Đorđe Balašević

[Lavlje_srce]

Lijepo moje Sarajevo i Zenica. Sigurno je i Tuzla tu.

Most je vec njegov, to je gotovo.

Neki ljudi ne trebaju umrijeti
ne bi smjeli umrijeti
Da bismo mi
neki
na ovoj sjebanoj planeti
imali s kim sanjati.

Djole je bio
Ljudina
Pjesnicina
Boemcina
Dusa siroka panonska
Seret
i Muskarcina

Djole nije savio kicmu
Zlocincima
kad su
ljudskost i moral
na Balkanu
bili najskuplja roba

Most se pruzao gdje on stane.
Hvala ti Djole.

[Lavlje_srce]

O, nisu krivci primitivci što su pokupili mast
Korov nikne gdi god stigne
Ma svaka njima čast
Krivi smo mi

Otkud svi ti paraziti što su nam zagustili
Nemoj stari moj
Krivi smo mi što smo ih pustili

Ma šta su znali djenerali i brkati majori
Jedino da viču: 'Pali!'
Ali nisu najgori
Krivi smo mi

Ni svi ti silni infantilni
što su puške sanjali
Ne, ne derane
Krivi smo mi što smo se sklanjali

Putuj Evropo, nemoj više čekati na nas
Ne pitaj mnogo, dospećeš i ti na rđav glas
Putuj planeto, super smo se družili
Nama je lepo, taman kako smo zaslužili

Nisu krivci depresivci
lude i psihopate
Što su rušili
pa sada nama nude lopate
Krivi smo mi

Nisu krivi sedativi što ih nisu sputali
Sorry matori
Krivi smo mi koji smo ćutali

Putuj Evropo i pošlji nam malo peciva
Nama je dobro - sreća jedna neizreciva
Putuj planeto, ovde se vrag priziva
Nama je lepo, slika jedna neopisiva

Putuj Evropo, nemoj više čekati na nas
Ne pitaj mnogo, dospećeš i ti na rđav glas
Putuj planeto, super smo se družili
Nama je lepo, taman kako smo zaslužili

[Julia-Klara]

KO nije gledao neka pogleda... Vikendom po sat vremena bio na TVu
Ovo je prvi dio, imate na youtube sve dijelovi
Daleko najbolji koncert (meni)

[lilith1]

KO nije gledao neka pogleda... Vikendom po sat vremena bio na TVu
Ovo je prvi dio, imate na youtube sve dijelovi
Daleko najbolji koncert (meni)

Gledala sam predobro je

[Shadow]

" Ja nisam hteo da menjam Svet, meni je ovaj bio dobar.
Nisam virio u mikroskope tragajuci za virusima neotkrivenim,
Nisam listao enciklopedije, isao na prosek.
Ja sam samo hteo da je volim,
u Novom Sadu, na Dunavu,
gde je postojao jedan stari gvozdeni most preko kog je prelazila nekad,
raspustajuci one svoje kose, kao mrezu svilenu,
u koju su se hvatale vlati mesecine, kao glupe deverike.

Ja nisam hteo da menjam Svet, meni je ovaj bio dobar.
Hteo sam samo da je volim, u Novom Sadu, na keju,
gledajuci tu tvrdavu, koja je porazena posle toliko godina.
I ljubeci je pod onim mostovima kojih nema vise."

[Shadow]

J.K. sad mi treba radio, tvoj glas i vece "Balašević"

Mozda jednom, nekad...

[Fuddo]

Vidi, umro cojek
Aaa

[Julia-Klara]

eh, trebala si napomenuti ranije

Mozda sutra
Mada, ove nove slabo imam
Skontacemo nesto

[Shadow]

eh, trebala si napomenuti ranije

Mozda sutra
Mada, ove nove slabo imam
Skontacemo nesto

Ne mora nove.

Naumpalo mi je danas, ali nisam bila tu.

Hvala ti.

[Mirelam]

"Ti otisao a cirkus ostao. Majstore, trebalo je obratno"
Teman ti cinim ljudino.

