Emocionalna inteligencija

[rethna]

Htjeli bi da nas testiraju a ovakve greske prave

[srculence7]

Nisam a svakako to ne bi promenilo kategorije kojima pripadam, da sam neki granični slučaj verovatno bih više puta proverila.
Pogrešili su kod ključa verovatno ali za ove pojedinačne kategorije, ništa strašno, mislim da ga ima još negde pa ako naletim na tabelu, postaviću da uporedimo

[rethna]

napisala sam već da je to dvojka

Vec sam se bio uspanicio

to je broj 2

Vec sam se bio uspanicio

Nisam pitao sta je, nego sta radi

[srculence7]

zbunjuje

[Venera]

Nisam a svakako to ne bi promenilo kategorije kojima pripadam, da sam neki granični slučaj verovatno bih više puta proverila.

2 pitanja dodas, tri pitanja oduzms duplikat, sto je tako komplicirano

[rethna]

106.
1 i 6 cine brojku 7. Od pocetka mi je bilo nesto sumnjivo.
Ne moram dalje ni citati

[rethna]

Joj ja dosla do pola i onda skontam da sam sve pogresno zapisivala

Ma hajde, nadjite mi kakav kraci test

'ta ce ti test. Ja to provjerim sa par recenica

[srculence7]

Ljutnja je znak poštovanja onoga na koga se ljutimo



Ljutnja je osećanje koje je neopravdano na zlom glasu. Njen loš publicitet potiče od činjenice da je neprijatna za podnošenje. Takođe, sa ljutnjom često ne znamo šta da radimo. Ne znamo uvek kako da tu energiju koju nam ljutnja daje iskoristimo na pravi način.
Jer ljutnja nam daje energiju s razlogom. Roditelji retko uče decu kako da izraze ljutnju, a najčešće ih samo kažnjavaju ako ljutnju ispolje na neadekvatan način (udaranjem, vikanjem itd). Naravno, ni roditelji nisu od svojih roditelja dobili bolju edukaciju po pitanju ove emocije.

Ljutnja je, međutim, jedno veoma zdravo i korisno osećanje. Za razliku od tuge i razočaranja, koje osećamo kada procenjujemo da ništa ne može da se menja u situaciji u kojoj smo, ljutnja govori o našoj veri da mi (ako se na sebe ljutimo) ili neka druga osoba može promeniti ponašanje zbog koga se ljutimo.

Kada se na nekog ljutimo, to govori o našem zdravom samopouzdanju. Mi se ljutimo onda kada procenjujemo da zaslužujemo bolji tretman i da možemo da uradimo nešto po tom pitanju.

Ljutnja takođe govori i o našem poštovanju druge osobe. Mi se ljutimo na drugu osobu onda kada procenjujemo da ona može neko ponašanje da promeni i da treba da ga menja. Ukoliko bismo verovali da je druga osoba prosto takva i da tu ništa ne može da uradi, osećali bismo sažaljenje prema njoj, ili prezir, umesto ljutnje. Kada neko koga volimo radi sebi nešto loše, mi se ljutimo kad verujemo da ona ima snage da to menja. Ako verujemo da nema, osećamo sažaljenje. Kada neko radi nešto loše nama, tada takođe osećamo ljutnju ako verujemo da ona to može da promeni. Ako verujemo da je ta osoba prosto takva, zla po sebi, i ne očekujemo da išta tu može da promeni, tada osećamo prezir.

Koliko god da nekad tako ne izgleda, ljutnja jeste pokazatelj da nas druga osoba poštuje, da veruje da možemo da promenimo ono šta nam zamera – naravno, samo kada je zaista u pitanju ljutnja, a ne prezir ili mržnja. Kada nam neko nešto „zameri“ koristeći reči, pogled ili postupke od kojih se mi osećamo veoma loše, ništavno ili prezreno, tada to nije bila ljutnja što je druga osoba ispoljila.

