Život sa decom sa smetnjama u razvoju

[nida]

2. April


Borbamo se i dalje.

[Veca]

Nidoooooooooo voliiiiim teeeeeeeeeeee

[Zanki]

2. April


Borbamo se i dalje.

[nida]

Nidoooooooooo voliiiiim teeeeeeeeeeee

Veco moja

[Veca]

Nidoooooooooo voliiiiim teeeeeeeeeeee

Veco moja

...idel', ide! ...jasta!

[nida]

Veco moja

...idel', ide! ...jasta!

Ideeee..... arsuz veeliki Sto se promangupisao.

Belki mu je glavna.
Ona ga odvede kod logopeda, na sport s nama.... voli jeeeee

[Veca]

...a tko se ne bi uz nju prolopovio, moja ti draga ...neka, fino je to, to je pravi prijatelj!

[nida]

...a tko se ne bi uz nju prolopovio, moja ti draga ...neka, fino je to, to je pravi prijatelj!

Jes jes, samo ga uci nekim marifetlucima.

Maaaa kakvi prijatelj, ona je femili

[Veca]

...moja Nido, ima familije yebene ...neka je, voliim juuuuuuuuuuuu

[srculence7]

Svetski dan osoba s autizmom - 2.april

Često je teško doći do svetskih podataka o ASD-u, ili spektru autističnih poremećaja, zato što se ovo stanje ne priznaje ili ne dijagnosticira na isti način u svakoj zemlji.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), svako 160. dete na svetu ima ASD - ali do sada još ne postoje pouzdane globalne brojke za odrasle.

U SAD, gde se ovi podaci sistematski sakupljaju, Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) procenjuju da 2,21 odsto odraslog stanovništva ima ASD.

SZO opisuje ASD kao razvojni poremećaj koji utiče na komunikaciju i ponašanje, a koji može da se dijagnosticira u ranom dobu.

Autizam je spektar: to znači da svaka autistična osoba doživljava različite kombinacije autističkih osobina sa različitim intenzitetom.

On se obično otkriva u detinjstvu zato što se simptomi uglavnom jave u prve dve godine života, ali mnogi shvate da imaju ASD tek kao odrasli ili nikad ni ne dobiju zvaničnu dijagnozu.

Kasnija dijagnoza je posebno rasprostranjena među ženama.

Jedan od razloga za ovo mogao bi da bude taj što ženama bolje ide od ruke imitiranje društvenih konvencija koje vide oko sebe, prikrivajući ili „maskirajući" svako ponašanje koje bi moglo da izgleda drugačije.

Važno je istaći da autizam nije bolest niti oboljenje - mozak osobe sa ASD-om funkcioniše na drugačiji način od većine ljudi, piše na sajtu britanske Nacionalne zdravstvene službe.

Za autizam ne postoji „lek" - ako ste autistični, ostajete autistični do kraja života - ali pojedinci sa ASD-om mogu da imaju koristi od dobijanja prave podrške za konkretne prohteve.

(BBC news)

[bosnjakinja]

Realno previse je u zadnje vrijeme,ovdje cim malo odskace kazu autizam je.ima tako momcic od 16 god kazu ima autizam,Bogami je on izuzetno pametan i zna da se ponasa prica sali,ima curu...autizam lafo ima jer tesko prihvaca ne (ostali tinejdzeri to lahko jel)

[srculence7]

Uglavnom je ovde sve koncizno napisano jer ljudi uzmu da komentarišu nešto bez da se prethodno o tome informišu ili edukuju. Dijagnostikovanje ne ide baš tako olako, radi se niz pretraga ali treba imati u vidu i da je svaki slučaj poseban...

Poremećaj autističnog spektra kod dece

Poremećaj autističnog spektra kod dece je razvojni poremećaj mozga koji može pogoditi svakoga, bez obzira na socijalni status ili inteligenciju. Autizam se ponekad naziva i pervazivni razvojni poremećaj ili Poremećaj spektra autizma i to je termin kojim se obuhvataju neki specifičniji poremećaji koji imaju mnogo fundamentalnih sličnosti ali takođe i nekih suptilnih razlika. Autistični poremećaj (takođe nazivan Kanerov sindrom ili klasični autizam), Aspergerov sindrom, pervazivni razvojni poremećaj drugačije nespecifikovan, Retov sindrom, Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu (Heler sindrom) su sve poremećaji koji ispoljavaju simptome povezane sa autizmom.