[Mutevelija]

Slusao sam neke njegove pjesme a da nisma znao da ih on pjeva, onako usputno.
Kasnije mi je Mala rekla opsirnije o tom pjevacu I zanimljvo kod njegovih pjesama je da svaki covjek moze naci sebe makar u jednoj od njih.
Mozes naci djelic biografije svog zivota u njegovom makar jednom stihu.
Bio sam mu na koncertu 2017 godine zato sto sam ga slusao na kompu, pa rekoh odo I uzivo, I zavrsio sam ranije sa poslom, a I koncert je zavrsio oko 2 sata.
Sjecam se da sam bio umalo zakasnio u povratku nazad I uskocio u autobus.
Onda sam I spavao u autobusu, pa kad sam stigao kuci vec je bilo 4 sata , I onda 2 sata sam spavao I otisao na posao tog Jula.
Sjecam se neke njegovog vica sa koncerta kad je govorio o Vojvodjaninu koji ide u rat, pa kaze vojvidjanin ne mogu pucati na drugu stranu I tamo su ljudi.
Imao je nesto to sto je moglo da ga poveze sa drugim ljudima, I kako je imao emotivnu imao je humoristicnu stranu.
Kaze nisu moje pjesme glupe kao neke da se refren ponavlja deset puta: sve se to dogodilo u putu za ludilo "
Sve u svemu odlaze nam najbolji od Kemala Montena , Olivera Dragojevica, Balasevica, Mire Furlan, Mustafe Nadarevica, Ivice Vidovica .
Pocivao u miru.

[bagra]

bio sam na samo jednom njegovom koncertu al i to je
dovoljno da skuzis da karta ne samo da NIJE preskupa
kako se na prvu ucinila vec da ne moze jednostavno
bit preskupa. nema sanse
da se nije ni pojavio da sam svu noc moro one njegove
svemirske muzicare gledat svunoc, stvarno vrijedilo bi.
svaki ponaosob je umjetnik svog zanata, apsolutno nijedan
solo dosadan nije bio. svaki mini remek djelo.
ne pretjerujem, ko ih je gledo zna vjerujem o cemu pricam.
a onda ti On dodje ko slag na torti. po meni ja sam muziku
samo platio a Djole mi je pjevo gratis. tada sam razmisljao
dal da idem jer iako znam dosta pjesmi - to ipak nije moja
muzika. srecom.. nagovorise me. sad mi drago da ipak odo
jer znam da cu taj koncert dozivotno pamtit. imam sta.
nek ti je mirno more moj dobri Djole...
da smo svi ko ti bili bi neka najbolja verzija nas
vjerujem da nas sad vidi ne bi bas volio da naricemo na njim,
on je ipak (iako je covjek napisao zvanicno najtuzniju pesmu
na svijetu "svirajte mi...") volio da uveseljava ljude, stoga
umjesto nje, isto mi jako mile, idemo s ovom - koju prvi put
tek cuh na tom koncertu i otad mi ne da mira. sjajna je. i ko
i vecina njih - Oliveri posvecena

preodlicno

[Mala_Mu]

U provincijskom besmislu u kome sam živeo
U najosetljivijim godinama, srednja škola, i to
Gde sam od prozora u svet imao samo Đoletove pesme
I nije bilo dana da ne otkrijem po neku

I umesto da imam sa kim da ih slušam, pričam o njima
Uglavnom sam sve to morao sam...
Zbog okruženja koje je bilo "operisano" od svega toga...

Tada mi je najbolji drug stalno prebacivao da sam skrenuo zbog Balaševića
U međuvremenu sam se našao u još mnogo čemu
A on, bojim se, nije nigde

Kao ni mnogi drugi koji nisu imali svog Balaševića
Da im pokaže put...

I to u kriznim godinama
Kada nisi ni klinac, a ni odrastao
Kada si tu negde, a, zapravo, nigde

Balašević je mnogima bio zamena za oca, druga...
Ženama za ljubavnika, kakvog možda nikada nisu srele
Devojkama za oca, kakvog možda nikada nisu imale

I svima nama je sa njim bilo lepše
Bolje
Drugačije
Iskrenije

Nismo bili sami
Koliko god da smo bili sami

Spadam u one koji znaju Balaševićeve pesme napamet
A nijednu nisam na silu učio, same su se naučile
Za razliku od školskih...
Koji su se sporo učile, a još brže zaboravljale...

