Nesto moje

[emina]

hocete nesto moje?

[Krokodil Behko]

hocete nesto moje?

A sto da ne ??
Tema za "nasu umjetnost"
Ne sumnjam u tvoj talenat ..

[String]

Godine su prosle i godine ce proci...
..vjecni muk..sjenke proslosti...
..nekome ko zivi za trenutak samo..
...to je samo privid...mozda samo stvarnost...
..pitas me kako sam...ne znam da ti kazem...
..jer sve sto mogu je da sutim i gledam..
...ne osjecam nista..sto sam nekad prije...
..ugledam nebo i krenem za danom...
...jutra se ne sjecam...veceri popijem...
...j.... ti mater....

[sann]

...ali,priznajem da nisam odmah znaLA da je to On...ne,kako sam mogla znati?...pre je mogao biti Tek Još Jedan U Traganju Za Njim...samo još jedan beli kamenčić neobičnog oblika,prevrnut u plićaku zlatonosne reke...

ostani...

[sann]

Pod zavojima ove rasanjene svakidašnjice, sačuvala sam dva oka -čas dve vrtoglave blistave ravnice, čas dva papirića neba, ovlaš zalepljena pljuvačkom ispod obrva.
Drukčije nisam umela.
I izvinite, molim vas, što nisam umela...

[sann]

Ni na jednom svetu ne postoji mesto gde se mogu sakriti od tebe.Ti mene uzimas na rate,uvek kada u mojoj glavi zazvoni tvoj budilnik.On zvoni,zvoni dok ne puknem sto te nema.A onda,ponovo,dojases na konju telepatije.Galopiras kroz moje misli,kaskas u ritmu moga srca.Pogazis moju savest i plave narcise njene baste.Ja se izgubim,u tvojoj blizini igram ruski rulet-srce ili zivot,dok tvoj zeleni mac spava u mojoj rani.Ti si najveci poreznik moje duse.Svaki put porezz je sve visi.Dajem ti volju,smisao i besmrtnost.Kusur mi ne vracas,ali baksis je tu-85 crnih suza koje peku moje vrelo lice proganjano godinama provedenim uz tvoje prisustvo.Te suze me uvek vrate tebi.Ti si cetvrti musketar.Toliko je ratova oko tebe i legendi uz koje su rasli,rastu i rasce nasi snovi koji cuvaju blago.Ja imam kamen i on je kristal.Iz njega je potekao carobnjak u meni,iz njega izlazi moc u nama.Ali,mi smo kao crni biseri,sto je tako nezamislivo.Sigurno si zbog toga fiksirana u mojim ocima.Ne zelis da priznas sebi-ne umes i ne zelis da me izgubis.Ti imas istoriju nasih zivota u svojim genima.Ona govori kroz onih 85 suza i pogadja kao pesma.Ali,ti je ne vidis i nesvesno je drzis po strani,a ja se plasim da je ponovim i tebi i sebi.Ne mogu.Mozda nas zato gubimo.U svakoj sekuni koju trosim misli lete na sve strane.Lebdim u trenutku apsolutne tisine,visoko nad svetom,na samoj granici poslednje odluke,gde mi poslednje obecanje ne da mira ni nemira.Tada,u tom casu Usuda punom snagom jurisacu na prvi oblak da kleknem pred tvojom neibeznoscu i potonem u bezdno vremena u kom su,u svakom trenutku proslost,sadasnjost i buducnost jedno,ili cu zaboraviti i nestati,jer je nase cudo neponovljivo...

Ali uvek postoje dve istine:ja te volim ili ne.Mozda te nekad ostavim,ali ne mogu.Mozda nekada skupim hrabrost da sve kazem.Nasa istina je zla i dobra sudbina.Nasa istina je najveca opsnost koja se podrazumeva.Posto bez nje nema zivota,ni smrti,robovacu joj dok ima ili nema smisla.

U dusu te znam,moje karakteristicno E..Nemoj misliti da te volim,nemoj da mislis da te ne volim,jer nista nije tacno.Ne veruj nikome, pa ni sebi.I ne daj se,jer nece me biti neko vreme.Mada, nemas razloga za brigu,jer uvek ti se vracam.Zaustavicu vreme i prespavati jednu partiju mata u grehu svoje duse.Samo to....



Usijana glava iz crveno-belog srednjeg sveta



p.s.pronadji se.....

[sann]

...Varljivo brdo je Zivot, nema sta... I veruci se Uz i silazeci Niz, patimo za predelima s one strane vrha, a vrh je senka, tren, senka trena, Vrh je najveca prevara u celoj prici... Cim ga dotaknemo on potone tromo i vec sledeceg trena izroni nam za ledjima, obeshrabrujuce uzvodno, plutajuci kao velika crna bova koja iz nekih zvezdanih razloga obelezava to razvodje Vremena Koje Nam je Dato, vremena koje nam je udeljeno, ubogima, kao milostinja pred Crkvom Beskonacnog... Danas jos uveliko iscekujes, a vec sutra ti ostaje samo da se secas i tek na kraju shvatis da su Prave Stvari uvek sa one strane Brda..

