Miroslav MIKA Antic

[Chloe]

"Treba umeti videti nebo, puno zrnevlja svetlosti, kako se uspravlja nad zemljom i razgranava u svome padu. Cveta.
I videti pad vetra kako raste duboko u doline, u ponornice blagosti, sine moj.
I snove valja videti kako rastu dok toneš polagano u njih i paraš se, baš kao što i ove reči ćutanja, tuđe i moje,
tonu noćas, a nadvisuju krov i oblake i nadvisuju nebo i rastu u jednu predivnu vasionu,
koju smo izmislili sebi u visovima opalog septembra."

[Chloe]

"Ako odeš, široko sivo stopalo gradskog neba zgaziće moju tršavu glavu i razliti pločnicima. Razbiću čelo o bandere i sva ću pluća izjecati i izjaukati. Pokidaću košulju i kožu sa grudi noktima, koji su sada crni i zapušteni kao lišće koje po ivicama polako počinje da truli.

Jer sve na tebe liči. Ukus tvoje krvi prodavaće dečaci, sa kupinama, pred mrak, po uglovima ovih ulica.
Razlivenu toplinu tvoje postelje vezaće u čvorove sestre u bolnici. Dezinfikovaće smisao tvoga osmeha na čaši iz koje si pila lekove. Obrisaće novinama reči koje si mi govorila kroz prozorsko staklo. I sve će svesti na brutalno. Ako odeš, ponećeš mene, a sebe ćeš ostaviti u oblicima mog sna i jave, koje će sažaljevati ili nepoznavati ljudi u prolazu.
Sve ću kuće ocrniti katranom i tući one koji ne umeju da nariču kad se spomene tvoje ime. Jer laž su priče o novim sastancima, laž sve uspomene i posete rodbini nedeljom popodne. Nikad se više nećemo naći.

Ostaću sam pod svrdlom svetiljke sa tavanice iz koje će mi se stvarnost godina uvrtati u potiljak. I sve će lepo s tobom umreti.
I svakog će proleća krovovi dugo plakati suzama okopnelog snega!"

(Balada o nama)

[Chloe]

" Ako u nekome ostavimo bosih stopala trag, al' urezan u kamen od ogromne upornosti, onda je postojati ili ne postojati potpuno ista stvar. Ostaje staza koja vodi u našem smeru. Ostaje smer ka kom će neko ipak stići. Ostaje stizanje koje vodi u nemoguće. Ostaje nemoguće koje vodi u sve mogućnosti."

[Chloe]

" Najveća slova ljubavi: jedan novembar kad nikog nisam voleo, ni sanjao....
Najveća slova nemira: jedan novembar kad sam se nad samim sobom smeškao vrlo mirno...

Najveća slova života: kad sam u širokom luku život obišao.
Najveća slova nežnosti: kad sam rikao kao krdo bizona
i sa asfalta pasao travu."

(Psovke nežnosti)

[Chloe]

" I kad se jednom u dubokoj starosti sretnemo u nekom domu penzionera, pa pred Novu godinu ili neki drugi praznik odigramo zajedno jedan valcer ili tango, i zaljubimo se jedno u drugo 3681. put, neka i to bude samo prva ljubav i nijedna više."

[Chloe]

"Ja želim da još s tobom gledam kako se bude zlatasta mora,
da s tobom dišem i da te volim i vatrom noći i zore sjajem.
I zato ne dam, i zato neću, i zato rastanke ne priznajem.
Želim da živim tvojim dahom i da se smejem osmehom tvojim,
želim da bolujem tvoje boli i da strahujem tvojim strahom,
dokle me ima, dok postojim."

- Mesečevo srebro -

[Chloe]

"Zato ću uvek biti sa tobom, u dašku misli ili u snu.
Još uvek naš cvet negde niče, još uvek naše tajne snije
i ustreptalom lepotom traje dok mu na lati leptiri sleću.
Svi su rastanci tužne priče,
zato ja rastanke ne priznajem i nikad neću!"

- Mesečevo srebro -

[Chloe]

Isto dijelo, gledano iz raznih pobuda,
može da bude promašaj ili da bude čarolija.
Ista daljina, mjerena raznim potrebama,
može da bude tu negdje, ili da bude čak onamo.

Ista svjetlost za nekoga je melem,
za nekoga opekotina.
Ne mjenjaju se gibanja, vrijeme i bezgraničnost.
Ne mijenjaju se riječi, nego njihovo značenje.

