Neka vam dani koji dolaze donesu mnogo sreće, zdravlja, i naravno smeha sa
onima koji vas vole i koje volite, smeha najviše, kao što pesnik reče, on
nam uvek nedostaje.
Paradoks našeg vremena kroz istoriju je da imamo veće kuće ali kraće živce,
šire puteve ali uža gledišta.
Trošimo više, a imamo manje, kupujemo više ali uživamo manje, više pogodnosti ali manje vremena.
Imamo više diploma, ali manje razuma, više znanja ali manje rasuđivanja.
Više stručnjaka ali ipak više problema, više znanja u medicini ali
manje zdravlja.
Pijemo previše, pušimo previše, trošimo nesmotreno, smejemo se premalo,
vozimo prebrzo, previše se ljutimo, prekasno ležemo, ustajemo previše
umorni, čitamo premalo, gledamo TV suviše.Volimo preretko i mrzimo
prečesto.
Naučili smo kako da preživljavamo ali ne i da živimo.
Dodali smo godine životu ali ne i život godinama.
Stigli smo sve do meseca i natrag.
Napravili smo velike stvari ali ne i bolje stvari.
Savladali smo atom ali ne i svoje predrasude.
Pišemo vise
ali učimo manje. Planiramo više ali postižemo manje.
Naucili smo žuriti ali ne i čekati.
Ovo su vremena brze hrane i sporog varenja, velikih ljudi i sitnih
karaktera, brzih zarada i plitkih odnosa.
Ovo su dani luksuznijih kuća ali uništenih domova.
Ovo su dani
brzih putovanja, jednokratnih pelena, moralnosti koja se može
odbaciti, jednodnevnih predstava, umornih tela, i tableta koje čine sve - da
nadomeste vitamine, hranu, ali i da stišaju, ubiju.
Smejte se često, dugo i glasno. Smejte se dok ne izgubite dah.
Suze se događaju. Izdržite, odbolujte, preživite.
____________________________
Recite ljudima koje volite da ih volite, u svakoj prilici.
Život se ne meri brojem udisaja koje napravimo, nego trenucima koji nam
oduzmu dah.
George Carlin
Price, odlomci, citati, slobodne forme....
-
Chloe
- Žena za sva vremena
- Posts: 102613
- Joined: 18 Dec 2015, 11:40
- Has thanked: 2976 times
- Been thanked: 3084 times
- Status: Offline
-
lejlamo
- Forum [Bot]
![Forum [Bot]](./images/ranks/s.png "Forum [Bot]")
- Posts: 12993
- Joined: 23 Feb 2018, 18:17
- Location: kamen i drača
- Mood:
- Been thanked: 1 time
- Status: Offline
Re: Price, odlomci, citati, slobodne forme....
"Imaš devedeset godina. Stara si, bolna. Kažeš mi da si bila najlepša devojka u svoje vreme i ja ti verujem. Ne umeš da čitaš. Ruke su ti grube i izobličene, stopala orožala. Prenela si na glavi tone i tone drva i slame, akove vode. Gledala si svakoga dana kako se rađa sunce. Od sveg hlepa koji si umesila napravila bi se gozba za čitavo čovečanstvo. Gajila si ljude i stoku, donosila prasiće u svoj krevet kad im je pretila opasnost da se smrznu od studeni. Pričala si mi priče o utvarama i vukodlacima, stare porodične razmirice, jedan smrtni zločin. Stub svoje kuće, vatra svog ognjišta, sedam si puta zatrudnela, sedam se puta porađala.
Ne znaš ništa o svetu. Ne razumeš se ni u politiku, ni u ekonomiju, ni u književnost, ni u filozofiju, ni u religiju. Nasledila si nekoliko stotina reči, rečnih osnovnih pojmova. Pogađaju te katastrofe, ali i svakodnevni ulični događaji, venčanja princeza i krađa komšijskih zečeva. Gajiš silnu mržnju prema nekim stvarima, iz razloga koje si davno zaboravila, i silnu odanost prema nekim drugim, koja se ni na čemu ne zasniva. Živiš. Za tebe je reč Vijetnam tek neki rogobatan zvuk koji se ne uklapa u tvoj krug od pedlja i po u prečniku. O gladi ponešto znaš, videla si crnu zastavu istaknutu na crkvenom tornju. (To si mi ti pričala, ili sam sanjao da si mi pričala?) Nosiš sa sobom svoju malu ljušturu ličnih interesa. Pa ipak, imaš bistre oči i vesela si. Tvoj smeh je kao vatromet. Nikad nikog nisam video da se smeje tako kao ti.
Gledam te, i ne shvatam. Od tvoje sam krvi i mesa, ali ne shvatam. Došla si na ovaj svet a nije ti bilo stalo da saznaš šta je svet. Stigla si do kraja života, a svet je za tebe i dalje ono što je bio kad si se rodila: znak pitanja, jedna nedokučiva tajna, nešto što ne spada u tvoje nasleđe, u onih pet stotina reči, okućnicu koja se za pet minuta može obići, kuću sa zemljanim podom i krovom kroz koji se providi nebo. Stežem tvoju žuljevitu ruku, prelazim dlanom preko tvog naboranog lica i tvoje sede kose, iskrzane od težine tereta i još uvek ne shvatam. Bila si lepa, kažeš, a ja vidim da si pametna. Zašto su ti onda ukrali svet? Ko ti ga je ukrao? To bih možda mogao da dokučim, i rekao bih ti kako, zašto i kada, samo kad bih umeo da iz mnoštva reči koje znam odaberem one koje bi ti mogla da razumeš. Ali više nema svrhe. Svet će nastaviti da postoji bez tebe i bez mene. Nismo rekli jedno drugom ono što je bilo najvažnije.
A da li zaista nismo? Ja ti nisam dao svet koji si zaslužila, jer moje reči nisu bile i tvoje. Nosim tu krivicu za koju me ne optužuješ i to je najgore od svega. Ali zašto, bako, zašto sedaš na prag svojih vrata otvorenih prema beskrajnoj, zvezdanoj noći, prema nebu o kome ne znaš ništa i kojim nikad nisi putovala, prema tišini polja i senovitog drveća, i kažeš, s vedrim spokojstvom tvojih devedeset godina i žarom tvoje neugasle mladosti: „Svet je tako lep i meni je toliko žao da umrem!“
E to je ono što ne razumem, ali krivica nije tvoja."
