Izrael, Palestinci i Amerika: „Tektonska“ promena stava američkih demokrata prema sukobu u Gazi
Najnoviji sukobi Izraela i Palestinaca pokazali su koliko se tačno politički centar gravitacije u američkoj Demokratskoj stranci poslednjih godina pomerio po pitanju sukoba.
„Promena je drastična; tektonska je“, kaže anketar Džon Zogbi, koji decenijama prati američke stavove o Bliskom istoku.
Mlađe generacije posebno značajno više saosećaju sa Palestincima – a generacijski jaz je došao do potpunog izražaja unutar Demokratske stranke.
I dok je američki predsednik Džo Bajden iskazao tradicionalnije stavove, uporno ponavljajući da Izrael ima pravo da se brani od Hamasovog raketiranja, našao se u sve većem raskoraku u stranci koju trenutno makar jednako brinu uslovi na terenu za Palestince u Gazi i na Zapadnoj obali – a izraelska politika se doživljava kao delom zaslužna za njihovu patnju.
Demokratski diverzitet u Kongresu
Da bi se stekla jasnija slika o promeni stava u Demokratskoj stranci o Izraelu i Palestincima, dovoljno je krenete od najreprezentativnije američke političke ustanove, Kongresa.
U nacionalnom zakonodavstvu, simpatije američke spoljne politike istorijski su naginjale ka izraelskom stanovištu u sukobima na Bliskom istoku – delom zbog preferenci jevrejskih birača (ključno demokratsko glasačko telo) i evangelista (važnih republikancima).
Kako je američki Kongres postajao sve raznovrsnije telo, međutim, to je imalo neke ozbiljne posledice po američku politiku prema Izraelu.
Rekordnih 23 odsto članova Doma i Senata su 2021. godine bili osobe crnačkog, hispano, azijsko-pacifičkog ili indijanskog porekla, prema studiji Fondacije Pju.
Dve decenije ranije, ta brojka je bila 11 odsto.
Godine 1945, bila je jedan odsto.
Diverzitet porekla doveo je do većih različitosti stavova i rasejavanja moći.
Uticajna grupa mladih liberalnih kongresmenki, poznatih neformalno kao „Odred“ uključuje Amerikanku palestinskog porekla Rašidu Tlaib iz Mičigena i somalijsku izbeglicu Ilhan Omar iz Minesote, na primer.
Ilhan Omar, Aleksandrija Okasio-Kortez i Rašida Taib – čklanice neformalne grupe Odred
Najistaknutija članica ove grupe, Aleksandrija Okasio-Kortez iz Njujorka, osvojila je mesto u Kongresu smenivši višeg člana demokratskog kongresnog vođstva Džoa Kroulija, koji je dosledno stajao na strani Izraela u prošlim sukobima na okupiranim teritorijama.
Celokupno gledano, stranka – i njeni glasači – izgledaju mnogo više kao 31-godišnja Okasio-Kortez poreklom iz Portorika nego kao 59-godišnji Krouli – i to čini veliku razliku.
„Imate nebelačku populaciju, posebno među demokratama, koja je veoma osetljiva na ophođenje prema nebelačkim kolegama“, rekao je Zogbi tokom snimanja BBC-ijevog podkasta Amerikast.
„Oni Izrael doživljavaju kao agresora.“
Oni ne znaju za ranu istoriju Izraela i malo verovatni trijumf nad mnogobrojnijim neprijateljem, kaže on.
„Oni znaju vreme posle intifade; znaju razne ratove, asimetrično bombardovanje koje je vršeno, nevine civile koji su stradali.“
„Faktor Berni“
Ako je sve veći diverzitet u Kongresu delom rezultat levičarskog progresivnog pokreta koji je izabrao političare kao što su Okasio-Kortez, taj progresivni pokret poprilično duguje jednom čoveku, demokratskom socijalisti iz Vermonta Berniju Sandersu.
Rano u karijeri, Sanders – koji je odrastao kao Jevrejin i neko vreme šezdesetih proveo u Izraelu – uglavnom je simpatisao politiku Izraela.
U trenutku kad se 2016. godine prvi put kandidovao za predsednika, međutim, izražavao je veću podršku palestinskoj stvari – što je bio stav koji ga je razlikovao od ostatka demokratskog polja.
