Miroslav MIKA Antic

[Shadow]

Kroj

Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i
pokazivati svima. Bićeš moj način odevanja
svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe
skidati. Na meni ćeš se raspasti.
Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju
ove detinje duše. I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.

Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati
moju kožu s tvojom. Ne znam da li me
shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.

[John Cleese]

[Shadow]

Na svet sam došao sličan ljudima
koji na srcu nemaju ljusku.
I sve sam menjao u grudima
za jednu pesmu dobru i ljudsku.

U nebo sam se sunovratio,
sa svima sam se vlažno ljubio,
i kome treba nežnost vratio,
i kome treba, bol izgubio.

Bičevi grana.. Rebra plota..
Vetrovi sumrak za rukav vuku..
Šta sam to imao od života?
Nečiju kosu.. Nečiju ruku..

I jedno srce ustreptalo,
i dva-tri osmeha tiha i prosta..
Sve je to ponekad tako malo..
Sve je to, videćes, sasvim dosta..

[Shadow]

eqwbo1nwsaazvkm.jpg

I ovako je rekao:
"Ovo je seme ljubavi" .
Odabrao je jedno, dunuo je u njega,
protrljao ga o rukav i vide da je dobro.
Zatim ga kao značku okači o moj rever
i reče tako da upamtim:
"Srce se nosi javno".

[srculence7]

TORBA

1.

Nikad te nisam ništa iskrenije molio, od ovog što ti sada govorim, sine moj.
U naježenom vetru večeri drveće otresa s leđa suvi bakar. To se dogegao septembar.

Ti sutra polaziš u školu.

Okna mirišu srebrno i zeleno na prve severne magle i prve kiše. Vazduh se para kao paučina i sav je izbušen kricima divljih jata što se sele na jug.

2.

Popodne kupio sam ti torbu. Tvoj prvi teret u životu. Držiš je praznu kraj uzglavlja. S njom ćeš prespavati noć.

“Prazna je torba najteža” — pevaju Cigani dok se vuku niz bespuća. Ja u sebi pevušim: “Prazna je torba bogatstvo, jer u nju staje mašta svega što živi i želi. U punu ne staje više nijedna mrva sna.

Nijedna gipkost ovog pomalo okoštalog sveta.”

3.

Tu pesmu, možda, retko koji mališan čuje od svoga oca, dok prima u šake sudbinu.
Otac Don Kihotov, Servantes, rekao je svom sinu: “Ko premnogo u torbu trpa, poderaće je.”

A i ljudsko oko je torba. A i ljudska pamet je torba. A i ljudsko srce je torba. Sve su to torbe bez dna.
I mogu mnoge hiljade pokolenja stavljati u njih pregršt zanosa, nežnosti, nade, još uvek ostaće mesta za nove, šire prostore, još uvek ostaće mesta za nove radoznalosti.

Još uvek ostaće mesta za mnogolike svetove koji na prstima prilaze i nose ispod kože toplije i belje ljubavi.

4.

Jer sutra nema jedno obličje, sine moj. Postoji veliki broj budućnosti.

I moraš imati dalekovidu moć proricanja da se ne zgrudvaš u samo jednom vremenu.

Ne znam grešim li ako verujem: ipak je sve tako lako poderivo – sem čoveka.

Horoskop

[Shadow]

"Iz daleka,
zvezde se čuju kao vasiona.
Iz daleka,
ptice se čuju kao jato.
Iz daleka,
ljudi se čuju kao čovečanstvo.
Nije dovoljno samo čuti
Treba se setiti ušima
Treba imati smisla za beskonačnost blizine.
Ko nema takvo uho
nema sluha.
Ko nema sluha
nisam siguran da je živeo."


~Mika Antić

D1ke-O9b-XQAAj-Pr-B.jpg

[Shadow]

Znaš šta ću ti učiniti:
pokvariću ti igračku
koja se zove bol,
ako se budeš odvažio.
Ne lažem te.
Ja izmišljam
ono što mora postojati,
samo ga nisi jos otkrio,
jer ga nisi ni tražio.
Upamti: stvarnost je stvarnija
ako joj dodaš nestvarnog.