Žoze (José) Saramago (1922 – 2010) portugalski je književnik, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1998. godine. Priču „Pismo Žozefi, mojoj babi“ objavio je u zbirci „Priče s ovog i s onog sveta“ (1971).
Ne znaš ništa o svetu. Ne razumeš se ni u politiku, ni u ekonomiju, ni u književnost, ni u filozofiju, ni u religiju. Nasledila si nekoliko stotina reči, rečnih osnovnih pojmova. Pogađaju te katastrofe, ali i svakodnevni ulični događaji, venčanja princeza i krađa komšijskih zečeva. Gajiš silnu mržnju prema nekim stvarima, iz razloga koje si davno zaboravila, i silnu odanost prema nekim drugim, koja se ni na čemu ne zasniva. Živiš. Za tebe je reč Vijetnam tek neki rogobatan zvuk koji se ne uklapa u tvoj krug od pedlja i po u prečniku. O gladi ponešto znaš, videla si crnu zastavu istaknutu na crkvenom tornju. (To si mi ti pričala, ili sam sanjao da si mi pričala?) Nosiš sa sobom svoju malu ljušturu ličnih interesa. Pa ipak, imaš bistre oči i vesela si. Tvoj smeh je kao vatromet. Nikad nikog nisam video da se smeje tako kao ti.
Gledam te, i ne shvatam. Od tvoje sam krvi i mesa, ali ne shvatam. Došla si na ovaj svet a nije ti bilo stalo da saznaš šta je svet. Stigla si do kraja života, a svet je za tebe i dalje ono što je bio kad si se rodila: znak pitanja, jedna nedokučiva tajna, nešto što ne spada u tvoje nasleđe, u onih pet stotina reči, okućnicu koja se za pet minuta može obići, kuću sa zemljanim podom i krovom kroz koji se providi nebo. Stežem tvoju žuljevitu ruku, prelazim dlanom preko tvog naboranog lica i tvoje sede kose, iskrzane od težine tereta i još uvek ne shvatam. Bila si lepa, kažeš, a ja vidim da si pametna. Zašto su ti onda ukrali svet? Ko ti ga je ukrao? To bih možda mogao da dokučim, i rekao bih ti kako, zašto i kada, samo kad bih umeo da iz mnoštva reči koje znam odaberem one koje bi ti mogla da razumeš. Ali više nema svrhe. Svet će nastaviti da postoji bez tebe i bez mene. Nismo rekli jedno drugom ono što je bilo najvažnije.
A da li zaista nismo? Ja ti nisam dao svet koji si zaslužila, jer moje reči nisu bile i tvoje. Nosim tu krivicu za koju me ne optužuješ i to je najgore od svega. Ali zašto, bako, zašto sedaš na prag svojih vrata otvorenih prema beskrajnoj, zvezdanoj noći, prema nebu o kome ne znaš ništa i kojim nikad nisi putovala, prema tišini polja i senovitog drveća, i kažeš, s vedrim spokojstvom tvojih devedeset godina i žarom tvoje neugasle mladosti: „Svet je tako lep i meni je toliko žao da umrem!“
E to je ono što ne razumem, ali krivica nije tvoja."
Žoze (José) Saramago (1922 – 2010) portugalski je književnik, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1998. godine. Priču „Pismo Žozefi, mojoj babi“ objavio je u zbirci „Priče s ovog i s onog sveta“ (1971).
-
Chloe
- Žena za sva vremena
- Posts: 102613
- Joined: 18 Dec 2015, 11:40
- Has thanked: 2976 times
- Been thanked: 3084 times
- Status: Offline
Re: Price, odlomci, citati, slobodne forme....
"Zadrhtala bi na zvuk njegovih koraka, ali je u njegovoj prisutnosti taj nemir popuštao i za sobom ostavljao tek neizmjerno divljenje, koje se na kraju pretvaralo u tugu."
Gustave F. - Gospođa Bovary
Gustave F. - Gospođa Bovary
... You are my sunshine, my only sunshine ... -
Chloe
- Žena za sva vremena
- Posts: 102613
- Joined: 18 Dec 2015, 11:40
- Has thanked: 2976 times
- Been thanked: 3084 times
- Status: Offline
Re: Price, odlomci, citati, slobodne forme....
"Zašto žurimo iz detinjstva da odrastemo, a kad odrastemo, želeli bismo da opet budemo deca?
Zašto trošimo zdravlje da bi stekli novac, a onda trošimo novac da bi vratili zdravlje?
Razmišljamo teskobno o budućnosti zaboravljajući sadašnjost i na taj način ne živimo ni u sadašnjosti ni u budućnosti...
Zašto?
...da naučiš da nikog ne možes prisiliti da te voli - možes samo da voliš.
Da naučiš da nije bogat onaj koji najviše ima, nego onaj kome najmanje treba...
da je potrebno nekoliko sekundi da se povredi voljeno biće, a potom su potrebne godine da se izleči.
Da naučiš da opraštaš drugima, a da oprostiš sebi,
da spoznaš da postoje osobe koje nežno vole - a da to ne znaju izreći...
da novcem možes kupiti sve osim sreće...da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o tebi, a ipak te voli.
Ljudi će zaboraviti šta si rekla, šta si stvorila, ali nikada neće zaboraviti kakve si osećaje u njima probudila ..."
Zašto trošimo zdravlje da bi stekli novac, a onda trošimo novac da bi vratili zdravlje?
Razmišljamo teskobno o budućnosti zaboravljajući sadašnjost i na taj način ne živimo ni u sadašnjosti ni u budućnosti...
Zašto?
...da naučiš da nikog ne možes prisiliti da te voli - možes samo da voliš.
Da naučiš da nije bogat onaj koji najviše ima, nego onaj kome najmanje treba...
da je potrebno nekoliko sekundi da se povredi voljeno biće, a potom su potrebne godine da se izleči.
Da naučiš da opraštaš drugima, a da oprostiš sebi,
da spoznaš da postoje osobe koje nežno vole - a da to ne znaju izreći...
da novcem možes kupiti sve osim sreće...da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o tebi, a ipak te voli.