Prevalencija i uzroci autizma

Izveštaji o prevalenciji i uzrocima autizma značajno variraju, među kojima neki čak izveštavaju da je prevalencija ovog poremećaja oko 6:1000 ljudi. Postoje i tvrdnje da 35 miliona ljudi na svetu ima autizam. Izgleda da broj ljudi koji dobijaju ovu dijagnozu raste a neki veruju da je to posledica boljih dijagnostičkih metoda i raširenije svesti o poremećaju. Međutim, mnoga skorija istraživanja ipak pokazuju da zaista postoji porast u broju dijagnoza. Autizam je takođe, češći kod dečaka nego kod devojčica (približan odnos je 4:1)

Tačan uzrok autizma je još uvek nepoznat iako je opsežno istraživanje ovog poremećaja ukazalo na nekoliko mogućih uzroka. Roditelji NE izazivaju autizam načinom na koji stupaju u interakciju sa svojim detetom kao što se ranije mislilo. Ipak, izgleda da postoji genetska veza, obzirom da postoje slučajevi porodica u kojima i braća i sestre imaju autizam, a često se među članovima familije mogu pronaći osobe koje ili imaju dijagnozu ili ispoljavaju autistična ponašanja. Postoje brojne široko rasprostranjene teorije koje razmatraju hranu, aditive, alergije, vakcinacije ili farmakološke tretmane kao mogući uzrok. Može biti da su neke osobe genetski više predisponirane da dobiju autizam pa određeni sredinski činioci na njih deluju kao okidači. Autizam nije mentalna bolest iako su ga u prošlosti tako najčešće tretirali. Nije izlečiv ali se simptomi mogu menjati vremenom i puno se toga može uraditi da se osobi sa autizmom pomogne da vodi normalniji život. Važan faktor u ishodu je rana intervencija.

Istorija autizma

Autizam je 1943.g prvi put opisao Leo Kaner. 1944.g preimenovao ga je u Rani infantilni autizam. Kaner kao glavne simptome navodi autističnu povučenost, nemogućnost povezivanja sa drugima i strah od promene u okruženju. Hans Asperger je opisao sličan poremećaj, otprilike u isto vreme, ali su deca koju je on opisao sva imala govorno jezičke veštine. Aspergerov sindrom se sada koristi da se opiše određena vrsta poremećaja autističnog spektra.

Nažalost, bilo je potrebno puno vremena da bi se razvilo razumevanje ovog poremećaja i odgovarajući tretman. Uobičajena teorija za nastanak autizma je bila da je njegov uzrok „hladna majka“ čime se svaljivala krivica na nedostatak materinske toplote i stavljalo ogromno breme krivice na leđa majki. Osobe sa autizmom su često institucionalizovane i tretmani su uključivali šok terapiju, kažnjavanje i administraciju LSD-a. No to vreme je, hvala Bogu, iza nas. U skorije vreme primenjena analiza ponašanja i terapija ponašanja, zajedno sa nekoliko drugih terapija koriste se uspešno u tretmanu osoba iz spektra autizma.

Bolje razumevanje poremećaja razvilo se 1979. g. kada su Lorna Ving i Džudit Gould primetile da osobe autističnog spektra obično pokazuju „trijadu poremećaja“.

Socijalna interakcija: Osobe mogu imati teškoće u sklapanju prijateljstva, razumevanju šta druga osoba misli ili oseća i u kooperativnom radu sa drugima. Socijalne interakcije variraju od povučenosti do neobičnog socijalnog ponašanja. Osoba može da ne ostvaruje kontakt očima niti da odgovara kada joj se obratimo.
Socijalna komunikacija: Razumevanje je mnogo lošije od izražavanja a izražavanje je često eholalično (ponavljanje reči ili naučenih fraza). Postoje teškoće u prikladnoj upotrebi i razumevanju gestikulacije, izraza lica, govora tela i intonacije. I druge veštine socijalne komunikacije kao što je npr. naizmeničnost takođe mogu biti problematičan koncept. Govor može kasniti a malo je pokušaja komuniciranja na druge načine. Osobe sa autizmom mogu jako retko inicirati komunikaciju.
Imaginativno mišljenje: Osobe imaju teškoće sa empatijom, imaginativnom igrom i postaju uznemirene kada dođe do promena u rutini. Rešavanje problema je osobama sa autizmom teško i oni često mogu zauzimati bukvalnu perspektivu. Šale, metafore i sarkazam se ne razumevaju. Neke osobe mogu izvoditi repetitivne pokrete (lepršanje rukama ili vrtenje predmeta itd.) i imati opsesije ili vezanost za određene objekte. Oni takođe mogu imati razrađene rutine koje prate u određenim okruženjima.
Ving i Gould takođe napominju da mnoge osobe ispoljavaju senzornu preosetljivost na zvuk, miris, ukus i dodir. Neki pojedinci su skloniji neprikladnom i problematičnom ponašanju, posebno ako se uznemire.