Balaševićeve nisu, niti će

Slušali su ga mnogi
Ali malobrojni su ga živeli i doživeli
Duboko, najdublje
Da nisu imali potrebu samo da pevaju sa njim
Nego i da ćute

Spadam u one koji su odćutali par njegovih koncerata
Željan što dublje da ga osetim

Ljudima koji ga nisu slušali, pardon doživeli
Bio je samo jedan u nizu
Žale sada za njim kao što žale za svima drugima, ako uopšte žale
Uz ono "rip", i hajde da menjamo temu
I daj nešto veselo...

Ali nama
Koji smo ga osetili do najdubljih dubina
Ovo sada je kao odlazak nekog najbližeg...

Zato me sve ovo toliko boli

Ne što je otišao Balašević, muzičar, tekstopisac...

Nego što je otišao Čovek
Koji je probudio ono najlepše i najdublje u meni
I da se nije pojavio
Beskrajno bih bio siromašniji
Uskraćeniji za mnogo šta

Pre svega za sebe, onakvog kakav sam sada...

Treba reći da je Balašević bio zabranjen devedesetih
Poslednjih godina ponovo

Kakvo je to vreme
Kome smeta Balašević

Kakvo je to vreme kome smeta Čovek
Duša
Beskraj

Iako se nije povukao
Nastupao je svih ovih godina

Mi koji smo ga doživeli na nekom višem nivou
Osećali smo da se distancira
Ćuti

Tu je, a nije tu

Želeli smo više...

Pesama, knjiga, koncerata...

A, zapravo, želeli smo glas nade i razuma
Koji nas je toliko puta spašavao

Neću da nabrajam u kakvim su me sve situacijama
Dočekivale Đoletove pesme
To bi bio čitav jedan roman
Film

Znam samo da sam otkrivajući njega
Otkrio sebe

I sve ono što je došlo posle...

A on je bio ta spona
Koja je pokazala put, način, smisao...

Zato mi njegov odlazak toliko teško pada
I ne znam kako da mu se zahvalim
I ne znam šta da uradim

Osim da nastavim da ćutim

Sa jedne strane
Srećan, presrećan, što je postojao, živeo
I oživeo mnogo šta u ljudima
Dobro, najbolje
A sa druge, tužan, pretužan
Što nas je napustio

Mogu da pretpostavim šta bi rekao u ovim trenucima
U njegovom fazonu
Ali mi je žao što taj njegov fazon
Nije osetilo više ljudi

Ako ništa drugo, bili bi bolji

Uz Balaševića si sve mogao da budeš
Samo ne i da budeš loš

Zato ga volim

Zato ga volimo

Zato što možda, u javnosti
Nismo imali bližeg
Boljeg

Koji je znao sve ono
Što se u međuvremenu zaboravilo

Da se bude Čovek

Da se bude Ljubav

Da se bude Gospodin

Hvala ti Đole i slava Ti

Stefan Simic

[Sheval]

Kad te se sjeti toliki broj ljudi, znas da si ako nista, zaslužio paznju.
Nisam ga nesto vele slusao, ali opet, postoje ljudi za koje ni komsije ne znaju da su bili zivi, a ne umrli.
Grande Djole.

[Julia-Klara]

Od velikih i bitnijih imena ostade samo jos Rade Serbedzija, i eventualno Halid Beslic.
Sve ostalo nije vrijedno spomena
Bar na nivou ex-Yu

[Lavlje_srce]

Eh mati, sto me ne rodi u Vojvodini? Da se zagledavam u kestenje i salase, da mi pukne pogled na ravnicu, a srce da poskakuje. Da poskakuje od radosti, a ne od zebnje, straha, da se ne lomi od tuge. Eh mati...

Mutevelija, ovo je tvoj najbolji post koji sam procitala, valjda zato sto je najiskreniji. Cak sam par puta morala provjeriti jesi li ti napisao ove rijeci ili sam zbog kontemplativnog stanja duha u kom se nalazim ipak pogrijesila.