Ljudi će zaboraviti šta si rekla, šta si stvorila, ali nikada neće zaboraviti kakve si osećaje u njima probudila ..."
... You are my sunshine, my only sunshine ... -
Chloe
- Žena za sva vremena
- Posts: 102613
- Joined: 18 Dec 2015, 11:40
- Has thanked: 2976 times
- Been thanked: 3084 times
- Status: Offline
Re: Price, odlomci, citati, slobodne forme....
"Veliki i mali smijeh započeli svoje priče. Veliki smijeh ulazio je u dvorane, cirkuse, škole i kazališta, a mali smijeh igrao se kamenčićima i kotrljao s loptama na livadi. Veliki smijeh postao je umišljen pa se širio, širio, širio... dok nije puknuo kao neki preveliki balon, a mali smijeh trčao je ulicama i brao cvijeće za razne tužne mame. O velikom smijehu pisalo je u novinama, pojavljivao se na naslovnim stranicama u novom kaputu, a mali smijeh oprezno je dijelio poljupce prolaznicima, pa ga zato nisu zamijetili.
Kažu da za veliki smijeh treba dvorac, palača ili bar neko igralište, a da mali smijeh može stanovati i u loncu za cvijeće i u tatinom starom šeširu. Neki tvrde da su mali smijeh zapazili u mačjem oku i lelujanju trave, a drugi misle da su ga otkrili u ptičjem cvrkutu.
Ako nikad ne upoznate veliki smijeh, bit će vam žao, ali još ćete više tugovati ako ostanete bez malog smijeha.
On je i sad pokraj vas, zar ne osjećate?
Pritajio se, vragolan, nestaško, sakrio u kutu usnica, pa se smješka, gotovo nevidljiv.
Kad odem sutra u šetnju, povest ću sa sobom i mali smijeh. Molit ću ga da mi otkrije busen tratinčice, gnijezdo malih kosova, zeleno pramenje šume. Oh, nadam se da me mali smijeh neće nikada napustiti. Ako se i spotaknem o neki kamen na putu, on će mi pružiti svoju sitnu, prozirnu ruku. Tako ćemo zajedno koračati po svjetlosti."
Dva smijeha, S.Š.
Kažu da za veliki smijeh treba dvorac, palača ili bar neko igralište, a da mali smijeh može stanovati i u loncu za cvijeće i u tatinom starom šeširu. Neki tvrde da su mali smijeh zapazili u mačjem oku i lelujanju trave, a drugi misle da su ga otkrili u ptičjem cvrkutu.
Ako nikad ne upoznate veliki smijeh, bit će vam žao, ali još ćete više tugovati ako ostanete bez malog smijeha.
On je i sad pokraj vas, zar ne osjećate?
Pritajio se, vragolan, nestaško, sakrio u kutu usnica, pa se smješka, gotovo nevidljiv.
Kad odem sutra u šetnju, povest ću sa sobom i mali smijeh. Molit ću ga da mi otkrije busen tratinčice, gnijezdo malih kosova, zeleno pramenje šume. Oh, nadam se da me mali smijeh neće nikada napustiti. Ako se i spotaknem o neki kamen na putu, on će mi pružiti svoju sitnu, prozirnu ruku. Tako ćemo zajedno koračati po svjetlosti."
Dva smijeha, S.Š.
... You are my sunshine, my only sunshine ... -
Chloe
- Žena za sva vremena
- Posts: 102613
- Joined: 18 Dec 2015, 11:40
- Has thanked: 2976 times
- Been thanked: 3084 times
- Status: Offline
Re: Price, odlomci, citati, slobodne forme....
" Ponekad mi dan, poput peska, iscuri kroz prste. Da me neko posmatra sa strane, mogao bi me mirne duše nazvati dangubom. A zapravo stvari stoje sasvim drukčije. Takvi dani u kojima ne radim ama baš ništa su prava pravcata pustolovina. Penjem se po vrletima svoje duše, pospremam misli, glancam srce do visokog sjaja... I kad se najednom prenem i spazim dan i noć kako nakratko razmene nekoliko reči tokom uobičajene „primopredaje dužnosti“, na tren osetim krivicu. Samo na tren. Brzo je nestane jer pogledam u dlan i vidim da je, nakon što je sav pesak iscurio, na njemu ostalo nekoliko najsjajnijih zrnaca. Vreme je običnom čoveku isto što i reka tragaču zlata. Na kraju, kad se sva prljavština spere, u rukama ostane samo ono najvrednije.
"Dobro je". "
B. Damjanovic
"Dobro je". "
B. Damjanovic
... You are my sunshine, my only sunshine ... -
Chloe
- Žena za sva vremena
- Posts: 102613
- Joined: 18 Dec 2015, 11:40
- Has thanked: 2976 times
- Been thanked: 3084 times
- Status: Offline
Re: Price, odlomci, citati, slobodne forme....
" Čovjek čini ovo ili ono zbog svoje dobrote ili zloće, ali ne zna zbog čega ga potiču njegovi ćudoredni osjećaji, jer kad udara ne vidi kamo će udarac pasti, niti može brojati tanane niti od kojih je satkan splet okolnosti. Dobro i zlo, ljubav i mržnja, noć i dan, slatko i gorko, muškarac i žena, nebo i zemlja - sve to potrebno je jedno drugom, a tko zna svrhu svega? Velim ti da postoji ruka sudbine koja ih suče kako bi odgovarali njezinoj svrsi, i sve je tako utkano u to veliko uže kojem je svaka malenkost potrebna. Stoga nam ne dolikuje kad kažemo ovo je zlo a ono dobro, ili tama je mrska a svjetlo divno, jer u očima nekog drugog zlo može biti dobro a tama krasnija od dana, ili sve podjednako ugodno. Čuješ li me Holly?"
"ona", Haggard Rider
"ona", Haggard Rider
... You are my sunshine, my only sunshine ... -
Lanci
- Forum [Bot]
- Posts: 35715
- Joined: 05 Oct 2011, 18:59
- Location: Daleko
- Has thanked: 91 times
- Been thanked: 48 times
- Status: Offline
Re: Price, odlomci, citati, slobodne forme....
