tvoje poruke koje zvuče kao dahtanje pod prstima.

Jebali te ranojutarnji razgovori s muškarcima koje ne poznaješ.

Jebo želju da budemo sretni. Jebo nesposobnost i kukavičluk da to pokušamo.

Jebo opet novu godinu.

j.... svaku misao o tebi i to što znam nešto o rasparenim čarapama u kojima stojiš dok režeš meso za večeru.

j... se, Nina, jer nikad se nećemo voljeti dok nas ne zaboli.

Jebale te električne instalacije u tvom stanu i prošli životi koji nas plaše.

Jebo Lisabon, treba ga bombardirati da vidimo hoće li tada biti romantičan.

Jebeš mene, jer mogu biti lud toliko da mi nedostaješ, a da te nikad nisam dodirnuo, da čak ne znam ni kako izgledaš na dnevnoj svjetlosti.

I jebeš dnevnu svjetlost. Tad su ljudi budni a ja želim da nema nikoga.

Jebeš i to što ipak želim da si ti ovdje.

Jebeš to što si moguća iznimka. I, opet, jebeš mene jer mogu vjerovati u sve to.

Shadow · Post by **Shadow** » 26 Sep 2020, 08:13

Ne budi ljubav,
ako si samo svratila,
onako , usput,
do nekih drugih gradova,
ako ne misliš
da su to tvoja vrata,
tvoja poslednja stanica...

I ako si samo došla,
da se izjadaš,
saslušaću te,
ali ne budi ljubav,
ne pružaj lažnu nadu,
onome ko čeka,
Ne daj,
još jednom
porazu da se provuče,
još jednom,
ratnik da izgubi bitku...

Ne budi ljubav,
ako nisi došla da voliš,
ne uzimaj deo snova,
od uspavanog meseca,
i ne dopusti,
da ti ime zapamtim,
i oči vidim...
Idi, idi,
dok ne bude kasno,
da te ne zavolim...

Ne...
Ne budi ljubav,
pusti je da spava...
ako ne želiš,
i ti da sanjaš...

Goran Gorki

Shadow · Post by **Shadow** » 29 Sep 2020, 08:00

U tebi me ima
Mnogo više
Od prolaznosti dana
I zagasitih obrisa
dolazeće noći
U tebi me ima
Mnogo više
Nego što ti srcem
Protiču
Vrčevi čežnje
I mnogo više
Skriveno je
Iza tvojih drhtavih
Trepavica
Zatajeno u tvojim
Dalekim očima.
U tebi ima
mnogo više
Nego priznaješ sebi.

Evica Kraljić

Chloe · Post by **Chloe** » 29 Sep 2020, 14:10

Shadow wrote: ↑29 Sep 2020, 08:00 U tebi me ima
Mnogo više
Od prolaznosti dana
I zagasitih obrisa
dolazeće noći
U tebi me ima
Mnogo više
Nego što ti srcem
Protiču
Vrčevi čežnje
I mnogo više
Skriveno je
Iza tvojih drhtavih
Trepavica
Zatajeno u tvojim
Dalekim očima.
U tebi ima
mnogo više
Nego priznaješ sebi.

Evica Kraljić

Zizi · Post by **Zizi** » 29 Sep 2020, 14:14

Shadow wrote: ↑26 Sep 2020, 08:13 Ne budi ljubav,
ako si samo svratila,
onako , usput,
do nekih drugih gradova,
ako ne misliš
da su to tvoja vrata,
tvoja poslednja stanica...

I ako si samo došla,
da se izjadaš,
saslušaću te,
ali ne budi ljubav,
ne pružaj lažnu nadu,
onome ko čeka,
Ne daj,
još jednom
porazu da se provuče,
još jednom,
ratnik da izgubi bitku...

Ne budi ljubav,
ako nisi došla da voliš,
ne uzimaj deo snova,
od uspavanog meseca,
i ne dopusti,
da ti ime zapamtim,
i oči vidim...
Idi, idi,
dok ne bude kasno,
da te ne zavolim...

Ne...
Ne budi ljubav,
pusti je da spava...
ako ne želiš,
i ti da sanjaš...

Goran Gorki

Bosanski forum

Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...

Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...

Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...

Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...

Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...

Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...

Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...

Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...

Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...

Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...

Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...

Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...

Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...

Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...

Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...

Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...

Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...

Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...

Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...

Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...

Re: Poezija..stihovi,biografije, knjige,video...

Who is online