Pogodila je i mene smrt Kemice, zadrhtalo je srce i na vijest o Oliveru cija je dusa isto bila siroka, dalmatinska. Tracak tuge se pojavio i na vijest o smrti Mire, Mustafe i posebno Dzeja i njegove smrti, jer opet sam cini mi se znala tu cigansku dusu. Ovo je drugacije...ovo je istinska tuga kao da sam izgubila prijatelja kome nisam stigla reci da ga volim. Nikad nisam uspjela otici na njegov koncert, ali sam sebi sad obecala da cu otici u Novi Sad i u ulicu Jovana Cvijica da barem vidim gdje je zivio Pooeta.

Nije jasno nekima zasto neki drugi zale. Pa da je rekao samo 'postoje u nama neke neprevodive dubine, postoje u nama neke stvari neprevodive u reči' bilo bi dovoljno da znam da smo sa istog asteroida pali na ovu nesretnu planetu, a rekao je i 'izbjeglice iz besmisla', i rekao je i 'krivi smo mi' kad su svi kao znate vec sta sutili. Meni dosta da znam da je moj, da je covjek. A rekao je jos puno toga dobrog, mudrog, njeznog, pametnog. Onaj ko je na frekvenciji duse zna o cemu govorim.

A sad bih mozda mogla skociti na temu o Eldini i njenim obrvama i brkovima i reci nesto kvazi-duhovito. Ili na jednu od oblja tema o nacionalistickim previranjima iliti 'O smjernicama uskog duha'. Ali necu. I zasto sam opet tu, a oprostila sam se? Pa kad sam cula da je otisao Djole, sjetila sam se Male i eto. Valjda covjek intuitivno zeli biti blizu nekom slicnom sebi kad se ovako nesto desi.

'Razmišljam i ja ponekad o svom poreklu, naravno, ali pritom ne vidim bogomolje, simbole, ni šarene pantljike folklora kojima se kite konji Pripadnosti...
Razmišljam i ja ponekad o svom poreklu, naravno, ali naše Porodično Stablo vidim samo kao mladicu na obodu Velike Šume...
Zamrznem tako likove na tajnoj večeri u bezimenoj podkarpatskoj gostionici, Sluge i Gospodare, Silne i Prepadnute, Lukave, Priglupe, Sretne...
I mislim: koji je moj? Čiji sam ja to? Na talasima čije krvi penušaju mehurići moje embrionske duše, i u čijim se venama, a da grešan ni ne sluti, koprcaju kao punoglavci moja čula i tkiva, moj fosforni skelet, i usplahireno jato mladeža?
Ali ne brinem puno o tome da li je Taj bio Srbin, Tatarin, Kozak?
Ni da li se krstio, klanjao, pisao s leva na desno?
Ne...
Brinem jedino da nije bio podlac?
Palikuća?
Bratoubica?
Ili je neko ko je sekao srce na kriške, da bude za sve...
Neko kog su uvek pitali kad o čemu treba presuditi...
I neko kome se i Bog obradovao kao dragom rođaku...
Kada mu je umoran zakucao na Nebo...'
― Đorđe Balašević

Vjerujem da se Djoletu Bog obradovao.

[Mala_Mu]

I zasto sam opet tu, a oprostila sam se? Pa kad sam cula da je otisao Djole, sjetila sam se Male i eto. Valjda covjek intuitivno zeli biti blizu nekom slicnom sebi kad se ovako nesto desi.

I neka te.

Imala bih i ja sto god kasti ali je pretesko jos uvijek Kad zafale rijeci...
Krenem, oci se napune suzama i gotovo.. Ma i na sami pomen i pomisao..
Al citam vas, pratim.

Samo bih izdvojila ovaj dio teksta Stefana Simica u kojem sam se najvise pronasla..

Ali nama
Koji smo ga osetili do najdubljih dubina
Ovo sada je kao odlazak nekog najbližeg...

Zato me sve ovo toliko boli

Ne što je otišao Balašević, muzičar, tekstopisac...

Nego što je otišao Čovek
Koji je probudio ono najlepše i najdublje u meni
I da se nije pojavio
Beskrajno bih bio siromašniji
Uskraćeniji za mnogo šta

Pre svega za sebe, onakvog kakav sam sada...

[Mister No]

Raniji natpisi srpske stampe.