BRIŠI IZ ŽIVOTA
1. U trenutku kada ti prestaneš zvati i interesovati se, odjednom vidiš da i druga strana ne zove, ne interesuje se. Sva komunikacija i veze ovise o tebi.
BRIŠI IZ ŽIVOTA
2. Ako od nekoga ne možeš nešto naučiti, ta osoba je neupotrebljiva, beskorisna.
BRIŠI IZ ŽIVOTA
3. Osoba koja tajne drugih prenosi tebi, prenosit će i tvoje tajne drugima.
BRIŠI IZ ŽIVOTA
4. Bespotrebna je rasprava s onima koji ne znaju raspravljati niti slušati, koji samo gledaju da nametnu svoja mišljenja drugima.
BRIŠI IZ ŽIVOTA
5. One koji stalno govore: „Prezauzet sam!“, stalno ističu da nemaju vremena.
BRIŠI IZ ŽIVOTA
6. Nikada se nećeš dogovoriti s onima koji kažu: „Ja sam to i ništa drugo ne mogu biti, sviđalo ti se ili ne!“
BRIŠI IZ ŽIVOTA
7. Satima prepričavaju sebe i svoje probleme, od egoizma ne vide vrh nosa.
BRIŠI IZ ŽIVOTA.
8. Šta god ti uradio, neće se nasmijati. Neki se hrane nesrećom i apatijom.
BRIŠI IZ ŽIVOTA.
9. Od tebe će uzimati i uzimati... a kada dođe vrijeme da nešto učine sa svoje strane, nađu milion izgovora.
BRIŠI IZ ŽIVOTA
(Ako cijeniš, trebaš biti cijenjen. Sve ostalo je glupost!)
10. Tvoje uspjehe omalovažavaju zato što nisu u stanju to učiniti. Štaviše, pod egidom dosljednosti, povraćaju ljubomoru. Ne sikiraj se, u problemu su svoje sitnodušnosti.
BRIŠI IZ ŽIVOTA.
11. One koji ne žele slušati o tvojim snovima, niti žele dijeliti tvoju radost i tugu.
BRIŠI IZ ŽIVOTA
- Sedad Bešlija
1. U trenutku kada ti prestaneš zvati i interesovati se, odjednom vidiš da i druga strana ne zove, ne interesuje se. Sva komunikacija i veze ovise o tebi.
BRIŠI IZ ŽIVOTA
2. Ako od nekoga ne možeš nešto naučiti, ta osoba je neupotrebljiva, beskorisna.
BRIŠI IZ ŽIVOTA
3. Osoba koja tajne drugih prenosi tebi, prenosit će i tvoje tajne drugima.
BRIŠI IZ ŽIVOTA
4. Bespotrebna je rasprava s onima koji ne znaju raspravljati niti slušati, koji samo gledaju da nametnu svoja mišljenja drugima.
BRIŠI IZ ŽIVOTA
5. One koji stalno govore: „Prezauzet sam!“, stalno ističu da nemaju vremena.
BRIŠI IZ ŽIVOTA
6. Nikada se nećeš dogovoriti s onima koji kažu: „Ja sam to i ništa drugo ne mogu biti, sviđalo ti se ili ne!“
BRIŠI IZ ŽIVOTA
7. Satima prepričavaju sebe i svoje probleme, od egoizma ne vide vrh nosa.
BRIŠI IZ ŽIVOTA.
8. Šta god ti uradio, neće se nasmijati. Neki se hrane nesrećom i apatijom.
BRIŠI IZ ŽIVOTA.
9. Od tebe će uzimati i uzimati... a kada dođe vrijeme da nešto učine sa svoje strane, nađu milion izgovora.
BRIŠI IZ ŽIVOTA
(Ako cijeniš, trebaš biti cijenjen. Sve ostalo je glupost!)
10. Tvoje uspjehe omalovažavaju zato što nisu u stanju to učiniti. Štaviše, pod egidom dosljednosti, povraćaju ljubomoru. Ne sikiraj se, u problemu su svoje sitnodušnosti.
BRIŠI IZ ŽIVOTA.
11. One koji ne žele slušati o tvojim snovima, niti žele dijeliti tvoju radost i tugu.
BRIŠI IZ ŽIVOTA
- Sedad Bešlija
I keep my personal life private,so don’t think you know me!
You know what I allow you to know.
You know what I allow you to know.
-
Chloe
- Žena za sva vremena
- Posts: 102613
- Joined: 18 Dec 2015, 11:40
- Has thanked: 2976 times
- Been thanked: 3084 times
- Status: Offline
Re: Price, odlomci, citati, slobodne forme....
"Kao očaran prstima lagano prelazi preko listova nove knjige upoznajući je.
Danima su zajedno.
Poslije godinu dana ostavljena knjiga sa vrha police optužuje ga da ju je iskoristio.
On se ne osvrće, jer kao očaran prstima lagano prelazi preko listova nove knjige..."
Najkraće priče 2004, Nesporazum
Danima su zajedno.
Poslije godinu dana ostavljena knjiga sa vrha police optužuje ga da ju je iskoristio.
On se ne osvrće, jer kao očaran prstima lagano prelazi preko listova nove knjige..."
Najkraće priče 2004, Nesporazum
... You are my sunshine, my only sunshine ... -
Chloe
- Žena za sva vremena
- Posts: 102613
- Joined: 18 Dec 2015, 11:40
- Has thanked: 2976 times
- Been thanked: 3084 times
- Status: Offline
Re: Price, odlomci, citati, slobodne forme....
" Zivot je cudan, zar ne? U jednom trenutku ti se cini da si sve shvatio ili napokon nesto pocnes da planiras, obuzme te uzbudjenje i pomislis da znas kuda ides, ali tada odjednom staza skrene, putokazi se pomaknu, vetar promeni smer, sever je iznenada na jugu, zapad na istoku, a ti ...ti si izgubljen. Tako je lako izgubiti put, izgubiti smer. U zivotu je malo toga sigurno, ali sigurno je da moras trpeti posledice svojih dela. Stvari, jednostavno, moraju ici svojim tokom. "
Cecelia Ahern, "Na kraju duge"
Cecelia Ahern, "Na kraju duge"
... You are my sunshine, my only sunshine ... -
ina
- Mjesečarka
- Posts: 25703
- Joined: 20 Feb 2015, 22:36
- Location: izmedju neba i mora
- Has thanked: 3144 times
- Been thanked: 4160 times
- Contact:
- Status: Offline
Re: Price, odlomci, citati, slobodne forme....
