Na terapiji kod srculenceta

[Sibila]

zar nije ona samo čistila

nisam


ja sam dezurala sa bibom dok je i ona radila

[Sibila]

Gdje se predaju knjizice za tango terapiju?
Treba li uputnica porodicnog?

Tigris je trenutno na bolovanju, ona je zadužena za prijem novih klijenata ali ne treba nikakav poseban uput

da, samo upadajte...dijagnoze ne lijecim pricom, samo hemijom i tekurcinom

[damir5]

Gdje se predaju knjizice za tango terapiju?
Treba li uputnica porodicnog?

Tigris je trenutno na bolovanju, ona je zadužena za prijem novih klijenata ali ne treba nikakav poseban uput

da, samo upadajte...dijagnoze ne lijecim pricom, samo hemijom i tekurcinom

[Nice try]

Pretpostavljam da je ovo namjerna štamparska

[Bla]

pa rekla je da se prazni po forumu

[DocSportello]

lololol hvala srculence
Znaci il me lozi da j.... zivotinje il nekoga iz familije

[srculence7]

pa rekla je da se prazni po forumu

Ovo je prava tema za to

[Bla]

intencionalno bi možda i trebalo da bude ali praktično...
pa nekako se najviše praznimo tamo gdje se najmanje nadamo

[srculence7]

[Konsultant]

Sanovnik kaže da ukoliko taj san nije proizveo neke neprijatne senzacije nemaš oko čega da brineš, u suprotnom možeš očekivati neko razočaranje, gubitak, poraz

Znaci nema zime za seficu. Doduse bila je bericetli ta godina.

PS. Za one koji ne kontaju prekopajte arhivu seficinih snova

[Username]

Ovde možete pitati sve što vas zanima u vezi psihologije, psihoterapije i uopšte čovekove psihe, izneti svoja osećanja, duševne boli, a ja obećavam da ću to držati u strogoj tajnosti .
Svi imamo kritične momente u životu, krize kroz koje prolazimo, nekada nismo dovoljno jaki da to sami prevaziđemo, potreban nam je neko da nas razume, pruži podršku i ohrabri da nastavimo dalje da se borimo za ostvarenje onoga što želimo.
Pišite o onom što vas muči, sve je lakše i lepše kada se podeli sa nekim

Budite istrajni u borbi u kojoj morate pobediti sebe

Nick ti bas pristaje

Pravo si Srculence

[Tokmak]

otišla si,sarmu probala nisi...

[srculence7]

zloćko, promašio si temu
Useru, što si sladak u tom izdanju

[Remzudin]

ja sam ti nesto poslo

[Maja]

Da iznesem komsinicin problem pa mozda neko zna nekog ovakvog.

Starija je zena i uvijek je bila malo naprešita. Sve bi htjela ODMAH i uraditi njivu i skupit drva u julu i sve zivo. Muz joj se ubio prije pola godine i ona je bila ta koja ga je nasla. O soku ne trebam pisati.
Od tada se u nju uvukao neki strah.
I dalje je ostala naprešita i jos gora npr uvalili joj se misevi u podrum a ona samo o tome prica, pobacala vrecu otrova tuda, zove tatu da joj razapne misaricu i kad vidi da imamo goste, nista to njoj, samo na sebe misli.
Na pocetku su svi skocili da joj pomognu i sad ona misli da ce tako vjecno pa vec konta ko ce joj politi i obrezati breskve dogodine itd.
Odoh daleko...
Znaci njen problem je strah i stalna ta zurba nekakva i nemir. Ona ce sjediti na rubu kauca napeta kad dodje u nekoga i za 20 minuta ce otici kuci kao da je tamo ceka porodica i hrpa obaveza. Ustvari zivi sama.
Navece nece vani da upali svjetla jer kako kaze bude je vise strah. Kaze sta ako vidim nekoga na prozoru. Ko ako je ugaseno nece ga vidjeti.
Zakljuca se u 6 poslijepodne i gleda TV do 8-8:30 i ne smije sama vise da sjedi pa legne u sobu i zakljuca se.
Jutros joj se zaglavila brava na sobi a ulazna vrata zakljucana pa je tata morao da se penje merdevinama gore i ulazi kroz prozor da obije bravu.
Ako nastavi ovako u strahu zivjeti moze li skroz poludjeti. Sta bi joj ti Srce savjetovala.
Nekad kad je drustvo koje joj se svidja opusti se i smije se, zaboravi na sve. Predjem joj svaki dan bar pola sata ili odem s njom negdje al ne mogu zivjeti ni spavati s njom jel..

[Chloe]

Treba i stručnu pomoć i društvo. U samoći sa negativnim mislima svaki dan može biti samo gore ... Nervni slom je imala moja komšinica u 51. godini, slično joj se dešavalo ... Ali eto stručnjaka neka odgovori.

[Bla]

Nabavite joj papagaja

[srculence7]

Da iznesem komsinicin problem pa mozda neko zna nekog ovakvog.

