Citiraj

[medvjed23]

Taj navodni dvadesettrogodišnji bjegunac zapeo u prošlosti očajnički žali što nije malo bolje izučavao suvremenu povijest. Što bar nije zapamtio neke dobitne brojeve na lotu. Pere suđe da prištedi malo novca. Radi danonoćno i raspituje se kod neznanaca: »Je l Microsoft već izišao na burzu?«

A ti ljudi pitaju: »Što je Micro...?«
»Microsoft«, odgovara on.

No ljudi samo odmahuju glavama i sliježu ramenima.

Chuck Palahniuk, Rigotina, Oralna biografija Bustera Caseyja

88

[Vanilla]

Nesto ga je pritiskivalo, nesto ga je nekud vuklo, ali nije imao snage da ista izmjeni u svome zivotu.
Mozda je to bilo samo nezadovoljstvo svim svojim, svime sto je oko njega. Mada nije ni znao sta zapravo zeli, ni sta bi drugo trebalo da bude, cak i kad bi bilo moguce. Udarao je na sebe i na ono sto mu je bilo najblize, na zenu.
Udarajuci, trosio je nakupljenu muku, oslobadjao se neizdrzljive napetosti sto ga je zatezala kao sirova grana savijena u luk. Nije ni znao da je to gadjenje od zivota, i da mu nema spasa. Stradao bi bilo na koji nacin, umro bi od pica, bio bi ubijen u tuci, skocio bi sa stijene u more.
Upropastio se uzivajuci: zaljubio se u tudju zenu odbjeglu od muza.


Ostrvo

Mesa Selimovic


131

[medvjed23]

Privlačiće ih dim iz njene kuće, miris hljeba pod sačem, brizganje mlijeka iz kravljeg vimena, i teško će se složiti njihova glad i njena sirotinja. - Ej, blago mjestu iz kog idu, a teško onom u koje idu - uzdahnu nezadovoljno.

Meša Selimović, Djevojka crvene kose

22

[Vanilla]

U sudu su bili prisutni oboje, moj sin Net, sada vec dvadesetosmogodisnjak, previse mrsav ali ipak zgodan mladic, i Barbara, moja supruga od trideset sest godina, kao i svi osim dvojice od sedamnaset sudija. Stigao je i Dzordz Mejson i uspeo cak da me cvrsto prigrli, sto je bio gest koji nikome od nas nije bio narocito ugodan, s obzirom na to da mi je u ime svih mojih kolega urucio neku kutiju.

Nevin
Skot Tarou

111

[medvjed23]

Svetlost lampe s noćnog stočića padala joj je na leđa i pravila zlaćani oreol oko njene figure. Izgledala je vrlo privlačno, smelo i ja sam je poželeo.

- Učini to - naredila mi je. - Na kolenima, s rukom na grudima. Reci mi najbolje banalnosti iz svog repertoara, da vidimo hoćeš li me ubediti.

Pao sam na kolena i molio je da se uda za mene. Ljubio sam joj stopala, članke, kolena, milovao joj zadnjicu i poredio je sa Devicom Marijom, sa boginjama s Olimpa, sa Semiramidom i Kleopatrom, sa Odisejevom Nausikajom, sa Kihotovom Dulsinejom i govorio sam joj da je lepša i poželjnija od Klaudije Kardinale, Brižit Bardo i Katrin Denev zajedno. Na kraju sam je uhvatio oko struka i naterao da legne na krevet.

Mario Vargas Ljosa, Avanture nevaljale djevojčice

36

[Vanilla]

I eto napokon tihog, promuklog glasica njezne djevojke. Vec po prvim rijecima, preko telefona!, "culo" se njezno stisnuto grlo, njezina "tona" na grudima. Samo stanke u disanju i pistanje zraka u plucima prije no sto progovori jasno su je oslikavali. Ma sto rekla ta djevojka, vec znam da s druge strane slusalice imam osobu koju boli do neizdrzljivosti.
Cula sam kako se trudi svoj problem prikazati malim, sitnim, gotovo nebitnim, ali evo, ipak bih da malo porazgovaramo.
Zabrinulo me kako trosi energiju zeleci ostaviti dojam vesele, bezbrizne osobe i pokusava me "utjesiti" da ce s njom biti lako i da cemo to brzo posloziti....a ja cujem, doslovno cujem, njezin unutarnji plac i jecaj.
Naime, mene vesele i bezbrizne osobe ne zovu. One ni ne znaju za moje postojanje.


Nedostaje? Ne. Dosta je!
Ivana Šešo i Emina Pršić

155

[medvjed23]

Tokom snimanja pesme "Lithium", Kurt je jedva uspevao da pogodi prave akorde, što ga je svaki put dodatno razbešnjavalo; na kraju je polomio gitaru tresnuvši je o pod.