Ali sa ljutnjom se mora rukovati oprezno. Ona je dobar sluga, ali zao gospodar. Ljutnja, bilo da je na sebe ili na druge, mora biti fer i poštena. Imati 10% udela u nečemu ne znači i biti kriv za to. „Sama sam kriva što su mi ukrali auto, kad sam ga ostavila nezaključanog“ i slične formulacije su primer nepoštenog rukovanja sa ljutnjom prema sebi. Ako postoji naš udeo krivice u nekoj nevolji (u ovom slučaju naša greška je neopreznost), skloni smo da sebe optužimo za to. Kažemo „tako mi i treba“. A da li je zaista tako? Koliko puta su drugi ljudi ostavljali otključan bicikl ili auto, pa su imali sreću da im niko ne ukrade? Koliko puta se svakoj mami dete otrglo iz ruke, pa je bila srećna okolnost da u tom trenutku nije naišao auto? Koliko puta je svako zaboravio da isključi šporet ili peglu, pa se srećom ništa nije desilo?

Imati delić odgovornosti za nešto i biti potpuno odgovoran za to nije isto. Ljutiti se na sebe (osećati krivicu) je zdravo kada je opravdano, ali ako sebi zameramo ono što je neko drugi uradio (opljačkao nas, napao nas itd), tada je takva ljutnja nepoštena i nije motivišuća. Nemojte to sebi raditi i nemojte dozvoliti da vam to drugi rade. Kada vam neko od vaših bližnjih kaže da ste „sami krivi“ za neku svoju nevolju, odbranite se. Ako imate želje i volje, edukujte ljude oko sebe, jer tako će i oni početi da uviđaju da 5% nije isto što i 100% kad je krivica u pitanju, pa će manje mučiti i sebe i vas.

Ljutnja, pored toga što treba da bude poštena, treba da bude i iskazana na konstruktivan, motivišući način. Druga osoba, u svojoj zbunjenosti, strahu i osećanju krivice, verovatno već ima podignut štit ispred sebe, jer očekuje napad. Zato je važno, ako želimo da naša ljutnja urodi plodom, da je izrazimo na smiren i jasan način, da drugoj osobi kažemo šta je tačno ono što joj zameramo i kako želimo da se to promeni.

Narodski savet je da „izduvamo“ svoju ljutnju fizičkom aktivnošću, udaranjem jastuka i slično. Kada osećamo ljutnju, možemo se „izduvati“ na taj način, to će nam pomoći da promenimo ugao posmatranja i da se nakon neke fizičke aktivnosti vratimo problemu sposobni da ga sagledamo iz drugog ugla. Ali jedan deo ljutnje (koji nije višak) će ostati. Tada treba da razmislimo na koga smo tačno ljuti i zbog kog tačno njegovog postupka i da razmislimo o tome šta nam je potrebno (od sebe ili druge osobe) pa da naša ljutnja prestane.

„Šta mi vredi sad da se ljutim, kada je šteta već napravljena“. I kada je „šteta već napravljena“ itekako je zdravo ljutiti se i pokazati ljutnju na adekvatan način. Važno je pokazati i sebi i drugima da neko ponašanje nije u redu, da ga nećemo tolerisati. Na primer, umesto da prećutimo kada je šteta već napravljena, možemo reći: „Nisi to trebao da uradiš“, „Nije bilo u redu to što si uradila. Sada ne možemo ispraviti štetu, ali želim da znaš da sam ljuta na tebe zbog toga“ i slično. Primerena ljutnja ne mora uvek dovesti do toga da se šteta ispravi. Nekad je nemoguće ispraviti ono što je urađeno. U tim situacijama ljutnja služi očuvanju dostojanstva i prevenciji neke buduće štete.

(epsihoterapija)

[Bla]

filozofija i parapsihologija

[Nice try]

Ljutnja takođe govori i o našem poštovanju druge osobe. Mi se ljutimo na drugu osobu onda kada procenjujemo da ona može neko ponašanje da promeni i da treba da ga menja. Ukoliko bismo verovali da je druga osoba prosto takva i da tu ništa ne može da uradi, osećali bismo sažaljenje prema njoj, ili prezir, umesto ljutnje. Kada neko koga volimo radi sebi nešto loše, mi se ljutimo kad verujemo da ona ima snage da to menja. Ako verujemo da nema, osećamo sažaljenje. Kada neko radi nešto loše nama, tada takođe osećamo ljutnju ako verujemo da ona to može da promeni. Ako verujemo da je ta osoba prosto takva, zla po sebi, i ne očekujemo da išta tu može da promeni, tada osećamo prezir.

