Život sa decom sa smetnjama u razvoju

[srculence7]

"Roditelj si deteta sa smetnjama u razvoju? Tebi ovaj tekst posvećujem. Imaćeš dobre i loše dane. Razumeće te oni koji dele tvoju muku. Ostali neće, i nemoj to da očekuješ. Uradićeš sve što je u tvojoj moći da svom detetu pomogneš. Ići ćeš po bolnicama, klinikama... Doživljavaćeš razne neprijatnosti. Tražićeš po netu snimke dece sa tom dijagnozom i upoređivati.
Kad detetu postave dijagnozu, probaćeš i druge stvari, jer to prosto nije dovoljno, mora da postoji još nešto. Uključićeš se u neke forume, viber grupe, društvene mreže... Dobićeš pregršt saveta. Ići ćeš po crkvama, manastirima, molićeš se, nadaćeš se. Posetićeš sveštenika, hodžu, šamana, gurua, vračaru, bioenergetičara, astrologa. Prodaćeš auto da pošalješ detetovu kosu na analize u Norvešku. Uradićeš još brdo testova koji će te koštati Boga oca.
Onda ćeš probati jedan preparat, pa drugi, pa treći. Na suplemente ćeš mesečno davati prosečnu platu. Ako budeš u mogućnosti, vodićeš dete u Soči da pliva sa delfinima. Ili na tretman matičnim ćelijama. Tamo ćeš kupiti razne suplemente i vratićeš se kući, bez dinara i bez nade. Onda ćeš opet da se ponadaš. Otići ćeš kod nekog čuvenog drmr, koji će ti isto reći što i onaj prvi doktor kojem si se prvo obratila/o za pomoć, ali će ti on prodati neki čudotvorni lek. I opet sve ukrug - nada, razočarenje, otrežnjenje i opet si bez dinara. Onda ćeš probati da socijalizuješ dete, da pokušaš da i ono bude deo ovog društva. Izbaciće te iz autobusa. Igraonice. Tržnog centra. Ružno će komentarisati tvoje dete. Ti ćeš prvo da se svađaš, posle ćeš postati ravna crta. Poželećeš i ti da se družiš.
Dok si tražila lek i rešenje, društvo ti se osulo. Ostao ti je manje više - niko. Posvetićeš se sebi i često će te mučiti griža savesti zbog toga. Tu i tamo, popićeš i neku kafu sa nekim ljudima. Pričaće ti o svojim problemima. Jednoj je pukao nokat, jednoj brak, jednom branik i kaiš motora, jednom cev u kupatilu. Belo ćeš gledati i slušati, klimati glavom uz sleganje ramenima i "Žao mi je". A nije ti žao. Ravnodušna si postala. Zavidećeš svim tim ljudima na njihovim problemima, a kod kuće ćeš samu sebe da tapšeš po ramenu. Vremenom ćeš biti bolje. Smejaćeš se, šaliti, radovati se malim/velikim stvarima, oporavićeš se, uživati u životu. Jer život je prosto takav. Ali treba da znaš, da sve ono što si prošla, nije bilo uzalud, na tom putu si naučila mnogo. O sebi i o drugima. I nisi sam/sama, nisi lud/luda, neuk/a, sujeverna, glup/a. Ti si ja i ja sam ti i ima nas mnogo i svuda. I nije sramota, pričaj, podeli iskustvo, nekome će ono biti dragoceno, nekome će baš to biti ona ruka koja ih je potapšala po ramenu.

Stoja Katancic Peric"

Baš dobar opis problematike sa kojom se suočavaju roditelji a i deca sa smetnjama u razvoju, kao i slika našeg društva i odnosa, senzibilnosti za druge ljude, za one koji se bore za nešto što im pripada.