876814f5105cf7d93e82907fe20be706--antonio-mora-beautiful-gif.jpg

[Shadow]

Moje su pesme semenje iz kojeg rastu tajge.
Šiprazi puni hladovine i čestari prašine.
Stavim glavu na pregršt uvele mahovine
i zaspim u svojoj pesmi, ali odnekud,
iz paprati, nekakva malecka crna i strašno otrovna nežnost
uvuče mi se u uho i umrem u toj lepoti.
Pa metar dalje oživim.
Jer disanje mi je semenje iz kog rastu nebesa.

Dxwhm-B8-Wk-AMMUh-Y.jpg

[Shadow]

7b352c83f95e9153ab119e132c31be63.jpg

I ovako je rekao:
"Ovo je seme ljubavi" .
Odabrao je jedno, dunuo je u njega,
protrljao ga o rukav i vide da je dobro.
Zatim ga kao značku okači o moj rever
i reče tako da upamtim:
"Srce se nosi javno".

[Heidi]

Ne znam s kim se vi družite, ali ja već više meseci, kako sednem za neki sto, čujem kukanje. Žale se ljudi na dinar, na cene, na penzije, na situaciju ovde ili tamo, na mlade, na stare... I kukaju... Sve mi je dosadnije, zato, da se viđam i da se srećem. Pa mi je lepše da se zatvorim u svoju sobu...da prelistam neku poštenu knjigu i da još malo verujem, đavo ga odneo, da na svetu ima i lepih stvari... A ima ih. Verujte!

[Heidi]

Nauči se da umeš da uplašiš svoj strah, umesto strah da tebe plaši.
Nauči se da umeš da zaboliš svoj bol, umesto da on tebe boli.
Nauči se da umeš da vodiš svoje puteve, umesto putevi tebe da vode.
I nauči da umeš da odživiš svoj život, umesto da on tebe živi.

[Shadow]

Vjetar mi je gudalo. Ja sam violina.

Vjetar svira na meni
u „E“ žicu kad plačem,
u „E“ žicu kad pjevam,
u „E“ žicu kad sanjam,
jer ja nemam drugu žicu
osim „E“

~ unutra u mene.

3cab712913c01c71e3b862426ec91469.jpg

[Shadow]

b253a7846e57697ee39473294cbd8688--kuda.jpg

[Socrates]

Moram priznati da si me zamislila tim citatom.

[Shadow]

''A dosta mi je već i toga da neprekidno zavirujem u svemir. Neka vasiona malo zaviri i u mene. Imaće šta da vidi. Imaće da se uplaši od svetlosti i tame. I samoće ... ''

36febeae004bf75e670244e3b04274bc.jpg

[Chloe]

b253a7846e57697ee39473294cbd8688--kuda.jpg

[Chloe]

Vjetar mi je gudalo. Ja sam violina.

Vjetar svira na meni
u „E“ žicu kad plačem,
u „E“ žicu kad pjevam,
u „E“ žicu kad sanjam,
jer ja nemam drugu žicu
osim „E“

~ unutra u mene.

3cab712913c01c71e3b862426ec91469.jpg

Jaaaaa......

[Shadow]

Vjetar mi je gudalo. Ja sam violina.

Vjetar svira na meni
u „E“ žicu kad plačem,
u „E“ žicu kad pjevam,
u „E“ žicu kad sanjam,
jer ja nemam drugu žicu
osim „E“

~ unutra u mene.

3cab712913c01c71e3b862426ec91469.jpg

Jaaaaa......

[Sheval]

“Nisam imao mogućnosti da biram gde ću se roditi, pa sam rođen u Mokrinu. Ako bih mogao birati gde ću umreti, onda bih voleo da to bude u Mostaru”


Činilo mu se da je tom prostoru već pripadao nekada davno, i dramatično očaran jugom, govorio da je usvojio to parče sveta kao svoj drugi zavičaj.

[Hurija]