Na terapiji kod srculenceta

[SPINERKA]

..sta se desi

..upoznala sam par osoba koji su uzeli terapiju crtanja , slikanja .

i vremenom steknu neko znanje , naprave par "djela '' i onako iz zabave pokusaju prodati.

...hm , nije bitno , volim crtati, to mi je hobi , ..... nakon nekog vremena toliko se ufuraju da su slikari da im jako tesko ako nitko i ne pohvali 'djelo ' a kamo li da ne kupe.

... no, vecina bude ok sa bilo kojom aktivnoscu

[srculence7]

U osnovi art terapije ustvari leži ideja da duša uvek "misli u slikama" i da ona predstavlja našu vezu između svesnog i nesvesnog, to je naš plan akcije i ako naslikamo nešto time prenosimo naše emocije, strahove, nemoć, ljutnju, sve ono što osećamo. Tako se suočavamo sa negativnim emocijama i to nam pomaže da uspostavimo emocionalnu ravnotežu i da bolje upoznamo sebe i to na bezbolniji način. Kao što fizička aktivnost ima svoju ulogu kada je reč o telu tako i ona dobro dođe kao briga i umeće za dušu

[srculence7]

[Mutevelija]

Srcule ja sam osoba koja voli privatnost, čak do te mjere da moram imati zatvorena vrata WC-a
Zašto je to tako?

[Podrinjac]

Srcule ja sam osoba koja voli privatnost, čak do te mjere da moram imati zatvorena vrata WC-a
Zašto je to tako?

Zatvaraš vrata od WC-a?? Ma nemoj !!
Bruka je zatvarati vrata dok kenjaš. Treba da su širom otvorena.

[Mutevelija]

Govorim o maloj nuždi, muškarcima je normalno to ali ja volim privatnost, čak ni one javne pisaore ne volim.

[Hannibal]

Govorim o maloj nuždi, muškarcima je normalno to ali ja volim privatnost, čak ni one javne pisaore ne volim.

I ja jer mi je mala cuna

[Mutevelija]

Govorim o maloj nuždi, muškarcima je normalno to ali ja volim privatnost, čak ni one javne pisaore ne volim.

I ja jer mi je mala cuna

Ja zato što ne volim da gledam i da mi gledaju čunu.

[ken jo]

Ja mislim da srculence7 nije urolog

[carobnjak N]

Da li je istina da žene nakon 40-te imaju rast sexualne želje?
Zašto neke žene neće da priznaju partneru da im je sex sa njim bio odličan
(jer se to primjeti po govoru tijela) a zašto neke druge opet lažu da im je bilo odlično?

[ken jo]

Ma to ti je sve individualno i zavisi od žene do žene. Nakon 40, nekoj prije nekoj kasnije dolazi do hormonalnih promjena kod žena, tzv. "klimakterij" pa se zavisi kako koju opizde hormoni, koji i koliko al najviše zavisi do karakternih osobina svake pojedine žene - u tom grmu leži zec.
Ma nisam ja oćeo otimat ovdje posao srculencetu neg ju ne mogu dočekat a ćeo sam te pitat da ti nama pojasniš otaj "GOVOR TIJELA"!
Pa haj nam recider bar nešto od tog govora.

[carobnjak N]

Ma to ti je sve individualno i zavisi od žene do žene. Nakon 40, nekoj prije nekoj kasnije dolazi do hormonalnih promjena kod žena, tzv. "klimakterij" pa se zavisi kako koju opizde hormoni, koji i koliko al najviše zavisi do karakternih osobina svake pojedine žene - u tom grmu leži zec.
Ma nisam ja oćeo otimat ovdje posao srculencetu neg ju ne mogu dočekat a ćeo sam te pitat da ti nama pojasniš otaj "GOVOR TIJELA"!
Pa haj nam recider bar nešto od tog govora.

jel ja?

[rethna]

Govorim o maloj nuždi, muškarcima je normalno to ali ja volim privatnost, čak ni one javne pisaore ne volim.