[nida]

27.01.2018. mi se zivot raspao na komade sa jednom rijeci - autizam, a onda sam te komadice pokupila, i stvarala nam novi zivot.

nas zivot, autistican, bucan, nepredvidljiv, haotican….

al…

nas zivot pun ljubavi…

jednom sam se pozalila nekom “da ne znam odakle mi vise snaga za sve ovo”, a dobila sam odgovor “iz ljubavi, eto odakle”

i jeste ta ljubav cudo….

nauci te da istrpis sto nikad ne bi, nauci te da podneses sto ni pomislio ne bi da mozes… nauci te da nadjes rjesenje, i kad rjesenja nema,
nauci te da se zrtvujes, da se odreknes svega za dobrobit tih malih okica…. , najtoplijih okica na svijetu…..
nauci te da se radujes sitnicama, i da vjerujes…

za one roditelje porukica, kojima ce trebati podrska, koji prolaze to “rusenje zivota”…

“ljubav cini cuda, nikad ne odustajte…. cuda se desavaju”

ja nisam odustala, sad moje cudo se svadja sa mnom…



i onako jedna od nasih smijesnih situacija, dolazimo na jedan od x pregleda, on se ljuti, galami, kad ciko dr “kakva je to galama” uz osmijeh, a rekoh znate nas, uvijek u stilu dolazimo i svi se pocnemo smijati, onda i D.



za sve one koji su nam pomogli, pomazu, vole nas ovakve kakvi jesmo, drugaciji…

“HVALA”

[nida]

Eto ako koga zanima.

Upisali smo se u prvi razred. Sve je proslo dobro.

I kako to zna biti s nama, “u stilu” jel.

Uspio je da utekne na binu i dohvati se mikrofona. umjesto dole da stane da se slika s uciteljicom.

[Nice]

Nido, samo neka su živi, zdravi i tako veseli
Malenom sretan polazak u školu

[nida]

Nido, samo neka su živi, zdravi i tako veseli
Malenom sretan polazak u školu

Hvala NajsO

[HAVANA]

Eto ako koga zanima.

Upisali smo se u prvi razred. Sve je proslo dobro.

I kako to zna biti s nama, “u stilu” jel.

Uspio je da utekne na binu i dohvati se mikrofona. umjesto dole da stane da se slika s uciteljicom.

Odma mu kupi mikrofon i pojacalo.

[Bego]

I bubnjeve.

[nida]

tctctctc

i tarabuke?

pa da mi i ovo malo pameti izbije

[srculence7]

Eto ako koga zanima.

Upisali smo se u prvi razred. Sve je proslo dobro.

I kako to zna biti s nama, “u stilu” jel.

Uspio je da utekne na binu i dohvati se mikrofona. umjesto dole da stane da se slika s uciteljicom.

Srećno prvačiću
A zvrk mali, pa mora se neko i za zabavni program angažovati

[Krokodil Behko]

Eto ako koga zanima.

Upisali smo se u prvi razred. Sve je proslo dobro.

I kako to zna biti s nama, “u stilu” jel.

Uspio je da utekne na binu i dohvati se mikrofona. umjesto dole da stane da se slika s uciteljicom.

Čestitam.
Stvarno je bila borba na kvadrat.
Možda se nisam upisivao na temu, jer se u to ne razumijem, ali pratio sam

[immuno]

27.01.2018. mi se zivot raspao na komade sa jednom rijeci - autizam, a onda sam te komadice pokupila, i stvarala nam novi zivot.

nas zivot, autistican, bucan, nepredvidljiv, haotican….

al…

nas zivot pun ljubavi…

jednom sam se pozalila nekom “da ne znam odakle mi vise snaga za sve ovo”, a dobila sam odgovor “iz ljubavi, eto odakle”

i jeste ta ljubav cudo….

nauci te da istrpis sto nikad ne bi, nauci te da podneses sto ni pomislio ne bi da mozes… nauci te da nadjes rjesenje, i kad rjesenja nema,
nauci te da se zrtvujes, da se odreknes svega za dobrobit tih malih okica…. , najtoplijih okica na svijetu…..
nauci te da se radujes sitnicama, i da vjerujes…

za one roditelje porukica, kojima ce trebati podrska, koji prolaze to “rusenje zivota”…