Ideja pokreće promjene. Bez nje ne može doći do novih stvari. Ljudi sa idejama su oni koji mijenjaju svijet i koji ga čine boljim mjestom za život za sve nas. Svako naučno dostignuće bilo je samo ideja na početku, kao i svako umjetničko djelo, pronalazak… Međutim, ni sama ideja po sebi nije dovoljna. Ukoliko ne postoje ljudi koji su spremni da svoje ideje sprovedu u djelo ili da je barem podijele sa drugima, ideja ostaje samo misao koja nema više nikakav značaj.
Svijest ima sidrište.
-
Shadow
- Svemirka
- Posts: 51719
- Joined: 06 Apr 2020, 08:13
- Has thanked: 21052 times
- Been thanked: 20887 times
- Status: Offline
Re: Price, odlomci, citati, slobodne forme....
Padni mi samo na pamet
Misli moje obraz da ti izgrebu
Iziđi samo preda me
Oči da mi zalaju na tebe
Samo otvori usta
Ćutanje moje da ti vilice razbije
Seti me samo na sebe
Sećanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa
Dotle je među nama došlo...
Napolje iz moga zazidanog beskraja
Iz zvezdanog kola oko moga srca
Iz moga zalogaja sunca
Napolje iz smešnog mora moje krvi
Iz moje plime iz moje oseke
Napolje iz mog ćutanja na suvom
Napolje rekao sam napolje
Napolje iz moje žive provalije
Iz golog očinskog stabla u meni
Napolje dokle ću vikati napolje
Napolje iz moje glave što se rasprskava
Napolje samo napolje...
Vasko Popa
Misli moje obraz da ti izgrebu
Iziđi samo preda me
Oči da mi zalaju na tebe
Samo otvori usta
Ćutanje moje da ti vilice razbije
Seti me samo na sebe
Sećanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa
Dotle je među nama došlo...
Napolje iz moga zazidanog beskraja
Iz zvezdanog kola oko moga srca
Iz moga zalogaja sunca
Napolje iz smešnog mora moje krvi
Iz moje plime iz moje oseke
Napolje iz mog ćutanja na suvom
Napolje rekao sam napolje
Napolje iz moje žive provalije
Iz golog očinskog stabla u meni
Napolje dokle ću vikati napolje
Napolje iz moje glave što se rasprskava
Napolje samo napolje...
Vasko Popa
Mirno more
-
Shadow
- Svemirka
- Posts: 51719
- Joined: 06 Apr 2020, 08:13
- Has thanked: 21052 times
- Been thanked: 20887 times
- Status: Offline
Re: Price, odlomci, citati, slobodne forme....
"Svako od nas svoju misao vodi pred sobom u šetnju kao majmuna na uzici.
Kad čitaš, imaš uvek dva takva majmuna: jednog svojeg i jednog tuđeg.
Ili, što je još gore, majmuna i hijenu.
Pa gledaj šta ćeš kome dati da jede.
Jer, hijena ne jede isto što i majmun."
Pavić
"Hazarski rečnik"
Kad čitaš, imaš uvek dva takva majmuna: jednog svojeg i jednog tuđeg.
Ili, što je još gore, majmuna i hijenu.
Pa gledaj šta ćeš kome dati da jede.
Jer, hijena ne jede isto što i majmun."
Pavić
"Hazarski rečnik"
Mirno more
-
Shadow
- Svemirka
- Posts: 51719
- Joined: 06 Apr 2020, 08:13
- Has thanked: 21052 times
- Been thanked: 20887 times
- Status: Offline
Re: Price, odlomci, citati, slobodne forme....
ATLANTIDO
Otisnula si se
Opet
Na svoje debelo
Nesagledivo more
Otišla si
Svojoj Atlantidi
Čije koordinate nikada nisam doznao
Iako su tvoje plovidbe trajale čitavu sekundu
Ili možda dve
Ti si tada napuštala ovu našu dimenziju
Tada te neki
Jedino tebi znan jugo
Odvuče u nepoznate vrtloge
Pobegneš u neka svoja prostranstva
A kroz pogled ti se provuče
Mastiljava senka
Nalik na fatamorganu
I zatreperi neka sjajna struna
Nju nisam uspeo da razrešim
Pokidam
Odrešim enigmu
Ili je presečem poput Gordijevog čvora
Ta struna je bila nešto samo tvoje
Najviši stepen intime
Iako si me uveravala da ne postoji
Iako si svoju lađicu krila u šarenilu
Svojih šarlatanskih trikova
I laži
Ja sam pronašao tu iglicu
Tvog nemira
Plahovitosti
I ćudljivosti
Pronašao sam je
Ali nisam znao šta ću sa njom
Nisam umeo da te tada zagrlim
Privijem uz sebe
Postajala bi otuđen svet
Sakralni čardak
Satkan od hridi
I lednika
Nisam umeo tada ni da te pogledam
Ostavim
Učinim bar nešto
Lutala si
Mila moja
Borila se
Bežala od sebe
Tiho patila
Ali nikome nisi predavala
Zlatnu štafetu
Iz krvavih ti dlanova
Zubima si kidala
Urlikala na svoje demone
U koje si se i sama pretvarala
Čupala to blistavo perje sa sebe
Upadala u sopstvene jame
Ali nikada
Nikada nisi tu strunu puštala
Usecala ti se u dlanove
Stezala oko tvog pramca
Lomio se
Tonuo
Ali ti si volela svoju kletvu
Svoja nesrazmerna krila
Koja su ti više bila zamka
Nego pomoć
Poput Bodlerovog albatrosa
Sama si podnosila
I nosila
Atlantidu u požaru
Tada bi postajala svoj jedini zaklon
I slaba tačka
Bila si Kain i Avelj
U jednom telu
U jednoj sekundi
Glumila si Mersoa
A u očima ti je drhtala Karenjina
Onda je
Plima realnosti zapljusnula tvoje lice
I vratila u moj svet
Šareno oko me obasja
A ja ponovo ne saznah ko si
~ Milena Petrović
Otisnula si se
Opet
Na svoje debelo
