Miroslav MIKA Antic

[Shadow]

Mozda nikada niko nije uspeo da te zeli ovako
kao ja nocas:
tvoje ruke bele kao samoca,
tvoja bedra sa ukusom platna i voca,
tvoj malo saputavi glas…

Sa nosom decacki zalepljenim uz okno vagona,
nejasan samom sebi kao oprostajno pismo padavicara
i cudno uznemiren toplinom kao razmazen pas,

putujem,
evo,
putujem da natrpam u glavu neke neslucene predele.
Da drvecu pozelim najlepsu laku noc na svetu.
Da se vrtim kao lisce,
zvezde
i ptice.

Da malo nemam plan.

Da imitiram klavijature,
liftove
i okean.

Da zaboravim ruku na tvome struku
i lice uz tvoje lice.

c3a37daa5e0472a20797664b1e6c9f94.jpg

[Shadow]

"I kad sam sam, nisam sam, jer imam sebe uz sebe. Zato prezirem one koji to ne shvataju celog svog života, pa kad sa sobom u društvu na kraju vide smrt, oni urlaju od samoće."

Izdajstvo lirike

f9efa1b09f0d6d8b8473cc27c5500eed.jpg

[Shadow]

zbog-svega-što-smo-najlepše-hteli-hoću-uz-mene-noćas-54809033.png

[Shadow]

Zapisano u sredu


U sredu smo se prvi put sreli,
a do tada se nismo znali.
U petak smo se zavoleli.
U ponedeljak posvađali.
Opet je sreda. Sad svima kažem
dok lutam po korzu sam:
ne, nije ona lepša ni draža
od drugih devojčica koje znam.
Pa kad je sretnem – oči krijem.
Zviždućem. Gledam u nešto drugo.
I mislim: zbilja, svejedno mi je…
Al okrećem se dugo… dugo…

69a4e1da90d5c75542493bdad202ea18.jpg

[Shadow]

Mi smo se suviše sretali na raskršćima neznanim
Mada smo različitim putevima koračali
Tinjalo nebo večernje u šiprazima zvezdanim
I uvek oblaci ždralova sa prolećem se vraćali.

Mi smo se suviše sretali a reči rekli nismo
I u leta kovrdžava sa preplanulim licima
Pod kapom zelenih dudova za časak zastali smo
Pa onda prošli, odlutali svako za svojim vidicima.

U novembru su oblaci kao buktinje rudeli
I vetar kišama umio sivo popodne ogolelo
A putevi se dužili i raskršća su žudela
Za nešto kratko u susretu što se toliko volelo.

U zime snežne, pobelele ko tvoji isprani dlanovi
Dugo si, dugo čekala pod jablanom, na smetu
I vrat mi goli uvila maramom svojom lanenom
Da sivookom putniku ne bude zima u svetu.

Pa ipak, ti su susreti tek kratka radovanja
Jer znam: na nekom raskršću neću te videti više
Pružićeš nekome dlanove, prestaće putovanja
I pod krov neki svratićeš da se skloniš od kiše.

Spustiću tvoju maramu usput kraj putokaza
I sa vetrom – drugarom otići nabranih veđa
Jer meni život prestaje ako siđem sa staza
I pred nečijim vratima skinem torbu sa leđa.

064630b23d59b48ff10aed2edb68c52c.jpg

[Shadow]

"Nije mi dosadno. Ja sam radoznao da doznam, sve što nisam doznao."

2c97d745fe018708a2622cf615f194f9.jpg

[Shadow]

Ja sam svoja najčudnija, najlepša putovanja, prevalio kroz pustoš ove vetrovite glave. I tu su stali beskraji o kojima, ni ne slutiš..

73e5768f2f84f3fa0eb39a79e8a1687b.jpg

[ina]

Ja sam svoja najčudnija, najlepša putovanja, prevalio kroz pustoš ove vetrovite glave. I tu su stali beskraji o kojima, ni ne slutiš..

73e5768f2f84f3fa0eb39a79e8a1687b.jpg

On je super. Ima onaj djetinjasti dio koji se ne sudara s odraslom stranom čovjeka, nego su baš u harmoničnom balansu.

[Shadow]

Ja sam svoja najčudnija, najlepša putovanja, prevalio kroz pustoš ove vetrovite glave. I tu su stali beskraji o kojima, ni ne slutiš..

73e5768f2f84f3fa0eb39a79e8a1687b.jpg

On je super. Ima onaj djetinjasti dio koji se ne sudara s odraslom stranom čovjeka, nego su baš u harmoničnom balansu.

Mika je bogotac (da prostis) poezije po mojoj mjeri.

OPROŠTAJ


Neću da studiram pravo,
jer nikada ne bih mogao svetu da dokažem
da je pravo
što si bacila svoje belo dete pod voz
onog proleća.

Ni medicinu,
jer nikada ne bih mogao da izlečim
male, bolesne jagode
što su sazrile na tvom toplom trbuhu.