Čarls Kros, Teže od neba, Biografija Kurta Kobejna

72

[Vanilla]

Skola je pruzila Dimitriju gotovo sve sto je trebao: red njegovu danu, poticaj misljenju i drustvo u novom prijatelju, Nikosu - jedinom djetetu rodjenom na otoku koje nisu odveli na kopno radi usvajanja. A razlog je bio to sto je poceo pokazivati znakove bolesti jos kao dojence. Da je bio zdrav, odveli bi ga od roditelja koji su, unatoc golemu osjecaju krivnje sto je dijete dijelilo njihovu nevolju, istodobno bili i presretni sto ce ga moci zadrzati.
Svaki je trenutak Dimitrijeva zivota bio ispunjen, a to ga je uspjesno odvracalo od razmisljanja o tome kako je bilo nekada.
Ovaj zivot imao je i neke prednosti.


Otok
Victoria Hislop

223

[storm]

- Reci šta dedo.
- Tvoje je... Da paziš na nanu k'o oči u glavi. Ona će još dugo poživjeti iza mene. Posebno da budeš oko nje kad ja odem.
Jel' ti jasno?
- Pa naravno. To se podrazumijeva. Paziću je bolje od tebe.
- Jaštaćeš! Ti ćeš je razmazit'. Al' hajde, i zaslužila je nakon toliko godina da je neko i razmazi.
- Sad ozbiljno, nemoj me prepadati sa ovim. Dosta je ove priče.
- Eh sad pametnjakoviću - prekinu ga dedo - sada idemo u onu kafanu sa bašćom da ti i tu želju ispunim. Idemo ti i ja popiti kahvu. Ti plačaš! Ja sam sada ubogi starac bez prebijene pare.
- Ma daj dedo, nemoj me više hajcat'.
- Samo mi još jednu stvar reci prije nego odemo tamo. Šta ti je u u svim ovim danas pobrojanim saznanjima nelogično?
- Sve mi je logično deda.
- Hajde još jednom razmisli.
- Nemam šta razmišljati.
- Hajde da ti pomognem. Reci mi, ne mogu da vjerujem da ti tako pametnom to nikada nije palo na pamet, kako ti može biti logično to da su tvoji roditelji krenuli iz Sarajeva, bježeći od rata, bez svog djeteta? Bez tebe?

Kićo se skamenio. Ono što ga je čitavog života tištalo mu se odjednom sručilo u krilo. Možda baš sada kada se tome najmanje nadao. Kada mu to više nije bilo niti bitno.

Valter Ego

vALTER EGO

92

[Chloe]

– Ah! Postoje dvije vrste čestitosti – odvrati on. Sitna, uobičajena čestitost, ljudska čestitost, čestitost koja se neprestano mijenja i na sav glas kriješti, vrpolji se po tlu, pri zemlji, kao ovaj skup budala koje vidite pred sobom. No, druga, vječna čestitost, ta je čestitost svugdje oko nas i iznad nas, kao kraj obraz koji nas okružuje i plavo nebo koje na nas sja.

Madame Bovary, G. Flaubert


76

[lejlamo]

"Veoma sam volio šetnje uz rijeku. Koračao sam istom brzinom kao i ona i slušao je kako diše. Rijeka je bila živa."


LOV NA DIVLJU OVCU, H. Murakami

45.

[medvjed23]

Najteže od svega bilo mi je u prvo vreme moga zatvora to što sam mislio kao slobodan čovek. Zaželeo bih, na primer, da se nađem na obali i da siđem ka moru. Kada bih zamislio kako mi prvi talasi šume ispod nogu i telo ulazi u vodu i u tome ponovo našao slobodu, osetio bih koliko su mi zidovi tamnice tesni. Ovo je trajalo nekoliko meseci. Posle ovoga mislio sam samo kao zatvorenik. Čekao sam svakodnevnu šetnju na koju sam odlazio u dvorište, ili posetu advokata. Ostalo vreme raspoređivao sam vrlo dobro. U to vreme često sam razmišljao da bih se, kad bi me primorali da živim u stablu nekog suvog drveta i da se ničim ne bavim osim da gledam nebo iznad sebe, malo-pomalo i na to navikao. Čekao bih da ptice polete ili oblaci da se sretnu kao što sam ovde čekao čudne kravate svog advokata ili kao što sam u onom drugom svetu strpljivo očekivao subotu da obgrlim Marijino telo. Ali kada bih dobro razmislio, ja se nisam nalazio u suvom stablu. Bilo je nesrećnijih od mene. Tako je i moja majka mislila i često je ponavljala da se čovek, na kraju krajeva, na sve privikne.

Kami, Stranac

25

[lejlamo]

"Zato se kaže: ne posmatrati stanja,
nego zbivanja stvari.
To znači biti vidovit, i čuti dlanovima i tabanima, i čuti temenom."

MIT O PTICI, M. Antić

21.

