Najveći blam u životu

[Ruana]

Nisu svi, eno Mura vratio se u Trebinje.
Je li znas Bubice i Bijedice.

[Krokodil Behko]

Znam samo onog Bijedića što je bio profesor pa digao ruku na sebe. Njegova kćerka mi je bila prijateljica. Možda sam znao još neke ali se ne sjećam.

[Ruana]

Znam samo onog Bijedića što je bio profesor pa digao ruku na sebe. Njegova kćerka mi je bila prijateljica. Možda sam znao još neke ali se ne sjećam.

A, a kcerka E, bila sam sa njom u kontaktu sve do prije nekoliko godina.
Ups napisah imena. Sorry

[paparaci]

postovani, ovo nije pricaona

Ruana, prica ti je prva liga! simpa skroz.

[Krokodil Behko]

Znam samo onog Bijedića što je bio profesor pa digao ruku na sebe. Njegova kćerka mi je bila prijateljica. Možda sam znao još neke ali se ne sjećam.

A, a kcerka E, bila sam sa njom u kontaktu sve do prije nekoliko godina.
Ups napisah imena. Sorry

To je ta. Renault 4 i šibaj na Drinu sa rajom.
Na žalost, nismo u kontaktu duže vrijeme.
Veoma pametna i vesela cura

[Ruana]

postovani, ovo nije pricaona

Ruana, prica ti je prva liga! simpa skroz.

A tek da mi kanticu vidis

[paparaci]

bijese to kad sam bio vrlo mlad (citaj, nekih 7, 8 godina).

naime. u komsiluku kod tete Danice i cika Jove su se kupili orasi. nekoliko komsija im je pomagalo pri tome. kad sam naisao tuda, teta Danica me je pitala da li bi im i ja pomogao. kaze, mozes i sebi nesto ponijeti. rekoh, dobro. odem ja kuci po kanticu i pocnem kupiti. nakupim ja prvu kanticu i odnesem kuci. vratim se. nakupim drugu i odnesem kuci. pita me mati, sine, otkud toliki orasi. rekoh, od tete Danice. tresu orah i kupe, pa je rekla da i ja sebi mogu ukupiti. vratim se ja treci put i pocnem kupiti - kad ce ti teta Danica: "pa mali, ebo li te caca tvoj! ja te pozvala da nam pomognes, a ti sve sebi odnese! hajd' povedi!" i tako se ja treci put vratim prazne kantice.
pita mater:"sta je bilo, sine?! sto je prazna kantica?"

[niska grana]

Ruana

(idi i fino reci da nena trazi, nece dati ako kazes da ja trazim)

Ovo mi je najbolje

[Zagorka]

ne može stati na tepih da pišem,kamoli u post jedan

[Peggy Sue]

Počela ja radit... I sad ono, dođem u kolektiv gdje su svi stariji, uhodani... Ja nova, mlada, stidna... Persiram sve, zelim dobro jutro na svakom koraku, zelim ugodne vikende petkom.. Ma onoooo.. Hej...

I jedan dan, pada kiša. Ja bez kišobrana, a trebam na pauzu. Sjedi nas 6 u kancelariji (pauza). Sve gospoda, stariji ljudi i zene... I sad kazem ja "moram na pauzu, a nemam kisobran"..
Kaze jedan kolega "hoces da ti ja izvadim svoj" (pokazuje na torbu pored stola)
A ja: "Koliki Vam je? Hoce li moci stati u moju...."

Umrla sam... Zacrvenila sam se toliko da su me obrazi boljeli od zestine. Eto.. Ne znam kako da vam opisem nelagodu. Sto je najgore, ni oni nisu bili neki droljast kolektiv, s prostaklucima i tako to.. Pa se ne zna kome je bilo neugodnije...

Ja sam se zahvalila i pobjegla na kisu... bez kisobrana, naravno...

[Zagorka]

nije stao,dakle

[Peggy Sue]

da ga bar pogledah...

[Zagorka]

Haj' zaboravilo se to do sada(valjda)

[Peggy Sue]

Nadam se da neću naletjeti na neki forum s temom "Najčudnije radne kolege".. a post počinje "Došla kod nas u firmu jedna mala...."

Tek tad ću vjerovatni da je zaboravljeno

[Zagorka]

Nadam se da neću naletjeti na neki forum s temom "Najčudnije radne kolege".. a post počinje "Došla kod nas u firmu jedna mala...."