I ja jer mi je mala cuna

Ja zato što ne volim da gledam i da mi gledaju čunu.

Pisas zatvorenih ociju?

[srculence7]

Da li je istina da žene nakon 40-te imaju rast sexualne želje?
Zašto neke žene neće da priznaju partneru da im je sex sa njim bio odličan
(jer se to primjeti po govoru tijela) a zašto neke druge opet lažu da im je bilo odlično?

To što se tiče godina je individualno, može se reći po navodima nekih istraživanja da globalno gledano žene nakon 35. bolje poznaju svoje telo i sklonosti, ono što vole a samim tim i svoja očekivanja po pitanju sexa sa partnerom, pa ih to čini opuštenijim, što vodi naravno većem užitku.

10 razloga zašto žene glume orgazam
Žene glume orgazam? Moraćemo da Vas razočaramo, ali istina je, žene to često rade i to nije ništa novo. Ali mnogo važnije pitanje je – zašto one to rade?

Pre nego što pređemo na glavnih 10 razloga, pogledajmo kakav uticaj ima ženski orgazam na muškarce.

Moć orgazma

Orgazam nije samo psihički moćan doživljaj za žene, nego i za muškarce – što ne iznenađuje.

Hajde da vidimo šta znamo o muškarcima kada su u pitanju problemi u spavaćoj sobi. Muškarac će se osećati više kao muškarac, ako zna da može da zadovolji ženine seksualne potrebe. Naravno, žene to znaju, i shvataju važnost jačanja samopouzdanja svog muškarca u vođenju ljubavi. Orgazam je jednak seksualnom zadovoljstvu, a to je jednako intenziviran emotivni odnos.

Dakle, žene zbog toga često glume orgazam.

Top 10 razloga zašto žene glume orgazam

Zapamtite, razlozi koji slede nisu poređani po važnosti!

1.Žena želi da ugodi svom partneru. Znate i sami da muškarci često govore da ih uzbuđuje da gledaju zadovoljstvo koje donose partnerki, a to ih i brže dovodi do sopstvenog vrhunca. Pošto se žene uvek trude da udovolje svom čoveku, one znaju da će mu makar i lažni orgazam vratiti osmeh na lice, i istovremeno podići njegov ego i samopouzdanje!

2.Svako voli izazove. Žene uzbuđuje mogućnost da kontrolišu partnerovo postepeno dostizanje vrhunca. To im daje osećaj moći. Izazov za ženu je da vidi koliko može uzbuditi svog muškarca i koliko dugo možete produžiti njegov orgazam. Činjenica da žena može zadovoljiti svog partnera lažnim orgazmom, kad god poželi, može biti vrlo zadovoljavajuća za nju.

3.Jedan od partnera nije raspoložen za vođenje ljubavi. Tužno, ali istinito, ponekad žene zaista nisu raspoložene i samo žele da „otaljaju“ seks. Opet, kako ne bi povredila partnerov ego, žena će jednostavno odglumiti orgazam, kako bi partneru pružila zadovoljstvo.

4.Bol nije uvek dobra. Iako neki ljudi vole da postoji i određeni stepen bola tokom seksa,treba znati danije svaki bol ok. Ako žena doživljava bol ili nelagodu tokom polnog odnosa, to može biti znak da nešto fizički nije u redu. Ipak, ona može jednostavno da odglumi, kako bi stvari do kraja dovela brže, nego da svom partneru kaže nešto i time pokvariti njegov entuzijazam.

5.Previše opuštanja u vezi. U nekom trenutku, u svakoj vezi, stvari se stabilizuju i počinjemo da se opuštamo, uključujući tu i zapuštanje fizičkog izgleda. Sve češće preskačemo treninge, uživamo u različitim desertima, i često zaboravljamo da se dovedemo u red i da izgledamo lepo za partnera. E pa, sve ove sitnice zaista imaju uticaja na želju jednog partnera prema drugom. Ako muškarac dobija sve veći pivski stomak, on definitivno može postati manje privlačan ženi, te će se ona pre odlučiti za lažni orgazam, nego da mu to kaže i time povredi njegova osećanja.