Ljutnja je bolja nego prezir.
Znala sam da ću nekada negdje naći neku lijepu riječ za moju čestu potrebu da se ljutim na moje najbliže

[Bla]

ljutnja ždere energiju
dok s druge strane, prezir je ne dotiče

[rethna]

Kolika textcina, a moglo se to dosta krace, pogotvo ono sa procentima

Sinoc procitao pa pola zaboravio (kolika textcina)
Dijelom se slazem za ljutnju, ali mi onaj dio para oci
Cini mi se ovaj

Ali sa ljutnjom se mora rukovati oprezno. Ona je dobar sluga, ali zao gospodar. Ljutnja, bilo da je na sebe ili na druge, mora biti fer i poštena. Imati 10% udela u nečemu ne znači i biti kriv za to. „Sama sam kriva što su mi ukrali auto, kad sam ga ostavila nezaključanog“ i slične formulacije su primer nepoštenog rukovanja sa ljutnjom prema sebi. Ako postoji naš udeo krivice u nekoj nevolji (u ovom slučaju naša greška je neopreznost), skloni smo da sebe optužimo za to. Kažemo „tako mi i treba“. A da li je zaista tako? Koliko puta su drugi ljudi ostavljali otključan bicikl ili auto, pa su imali sreću da im niko ne ukrade? Koliko puta se svakoj mami dete otrglo iz ruke, pa je bila srećna okolnost da u tom trenutku nije naišao auto? Koliko puta je svako zaboravio da isključi šporet ili peglu, pa se srećom ništa nije desilo?

Ko ti je kriv nego ti sam i odgovoran za sve sto napravis, uradis, odlucis bez da te neko natjerao pod prijetnjom zivota

[srculence7]

Mnoga istraživanja ukazuju da uspeh čak 80% zavisi od emocionalne inteligencije, a samo 20% od kognitivne inteligencije. Dok su intelektualne sposobnosti velikim delom genetski determinisane, emocionalna inteligencija se razvija i podložna je vaspitanju.
Emocionalna inteligencnija podrazumeva nekoliko aspekata: svest o sopstvenim osećanjima, opažanje i procena emocija, empatija, samokontrola emocija i regulacija ponašanja.



Prema nedavnom istraživanju Tonija Robinsa, postoji 15 glavnih znakova koji ukazuju na to da je emocionalna inteligencija na visokom stupnju razvoja. Koliko ovih znakova možete prepoznati kod sebe?

1. Imate snažan emotivni rečnik

Što više određenih reči koristite da biste imenovali ili opisali svoja osećanja, imate bolje razumevanje o tome kako se osećate. Takođe, ovakvim tipovima ljudi je mnogo lakše da definišu šta je izazvalo emotivno stanje i šta bi trebalo da urade povodom toga. Ljudi često na pitanje kako se osećaju odgovaraju sa - dobro ili loše a kada biste ih pitali da vam pojasne to, mnogi od njih bi se našli zbunjeni i ne bi znali tačno da pojasne...

2. Zanimaju vas i ljudi koje ne poznajete

Emocionalna inteligencija ljudi povećava znatiželju. To su oni tipovi osoba koje imaju tendenciju da postavljaju mnogo pitanja nakon što se upoznaju sa nekim. Ovo proizilazi iz njihove osetljivosti na tuđe potrebe.

3. Ne plašite se promena

Još jedan znak visoke emocionalne inteligencije je mogućnost da se prilagodite i odgovorite na promene veoma brzo.

4. Svesni ste svojih prednosti i nedostataka

Emocionalna inteligencija vam omogućava razvoj svesti i prihvatanje činjenice u čemu ste dobri, a u čemu ne. Vi, ne samo da prihvatate ove stvari o sebi, već veoma uspešno određujete faktore koji doprinose vašem uspehu.