A pesme?
Pesme ću uvek pisati
ovako istinite i ružne
kao sto je i ova divljiva restauracija
i naše večerašnje poznanstvo.

Guraj me nogom ispod stola
jer svi se najzad na ovom svetu guramo
onako kako to nabolje znamo
i umemo.

Posle tebe će ostati iste ulice,
i deca što uče u školi da crtaju proleće,
i raznosači novina,
i niko neće za tobom posuti kosu pepelom,
i poludelo kukati prema mesecu,
mada si
u sivim očima nosila svet
koji je vredeo više nego svi ratovi,
hidrocentrale i zgodici na berzi i ruletu.

A tako bih voleo ja,
koji sam mrzeo sve kraljeve,
da postaneš noćas kraljica
da te nose po gradskim trgovima
klanjaju se, kliču
i pišu stihove o tvojoj kosi.

Naterali bismo
i lišće
i balerine u prestoničkoj operi
i vašarske vrteške
i svetlosne reklame da se vrte u krug
kao milioni spiroheta u tvojoj kosi.

Uzmi svoj prtljag,
voz kreće u minut posle ponoći
nisam ja ni arhangel Gavrilo
ni milicioner koji se brine za putnike
ja sam samo pijani pesnik
i mahaću dugo za vozom
jer oboje smo
iz iste porodice čovečanstva.

[Shadow]

Uspomena

Razisli smo se
al' nase detinjstvo ostaje
u prvom osmehu
kojim sam usne opekla.


E, moj pegavko,
za ceo zivot dosta je
to malo nicega
cim sam ti najvise rekla.

Nase su oci
tad pomesale boje
pa isto vidimo
svet ovaj ludi i trsavi

I jos ce dugo
na usni da ti postoje
sapati oni
daleki,
meki,
leprsavi

I ja, kad grickam
bombone ili zvaku,
il lizem kornet,
il nesto luckasto usnim,

il se bez veze
isplazim nekom decaku,
osecam ukus
osmeha tvog na usni.


Razisli smo se,
al nase detinjstvo ostaje
svejedno kakvim
stazama sutra lutali.

Malo je bilo.

Al ipak, kad pogledas:
dosta je
sve ono sto smo
i rekli i precutali.

768d138631ecaff5a9b6a0d3f1204214.jpg

[Shadow]

"Dresiran da misliš zajedno. Zato i ne volim zakletve.
I zajedno da pevaš. Zato i ne volim horove.
I zajednički da tuguješ. Zato i ne volim sahrane."

[ina]

On je super. Ima onaj djetinjasti dio koji se ne sudara s odraslom stranom čovjeka, nego su baš u harmoničnom balansu.

Mika je bogotac (da prostis) poezije po mojoj mjeri.

OPROŠTAJ


Neću da studiram pravo,
jer nikada ne bih mogao svetu da dokažem
da je pravo
što si bacila svoje belo dete pod voz
onog proleća.

Ni medicinu,
jer nikada ne bih mogao da izlečim
male, bolesne jagode
što su sazrile na tvom toplom trbuhu.

A pesme?
Pesme ću uvek pisati
ovako istinite i ružne
kao sto je i ova divljiva restauracija
i naše večerašnje poznanstvo.

Guraj me nogom ispod stola
jer svi se najzad na ovom svetu guramo
onako kako to nabolje znamo
i umemo.

Posle tebe će ostati iste ulice,
i deca što uče u školi da crtaju proleće,
i raznosači novina,
i niko neće za tobom posuti kosu pepelom,
i poludelo kukati prema mesecu,
mada si
u sivim očima nosila svet
koji je vredeo više nego svi ratovi,
hidrocentrale i zgodici na berzi i ruletu.

A tako bih voleo ja,
koji sam mrzeo sve kraljeve,
da postaneš noćas kraljica
da te nose po gradskim trgovima
klanjaju se, kliču
i pišu stihove o tvojoj kosi.

Naterali bismo
i lišće
i balerine u prestoničkoj operi
i vašarske vrteške
i svetlosne reklame da se vrte u krug
kao milioni spiroheta u tvojoj kosi.

Uzmi svoj prtljag,
voz kreće u minut posle ponoći
nisam ja ni arhangel Gavrilo
ni milicioner koji se brine za putnike
ja sam samo pijani pesnik
i mahaću dugo za vozom
jer oboje smo
iz iste porodice čovečanstva.

Isto droZa, za one koji se nikad nisu drozirali.
A znaju kakav je osjećaj.

Malo mi se osmehni
kad se vratiš niz drum.
I nemoj da mi mašeš.

Ni ja necu da mašem.

[Shadow]

Mika je bogotac (da prostis) poezije po mojoj mjeri.

OPROŠTAJ


Neću da studiram pravo,
jer nikada ne bih mogao svetu da dokažem
da je pravo
što si bacila svoje belo dete pod voz
onog proleća.

Ni medicinu,
jer nikada ne bih mogao da izlečim
male, bolesne jagode
što su sazrile na tvom toplom trbuhu.