6.Odlazak u krevet u svađi. Jedan krucijalni savet za sve parove je da u krevet ne bi trebalo da idu ljuti. Ipak, to se ponekad događa. Kako bi izbegle svađu, žene će često potisnuti razočaranje i odlučiti se za vođenje ljubavi, pretvarajući se da u tome uživaju, iako im bes to ne omogućava.

7.Nedostatak tehnike! Komunikacija je ključ uspeha u emotivnom odnosu. Komunikacija za vreme seksa je vrla važno, pogotovo kada su upoznajete jedno drugo i saznajete šta kome odgovara u seksu. Žena poznaje svoje telo, pa kada vam kaže da ubrzate ili usporite, obratite pažnju. Ako ona poželi određenu pozu, prihvatite to, učinite je zadovoljnom i ona neće morati da glumi.

8.Nedostatak vremena. Većina žena ne može dostići vrhunac u roku od nekoliko minuta. Mnoge žene zbog toga misle da im predugo treba do vrhunca i da time uzrokuju da njihov partner postaje umoran. Dakle, žene ponekad glume, kako bi muškarac mislio da je za kratko vreme uspeo da ih zadovolji.

9.Muškarci i žene su različiti. Iako seks za muškarce često ne predstavlja znak dublje veze, većina žena će doći do orgazma lakše sa nekim sa kim osećaju i emotivnu povezanost. Ako je određeni nivo poverenja uspostavljen, žena će se osećati opušteno u naručju svog partnera, što će rezultirati i zadovoljavajućim seksom. Ipak, imajte na umu da žene mogu uživati ​​u seksu i bez orgazma.

10.Naravno – nije tako teško zaista je zadovoljiti! Ne mogu sve žene postići orgazam samim odnosom, neke to mogu samo stimulacijom klitorisa, ali u većini slučajeva,oralni seks je najbolji način za to.

[srculence7]

Mute, potreba za privatnošću je neophodna i presudna za očuvanje mentalnog zdravlja svakog čoveka. Koji to normalan, zdrav čovek želi da u svakom trenutku svog života bude izložen pogledima javnosti?

[Mutevelija]

Govorim o maloj nuždi, muškarcima je normalno to ali ja volim privatnost, čak ni one javne pisaore ne volim.

I ja jer mi je mala cuna

Ja zato što ne volim da gledam i da mi gledaju čunu.

Pisas zatvorenih ociju?

Jok.

[Mutevelija]

Mute, potreba za privatnošću je neophodna i presudna za očuvanje mentalnog zdravlja svakog čoveka. Koji to normalan, zdrav čovek želi da u svakom trenutku svog života bude izložen pogledima javnosti?

Ma ima ih koje boli briga i ja sam čudno gledan što sam se odvojiu u jednom klubu, kaže stidiš se svog organa, ne stidim se nego ne želim da gledam ili da koga gledam dok ima te svoje trenutke, i ja sam tu ispao čudak.

[ken jo]

Haj što ti ne voliš da si gledaš ćunu al zašto ne voliš da ti druge cure gledaju ćunu ?!?
Pa daj im barem da ju gledaju.
Kad bi ti znao šta ja trpim povremeno od cura ... ne bi ti smetalo da ti ćunu samo gledaju.

[rethna]

Opet se cekaona puni

[srculence7]

5 čestih mitova o emocijama



1. Emocije mogu da se kontrolišu
Manifestaciju ovog mita možemo da vidimo čak i u savetima koje možete dobiti od ljudi koji možda imaju dobru nameru, ali ne razumeju mehanizam nastanka i javljanja emocije. Emocije se javljaju pod uticajem limbičkog sistema u našem mozgu, dok je za svesno razmišljanje i planiranje zadužen prefrontalni korteks. Drugim rečima, pokušavati da kontrolišete emociju bilo bi kao da pokušavate da umirite divlju zver tako što joj čitate inspirativan citat o unutrašnjem miru. Jednostavno, neće funkcionisati.