Mnoge osobe sa poremećajem autističnog spektra imaju udružene razvojne teškoće koje mogu uključivati teškoće sa učenjem, kašnjenje u govorno jezičkom razvoju, hiperaktivnost i epilepsiju.

Neki pojedinci mogu pokazivati samo blage oblike gore navedenih poteškoća. Trijada poremećaja biće primetljiva u određenom stepenu u svim oblicima poremećaja autističnog spektra. Poremećaji spektra autizma variraju u težini i različiti tipovi poremećaja ispoljavaju određene karakteristike.

(logopedište)

[nida]

Jakim mamama, a i svim mamama sretan Dan majki

[Veca]

17190406_1385265498193084_5424539875108419822_n.jpg (36.42 KiB) Viewed 279 times

[nida]

Otkad ovdje nisam nista napisala.

Uvijek nekako na temi “djeciji biseri” jer od mange svaki dan je nesto, al on

Kad se samo sjetim da su mi rekli da mozda nikad nece pricati, a sad sam docekala da mi odgovara sa “necu” kad mu kazem da nesto uradi.

I dalje se borbamo.
Od februara ide redovno logopedu dva puta sedmicno. Logopedica ga toliko voli, a i on nju.
Napredak je veeeliki.
Sklapa recenice jos bolje. Puno razgovjetnije prica.
On pregovara sa mnom , ja kazem moze jedan sendvic, a on moze dva.




Otisla sam na deset minuta kod svojih, kad sam usla njegovo “mama, mama” trceci k meni..... ostavi me onako da samo puknem od tih nekih neopisivih emocija, a onda ga zezam “sta je, k’o da me nisi vidio deset dana”

Bili smo poceli sa sportom, pa je stalo zbog policijskog sata.... pa cemo mozda opet nastaviti ili cemo da idemo “1 na 1”. Dok se skontamo sta je bolje.

Ljutnju i vrisku smo smirili uz upute.
Ima jos, al nije vise onako po pola sata, sad se smiri u roku par minuta.
Koliko je veliko kad dobijemo prave i konkretne savjete sta da radimo.
Neprocjenjivo.

Sad malo radimo i na jelu, posto bandit voli da jede. Moramo se uobrociti, pojede sve zivo..... moram da krijem.
Sad moram da krijem, a koju sam bitku vodila da bar samo onu vodu iz supe pojede (kad nije htio nista da jede, osim banane, kikiriki putera, pastete i grisinija).

Samo kad se sjetim sta sve nismo znali, sta nismo mogli.... a evo za tri godine..... toliko toga samo uspjeli.

Uz sve one koji su tu, koji nam pomazu.
Koji vole moje dijete kao da im je najrodjenije.
Sretna sam sto ih imam uz sebe.

Skolsku godinu cemo odgoditi, iako sam se dvoumila.... al mislim da jos nije spreman, tako da nas sad cekaju nove procjene, pregledi.... itd..... al opet uz one koji su uz nas sve mi to uspijemo nekako posloziti.

I da, zna biti i dalje tesko.... ali PREPONOSNA sam na njegov uspjeh.

[Veca]

...njegov i svoj uspjeh!

[lilith1]

A ja sam ponosna na tebe.
Ti sa nama podjelis neki djelic svog zivota i uspjeha..ali sta je sa onim trenutcima kad nije lako..kada je teško .
Uvijek sam vjerovala da se sve moze uz želju uspjeti ali i trud.
Još kad uz sebe imaš mamu heroja ❤ nebo je granica.
Svaka ti čast i nikad ne posustaj jer tvoje divno dijete je tu gdje jeste samo zbog tebe upamti. Da nije bilo tvog razumljevanja, sabura..zelje da naucis kako da nades načine da popraviš neke stvari teško bi išta bilo izvodivo.