Tek tad ću vjerovatni da je zaboravljeno

Samo se registruj na forume,nikad ne znaš

[Konsultant]

oooooopravljamo kisobrane, suncobrane, ...

[gejsha]

Jednom kad sam bila kod frizerke zanesena ljepotom nove frizure, zaboravila platiti ženi
Sva sretna izašla iz salona, a žena me vjerovatno čudno gledala..samo ja nisam ništa primjetila.
Sreća pa je mamina poznanica, to me spasilo.

[Maja]

Jednom kad sam bila kod frizerke zanesena ljepotom nove frizure, zaboravila platiti ženi
Sva sretna izašla iz salona, a žena me vjerovatno čudno gledala..samo ja nisam ništa primjetila.
Sreća pa je mamina poznanica, to me spasilo.

Ja sam iz prodavnice pošla vani s punom kesom. I to ubacila u nju novčanik koji sam držala u ruci
Zaustavila me žena na kasi, ali srećom bila je prijatna i na mojih 50 izvinjenja stalno je ponavljala kako se to mnogima dešava.

[niska grana]

Počela ja radit... I sad ono, dođem u kolektiv gdje su svi stariji, uhodani... Ja nova, mlada, stidna... Persiram sve, zelim dobro jutro na svakom koraku, zelim ugodne vikende petkom.. Ma onoooo.. Hej...

I jedan dan, pada kiša. Ja bez kišobrana, a trebam na pauzu. Sjedi nas 6 u kancelariji (pauza). Sve gospoda, stariji ljudi i zene... I sad kazem ja "moram na pauzu, a nemam kisobran"..
Kaze jedan kolega "hoces da ti ja izvadim svoj" (pokazuje na torbu pored stola)
A ja: "Koliki Vam je? Hoce li moci stati u moju...."

Umrla sam... Zacrvenila sam se toliko da su me obrazi boljeli od zestine. Eto.. Ne znam kako da vam opisem nelagodu. Sto je najgore, ni oni nisu bili neki droljast kolektiv, s prostaklucima i tako to.. Pa se ne zna kome je bilo neugodnije...

Ja sam se zahvalila i pobjegla na kisu... bez kisobrana, naravno...

Joj, ovi u mojoj firmi samo čekaju takvu situaciju....mislim da sam najmanje milion puta čuo to "hoćeš li moj" i ""hoćeš da ti izvadim svoj", čim bilo koja od rijetkih žena koje se tu nađu razmijeni s njima više od dvije rečenice
(Mr. bi se savršeno uklopio )

A kad ste kod frizera, da usput prepričam drugov off kojem sam i sam prisustvovao. Rekao mi je da pričekam par minuta da se ošiša, pa da odemo na kafu....samo da neznatno skrati (dugu) kosu, vrhove. Međutim, “njegove“ iskusne frizerke tu nije bilo; mijenjale su je dvije mnogo mlađe, vjerovatno početnice, pa se ovaj malo zbunio ali je jednoj od njih nekako objasnio šta želi.
Stvari su usprkos tome vrlo brzo krenule neželjenim tokom, a makaze počele bjesomučno raditi. Prije nego što se uspio djelomično pribrati od šoka i eventualno pobuniti, od dosta duge kose došlo se do malo duže fudbalerke.
“Je li ovako dobro? Ja bih vam ovo ovdje sa strane sredila još samo malo, može?“
“Dobro je, dobro je....može, može....“ – rezignirano je odgovorio, pomirivši se sa sudbinom.
Bile su tu i neke dvije žene koje su, skupa s drugom besposlenom firzerkom, uz povremeni srk kafe svo vrijeme samo šutile i preko ogledala buljile u njega, pa je uz urođenu stidljivost možda i to imalo efekta na odsustvo želje za pobunom zbog načinjene štete. Tortura se nastavila, a fudbalerka ubrzo poprimila i dosta humorističan oblik....jedva sam se suzdržavao od navale smijeha, praveći se da sam udubljen u čitanje Expressa.
Jaro je naizgled zadržao pribranost, uredno platio i na još jedan upit da li je sve u redu odgovorio potvrdno, da bi se na kraju s kiselim smiješkom pozdravio i iza prvog ćoška uhvatio za glavu uz bolnu grimasu na licu “Joooj, šta mi uradi....“

[Maja]

pa je uz urođenu stidljivost možda i to imalo efekta na odsustvo želje za pobunom zbog načinjene štete

Kako lik forumuliše rečenicu.