Čudne i rijetke urodjene iil stečene bolesti

[Lebowski]

Ne znam, meni ovo liči na priču iz showa Jerrya Springera , uzimam sa velikom rezervom.

[Dalia]

Moram se sloziti sa Lebom

[Ruana]

Ova je zrela za psihijatrije, cuj 15 osoba.

[String]

Sta ce jadno....

[dacina_curica]

Ne znam, meni ovo liči na priču iz showa Jerrya Springera , uzimam sa velikom rezervom.

Meni se opet cini da je neko gledao mnogo epizoda "United States of Tara" pa mozda odlucio brzinski kesirati. :jonas (necu da grijesim dusu, smao mi se tako cini).

Koliko znam (iz literature) do disasocijativnog poremecaja licnosti dolazi usled velikih zivotnih trauma (najcesce fizicko, seksualno ili psihicko zlostavljanje, smrt bliske osobe i slicno) i licnosti se stvaraju kao "coping mechanism" (adaptibilnost?) da bi se odredjena situacija "prezivjela".

Ne znam, cini mi se da ova djevojka to sve uzima nonsalantno (ali opet kazem, ne bih da grijesim dusu, ne znam njenu istoriju).

[String]

Nek' proba ubit' jednu od tih osoba a ostale ce se prepasti i pobjeci.

[Ruana]

Ovaj string je lud i moze milion posto biti siguran da nema nego jedan.

[greeneyes]

Da Bog sačuva

[Krokodil Behko]

Ovo ako je tačno, poteško se može izliječiti. Na žalost, medicina ne liječi ni jednostavnije poremećaje psihe poput depresije ili a/d poremećaja a kamo tek ovkve stvari. Mislim, može ono da nas kljukaju anti-depresivima ali to je sve bzvz.

[srculence7]

Videh da se nešto malo pisalo o mizofoniji, ali nije zanemarljivo kada se neko sa tim pati a deli radni prostor ili stan sa nekim ko uživa da odvrne muziku, da klikću olovkom, žvaću žvake,mljackaju jer to za njih predstavljaju neverovatnu frustraciju.
Mizofonija ne spada u psihijatrijske poremećaje i smatra se jednim vidom smanjene tolerancije na zvuk.
Kreće se od nižih nivoa osetljivosti poput nezadovoljstva i iritabilnosti do ekstremnih koji zahtevaju psihoterapiju jer osoba nije u stanju da svakodnevno funkcioniše. Srkanje kafe ili grickanje čipsa na primer nekoga može dovesti do besa i potpune dezorjentisanosti.
Istraživanja pokazuju da mnogo više smeta muzika sa glasom od instrumentalne, bez obzira na jačinu zvuka. Posebno je nezgodna buka koja dolazi spolja, na primer sa obližnjeg gradilišta, i to ukoliko je zadatak koji se obavlja složen i zahteva koncentraciju.
Telefon u kancelariji koji neprestano zvoni, negativno utiče na raspoloženje, koncentraciju i produktivnost zaposlenog. Zvuk tuđeg razgovora, takođe može da ometa pamćenje, čitanje i pisanje. Za sve je kriv ograničeni kapacitet kratkoročne radne memorije, tako da sve što skreće pažnju sa osnovne aktivnosti ometa učinak.
Neko ima veći kapacitet radne memorije, bolje kontroliše i usmerava svoju pažnju, ili koči i blokira nebitne informacije. Prethodna istraživanja su pokazala da muzika i pozadinska buka posebno ometaju učinak introverata, dok to nije slučaj sa ekstravertima. Ekstraverti, takođe, pre biraju da rade i uče u okruženju koje je bar umereno aktivno, dok introverti biraju mesta daleko od buke, poput biblioteke.
Tako gledano, slušanje muzike u kancelariji jeste trend, ali trend koji neće svima poboljšati produktivnost, proširiti vidike i učiniti dan na poslu podnošljivijim. Pravo na tišinu značajno je koliko i pravo na dodatni zvučni ritam. Oba problema rešavaju samo jedne slušalice.