Nesagledivo more
Otišla si
Svojoj Atlantidi
Čije koordinate nikada nisam doznao
Iako su tvoje plovidbe trajale čitavu sekundu
Ili možda dve
Ti si tada napuštala ovu našu dimenziju
Tada te neki
Jedino tebi znan jugo
Odvuče u nepoznate vrtloge
Pobegneš u neka svoja prostranstva
A kroz pogled ti se provuče
Mastiljava senka
Nalik na fatamorganu
I zatreperi neka sjajna struna
Nju nisam uspeo da razrešim
Pokidam
Odrešim enigmu
Ili je presečem poput Gordijevog čvora
Ta struna je bila nešto samo tvoje
Najviši stepen intime
Iako si me uveravala da ne postoji
Iako si svoju lađicu krila u šarenilu
Svojih šarlatanskih trikova
I laži
Ja sam pronašao tu iglicu
Tvog nemira
Plahovitosti
I ćudljivosti
Pronašao sam je
Ali nisam znao šta ću sa njom
Nisam umeo da te tada zagrlim
Privijem uz sebe
Postajala bi otuđen svet
Sakralni čardak
Satkan od hridi
I lednika
Nisam umeo tada ni da te pogledam
Ostavim
Učinim bar nešto
Lutala si
Mila moja
Borila se
Bežala od sebe
Tiho patila
Ali nikome nisi predavala
Zlatnu štafetu
Iz krvavih ti dlanova
Zubima si kidala
Urlikala na svoje demone
U koje si se i sama pretvarala
Čupala to blistavo perje sa sebe
Upadala u sopstvene jame
Ali nikada
Nikada nisi tu strunu puštala
Usecala ti se u dlanove
Stezala oko tvog pramca
Lomio se
Tonuo
Ali ti si volela svoju kletvu
Svoja nesrazmerna krila
Koja su ti više bila zamka
Nego pomoć
Poput Bodlerovog albatrosa
Sama si podnosila
I nosila
Atlantidu u požaru
Tada bi postajala svoj jedini zaklon
I slaba tačka
Bila si Kain i Avelj
U jednom telu
U jednoj sekundi
Glumila si Mersoa
A u očima ti je drhtala Karenjina
Onda je
Plima realnosti zapljusnula tvoje lice
I vratila u moj svet
Šareno oko me obasja
A ja ponovo ne saznah ko si
~ Milena Petrović
You do not have the required permissions to view the files attached to this post.
Mirno more
-
Shadow
- Svemirka
- Posts: 51719
- Joined: 06 Apr 2020, 08:13
- Has thanked: 21052 times
- Been thanked: 20887 times
- Status: Offline
Re: Price, odlomci, citati, slobodne forme....
Ovo je grad sa prigušenim svetlima.
Nadaleko kao da nikog nema.
Jesi li videla razbijače
kako razbijaju zgrade,
ruše mostove, zasipaju lomom reke?
Rekli su da je opasno njime tumarati,
ali mi ćemo poći kud nam se prohte.
Jer ništa drugo i nemamo sem slobode
da tumaramo i da ništa nemamo.
Ovo je naš grad sa svojim trgovima i ulicama.
Ovde ništa ne raste; ovde je smrt.
Zastani pored mene. Uberi moje suze.
Novica Tadić
Nadaleko kao da nikog nema.
Jesi li videla razbijače
kako razbijaju zgrade,
ruše mostove, zasipaju lomom reke?
Rekli su da je opasno njime tumarati,
ali mi ćemo poći kud nam se prohte.
Jer ništa drugo i nemamo sem slobode
da tumaramo i da ništa nemamo.
Ovo je naš grad sa svojim trgovima i ulicama.
Ovde ništa ne raste; ovde je smrt.
Zastani pored mene. Uberi moje suze.
Novica Tadić
You do not have the required permissions to view the files attached to this post.
Mirno more
-
Shadow
- Svemirka
- Posts: 51719
- Joined: 06 Apr 2020, 08:13
- Has thanked: 21052 times
- Been thanked: 20887 times
- Status: Offline
Re: Price, odlomci, citati, slobodne forme....
Svestan sam da je za nas ljubavni čin bio samo mali deo celovite slike koju je projektovala duševna prisnost što je svakodnevno bujala i granala oko nas. Dok smo razgovarali neosetno bismo se približili jedno drugom sve dok se ne bismo uhvatili za ruke, ili skoro pali jedno drugom u zagrljaj: ne iz uobičajene čulnosti koja muči ljubavnike, nego kao da je telesni dodir mogao da ublaži bol istraživanja po sopstvenoj duši.
Lorens Darel, " Aleksandrijski kvartet "
Lorens Darel, " Aleksandrijski kvartet "
You do not have the required permissions to view the files attached to this post.
Mirno more
-
Shadow
- Svemirka
- Posts: 51719
- Joined: 06 Apr 2020, 08:13
- Has thanked: 21052 times
- Been thanked: 20887 times
- Status: Offline
Re: Price, odlomci, citati, slobodne forme....
Odakle meni u džepu vetar
Koji je mrsio tvoju kosu
Nekoliko kamenčića
Koje si bacala iza sebe
Govoreći da ćeš tako lakše naći
U povratku put do kuće
A vrapci ih neće pojesti.
Odakle meni mali komad papira
Na kome si napisala
Volim te
I tvoja slika
Iz vremena kada si volela da gledaš
Kako opada lišće
Kada si volela da gaziš po njemu.
Odakle meni u kutiji od šibica
Malo peska sa zamka
Koji si sama sagradila
I u kome sam te Princezo
Poljupcem probudio iz sna.
Odakle meni snovi puni tvojih reči
I gomile rečenica
Koje ti pričaš samo meni.
Odakle meni to da nikada ne kasnim
Na sastanke sa tobom
Jer ti uvek dolaziš ranije
Odakle meni glupa navika
Da ti nikada ne kažem
Ja te volim
Samo zbog toga što znam da znaš
A meni je teško da te reči izgovorim.
