Julia-Klara wrote:Nastavite da budete srećna i nezavisna žena
Ovo je prvi preduslov za uspjeh veze - vi morate biti vi, srećna i zadovoljna, a uz to i zaljubljena žena. Izgubite li sebe, izgubili ste i kamen temeljac za dobru vezu. Ne oslanjajte se na muškarca kao jedini izvor vaše sreće, već uživajte u onim malim stvarima koje vas čine ispunjenom, a koje nemaju veze sa vašim partnerom.
Ovako bi to nekako i trebalo biti, bar ja zajednicki zivot vidim ovako. Ne diram u stvari koje me ne zanimaju, naravno da svako od nas ima drugacije interese, i jednako tako zelim da mi ne dira u moje . Ako mi je ceif otici samoj u kupovinu, na kafu s novinama/knjigom, na koncert, u kino, zelim i otici,ali isto tako ne planiram nekoga spopadati da bude sa mnom sve vrijeme - ja se u takvim situacijama osjecam pod pritiskom,kao u kavezu, i ne zelim da se on osjeca tako. Ne smao on, nego i moji prijatelji. Nema mi nista mrze nego kad me prijatlejica (sada vec bivsa) smarala pitanjima "kad ces doci? kad cemo na kafu? sta radis preko vikenda?"... Pusti me da disem, ako budem raspolozena za ljude nazvacu te i pitati sama.
Tako i u vezi
Hmmm.. Pošto je tema o vezi/braku, ovaj - jako lijepo napisani i veoma smisleni tekst nije baš primjenjiv. Zamisli da se mom mužu večeras gleda tekma, a meni ne. Onda, primjenjujući gore napisano, on treba da gleda tekmu, a ja ću daaaa..lakiram nokte. Sutra se njemu izlazi, ali ja želim da budem sama, jer sam u PMS-u.. Opet dakle, on treba da se zabavi nečim drugim. Prekosutra se meni izlazi, ali on mora pomoći jaranu da iznesu ormar iz stana, jer se seli... Opet ja sama... (Možda glupi primjeri, ali uhvatila si poentu).
Dakle, ovo što ti želiš je sasvim smisleno, ali je nesporna činjenica da pomalo gubiš sebe i JEDAN dio svoje osobnosti, jer ćeš kasno čitanje zamijeniti npr. peglanjem.. Milion puta sam otišla na kafu mojoj ili njegovoj rodbini a da mi se nije išlo, zato što jedino tad, od silnih obaveza, imam vremena.. U zadnje vrijeme čak i geldam utakmice, jer sam s njim.. I to mi je jedino bitno... Ovaj tvoj post mi pomalo liči na cimere koji dolaze kući kad žele i izlaze kad žele, a da bi ispunili svoje "drugačije interese"...
Naravno sve zavisi od načina življenja i interesa u životu. Mi smo takav par da obilazimo rodbinu, mnogo se družimo sa drugim parovima, imamo jako slične interese (a i koje nemamo prilagodili smo jedno drugom, tako da sada umjesto 5 sati Balaša slušam pola sata
)... Još ako uzmeš u obzir to da ja kuham svaki dan, onda ti je jasno da ne mogu tek tako reći "danas mi je dan za kino"...
Uh, al' se napisah...
:
