Post
by MunDzi » 14 May 2021, 14:54
Osjecam se sretno, zahvalno i rastereceno.
Tek maloprije otvorih pismo iz bolnice (na stolu mi stoji posta od jutros, mislila sam kojekakvi racuni....nisam skontala da je na jednoj koverti simbol bolnice).
Elem kako okrenuh kovertu i skontah od koga je - presjeklo me u stomaku.
Uglavnam sve je dobro. Rezultati biopsije dobri.
Ali kad ne osjedih u procesu otvaranja koverte, itd......
Neki mi je hepek izrastao na ocnom kapku jos prosle godine.
Zbog korene cekala na konsultacije dugo.
Pa nakon toga cekala operaciju dugo.
Sedmicu prije op, otpadne hepek sam od sebe, ali ostane jako mali dio.
Svo vrijeme sam mislila da to nije nista, tako me je moj ljekar opste prakse ubijedio, a na konsultacijama sa specijalistom nisu nista rekli, samo da ce skinuti.
Elem odem ja na zahvat kontajuci da ce me vratiti jer je vec sam spao.
Medjutim, gledaju njih dvoje na mikroskop.
Ona je glavni hirurg, a on je mladji pa ce on raditi op pod njenim nadzorom.
I rece ona njemu nesto sto se meni nije nikako svidjelo.
A meni rece, ja bih ovo ipak skinula.
Pitam je zasto, jel sumnja na nesto opasno.
Ne rece da ne sumnja, nego slegnu ramenima i rece - znate, cesto se zna desiti da u korijenu izrasline nadjemo da je rak koze. Ali ne mora da znaci da jeste.
I tu se meni noge presjeku i rekoh, skidajte sad odmah.
I tako, odem u salu da mi to skinu i da hepek ode na biopsiju.
Iako su me svi ubjedjivali da je to rutina, da to svima tako rade.
I znam da je rutina za biopsiju kome god sta skinu, ali mi je nacin na koji je ona pricala sa kolegom i kako mi je odgovorila na pitanje bio sumnjicav.
A znam i da sam panicar i hipohondra.
Uglavnom, hvala Bogu sve se dobro zavrsi.
![Forum [Bot]](./images/ranks/s.png "Forum [Bot]")
da "udarim po zvoncetu" 
daj 
Jako dobro ,sve mi potaman.