Odakle meni devojka
Koja se osmehne uvek kada me vidi
I kaže mi samo jedno ćao
Koje znači i volim te
I drago mi je što si tu
I poljubi me
I budi blizu mene
I lepo je što si baš ti moj
Odakle meni sanjalica
Odakle meni neko ko ne ume da svira
Ali čiji je svaki pokret
Čija je svaka reč pesma
Odakle meni ti?
Matija Bećković
Koji je mrsio tvoju kosu
Nekoliko kamenčića
Koje si bacala iza sebe
Govoreći da ćeš tako lakše naći
U povratku put do kuće
A vrapci ih neće pojesti.
Odakle meni mali komad papira
Na kome si napisala
Volim te
I tvoja slika
Iz vremena kada si volela da gledaš
Kako opada lišće
Kada si volela da gaziš po njemu.
Odakle meni u kutiji od šibica
Malo peska sa zamka
Koji si sama sagradila
I u kome sam te Princezo
Poljupcem probudio iz sna.
Odakle meni snovi puni tvojih reči
I gomile rečenica
Koje ti pričaš samo meni.
Odakle meni to da nikada ne kasnim
Na sastanke sa tobom
Jer ti uvek dolaziš ranije
Odakle meni glupa navika
Da ti nikada ne kažem
Ja te volim
Samo zbog toga što znam da znaš
A meni je teško da te reči izgovorim.
Odakle meni devojka
Koja se osmehne uvek kada me vidi
I kaže mi samo jedno ćao
Koje znači i volim te
I drago mi je što si tu
I poljubi me
I budi blizu mene
I lepo je što si baš ti moj
Odakle meni sanjalica
Odakle meni neko ko ne ume da svira
Ali čiji je svaki pokret
Čija je svaka reč pesma
Odakle meni ti?
Matija Bećković
You do not have the required permissions to view the files attached to this post.
Mirno more
-
Shadow
- Svemirka
- Posts: 51719
- Joined: 06 Apr 2020, 08:13
- Has thanked: 21052 times
- Been thanked: 20887 times
- Status: Offline
Re: Price, odlomci, citati, slobodne forme....
Mnogo je među nama ostalo nedorečenog. Neka, to je dobro, to je lijepo. Ništa tako ne boli kao dorečenost.
Nura Bazdulj-Hubijar
Nura Bazdulj-Hubijar
You do not have the required permissions to view the files attached to this post.
Mirno more
-
Heidi
- Forum [Bot]
- Posts: 45896
- Joined: 01 Sep 2011, 22:10
- Location: Kosmicki raspor
- Been thanked: 5 times
- Status: Offline
Re: Price, odlomci, citati, slobodne forme....
Don Kihotova nesreća nije bila njegova mašta, već Sančo Pansa.
Be mindful of your self-talk. It's a conversation with the universe.
-
Socrates
- Forum [Bot]
- Posts: 44805
- Joined: 09 Jan 2016, 07:50
- Location: . . . . . . . . .
- Been thanked: 2 times
- Status: Offline
Re: Price, odlomci, citati, slobodne forme....
Draga Heidi,
Ako.znam jednu stvar o sebi to je da prilično velik broj obraćanja pocinjem digresijom. Zapravo, možda svaku. Ne znam zašto. Digresija za ovu priliku je ovo "Draga". Ti si meni neki dan napisala "Dragi Soc" u sarkastičnom tonu, i ja sam pitao okolo ovaj manje-vise nedužni narod zašto Bosanci tako koriste jednu od najljepših riječi. Niko nije znao odgovor. Bilo kako bilo, moje "Draga" nije ništa drugo nego neiskrivljeno "Draga" sa originalnim značenjem. Zašto bi bilo ista drugo? Kraj digresije.
Don Kihot i Sanco Pansa, dakle. To sam čitao ali nisam znao za ovu Kafkinu izreku o nesreci. Znam da je osoba od povjerenja iznijela nekoliko teorija o ovoj dvojici likova. Jedna je bila da je Don Kihot vucarao sa sobom Sancu da ga podsjeća na realnost. Pa kad god on previse zaluta u viteške sanjarije, ovaj ga pukne nekom prizemljujucom kritikom ili opaskom da ga vrati na zemlju. Meni je to nategnuto jer sam Don Kihot to dovoljno sebi radi.
Druga je bila da se prijatelji drže jedni drugih bez obzira na sve razlike i posljedice. Nemam dodataka. Osim da u svakom takvom odnosu obje osobe mogu biti i jedan i drugi lik. Nema covjeka koji ne misli da je Don Kihot. U sasvim ozbiljnoj mjeri. Ostaje onda da je druga osoba u toj relaciji Sanco.
Treća je bila da su ova dva lika dvije polovice iste ličnosti i da Cervantes ustvari opisuje mentalno oboljelog čovjeka koji se manje vise uspjesno bori sa svojim iluzijama. Na to bi se imalo sta napisati.
Svejedno. Ono što Sanco Pansa jeste je distrakcija koja prekida Don Kihotovu idealiziranu stvarnost. Idealizirana stvarnost nije ništa drugo nego stvarnost, ali koja još nije načeta nečim pragmaticnim ili tragičnim ili sta ja znam. K'o ja prije loma članka otprilike. Mada nije dobra paralela.
Zašto bi onda Don Kihot vodao sa sobom jednu takvu distrakciju? Jedini odgovor je zato što je morao a ne zato što je htio. Distrakcija je, dakle, zlo, koje ne možemo izbjeći, bez obzira kakvu formu zauzme. Sanco Pansa je bio neizbježan. .
Jedna od neizbjeznih distrakcija sa najvećim posljedicama u istoriji covjecanstva je pad Adama i Eve. Rajski Vrt i savrsenstvo. I onda iskušenje, to jest distrakcija, pad i pljus po sredini face. Da li iko može zamisliti bol koji su oni osjećali kada im je Bog saopstio da više nisu besmrtni. Nama je danas to nezamislivo pa je i ne možemo osjećati.