Starija je zena i uvijek je bila malo naprešita. Sve bi htjela ODMAH i uraditi njivu i skupit drva u julu i sve zivo. Muz joj se ubio prije pola godine i ona je bila ta koja ga je nasla. O soku ne trebam pisati.
Od tada se u nju uvukao neki strah.
I dalje je ostala naprešita i jos gora npr uvalili joj se misevi u podrum a ona samo o tome prica, pobacala vrecu otrova tuda, zove tatu da joj razapne misaricu i kad vidi da imamo goste, nista to njoj, samo na sebe misli.
Na pocetku su svi skocili da joj pomognu i sad ona misli da ce tako vjecno pa vec konta ko ce joj politi i obrezati breskve dogodine itd.
Odoh daleko...
Znaci njen problem je strah i stalna ta zurba nekakva i nemir. Ona ce sjediti na rubu kauca napeta kad dodje u nekoga i za 20 minuta ce otici kuci kao da je tamo ceka porodica i hrpa obaveza. Ustvari zivi sama.
Navece nece vani da upali svjetla jer kako kaze bude je vise strah. Kaze sta ako vidim nekoga na prozoru. Ko ako je ugaseno nece ga vidjeti.
Zakljuca se u 6 poslijepodne i gleda TV do 8-8:30 i ne smije sama vise da sjedi pa legne u sobu i zakljuca se.
Jutros joj se zaglavila brava na sobi a ulazna vrata zakljucana pa je tata morao da se penje merdevinama gore i ulazi kroz prozor da obije bravu.
Ako nastavi ovako u strahu zivjeti moze li skroz poludjeti. Sta bi joj ti Srce savjetovala.
Nekad kad je drustvo koje joj se svidja opusti se i smije se, zaboravi na sve. Predjem joj svaki dan bar pola sata ili odem s njom negdje al ne mogu zivjeti ni spavati s njom jel..

Vrlo teško je davati neke prognoze na osnovu opisa drugih ali mogu obrazložiti i postaviti neka dodatna pitanja koja bi nas možda rešila dileme da li tako nešto može u budućnosti da se desi. Ne praktikujem da prognoziram na osnovu nekih ranijih slučajeva, jer svaka osoba ima svoj poseban sklop ličnosti i određenu dinamiku.
Svako tugu odražava na specifičan način, neko je potiskuje, okrećući se nekim obavezama i sl., a sam proces te žalosti se vezuje za neki relativan period koji ne možemo odrediti pouzdano, u ovom slučaju sam događaj nije tako davno bio, normalno je da osoba treba psihosocijalnu podršku nakon toga, što nekada može biti i naporno za okolinu. Ono što čovek stvarno treba je to da ga neko sasluša, pokaže razumevanje i bude dostupan i prisutan u njegovom životu, a ako nema druge bliske članove porodice, na primer decu, to zna biti teško...Sama ta pomisao izaziva strah, jer nema se na koga zasigurno osloniti, nekog kome se uvek može obratiti, kao i svest o tome da si sam u svemu onome što te je snašlo i sa čime se kroz život boriš, to i jeste često prisutan osećaj kod starijih ljudi koji su izgubili bračnog partnera, što je i logično, ako uzmemo u obzir period koji su proveli zajedno. U nekim slučajevima eto i kada se nađe neko dobre volje da joj pomogne, dođe do te "lepljivosti", ja to nekako upoređujem sa primerom dece koja su rasla u domu, kako se zakače kao krpelji za nekog ko im dođe u posetu i pruži nešto čega su ona željna, bilo ljubavi ili nekih materijalnih stvari...
Ono na šta bi trebalo da se obrati pažnja je to da li je očuvana njena orijentacija u vremenu,zna doba dana, dan, mesec i godinu, da li dobro barata vremenskim periodima, zna šta se dešavalo u prošlosti, šta je u sadašnjosti, zatim u prostoru, da zna gde se nalazi, da li prepoznaje ljude oko sebe, kakav joj je govor(da li je usporen ili govori nepovezano), kako rasuđuje u pojedinim situacijama, da li ima neke sumanute ideje, naravno da zna ko je, šta je i sl. Ako zakaže na tim poljima ili reakcije straha postanu preterane, toliko da je ometaju u svakodnevnom funkcionisanju, onda bi svakako trebalo da se obrati za neku stručnu pomoć. Ovako joj podrška okoline i pažnja dobro dođe poput medijatora.
Ima i u ovoj Blaovoj sugestiji logike, dobro je da ima nekog kućnog ljubimca, gde bi ona preusmerila svoju koncentrisanost na nekog kome je ona bitna, potrebna, tako bi se i svrsishodno osećala a to je jako važno u tim situacijama kada smo suočeni sa takvim gubitkom.

[Maja]

Nema ništa od toga nabrojanog, samo se teško sjeti imena drugih, datuma. Većinom misli 3-5 sekundi pa se sjeti a nekad se nikako ne sjeti.
Govorila sam joj da nabavi mačku ali neće jer je imala jednu koju je baš voljela i ostala je bez nje pa neće da opet kroz to prolazi.
Možda je i bolje tako jer bi bila onda stalno vezana za kuću. Ovako ima sestre koje je zovu da dođe kod njih, u svake po sedmicu a ona govori najviše volim u svojoj kući a možda kaže i odem kad počne prava zima (misli na duge noći).

Nije ona toliko loše, samo me zanima kolike su šanse da se stanje pogorša. Imali smo jednu nenu koja je isto tako živjela sama i imala je užasne epizode. Pričala bi nam kako joj noću hodaju ispred kuće ljudi s janjcima, kako hodaju po mahali i gledaju djecu dok se igraju, pa idu u koloni sve po 13 njih. Stavljala bi na zaključana vrata namještaj, stolice, podupirala alatom... Nekako su te priče prestale, ostalo je još to podupiranje vrata u po bijela dana.

[srculence7]

Pa to možemo samo nagađati, a nije retkost ni da stari postanu senilni, sklerotični pa da to dovede do smanjenih sposobnosti koncentracije i pamćenja, zatim se mogu javljati glavobolje, nesvestica,često uplašenost i zabrinutost, mislima se vraćaju u detinjstvo a te mentalne predstave im se javljaju u obliku "živih" slika, zatim ne prepoznaju ljude iz svoje okoline ...