Post
by komsija » 05 Jul 2014, 01:24
Naša kolektivna jezička praksa je takva da ne razmišljamo o rečima, o njihovom stvarnom poreklu i značenju. Tako nastaju situacije u kojima druge ljude nehotice vređamo, a da to oni i ne primećuju. Često nesvesno koristimo neprijateljske reči kojima hranimo negativne sa drugima.
Jedna od takvih, često korišćenih reči jestereč bre, koja u stvari znači magarac. I zato izraz: „Ej, bre!” u stvari znači: „Ej, magarče!” A reći nekome da je magarac jeste direktna uvreda, jasan izraz prezira. Možemo samo pretpostaviti sa su naši daleki preci počeli da govore jedni drugima ono što su čuli od Turaka, ali nema opravdanja da se ta reč koristi danas, pa da čak bude i deo nacionalnog jezičkog identiteta. Kada se jedna, inače odlična,emisija javnog servisa koja se bavi političkim elitama zove „Šta radite, bre?” onda to jeste razlog da razmišljamo o jednoj vrsti nesvesnog nacionalnog samoprezira. A da bismo to kolektivno osvestili i ispravili, najbolje je da se, kada vam neko kaže bre, uvredite i to jasno pokažete.
Drugi primer je bezbrižno korišćenje prezrive reči invalid za one koji su hendikepirani ili imaju posebne potrebe. Ova reč je složenica koja doslovno znači „bez vrednosti”. I zato svaki put kada je upotrebimo, mi opet pokazujemo prezir, jer neke ljude označavamo kao bezvredne. Nekada davno su se tom rečju označavali oni koji zbog određenog nedostatka nisu bili nesposobni za vojnu službu ili za rad. Danas je njena upotreba neprihvatljiva, ali je naši ljudi široko koriste ne razmišljajući o njenom pravom značenju. Stvari će se promeniti kada hendikepirane osobe počnu da se vređaju.
Važno je kolektivno brkanje izraza zavidan i uzoran. Zavidan dolazi od zavisti, dakle neprijateljskog odnosa, a uzoran je povezana sa odnosom poštovanja i želje da se bude kao osoba koja je uzor. Kada kažemo da je neko, umesto na uzornom, na zavidnom nivou, mi pozivamo mentalnu sliku neprijateljstva u kojoj je taj toliko dobar da drugi pucaju od muke i zelene od zavisti. A posle se čudimo zašto je kod nas toliko ljudi koje tuđi uspeh boli zato što ga zavideći pretvaraju u doživljaj sopstvenog neuspeha.
Vrhunac ovih kolektivnih psiholoških samosabotaža jeste to što smo reč uveriti potpuno zamenili rečju ubediti. Kao u rečima bezbedan, obezbediti, nabediti, pobediti i u reči ubediti koren je reč i pojam beda. Ubediti doslovno znači „staviti nekoga u bedu”. I zato kada kažemo da je neko ubedljivo najbolji, to znači da je druge stavio u bedu, da ih je pobedio, stavio bedu na njih. Kada vas neko u nešto ubeđuje, setite se da vas uverava, da ne želi da vas uvali u bedu.
dr Zoran Milivojević
Kada ljudi odu od tebe, pusti ih neka idu.Tvoja sudbina nikada nije vezana za nekoga ko te napusti. To ne znači da je ta osoba loša, nego da je njena uloga u tvom životu završena."
I, obratno!
![Forum [Bot]](./images/ranks/s.png "Forum [Bot]")