Druga distrakcija koje sam se u ovom trenutku sjetio je kada sam se kao mali dječak igrao sa nekom igricom, simulacijom fudbala. Sve sam namjestio, savršenstvo, odredio pobjednika, takoreci igrao se fudbalskog Boga, još samo da se utakmica odigra, kad me je tata zovnuo na večeru. Džabe je tada bilo moje moljakanje, morao sam ga poslušati. Kad sam se vratio sa večere, to više nije bilo to. Igrica je izgubila svoju magiju. Mislim da sam tada donio odluku da navijam za Tottenham, mada nisam znao ni ime kluba vjerovatno. Jer Arsenal je tako ovozemaljska distrakcija klub. Nikad više u ruke nisam uzeo tu igricu. Dakle, to je taj neizbježni Sanco Pansa. Distrakcija. Cak i moj tata kojeg volim k'o Boga je bio učesnik u tom razvaljivanju savršenosti.
Kafka je, dakle, u pravu, ali pomalo i predvidljiv. Treba razjasniti da je teško i vidjeti ko je Don Kihot a ko Sanco Pansa, a nemoguće je Sanco Pansu isključiti iz čitavog scenarija. Jer kažu to je život.
Kako se ko nosi sa tim je individualna stvar ali mislim da sam ja prilično radikalan. Put ljudi prema zvijezdama ne podnosi banalne distrakcije ovog prilično sancopansovskog svijeta.
Nije nijedan drugi način prihvatanja svega ovoga los. But, sta reče Sinatra in My way?.
Jedini smajli na kraju posta, jbg
Ne vrac'o se ja sad.
Malo sam popio i zato sam napisao ovaj post. Trebao sam se socijalno distancirati i ne napisati ga. Al' onda bi digresija na početku bila nepostojeća. Kome to treba?
Ako.znam jednu stvar o sebi to je da prilično velik broj obraćanja pocinjem digresijom. Zapravo, možda svaku. Ne znam zašto. Digresija za ovu priliku je ovo "Draga". Ti si meni neki dan napisala "Dragi Soc" u sarkastičnom tonu, i ja sam pitao okolo ovaj manje-vise nedužni narod zašto Bosanci tako koriste jednu od najljepših riječi. Niko nije znao odgovor. Bilo kako bilo, moje "Draga" nije ništa drugo nego neiskrivljeno "Draga" sa originalnim značenjem. Zašto bi bilo ista drugo? Kraj digresije.
Don Kihot i Sanco Pansa, dakle. To sam čitao ali nisam znao za ovu Kafkinu izreku o nesreci. Znam da je osoba od povjerenja iznijela nekoliko teorija o ovoj dvojici likova. Jedna je bila da je Don Kihot vucarao sa sobom Sancu da ga podsjeća na realnost. Pa kad god on previse zaluta u viteške sanjarije, ovaj ga pukne nekom prizemljujucom kritikom ili opaskom da ga vrati na zemlju. Meni je to nategnuto jer sam Don Kihot to dovoljno sebi radi.
Druga je bila da se prijatelji drže jedni drugih bez obzira na sve razlike i posljedice. Nemam dodataka. Osim da u svakom takvom odnosu obje osobe mogu biti i jedan i drugi lik. Nema covjeka koji ne misli da je Don Kihot. U sasvim ozbiljnoj mjeri. Ostaje onda da je druga osoba u toj relaciji Sanco.
Treća je bila da su ova dva lika dvije polovice iste ličnosti i da Cervantes ustvari opisuje mentalno oboljelog čovjeka koji se manje vise uspjesno bori sa svojim iluzijama. Na to bi se imalo sta napisati.
Svejedno. Ono što Sanco Pansa jeste je distrakcija koja prekida Don Kihotovu idealiziranu stvarnost. Idealizirana stvarnost nije ništa drugo nego stvarnost, ali koja još nije načeta nečim pragmaticnim ili tragičnim ili sta ja znam. K'o ja prije loma članka otprilike. Mada nije dobra paralela.
Zašto bi onda Don Kihot vodao sa sobom jednu takvu distrakciju? Jedini odgovor je zato što je morao a ne zato što je htio. Distrakcija je, dakle, zlo, koje ne možemo izbjeći, bez obzira kakvu formu zauzme. Sanco Pansa je bio neizbježan. .
Jedna od neizbjeznih distrakcija sa najvećim posljedicama u istoriji covjecanstva je pad Adama i Eve. Rajski Vrt i savrsenstvo. I onda iskušenje, to jest distrakcija, pad i pljus po sredini face. Da li iko može zamisliti bol koji su oni osjećali kada im je Bog saopstio da više nisu besmrtni. Nama je danas to nezamislivo pa je i ne možemo osjećati.
Druga distrakcija koje sam se u ovom trenutku sjetio je kada sam se kao mali dječak igrao sa nekom igricom, simulacijom fudbala. Sve sam namjestio, savršenstvo, odredio pobjednika, takoreci igrao se fudbalskog Boga, još samo da se utakmica odigra, kad me je tata zovnuo na večeru. Džabe je tada bilo moje moljakanje, morao sam ga poslušati. Kad sam se vratio sa večere, to više nije bilo to. Igrica je izgubila svoju magiju. Mislim da sam tada donio odluku da navijam za Tottenham, mada nisam znao ni ime kluba vjerovatno. Jer Arsenal je tako ovozemaljska distrakcija klub. Nikad više u ruke nisam uzeo tu igricu. Dakle, to je taj neizbježni Sanco Pansa. Distrakcija. Cak i moj tata kojeg volim k'o Boga je bio učesnik u tom razvaljivanju savršenosti.
Kafka je, dakle, u pravu, ali pomalo i predvidljiv. Treba razjasniti da je teško i vidjeti ko je Don Kihot a ko Sanco Pansa, a nemoguće je Sanco Pansu isključiti iz čitavog scenarija. Jer kažu to je život.
Kako se ko nosi sa tim je individualna stvar ali mislim da sam ja prilično radikalan. Put ljudi prema zvijezdama ne podnosi banalne distrakcije ovog prilično sancopansovskog svijeta.
Nije nijedan drugi način prihvatanja svega ovoga los. But, sta reče Sinatra in My way?.
Jedini smajli na kraju posta, jbg
Ne vrac'o se ja sad.
Malo sam popio i zato sam napisao ovaj post. Trebao sam se socijalno distancirati i ne napisati ga. Al' onda bi digresija na početku bila nepostojeća. Kome to treba?
. . . . . . . . .
Who is online
Users browsing this forum: No registered users and 81 guests