U debati sa Hilari Klinton tokom trke za predsedničkog kandidata stranke, održanoj u vreme talasa napada Hamasovih raketa na Izrael u martu 2016. godine, Sanders je direktno govorio o patnji Palestinaca, njihovoj nezaposlenosti, „desetkovanim kućama, desetkovanom zdravstvu, desetkovanim školama“.
Kao što je u to vreme istakao Ed Pilkington iz Gardijana, to je prekršilo „nepisano pravilo“ da je pričanje o patnji Palestinaca gubitnička tema za političare koji žele da osvoje viši položaj.
Sanders je, naravno, izgubio obe trke za predsedničku kandidaturu.
Popularnost njegovih izraženih stavova, međutim, otvorila je vrata za demokrate sa donje polovine glasačke liste da iznesu ovu problematiku u javnost – kao što su preuzeli i druge delove njegove progresivne platforme, među kojima i prošireno zdravstveno osiguranje, besplatno fakultetsko obrazovanje, veću minimalnu nadnicu i ekološku reformu.
Od tada je Sanders pojačao osudu izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, kog je nazvao „očajničkim, rasističkim autokratom“.
A prošle nedelje je napisao gostujuću kolumnu za Njujork tajms, koja, iako se ni u čemu nije suzdržavala, više ne deluje kao marginalni demokratski stav.
„Stvar je u tome da Izrael ostaje jedina suverena vlast na teritoriji Izraela i Palestine“, napisao je Sanders.
„Umesto da priprema teren za mir i pravdu, još više učvršćuje svoju neravnopravnu i nedemokratsku kontrolu.“
Palestinski životi su važni
Tu kolumnu za Tajms, Sanders je zaključio najavom uspona „nove generacije aktivista“ u SAD.
„Videli smo ove aktiviste na američkim ulicama prošlog leta posle ubistva Džordža Flojda“, napisao je on.
„Vidimo ih u Izraelu. Vidimo ih na palestinskim teritorijama.“
Njegove završne reči direktno preuzimaju reči pokreta „Crnački životi su važni“: „Palestinski životu su važni“.
Sanders je istakao ono što je postalo očigledno tokom sukoba izraelskih snaga i Palestinaca u poslednje dve nedelje.
Amerikanci koji su pronašli svoj politički glas tokom aktivizma prošlog leta u američkim gradovima sada preusmeravaju pažnju i retoriku na ono što doživljavaju kao sličnu nekontrolisanu represiju na Bliskom istoku.
„Sent Luis me je poslao ovde da spasavam živote“, rekla je kongresmenka Kori Buš iz Sent Luisa – koja je smenila dugogodišnjeg demokratskog političara na stranačkim izborima prošle godine – za govornicom Predstavničkog doma u četvrtak.
„To znači protivljenje tome da naš novac odlazi na finansiranje vojne kontrole, okupacije i sistema nasilne represije i traume.
„Mi smo protiv rata, protiv okupacije i protiv aparthejda. Tačka.“
To je preraslo u sve više poziva za obustavom američke vojne pomoći Izraelu – ili makar da se iskoristi pretnja da će se to uraditi kako bi se izvršio pritisak na Netanjahua da odustane od agresivne politike na okupiranim teritorijama.
Slogan „definansirajte policiju“ sada ima parnjaka u spoljnoj politici: „definansirajte Izraelsku vojsku“.
Donald i Bibi
Ono što dodatno komplikuje stvari za tradicionalne pristalice Izraela u Demokratskoj stranci jeste što je američka politika prema jevrejskoj državi, kao i skoro bilo šta u nacionalnoj politici, postalo sve polarizovanije po stranačkim linijama.
Tome je u značajnoj meri doprineo dugogodišnji izraelski premijer Benjamin Netanjahu, koji je u skorije vreme izgradio tešnje veze sa američkom desnicom.
Demokrate iz Obamine ere nisu zaboravile Netanjahuovo obraćanje zajedničkoj sednici Kongresa 2015. godine na poziv republikanaca, tokom koje je neuspešno pokušao da minira kongresno odobrenje najprepoznatljivijoj diplomatskoj inicijativi ove administracije, Iranskom nuklearnom sporazumu.