Screenshot_20210221_143025.jpg

[Lavlje_srce]

I zasto sam opet tu, a oprostila sam se? Pa kad sam cula da je otisao Djole, sjetila sam se Male i eto. Valjda covjek intuitivno zeli biti blizu nekom slicnom sebi kad se ovako nesto desi.

I neka te.

Imala bih i ja sto god kasti ali je pretesko jos uvijek Kad zafale rijeci...
Krenem, oci se napune suzama i gotovo.. Ma i na sami pomen i pomisao..
Al citam vas, pratim.

Samo bih izdvojila ovaj dio teksta Stefana Simica u kojem sam se najvise pronasla..

Ali nama
Koji smo ga osetili do najdubljih dubina
Ovo sada je kao odlazak nekog najbližeg...

Zato me sve ovo toliko boli

Ne što je otišao Balašević, muzičar, tekstopisac...

Nego što je otišao Čovek
Koji je probudio ono najlepše i najdublje u meni
I da se nije pojavio
Beskrajno bih bio siromašniji
Uskraćeniji za mnogo šta

Pre svega za sebe, onakvog kakav sam sada...

Tako je moja Mala. Potpisujem i ja Stefana. 'Samo retki nadju retke'.

I jos nesto iz njegovog Obilja duha:

'Udžbenik 'Geografija za nepismene' izlazi dnevno, kao novine, Narod mora biti u toku šta mu je od jutros Domovina, a šta više nije? Šta ako još noćas neki Odbegli Robijaš, ili Psihopata Zamagljenih Naočara, izda proglas da se napadne druga strana reke, druga strana ulice, druga strana sebe?'
― Đorđe Balašević

'U periodnom sistemu raznih sumnjivih elemenata koje sam otkrivao u životu, sva upražnjena mesta su uveliko popunjena, i pokraj te liste ostala mi je još jedino crvena olovčica, za štrikliranje greškica, podvlačenje linije i cifranje zaključne ocene. I nema šta: Najbolji ljudi koje sam sreo bile su Žene. I već sam sumnjao da imaju više čula od nas, ali One samo imaju bolja čula od nas. Ponešto za mrvicu bolje uoče, za mrvicu bolje nanjuše, taman da u konačnom zbiru dodaju tu presudnu decimalu intuicije. I tim pre me zbunjuje da sve te mudrice i sposobnice , sve te pragmatuše i inventuše, ipak bez izuzetka padaju na tu istu izraubovanu priču..'
― Đorđe Balašević, Kalendar mog detinjstva - prvi deo

[Shadow]

"Da ne bude ono..ne znam sta bi rekao. Znam sta bi rekao.To je samo problem sto nekad zafale reci o nekom, onda kad ti zafali rec, mozes misliti koliko ti fali tek taj neko.
Ali, sve te konstatacije, price, formulacije. Izgubio sam prijatelja.
Nisam izgubio nikog."

I nismo izgubili nikog. Osim eventualnu sansu da odemo na jos poneki koncert, poslusamo jos poneki hit...



I Djole, za tebe zafale rijeci. Niko nije znao baratati rijecima kao ti.
Zato, necu kvarit.
Kazu kako mozes da ga volis nije ti rod?
Zar tebe moze da se ne voli.
Ja ne mogu, ne umijem i ne pada mi na pamet.

Mozda sam za Tosetom ovako zalila jos. Zalila sam mu mladost prije svega. Pa sve ostalo.
Ali od tada je proslo dosta.
Odrasla sam.
Osjetila i dozivila sta je istinska umjetnost svakim svojim nervom, zahvaljujuci tebi.


A mogao si jos da ostanes.
Da znas.
Sad, moram gledati Malu tuznu,
Lavlje takodjer,
Pa malu lilith i sve ostale.

A Dado tek. On je prica za sebe.
Svaki dan po Balasevizam..cesto se nadovezemo jedno na drugo.
Znam da mu je tesko. Vidi se to, osjeti. Ali boluje u tisini.


Zato, mogao si jos. Ali nisi.


Ma dosta vise patetike.
Ne bi ti ni zelio da od tuge pravimo nauku.
Znam.


Budi nam dobro tamo gore panonski mornaru.
Hvala za sve.
Volimo te.