Pam ti SANN..... opet upalu misica,zaradi.........ejjjjjj

[sann]

Ako mi dozvolis da odem,znas li to, mozda se nikada vise necu vratiti...Dosta sam ja gradila dvorce u oblacima..Tesko li je na zemlji zadovoljavati se rusevinama...Ako mi dozvolis da odem... Mozda se izgubim na putu od ponosa do ocaja ili zauvjek zapnem između tvoje slabosti i svoga inata....Najjaca sam ja kada se naoruzam slabostima...Tvojim...A tek svojim...Ako mi dozvolis da odem...Prodacu ti samocu..Skupo..Preskupo...Kao sto si ti meni saku svoje ljubavi... Znas li sta me najvise prestravljuje, ako mi dozvoliš da odem. Mozda cu otici sa osmjehom....A tebe se tek ..Ponekada ,kada te drugi pomenu...Iz navike sjetiti

[srculence7]

Nisam ja pisala, ali par puta sam nekim ljudima bila inspiracija za pesmu, evo jedne...

***
On je uvek mističan,
iskonskim putem hodi,
kroz tminu,
pre trena.
Patnja duše njegove gori
i priča za sebe, o spokoju.

Ona jutrom hita Suncu
i na rosi hrani misli svoje.
U vetru joj priča
kroz grane i kosu zapletena,
razigrana, vedra,
u pupoljku tajne svoje skriva od tame.

Rani talasi žudnje njegove
predaju se vetrovima noći.
Da li spava? Snagom svojom
raspiruje san, kroz pomračinu gleda.
Kraj pupoljka patnjom dušu hrani,
srcem rosnu travu poji.
Za ljubav, da vidi.
Oči u zdenac stavlja
da ogleda lice bolje.
U kamen se stapa
da oseti dodir nežan,
u travu da postelja bude,
il' mirisni venac za misli snene,
al' nje nema.

Oči njegove šaraju po danu
al' od senki beže.
Ona pticama snove svoje priča
i pozdrave šalje; uzalud.
Ruke u granje prepliće
da vetrove pozdravi
i u sećanjima sanja o njemu.
Pa navlači oblake na sebe
i na zraku Sunca leti i traži
ljubav, da vidi.
U sumrak prvi oči u zvezde upravlja
i lunu za jastuk stavlja,
da se vidi.
U vodu se pretvara
da milovanje nežno oseti,
u alge da postelja meka bue,
u biser da đerdan na vratu bude,
al' njega nema.

[Socrates]

A . . A . . . E .

[greeneyes]

Da l' ću ja ikada, ikome biti inspiracija za pjesmu, prič(ic)u? Jedino ako se neko za pet-šest decenija odluči napisati pjesmu, priču "čovjek koji je volio Kemu Malovčića".

Nego, šalu na stranu, ja b' volio da sam nadaren za takvo nešto.

[Socrates]

Yebiga, zeleni, ni meni niko nije napis'o ni pricu ni pjesmu.

Ja se ubih cestitajuci rodjendane, a niko ni da napise moj nick na onoj veoma cudnoj temi.

Mozda je to zato sto smo iz Zenice?

Sudbina neka, sta li.

[Socrates]

Dobro, moj nick I jeste malo podug.

To bi stvarno zahtjevalo predan rad.

Uvijek sam bio zahtjevna osoba.

[greeneyes]

Yebiga, zeleni, ni meni niko nije napis'o ni pricu ni pjesmu.

Ja se ubih cestitajuci rodjendane, a niko ni da napise moj nick na onoj veoma cudnoj temi.

Mozda je to zato sto smo iz Zenice?

Sudbina neka, sta li.

Mržnja, zavist, sihiri, sve u paketu, šta li je?

Da m' neka hanuma napiše pjesmicu tako da m' koljena zaklecaju, brada zadrhti, a oči puste suzu, tačno bi me imala za vijeke vijekova.

[Socrates]

Bogami ja dobih moj nick ispisan u rekordnom vremenu na pp.

[greeneyes]

Koji si ti srećković! Ali neka, raduje me da će bar jedan Zeničanin otići veseo u krpice.

[Socrates]

A sad sam I uzvratio istom predanoscu.

Zakljucio sam da forumashi i forumashice imaju neciji nick ispisan, ali nece da salju.

Ponos, sta li?

I sam sam guilty as charged.

[greeneyes]

Fino bome, fino. Pravit ću se da ne znam o kome se radi.

Ma to im je đoker. Čuvaju samo za posebne prilike.



A večerašnje druženje, na ovoj temi, završavam s onom Dugmetovskom "ipak poželim neko pismo".

[srculence7]

Opet jedna posvećena meni ali od drugog lika

***
Skriveni pod krošnjama naših duša
koje mirišu na jorgovan, Ti i Ja...
Ponekad plovimo, poljima lutamo,
ali se nigde ne zadržavamo,
gušeni mislima koje nam truju dušu,
koje nas uzdižu do nebesa,
zbog kojih sebe smatramo uzvišenim,
a u isto vreme i obmanjenim, palim anđelima.
Šta misliš devojko,
zašto je ova pećina tako uska?
Zašto ne možemo naći svoj mir?
Ja i Ti?
Zašto nas nebeska sila pritiska da nečemu stalno težimo,
da nešto otkrivamo?
Zar ti to nikad ne dosadi,
lepotice vatrenih boja, kišne duše,
ti se još uvek boriš, ne padaš,
trudeći se da svi oko tebe
puštaju pozitivno korenje,
da uživaju sa tobom.
Ali meni i tebi nešto fali.
Zato smo se i zavoleli...
Ti si moj posrnuli anđeo,
ti mi dušu lečiš.
Ja sam tvoj anđeo,
tvoj đavo, tvoj dželat...

Ako neko ima predloge za naslove slobodno neka se izjasni

[Socrates]

Ona prva - Djerdan

Ova gore - Dzelat

Meni neko da napiše pjesmu ne znam kako bih živio sa tim. Velika je to odgovornost.