5. Imate razumevanje za druge

Osobe sa visokim koeficijentom EQ-a uvek razumeju šta drugi osećaju. Dakle, ukoliko ste u stanju da čitate ljude kao otvorenu knjigu najverovatnije je vaša emocionalna inteligencija na visokom nivou.

6. Teško vas je uvrediti i niste zlopamtilo

Mogućnost da se pozitivno odreaguje na negativne situacije u životu je važan deo emocionalne inteligencije. Ukoliko umete da pravite šale na svoj račun i da im se smejete slatko kao i šalama na račun drugih, vaš EQ je prilično visok.

7. Imate moć samokontrole

Ukoliko ste u stanju da ne odreagujete impulsivno (čak i ako to možda situacija zahteva od vas) vaša emocionalna inteligencija je izložena silnom naporu. Naime, postizanje unutrašnjeg balansa u tzv. izazvanim situacijama je još jedan od znakova viokog EQ-a. Emocionalno inteligentni ljudi uvek znaju kad je pravo vreme da se kaže “ne”.

8. Ne plašite se da pogrešite

Osobe sa visokim stepenom emocionalne inteligencije se ne plaše svojih grešaka iz prošlosti i gotovo nikad ih ne pamte po lošem. Ovakvi tipovi ljudi vide svoje greške kao mogućnost za rast i lični napredak, a ne kao negativnu epizodu iz prošlosti koju bi trebalo zaboraviti.

9. Dajete i ne očekujete ništa za uzvrat

Emocionalno inteligentni ljudi izuzetno vrednuju veze i odnose i daju svoj maksimum kako bi neko bio srećan. Zato preferiraju poklanjanje ili činjenje usluga, ukoliko je to nešto što okolinu čini srećnom.

10. Izbegavate negativne osobe

Ukoliko ste u stanju da kontrolišete interakcije sa teškim ljudima, verovatno ste osoba sa visokim EQ-om. Emocionalno inteligentne osobe ne dozvoljavaju sebi da budu ljute ili frustrirane ukoliko se nađu u okruženju ovakvih tipova ljudi.

11. Ne težite savršenstvu

Emocionalno inteligentne osobe nikad neće težiti savršenstvu jer su svesne da ono ne postoji. Takođe, nikad ne odustaju ukoliko nešto krene naopako i nikad ne misle da ne mogu nešto da postignu. Iako zvuči apsurdno, stvar je samo u perspektivi.

12. Cenite ono što imate

Ljudi koji imaju visok EQ znaju da svaki dan donosi nešto iz čega se može naučiti. Njihov fokus nije na negativnom, već na pozitivnom.

13. Znate kako da se opustite

Ako mislite da je rad 24/7 jedini put do uspeha, varate se. Rad, bez odmora, će na kraju umanjiti vašu produktivnost i povećati nivo stresa. Prednost emocionalno inteligentnih je što umeju maksimalno da iskoriste vreme za relaksaciju.

14. Znate da je san važan

Iako možda nisu završili sav posao koji su trebali, osobe sa visokim EQ-om će radije da odmore i da se naspavaju nego što će nastaviti da muče organizam. Oni shvataju važnost odmora, jer znaju na koji način san resetuje naš um i telo. Zato se retko izlažu stresnim situacijama koje mogu povećati nervozu i umanjiti moć rasuđivanja.

15. Ne dozvoljavate nikome da vam pokvari raspoloženje

Emocionalno inteligentni ljudi su gospodari svoje sreće. Oni shvataju važnost samokontrole. Takođe, uvek imaju visok nivo samopoštovanja, ali se pritom nikad ne stavljaju iznad ostalih. Smatraju da je mišljenje drugih važno, ali ne dopuštaju da zbog tuđeg mišljenja budu nezadovoljni.

(pasarella.rs)

[Konsultant]

Imate snažan emotivni rečnik - psovanje od do?

[Nice try]

13. Znate kako da se opustite

Eh,ovdje uvijek zapnem

[Cvrle]

Samo me 10 zajefrkava, jer nikad ne gledam koliko je ko negativan, vec uporno trazim pozitivu u svakoj osobi... Zbog toga vrlo cesto nagrabusim