“ljubav cini cuda, nikad ne odustajte…. cuda se desavaju”

ja nisam odustala, sad moje cudo se svadja sa mnom…



i onako jedna od nasih smijesnih situacija, dolazimo na jedan od x pregleda, on se ljuti, galami, kad ciko dr “kakva je to galama” uz osmijeh, a rekoh znate nas, uvijek u stilu dolazimo i svi se pocnemo smijati, onda i D.



za sve one koji su nam pomogli, pomazu, vole nas ovakve kakvi jesmo, drugaciji…

“HVALA”

Sva srca ovog svijeta ti poklanjam
U blizoj familiji imamo jedno srce drago sa trisomijom, borba ne kroz zivot vec svaku minutu. Vrlo cesto se pitam odkud tolika ljubav I u sebi samo me bude sramota da Sam mozda ponekad drska sa svojom djecom. Ovdje se slavi dan majki uvijek taj dan poklonim vama majkama sa beskrajnom snagom, voljom I ljubavi.

Sretan polazak prvacicu, svako dobro I sreca da bude uz vas

[HAVANA]

tctctctc

i tarabuke?

pa da mi i ovo malo pameti izbije

Imam ja mikrofon viska i malo pojacalo.

[HAVANA]

A za bubanj bez zajebancije kontaktirati tonija. Divna dugogodisnja prica sa mnogo djece i iskustva i ovde i u inostranstvu. https://www.facebook.com/tony.pesikan

[HAVANA]

Probaj ovo neces se pokajati sigurno.

[Dunjaa]

Eto ako koga zanima.

Upisali smo se u prvi razred. Sve je proslo dobro.

I kako to zna biti s nama, “u stilu” jel.

Uspio je da utekne na binu i dohvati se mikrofona. umjesto dole da stane da se slika s uciteljicom.

Duša

Imam u razredu djevojčicu sa jakim autizmom. Bilo je teško na početku dok se nismo dobro upoznale i dok nisam prošla nekoliko kurseva gdje sam naučila kako raditi sa takvom djecom. Sada se pravo volimo. Kad mi dotrči i zagrli me jako, i počne mi pjevati you are my sunshine
To smo skupa učile

Nido, samo hrabro.

[Veca]

Nido, neka je sa srecom, puno uspjeha i smijeha vam zelim ...i nikad ne zaboravljaj sebe, uvijek si nadji vremena i uzivaj u sebi

[nida]

Hvala narode puno.

Dunja divna si.

U ponedjeljak na roditeljskom, kad se zavrsio, meni uciteljica prilazi I “mozete li malo da ostanete”.

Vec onako sam se “repetirala”, al hajd sto sam nju rasplakala nego i sebe.


Skinula mi je ogroman teret sa srca, ostale smo pricati skoro 2h.

Nije bilo lako, al pregrmilo se.

Za sad ide dobro, on hoce u skolu…. al lopuza prvo sendvic i sok da mu stavim u ruksak, pa tek knjige.

[nida]

tctctctc

i tarabuke?

pa da mi i ovo malo pameti izbije

Imam ja mikrofon viska i malo pojacalo.

Eno ima…. Jel prodajes?

Salim se, hvala ti.
Al sad kad smo u fazi adapatacije, knjige/sveske…. to nam je polako fokus kad dodjemo, da on nauci sta je skola….

Vjeruj s mikrofonom bih mu odvukla paznju, ne bi onda htio nista. Nekad mozda kasnije….al hvala ti jos jednom.
A plus sto bi rat nastao, kod nas ne moze nesto za jedno, odmah ova mala smizla gdje je njoj.

Cak je i ona dobila i ruksak, pernicu, sveskice.

[HAVANA]

Nacemo i drugi. A tebi one pufne na usi.

[HAVANA]

Imam ja i drugi al moram ja s necim maltretirat ukucane. Obicaj od 13 godine...