Sretno vam u narednim izazovima koji dolaze da ih pređete sa lakoćom i da se samo jos vise iznanadis svojim i njegovim napretkom.

Mnogo ljubavi i zagrljaja šaljem ❣

[HAVANA]

Bravo MAMA.

[srculence7]

Otkad ovdje nisam nista napisala.

Uvijek nekako na temi “djeciji biseri” jer od mange svaki dan je nesto, al on

Kad se samo sjetim da su mi rekli da mozda nikad nece pricati, a sad sam docekala da mi odgovara sa “necu” kad mu kazem da nesto uradi.

I dalje se borbamo.
Od februara ide redovno logopedu dva puta sedmicno. Logopedica ga toliko voli, a i on nju.
Napredak je veeeliki.
Sklapa recenice jos bolje. Puno razgovjetnije prica.
On pregovara sa mnom , ja kazem moze jedan sendvic, a on moze dva.




Otisla sam na deset minuta kod svojih, kad sam usla njegovo “mama, mama” trceci k meni..... ostavi me onako da samo puknem od tih nekih neopisivih emocija, a onda ga zezam “sta je, k’o da me nisi vidio deset dana”

Bili smo poceli sa sportom, pa je stalo zbog policijskog sata.... pa cemo mozda opet nastaviti ili cemo da idemo “1 na 1”. Dok se skontamo sta je bolje.

Ljutnju i vrisku smo smirili uz upute.
Ima jos, al nije vise onako po pola sata, sad se smiri u roku par minuta.
Koliko je veliko kad dobijemo prave i konkretne savjete sta da radimo.
Neprocjenjivo.

Sad malo radimo i na jelu, posto bandit voli da jede. Moramo se uobrociti, pojede sve zivo..... moram da krijem.
Sad moram da krijem, a koju sam bitku vodila da bar samo onu vodu iz supe pojede (kad nije htio nista da jede, osim banane, kikiriki putera, pastete i grisinija).

Samo kad se sjetim sta sve nismo znali, sta nismo mogli.... a evo za tri godine..... toliko toga samo uspjeli.

Uz sve one koji su tu, koji nam pomazu.
Koji vole moje dijete kao da im je najrodjenije.
Sretna sam sto ih imam uz sebe.

Skolsku godinu cemo odgoditi, iako sam se dvoumila.... al mislim da jos nije spreman, tako da nas sad cekaju nove procjene, pregledi.... itd..... al opet uz one koji su uz nas sve mi to uspijemo nekako posloziti.

I da, zna biti i dalje tesko.... ali PREPONOSNA sam na njegov uspjeh.

Drago mi je da napredujete i da imaš podršku. ❤
Ne sekiraj se što ste odložili polazak u školu, verujem da će se bolje pripremiti za nerednu godinu.
I ja sam imala puno dilema po pitanju Sergeja da li da ga upisujem u vrtić i kako će se odvijati ta vršnjačka interakcija jer deca znaju biti nekad i surova ako im se ne objasni, ne približi na njihov način kakav problem njihov drug ili drugarica ima i da mu treba pružiti podršku i pomoći a ne ismevati ga i izbegavati.

Mnoge majke same prolaze kroz to. Kod nas je veliki procenat onih koje su partneri napustili nakon što su kod deteta konstatovane smetnje u razvoju. I to čak bude i pritiska da se dete trajno smesti u neku ustanovu. Doduše, upoznala sam i jednog oca čija žena sa tim nije mogla da se izbori.
Postoje sreća i ustanove poput dnevnog boravka gde se o njima brinu ukoliko roditelji rade, jer mora se od nečega i živeti.
Jeste veliki trud ali i neopisiva sreća kad se vidi pomak ka boljem.

[srculence7]

Hipoterapija - lecenje uz pomoc konja (grcki hippo=konj; therapeia=lečenje) i odnosi se na upotrebu trodimenzionalnog načina kretanja konja kao sredstva lečenja osoba sa funkcionalnim ograničenjima, neuromotornim i senzornim disfunkcijama.