A pesme?
Pesme ću uvek pisati
ovako istinite i ružne
kao sto je i ova divljiva restauracija
i naše večerašnje poznanstvo.

Guraj me nogom ispod stola
jer svi se najzad na ovom svetu guramo
onako kako to nabolje znamo
i umemo.

Posle tebe će ostati iste ulice,
i deca što uče u školi da crtaju proleće,
i raznosači novina,
i niko neće za tobom posuti kosu pepelom,
i poludelo kukati prema mesecu,
mada si
u sivim očima nosila svet
koji je vredeo više nego svi ratovi,
hidrocentrale i zgodici na berzi i ruletu.

A tako bih voleo ja,
koji sam mrzeo sve kraljeve,
da postaneš noćas kraljica
da te nose po gradskim trgovima
klanjaju se, kliču
i pišu stihove o tvojoj kosi.

Naterali bismo
i lišće
i balerine u prestoničkoj operi
i vašarske vrteške
i svetlosne reklame da se vrte u krug
kao milioni spiroheta u tvojoj kosi.

Uzmi svoj prtljag,
voz kreće u minut posle ponoći
nisam ja ni arhangel Gavrilo
ni milicioner koji se brine za putnike
ja sam samo pijani pesnik
i mahaću dugo za vozom
jer oboje smo
iz iste porodice čovečanstva.

Isto droZa, za one koji se nikad nisu drozirali.
A znaju kakav je osjećaj.

Malo mi se osmehni
kad se vratiš niz drum.
I nemoj da mi mašeš.

Ni ja necu da mašem.

....I taj Antić,
koji me je upropastio i kao pisca
i kao čoveka....

....ta upeglana stoka
kojoj ja pišem biografiju...

..taj ima ključ od mog ateljea..

...tera me da čitam knjige...


...On je ta uvažena životinja
kojoj ja dižem spomenik,
ovako popljuvan i sam
i do krajnosti zgađen...


..njemu moram da javno pozajmim oči,
i dušu...


Jedan licemer.
Jedan stvarni licemer.
Jedan - provincijalac.

Jedan što je trpeo sve ono
što ja nikada nisam mogao da istrpim.

[ina]

Ee a ja kontam da večeras opet započnem Hemingway.
Nisam dugo. Ako budem mogla šta naći na našem jeziku.

[Shadow]

Mh, Mister lajka ovo

I vidim da te krenulo od jutros. Dobar je. E.H. Brutalan.

[ina]

Vjerovatno zbog starac i more

Jesi li čitala zbogom oružje? Ili za kim zvona zvone?


No da ne "krnjavimo" kutak .. može Mika biti ljubomoran

[Shadow]

Vjerovatno zbog starac i more

Jesi li čitala zbogom oružje? Ili za kim zvona zvone?


No da ne "krnjavimo" kutak .. može Mika biti ljubomoran

Mika se prevrce
Nisam..kazu da te knjige idu zajedno..odnosno svrseci su slicni, pa i ne idu jedna bez druge.

Nemoguca ljubav Sunce se ponovo radja.

I kratke price su mu iako sam nesto nasumicno citala. Volim njegove kratke recenice.

[Shadow]

"I ne znaš koliko kao ti - takvih
večeras ponovo nekog nemaju.
I ne znaš koliko kao ti - istih
za susret sa tobom baš sad se spremaju.
I ne znaš ko su to, kao ti - divni
i što su jastuke suzama vlažili.
A lepo ste se mogli sresti
samo da ste se malo potražili.
I krećeš u život s pogrešnim nekim.
S drukčijim nekim.
Nekim dalekim."

3f9f53e769f0d08b7e108f5e27407ed8.jpg

[Shadow]

Pustite neka na mene pljušte svetovi.
Moram da kisnem ovako nerazuman.
Nek spere svet u kom sam živeo i donese neku novu nadu u kojoj će videti novi dan ozaren suncem, možda tada budem i razuman, i shvatim zašto kiša pada dok stojim sam na ćošku nove stranice, a još uvek ne želim da je okrenem...

cab743893cc76cfd8ce540d20bd348d5.jpg

[Shadow]

Romansa

Nemoj da odes vise u onaj grad
gde smo od sebe zaboravili pola.

Nikad sa zvezda nije tezi pad
nego na beton sa kafanskog stola.

U ocima sam sve gugutke podavio,
pa sam im dugo saptao smesno opelo.

I sve sam svoje osmehe okrvavio.
Nije sve belo sto lici na belo.

Peroni katkad placu kisom. Sat i
koferi. Svako nekud zuri nocas.

Iscepam kartu. Necu da se vratim.
Za svakim vozom ostaje samoca.

I samo mraka napune se prsti.
Ne vredi. Sad smo drukciji, zacelo.



Bar ti sve ptice iz ociju pusti.
Nije sve belo sto lici na belo.

8fc7a0076cfb995b8f3b3d8fef0a6f74.jpg