Prirodno ili naknadno glup ??

[srculence7]

MOŽDA NE DELUJE TAKO ALI PAMETNI STE: Ako primećujete ove simptome, zapravo ste vrlo inteligentni!



"Budala nekada o sebi misli da je mudra. Ali mudar čovek zna da je budala", napisao je Vilijam Šekspir u svojoj romantičnoj komediji "Kako vam drago".

Daning – Krugerov efekat je poremećaj usled kog osobe sa manjkom veštine i znanja pate od iluzorne superiornosti, verujući da su njihove veštine veće nego što jesu.

Moguće je da patite od suprotnog poremećaja, te da zapravo ne primećujete koliko ste pametni. Ukoliko niste sigurni koliko je zapravo snažan vaš intelekt, moguće je da ste veoma inteligentni – ili barem dovoljno razumni da prepoznate svoje granice.

Ovo su neki suptilni znaci koji pokazuju da ste pametniji nego što ste mislili.

– Išli ste u muzičku školu. Istraživanja pokazuju da muzika pomaže dečijim umovima da razvijaju verbalnu inteligenciju i da veoma utiče na povećanje koeficijenta inteligencije.

– Najstariji ste. Starija braća i sestre obično su pametniji, ali razlog za to nije genetika. Norveški naučnici zaključili su da prvorođena deca imaju prosečan IQ 103, drugorođena 100, dok koeficijent inteligencije trećeg deteta iznosi 99. Bitno je napomenuti da razlog za to ne leži u biološkim faktorima, već je reč o psihološkoj interakciji između roditelja i dece.

– Mršavi ste. Petogodišnje istraživanje je dokazalo da je kognitivna sposobnost manja ukoliko je obim struka veći. Druga studija je dokazala i da deca koja imaju niske ocene na verbalnim i neverbalnim testovima u školi najverovatnije postaju gojazna u petoj deceniji života.

– Imate mačku. Mačkaroši su društveno otvoreniji od ljudi koji imaju pse za kućne ljubimce, pokazalo je ispitivanje vršeno na 600 studenata.

– Rekreativno koristite narkotike. Studija, obavljena na više od 6.000 Britanaca rođenih 1958. godine pokazala je da veći IQ imaju oni koji su koristili narkotike. Tačnije, oni koji su imali viši IQ sa 11 godina koristili su nelegalne droge 31 godinu kasnije.

– Levoruki ste. Nekada se levorukost povezivala sa kriminalom, ali istraživanja pokazuju da su levoruki ljudi kreativniji.

– Visoki ste. U trećoj godini života, pre nego što škola zaigra svoju ulogu, viša deca su imala bolje rezultate na kognitivnim testovima od niže dece.

– Redovno pijete. Britanci i Amerikanci koji su konzumirali alkohol kao deca ili tinejdžeri i koji ga redovno konzumiraju kao odrasli, imaju veći IQ od onih koji ne piju.

– Rano ste naučili da čitate. Što pre naučite da čitate vaše verbalne i neverbalne sposobnosti će se bolje i brže razviti.

– Previše brinete. Anksiozni pojedinci su pametniji, pokazalo je novo istraživanje.

– Zabavni ste. Pametniji ljudi su duhovitiji, kaže studija u kojoj je učestvovalo čak 400 studenata psihologije.

– Radoznali ste. Vaš "gladni um" neprestano traži nove informacije i lako ih savladava.

– Neuredni ste. Pojedinci koji su učestvovali u istraživanju Univerziteta u Minesoti dokazali su da su oni čije su sobe neurednije inteligentniji.

– Izgubili ste nevinost posle srednje škole. Inteligentnije osobe duže ostaju nevine i često su romantičniji.

– Vi ste "noćna ptica". Inteligentni ljudi često ostaju budni do kasno u noć.

– Ne morate uvek da se žestoko trudite. To ne znači da je lenjost znak inteligencije, već da vam viši IQ omogućava da postižete rezultate bez mnogo muke.

– Volite da ste sami. Svakako uživate u tome da provodite vreme sa prijateljima, ali treba vam trenutak samoće? To bi mogao da bude znak da ste superinteligentni.

– Živite u "prohodnom" gradu. Ispostavilo se da geografija prilično utiče na inteligenciju. Tačnije, gradovi koji imaju više površina za pešake nego za automobile ujedno su i gradovi u kojima žive inteligentniji ljudi.

dnevno.rs

[Chloe]

... određene forumaš(ic)e koji su izgleda specijalizirani i certificirani za procjenu našeg inetelekta,
dijagnozu da sam glupa redovno daju vjerovatno i na ovo pitanje znaju odgovor.