Uz pomoć hipoterapije zdravlje korisnika može se poboljšati sa fizičkog, emocionalnog, psihološkog, društvenog i edukativnog aspekta.
Na fizičkom planu, hipoterapija utiče na:
Normalizaciju mišićnog tonusa, jačanje mišićne snage, povećanje obima pokreta, smanjenje stereotipnih pokreta, kontrola držanja tela, poboljšanje koordinacije i ravnoteže, simetrije pokreta.
Osnova terapijskog učinka hipoterapije ali i svih ostalih oblika jahanja je trodimenzionalno kretanje konjskih ledja gde se pri frekvenciji od 50-60 koraka u minuti na jahača prenese od 90 do 110 impulsa (što je jednako ritmu ljudskog hoda) koji se pri pravilnom položaju jahača prenose od karlice na trup, te posredno na celo telo i predstavljaju fizioloski trening karlice i trupa.
Jahač se pri tome nalazi u tzv. inhibitornom, neutralnom položaju koji minimizira spazme u mišicima, ima široku bazu oslonca na sedište i bedra koji facilitira (olakšava) sedenje, te vrši abdukciju (širenje) bedara, koja je važna kod pacijenata koji su stalno u kolicima.
Korisnik je pokretljiviji i izdržljiviji, poboljšava mu se cirkulacija i disanje, senzorna integracija, usmerava mu se pažnja i povećava koncentracija.





Terapija uz pomoć konja za decu sa autizmom



Pre svega, kako bi terapija pomoću konja funkcionisala na zadovoljavajućem nivou, neophodno je u svom timu imati obučenog konja koji je zadovoljan i ima optimalne uslove života.
U radu sa decom sa autizmom od velike je važnosti je i imati tim ljudi koji je dobro uvežban, profesionalan. Pored toga, neki od uslova su i: adekvatni i sigurni objekti i okruženje, individualni plan rada i aktivnosti, potvrda od lekara opšte prakse da dete nema stanja ili bolesti koja mogu biti kontraindikovana sa jahanjem ili bliskim kontaktom sa životinjama, dugoročni plan aktivnosti, sa pažljivo odabranim pauzama i prekidima, planiranje termina jahanja u kontinuitetu i u istim terminima, opremu za jahača, pažljivo odabrana didaktička sredstva…

Fizičke prednosti jahanja

Jahanje konja razvija snagu, pospešuje ravnotežu i koordinaciju. Dete stalno prilagođava svoje telo da bi ostalo u sedlu tokom promena u brzini, smeru, usponima i serpentinama. Kontrola uzde zahteva koordinaciju između leve i desne strane tela. Terapeuti imaju mogućnost da koordiniraju položaj tela, promene, vežbe za finu u grubu motoriku, reedukaciju psihomotorike, pa čak i elemente sportskog jahanja.

Senzorni benefiti

Kretnja konja obezbeđuje vestibularne senzorne stimulacije. Vestibularni senzorni sistem stimulisan je hodom, promenama smera, brzine, uspona i nagiba. Snažno kretanje konja pomera telo deteta, stimuliše mišiće i zglobove, pa dete ima jači proprioceptivni osećaj. Dodir konjske dlake, grive, repa i raznih tekstura opreme stimuliše čulo dodira.

Podsticaj razvoja kognitivnih i jezičnih veština

Kroz razne programe i metode, kako defektološke, tako i iz drugih oblasti, možemo u jednoj prijatnoj atmosferi, van učionice, neposredno uticati na pozitivan razvoj govorno jezičkih sposobnosti i veština.

Socijalno emocionalni uticaj konja, jahanja na dete sa autizmom

.Briga za konja pomaže detetu da nauči o osećajima drugog živog bića. Rad sa timom i ljudima u klubu moze pospešiti razvoj socijalnih i komunikacijskih veština. Neverbalna komunikacija između deteta i konja se razvija, a pravila se polako usvajaju.

Jahanje konja je mnogo više od pukog fizičkog iskustva. Tu je i vrlo duboka veza jahača sa konjem. Konj je usklađen s najmanjim pokretom, stav i emocija – sve je jasno i nedvosmisleno. Konji mogu osetiti ako ste ljuti, nervozni, srećni, uzbuđeni, napeti ili opušteni – oni reaguju skladno tome. Zbog toga, njihove reakcije su veoma delotvorne u stvaranju veza s decom sa autizmom koji imaju poteskoća u komunikaciji i interakciji. Deca mogu naučiti da komuniciraju verbalno i fizički sa svojim konjem, a konj će odmah reagovati na takve podsticaje. Konj ih motivise i stimuliše da pažnju usmere van sopstvenih senzacija. Komunikacija koju deca ostvaruju sa terapeutima u ovakvoj sredini je kvalitativno drugačija i rasterećena uobičajenih prostora u kojima se terapija odvija.

(MedScape)