Za to vreme, Donald Tramp je proveo četiri godine razmećući se bliskim vezama sa Netanjahuom i izraelskom političkom desnicom.
Ukinuo je humanitarnu pomoć Palestinskoj samoupravi, preselio američku ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim i zaobišao Palestince u diplomatskim pregovorima oko Bliskog istoka.
Taj dvostruki politički udarac Trampa i Netanjahua bio je više nego dovoljan da čak i neke demokrate sa centra preispitaju stavove prema palestinskoj situaciji.
Taj trend bi mogao da se nastavi, delom zato što, kaže Zogbi, Trampovi napori da se udovolji izraelskim interesima nije rezultirao podrškom među jevrejskim glasačima za republikanske kandidate.
„To su bili pusti snovi s njihove strane“, kaže Zogbi.
„Američki Jevreji su fundamentalno glasački entitet koji se kreće od liberalnog ka progresivnom.“
Ako demokrate mogu da zadovolje svoju progresivnu bazu a ne otuđe tradicionalne jevrejske glasače, to onda postaje mnogo sigurniji politički potez.
Bajden kao stara škola
Ako se debata o Izraelu među demokratama u Vašingtonu menja, pravac u Beloj kući tek je sad to polako počeo da odražava.
Bajden i njegova vrhuška bili su spori kad je trebalo pozvati na prekid vatre između Izraela i Hamasa – zaostavši čak za takvim tradicionalnim izraelskim pristalicama kao što je lider senatske većine Čak Šumer.
Uporno su blokirali rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koja je takođe zagovarala primirje.
Transkripti Bajdenovih telefonskih razgovora sa Netanjahuom iznova ponavljaju kako predsednik ističe izraelsko pravo na samoodbranu, sa vrlo malo nagoveštaja kritike.
Nije bilo ni govora o uslovljavanju američke vojne pomoći Izraelu – a, zapravo, pre najskorije erupcije nasilja, Bajden je čak odobrio prodaju oružja u vrednosti od 735 miliona dolara jevrejskoj državi, na veliko nezadovoljstvo progresivnih struja u stranci.
Tokom stranačke trke za predsedničkog kandidata 2020. godine, on je pozive Sandersa i drugih da se uslovi američka pomoć Izraelu nazvao „bizarnim“.
Rizik po ovom pitanju za Bajdena je, međutim, očigledan.
Predsedniku je potrebna podrška progresivnih levičara u njegovoj koaliciji ako želi da se usvoji njegova zakonodavna agenda, uključujući ambicioznu infrastrukturu i paket mera socijalne pomoći.
Sve do sada, ta podrška je postojala.
Ali ako demokratska levica bude verovala da Bajden okreće leđa onome što doživljavaju kao otvorenu izraelsku zloupotrebu ljudskih prava, mogli bi da ga napuste.
„Viđamo stalan rast podrške Palestincima, ali to nikad ranije zapravo nije bilo pitanje visokog intenziteta“, kaže Zogbi.
„Ono to sada postaje. Postaje i veliko pitanje razdora, naročito među demokratama, koje pokreću nebelački glasači i mlađi glasači, progresivci uopšte.“
Da bi to moglo da se desi u areni spoljne politike, na Bliskom istoku, koji je imao nizak prioritet tokom dosadašnjeg Bajdenovog predsedničkog mandata, bilo bi posebno bolno – i to je jedan od razloga zašto se pristalice Izraela u Demokratskoj stranci brinu da bi Bajdenova podrška, koja uglavnom nije posustajala tokom višedecenijske državničke službe, sada mogla da postane klimava.
Političari. naime, ne mogu da ostanu predugo u raskoraku sa vlastitom političkom bazom.
https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/i ... bu-u-gazi/
Ona je Ministar Prostornog Uredjena i Zastitie Okolisa ono u Bosni hoce li klupa na Tesanjskoj Tvrdjavi biti tamno ili svjetlo zelena to ona odlucuje, da uzmes 100 hiljada i pitas 100 amerikanaca da ti za to para navedu ime jednog od Secretary of Interior u zadnjih 50 godina , pitanje bi bilo odgovoreno ko da ih pitas da navedu ime jednog od 7 Sekretara SKOJ-a
Sad koalicija dems.raspada se . 