[Mutevelija]

Da li bi rekli za Ajnstana da je glup, jer nije mogao da se nauci voziti automobil. Jednostavno nije mogao multitasksti, i imao je jednu dozu autizma, na osnovu toga i slicnih sutuacija biografi tvrde.

[navika]

Ne vjerujem da genetika ima ikakve veze s gluposcu. Ni (ne)obrazovanje. Mnogi se nisu imali priliku obrazovat, al su u nekom svom zanatu vrli majstori.
Moze se neko roditi s nekim mentalnim blokadama, pa da kasni npr sa svim, ali opet nema to veze s gluposcu.
I sad se bash pitam - a sta ima?


Samo me jwdna osobina kod ljudi asocira na glupocu a to je nemogucnost da se objektivno sagledaju stvari/ljudi/situacije i onda kad je nesto kristalno jasno.
A nisam ni za to sigurna, da li stvarno odbijamo da vidimo il ne mozemo da vidimo.

[Mutevelija]

Imaju nagrade "Darwinove za glupost", kad neko npr pogine što baci bombu u odžak, ali da li je i to glupost, ili želja za eksperimentisanjem.

Na glupe načine ljudi umiru.

Ali "oglupiti" se može ako se družiš sa takvima, rekao bi da je glupost trošenje vremena na gluposti, nekorištenje mozga, možda je posljedica nerazmišljanja glupost.

Ako npr ne razmisliš šta će biti poslije tvoje neke odluke, koje su posljedice, ako ne analiziraš. Ako samo trčiš pred rudo.

Glupost bi mogla biti nekorištenje mozga, pa taj mozak kasnije "zakržlja".

[Sibila]

zanimljiva tema

procitacu kada stignem......ugl. ja mislim da sam prirorodno ono..... .......a ovo naknadno..pa ovisno od situacije jeli

nije uvijek isto .....

[Krokodil Behko]

zanimljiva tema

Jeste zanimljiva, skoro otvorena, pa možda je zato nisi primjetila

[Bla]

Pa kad pročitam prve dvije stranice, moram priznati da su postovi zvučali drugačije nego sada.

[Mutevelija]

DA li je glupost arogancija?

[srculence7]

Mute, arogancija i glupost mogu biti manifestni kod iste osobe ali ne znači da prisutnost arogancije nužno znači i glupost.

[Mutevelija]

Ma vise sam mislio u pogledu razmisljanja, saslusavanja tudjih savjeta ideja, tjeranje po svom po svaku cijenu.

[srculence7]

Reč „glupo“ koristimo toliko često a da i ne znamo tačno da definišemo šta se pod tim podrazumeva. Balazs Aczel, mađarski psiholog, zainteresovao se upravo za temu neinteligentnog ponašanja, jer kako kaže, neverovatno je koliko je malo istraženo. Svojim istraživanjem objavljenim u naučnom žurnalu Intelligence pokušao je da odgovori na pitanje šta to čini neko ponašanje glupim i zašto i kada određenu radnju nazivamo glupom.
Aczel je zajedno sa kolegama sakupio stvarne događaje iz novina, blogova i foruma, a kriterijum je bilo prisustvo fraza poput „uraditi glupu stvar“, „glupost“, „to je bilo glupo“ ili „glupo“. 154 ispitanika su nakon svake priče odgovarala na pitanja: „Da li biste ovu radnju opisali kao glupu?“, „Od 1 do 10, koliko je bila glupa?“, a zatim da objasne zašto misle da je glupa. Prvo je hteo da odgonetne koliko su ljudi saglasni kada ocenjuju neku radnju kao glupu. Pokazalo se da među ispitanicima postoji visok nivo saglasnosti – u 98% slučajeva iste radnje su ocenjene kao glupe.

Na kraju su sve gluposti sažete u kategorije i ispostavilo se da za tačno tri tipa situacije koristimo ovaj pridev.

Prvi tip situacije je kada postoji raskorak između sposobnosti i samopouzdanja, a nazvali su je samopouzdano neznanje. Akter je naumio da izvrši određenu rizičnu radnju, ali mu nedostaju veštine da je izvede. Takav je slučaj sa Rubenom, i još jednim drugim lopovom koji je umesto mobilnog telefona ukrao uključen GPS uređaj i na taj način omogućio policiju da ga brzo uhvati.
2008. godine, Ruben Zarejt (18) planirao je da opljačka prodavnicu u Čikagu. Upao je u radnju sa pištoljem i zahtevao da mu se preda sav novac. Međutim, novac je bio u sefu, a sef je mogao da otvori samo menadžer koji je bio odsutan. Ruben je odlučio da kasnije okuša sreću još jednom, ali kako bi uštedeo vreme, zaposlenima je ostavio svoj broj telefona, i naredio da ga pozovu kada menadžer bude u radnji. Zaposleni su nakon nekog vremena pozvali Rubena da se vrati, ali na njegovo iznenađenje, u radnji ga je čekala policija.