[Mutevelija]

Videh da se nešto malo pisalo o mizofoniji, ali nije zanemarljivo kada se neko sa tim pati a deli radni prostor ili stan sa nekim ko uživa da odvrne muziku, da klikću olovkom, žvaću žvake,mljackaju jer to za njih predstavljaju neverovatnu frustraciju.
Mizofonija ne spada u psihijatrijske poremećaje i smatra se jednim vidom smanjene tolerancije na zvuk.
Kreće se od nižih nivoa osetljivosti poput nezadovoljstva i iritabilnosti do ekstremnih koji zahtevaju psihoterapiju jer osoba nije u stanju da svakodnevno funkcioniše. Srkanje kafe ili grickanje čipsa na primer nekoga može dovesti do besa i potpune dezorjentisanosti.
Istraživanja pokazuju da mnogo više smeta muzika sa glasom od instrumentalne, bez obzira na jačinu zvuka. Posebno je nezgodna buka koja dolazi spolja, na primer sa obližnjeg gradilišta, i to ukoliko je zadatak koji se obavlja složen i zahteva koncentraciju.
Telefon u kancelariji koji neprestano zvoni, negativno utiče na raspoloženje, koncentraciju i produktivnost zaposlenog. Zvuk tuđeg razgovora, takođe može da ometa pamćenje, čitanje i pisanje. Za sve je kriv ograničeni kapacitet kratkoročne radne memorije, tako da sve što skreće pažnju sa osnovne aktivnosti ometa učinak.
Neko ima veći kapacitet radne memorije, bolje kontroliše i usmerava svoju pažnju, ili koči i blokira nebitne informacije. Prethodna istraživanja su pokazala da muzika i pozadinska buka posebno ometaju učinak introverata, dok to nije slučaj sa ekstravertima. Ekstraverti, takođe, pre biraju da rade i uče u okruženju koje je bar umereno aktivno, dok introverti biraju mesta daleko od buke, poput biblioteke.
Tako gledano, slušanje muzike u kancelariji jeste trend, ali trend koji neće svima poboljšati produktivnost, proširiti vidike i učiniti dan na poslu podnošljivijim. Pravo na tišinu značajno je koliko i pravo na dodatni zvučni ritam. Oba problema rešavaju samo jedne slušalice.

Meni smeta buka, ne mogu se koncentrirati i vidim nekim introvertno se ponasanje uvjel.

[Mala_Mu]

Zbog rijetke bolesti ne može da čuje muškarce



​Jedna Kineskinja je nedavno dospjela na naslovne stranice jer je dobila rijedak sindrom gubitka sluha zbog kojeg nije u mogućnosti da čuje niske frekvencije kao što su glasovi muškaraca.

Žena iz Ksiamena, na istočnoj obali Kine, znala je da nešto nije u redu kada se probudila ujutro i shvatila da čuje sve zvukove, osim govora njenog momka. Dan prije nego što je primijetila problem, ova Kineskinja je imala zujanje u ušima koje nije shvatala previše ozbiljno, te se nadala da će dobar san otkloniti ovaj problem. Kada se probudila naredni dan, bila je u šoku jer nije mogla da čuje ništa od onoga što je izgovarao muškarac pored nje.

Nakon ovoga, Kineskinja je otišla u lokalnu bolnicu, gdje su joj specijalisti dijagnostikovali rijedak sindrom gubitka sluha zbog kojeg nije u mogućnosti da čuje zvukove niže frekvencije.

"Ona je mogla i da čuje i da razumije mene kada sam joj se obraćala, međutim kada je mladi pacijent ušao u ordinaciju, njega nije mogla ništa da čuje”, rekla je dr Lin Ksiaoning, specijalista u bolnici.

Istraživanja su pokazala da ovaj rijedak gubitak sluha pogađa jedno od 13.000 ljudi koji imaju problem sa sluhom i obično je teško dijagnostikovati ovaj oblik bolesti. Zasad nisu poznati uzroci ovog oboljenja i niko od doktora ne zna zašto ovo oboljenje nastaje.

Postoje različiti tipovi ove bolesti. Pojedini pacijenti ne mogu da čuju niske tonove, kao što je npr. zujanje frižidera. Ipak, u slučaju ove Kineskinje bolest je došla u mnogo ekstremnijem nivou zbog kojeg ne može da čuje muškarce i sve ostale niže tonove.

Doktorka koja liječi ovu Kineskinju smatra da je gubitak sluha prouzrokovan stresom, jer se pacijentkinja suočavala sa stresnim poslom, nedostatkom sna i veoma napornim periodom godine.

S obzirom na to da je to prvi put da se ova pacijentkinja suočila sa gubitkom sluha, doktori smatraju da bi ona trebalo brzo da se oporavi. Sve do tog trenutka, jedini način da komunicira sa svojim momkom je putem tekstualnih poruka ili znakovnog jezika.

(ODDYCENTRAL.COM)

[Nice try]

E svašta

[Mala_Mu]

Jedina bolest u kojoj vidim i nesto pozitivno (nekada ).

[Mutevelija]

[withquote=Mala_Mu post_id=1656922 time=1547581107 user_id=1842]
Jedina bolest u kojoj vidim i nesto pozitivno (nekada ).
[/quote]

[Mutevelija]

Jedina bolest u kojoj vidim i nesto pozitivno (nekada ).