[Mutevelija]

"Evo jednog primera. Velikog tenora italijanske opere, Enrika Karuza, zahvatila je snažna trema. Vrat mu se, usled iracionalnog straha, potpuno paralizovao. Niz lice mu se slivao znoj.
Obuzeo ga je stid jer je za nekoliko minuta trebalo da se pojavi
na pozornici. Međutim strah nije popuštao, a sa njim ni grč
vratnih mišića. Rekao je: "Ismejaće me. Nisam u stanju da pevam." Zatim je iznenada povikao, u prisustvu mnoštva okupljenog iza kulisa: "Mali Ja hoće da uguši Velikog Ja."
Onda se obratio Malom Ja, rečima: "Izlazi iz mene, Veliki
Ja želi da peva". Pod Velikim Ja podrazumevao je beskrajnu
moć i mudrost svoje podsvesti. Stao je da viče: "Izlazi, izlazi,
Veliki Ja hoće da peva!"
Podsvest je odgovorila, oslobađajući životne sile unutar
njegovog tela. Tačno, kako je i bilo predviđeno, Karuzo je izašao
na pozornicu, otpevao svoju veličanstvenu ariju i podigao gledalište na noge".

Moć Podsvijesti Džozef marfi.

55

[medvjed23]

Znate li, na primer, о ĉemu sam sanjao ja koji nisam sentimentalan: о potpunoj ljubavi srca i tela, danonoćnoj, o neprekinutom zagrljaju, o uživanju i zanosu, i to bi trajalo punih pet godina, a posle toga smrt.

Kami, Pad

66

[karli]

Formalni izvor ovog trijumfalnog prizora jeste dobro poznata kompozicija rimske skulpture - samo što su imperatori igrali ulogu poniženih varvara - ali plitko obrađena masa i ornamentalno tretiranje draperije govore u prilog oživljavanju persijskih umetničkih kvaliteta. Ova dva elementa uzajamno se održavaju u ravnoteži i to baš i čini da reljef ostavlja tako neobično snažan utisak. Mešavina rimskih elemenata sa elementima Bliskog istoka može se zapaziti i na Šapurovoj palati kod Ktesifona kod Vavilona, i na njegovoj ogromnoj dvorani za audijencije sa svodom od opeke.

slepe arkade na pročelju svedoče o naglašavanju dekorativnih površina. Ali mada monumentalna, umetnost pod Sasanidima bila je isto tako nesposobna da se dalje razvija kao što je bila i pod Ahemenidima. Radovi u metalu i tekstil, s druge strane, cvetali su i dalje. Ponos sasanidske umetnosti - i direktni odjek ornamentalnih tradicija koje dopiru više od hiljadu godina unazad do luristanskih bronzi (šta li je ovo?) - jesu svilene tkanine.
One su bile izvožene u Carigrad i na hrišćanski Zapad, pa ćemo videti da su njihovo bogatstvo boja i šara bili značajan podsticaj za umentost srednjeg veka. A kako je njihova proizvodnja nastavljena i posle pada sasanidskog carstva u arabljanske ruke sredinom VII v., ove su predstavljale najvažniju riznicu uzoraka i za islamsku umentost.

Istorija umetnosti - H.W.Janson
62

[rosanera]

Odlučio sam provesti život uz knjige i tišinu. Iz pansiona sam ponio samo jedan komplet odjeće i onu kutiju koja je sadržavala pištolj moga oca, jedinu uspomenu na njega. Podijelio sam ostatak svoje odjeće i osobne stvari drugim najmoprimcima. Da sam mogao ostaviti za sobom svoju kožu i uspomene, i to bih bio učinio.

Anđelova igra - Carlos Ruiz Zafon

101

[Chloe]

A ja sam te oduvek precenjivao, ti, mala uobražena varoši, pravio sam
zvezdu od tebe gde god sam stigao, ti ,si za mene bila nešto kao ono ogromno
uskršnje jaje u izlogu poslastičarnice, "kugel uhr" na pultu sajdžijske radnje,
da, ja sam oduvek naivno verovao da pripadaš tim krhkim, unikatnim
eksponatima kraj kojih piše: "nije na prodaju", i kojima se možeš potajno
diviti sa pristojne udaljenosti, ali ih nikad ne možeš imati...

Jedan od onih života , Đ.Balašević

72


( Moje knjige koje imam e -bibilioteci ove stranice nemaju logike ... ali eto, tako je )

[medvjed23]

(Šta ćeš, tako vam grah pao.)

samo su tri riječi čuli da je kazo:
strašno, strašno, strašno

Sidran, Sarajevski tabut

33

[lejlamo]

"Izaratni Sandžak. Kraj gdje muževi svoje žene oslovljavaju glagolom čuješ, kako reče Sinan Gudžević, gdje je život tvrd kao papak govečeta kojemu je kamen vječito pod nogom i gdje je pitanje kuda bi se moglo odavde pobjeći prvo što čovjeku sine u glavi nakon rođenja, kako reče moj prijatelj Faiz Softić."

MARKOVI KONACI, M. Vešović

68.