- Promasaj ili Carolija -

[Chloe]

Ustvari, velika je to varka. Baš kao što je i svet sa one strane svoga oka.Onome koga posmatraš u ogledalu s nadom,ti si nada koju on gleda iz svog sveta. Ne veruj ničemu što se moze primetiti samo sa jedne strane vida.
Trči i sastani se sam sa sobom. I izgubi se u daljinama sebe kao kap čiste svetlosti.
Retki su oni koji shvataju granicu slobode. Još redji oni koji shvataju slobodu granice. »Ne zidaj vrata veća od kuće «, kažu Eskimi. To isto znači što i zidati prozore manje od očiju.
Stvarno videti, znači: umeti videti kišu kako pada uvis. Videti kako padaju uvis krovovi kuća i reke u kojima se talože vrhovi planina.
Ovako sam to čuo: »Ko nije nebo ugledao u vodi, taj nema pojma šta su ribe na drveću"!
Pa ako se i oklizneš, nekada, u životu, ne gledaj to kao pad u sunovrat nego kao pad uvis.
I uvek, uvek se seti Aleksandra Makedonskog: »Niko me na svetu nije pokorio sem mene «.

Treba umeti videti nebo, puno zrnevlja svetlosti kako se uspravlja nad zemljom i razgranava u svome padu... Cveta.
I videti pad vetra kako raste duboko u doline, u ponornice blagosti, sine moj.
I snove valja videti kako rastu dok toneš polagano u njih i paraš se, baš kao što i ove reči ćutanja, tuđe i moje, tonu noćas, a nadvisuju krov i oblake, i nadvisuju nebo i rastu u jednu predivnu vasionu koju smo izmislili sebi, u visovima opalog septembra.

- Oči -

[Chloe]

"Kad ti ime izgovorim"

"Kad ti izgovaram ime,
sav sam ispljuvan i čist,
i mek i besan...
I – polumrtav od ljubavi.

Naučila si me da uz tebe ričem,
i naričem,
i milujem,
i drobim...

Kad ti izgovaram ime – sav sam ošuren od sunca
i neko mi neverovatno lepo čudo u grlu klokoće."

[srculence7]

Mika Antić je u jednom periodu živeo kod Mire Banjac i znao je da nestane na par dana. Jednom prilikom, kada je nestao i opet se vratio pitali su ga gde je bio, na šta im je odgovorio: "U Ljubljani, nosio sam jednoj devojci ljubičice"

[Socrates]

Kako je on ono napisao?

"Ako ti kažu 'umro sam'

A bio sam ti drag.....

Kakva nevjerovatna pjesma

Ne vjerujem da sam pročitao bolju ljudsku pjesmu od te.

[Chloe]

MIka je meni zreo i jak, a opet djetinji i emotivan, jednostavno grije srce i dušu ...

[Chloe]

Pesma za nas dvoje

Znam, mora biti da je tako:
Nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene i sreće moje.

Pijana kiša šiba i mlati,
vrbama vetar čupa kosu.
Kuda ću?
U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka,
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
zašto se nismo sreli nikad?

Il je već bilo?
Trebao korak?
Možda je sasvim do mene došla.
Al' ja, u krčmu svratio gorak,
a ona ne znajući - prošla.

Ne znam.
Ceo svet smo obišli
u žudnji ludoj - podjednakoj,
A za korak se mimoišli.

Da, mora da je tako.

[Chloe]

"Ako mi život krila skrati, i sneg u oku počne da veje, znam, bar se neću pokajati što sam umeo da se smejem."

[Chloe]

Ti znaš da nisi sadržaj, već ono čime se zahvata, ono iz čega, kad posegneš, izlivaš ulje svetlosti. Zdela si puna zvezda...Nedovršenost je tvoja najdivnija celina..."

" Hodajući na rukama"

[ina]

Mika Antić je u jednom periodu živeo kod Mire Banjac i znao je da nestane na par dana. Jednom prilikom, kada je nestao i opet se vratio pitali su ga gde je bio, na šta im je odgovorio: "U Ljubljani, nosio sam jednoj devojci ljubičice"

Ja njega bas volim.

[toxic]

Kroj

Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i
pokazivati svima. Bićeš moj način odevanja
svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe
skidati. Na meni ćeš se raspasti.
Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju
ove detinje duše. I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.

Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati
moju kožu s tvojom. Ne znam da li me
shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.

[Chloe]

Jedna od najdražih...

[Chloe]

– “ako vam mnogo puta kažem da vas volim…”

Ako vam mnogo puta kažem da vas volim,
je li to više ljubavi, ili je ista, jedna jedina?

Ako svakoga jutra ponovo oktrijete da ste živi,
je li to više života, ili je ovaj, jedan jedini?

Može li da se rodi pet miliona nečega,
a da pre toga ne umre isto toliko istovetnog?

Tu umetnost pretakanja iz jedne vrste nečega
u drugu vrstu nečega zovemo naše sad i ovde.

Zar vam je važnije da preživite ma i nekako,
nego da dokučite šta je život?

Doživljaj ovog sveta kod vas je, na žalost, samo
doživljaj vaše vrste sveta…