Ovu priču možete pronaći na mnogim listama koje navode primere „najglupljih kriminalaca“ na svetu. Verovatno ste i sami pomislili da je Ruben neverovatno glup. Međutim, ne moramo biti glupi da bismo činili glupe stvari.

Drugi tip glupe situacije je nedostatak praktičnosti – odsutnost uma, prosto rečeno, pad pažnje. Ponekad nismo sigurni da li je učinjena glupost zbog nedostatka praktične inteligencije ili nedostatka pažnje, ali svodi se na isto. Recimo, ne znate da sastavite IKEA-in proizvod i pored jednostavnosti i instrukcija. U filmu „Šešir profesora Koste Vujića“, Jovan Cvijić upada u rupu iz čiste nepažnje jer hoda gradom zadubljen u knjigu.

Konačno, treći tip situacije je gubitak kontrole. Rezultat je opsesivnog, kompulsivnog ili zavisnog ponašanja – dešava se onda kada nismo u stanju da kontrolišemo svoje ponašanje. Primer je kada propustimo razgovor za posao kako bismo nastavili da igramo video igru na kompjuteru ili zakasnimo na važan sastanak zbog skrolovanja Fejsbuk tajmlajna.

Što je veća odgovornost pripisana akteru radnje i što su krupnije i značajnije posledice, na skali gluposti, radnja je dobijala veću ocenu. Zbog toga je samopouzdano neznanje, tj. precenjivanje sopstvenih sposobnosti, najveća glupost kojoj možete da podlegnete.

Izvor:Psihobrlog

[Čarobni]

Prvi tip situacije je kada postoji raskorak između sposobnosti i samopouzdanja, a nazvali su je samopouzdano neznanje. Akter je naumio da izvrši određenu rizičnu radnju, ali mu nedostaju veštine da je izvede.

Ovaj model se često može vidjeti u raspravama koje ljudi međusobno vode. Ukoliko je jedan govornik bolji i raspolaže većim brojem validnih argumenata, koji brane njegov stav, drugi ima pametnu opciju da svoje postupke prilagodi činjenicama i koriguje tok rasprave u tom smjeru. Međutim, mnogo češći scenarij je taj da je jedan od govornika sebi zadao preveliki zadatak koji ne može izvršiti, zauzeo se za ideje koje nije sposoban odbraniti, te, usljed neosnovanog samopouzdanja, napušta taj front, na kojem je poražen, te prelazi na slijedeći opisan kao:

Konačno, treći tip situacije je gubitak kontrole. Rezultat je opsesivnog, kompulsivnog ili zavisnog ponašanja – dešava se onda kada nismo u stanju da kontrolišemo svoje ponašanje.

gdje riječi više nemaju nikakvog osnova, niti je, prema mišljenju inferiornog govornika, uopšte potrebno da riječi više imaju ikakav osnov, jer je "borba" spuštena na najniži nivo, obično lični, gdje su manipulacije i spin glavno oružje, nivo na kojem se, potpuno neosnovano, svojim riječima dodjeljuje status apsolutne istine, te glupost, u spomenutom kontekstu, postaje kompleksna tvorevina tipa 1 i 2.

[Sibila]

u redu. ako vas je vise glupih ....onda cemo vako :



..Ja tigris sam zapravo jako inteligentna

svi kazu

mislim ........fjt sam mozak ....ono.....bar vrh sami od pameti




ja ovo ozbiljno ......









mislim moramo nekako dici prosjek pametnih....svi kukate....tato sam se odlucila na ovu drugu varijantul,

[Zagorka]

Po ovome sto je srcule uturila, ja vas rasturam

Jedino nisam najstarija od djece, ali i to je istrazivanje opovrgnuto

[Heidi]

Sva sreca pa imas nekog poput mene da te razumije

[Zagorka]

Sva sreca pa imas nekog poput mene da te razumije

...cu da uturim u potpis :"da mi te nima.....H..."

[Heidi]

[Mutevelija]

[Zagorka]

Stize naknadni. Prirodni negdje ljubi kolindinu sliku.


Eto vam skolskih primjera