Da li to onda znači da ne možemo baš ništa da učinimo kada se emocija javi? Odnosno, da moramo da delamo u skladu sa tim privremenim suženjem svesti? Naravno da ne. Iako ne možemo da biramo kada će emocija da se javi, možemo da biramo šta ćemo sa njom učiniti. Jezikom naučne psihologije, upravo između emocije kao kompleksnog odgovora organizma na neku draž iz spoljašnje ili unutrašnje sredine postoji prostor u koji staje naša svesna i racionalna odluka u vezi sa tim kako ćemo da postupimo sa tom emocijom ili uprkos njoj.

2. Emocija je kriva za ono što pod njenim uticajem učinim
Znate kako kada kažemo ili uradimo nešto nepromišljeno, možemo lako da se „izvučemo“ na afekat? I stvarno, afekat prepoznaje i pravosuđe, pa za neke stvari možemo biti kažnjeni manje ukoliko se stvarno ispostavi da smo reagovali u afektu. Ipak, to i dalje ne znači da je emocija savršeno opravdanje za ono što pod njenim uticajem napravimo.

Davno je prošlo vreme kada smo, na primer, emocijom straha uspevali da pobegnemo od opasne životinje. Ipak, ova reakcija nam je ostala, iako je okruženje u kom živimo sada potpuno drugačije. Ista ta emocija straha može da nam spasi život – tako što ćemo početi da bežimo kada vidimo da nam se opasna životinja približava. Međutim, u međuljudskim odnosima (obično) nema ovakvih scenarija. A međuljudski odnosi upravo su okruženje u kom nam emocije stvaraju najviše teškoća. I zato često kažemo stvari kao što su „Ne bih ja, ali on me je iznervirao“, „Znala je da će me naljutiti, ali je ipak nastavila da se raspravlja“ i tome slično.

Ma koliko neko zaista bio inicijator lančane reakcije stvaranja emocije koja je za posledicu imala nekakvo ponašanje, taj neko nikada nije odgovoran za ono što smo mi sami uradili sa tom emocijom. Naše emocije su naša odgovornost, što se posebno odnosi na akcije proizašle iz tih emocija.

3. Emocije mogu da se isključe
Negativne emocije su te koje obično želimo da isključimo. Negativne u smislu da su neprijatne i da bi nam bilo bolje kada ih jednostavno ne bismo osećali. Tako ljudi od psihologa ponekad traže da im otkriju tajnu kako da prestanu da budu tužni, besni ili razočarani.

Međutim, i pozitivne i negativne emocije su sastavni deo nas samih i sasvim je normalno da ih osećamo. Normalno je ponekad biti tužan, ljut, uplašen, zabrinut i slično. Na gubitak je sasvim prirodno da reagujemo tugom, na osujećivanje nekih naših planova frustriranošću, na neko ponašanje koje nije u skladu sa, recimo, prethodnim dogovorom – ljutnjom.

Čak i kad bismo mogli da isključimo emocije, to ne bi bio mudar potez. Tako bismo oduzeli našem unutrašnjem svetu važnu dimenziju – da nam naš sopstveni organizam šalje poruku da smo u situaciji koja je za nas važna, bila ona prijatna ili neprijatna.

4. Ako misliš lepe misli, imaćeš i prijatne emocije
Ovaj mit prepoznaćete kao deo takozvane „misli pozitivno“ tiranije, koja jeste počela od jedne razumne premise, ali je kroz more nekritički usvajanog i propagiranog sadržaja kroz takozvanu popularnu psihologiju dobila jedno potpuno drugačije značenje.

Pozitivan stav u životu je važan, ali ne možemo sebe prisiliti nešto da mislimo, a kamoli da osećamo. Još je i čuveni eksperiment sa belim medvedom pokazao da nam svesna kontrola misli ne polazi za rukom, a kamoli emocija.

„Beli medved“ je skraćenica za empirijsku potvrdu u istraživanjima Danijela Vegnera, socijalnog psihologa, ideje koju je Dostojevski 1863. u „Zimskim beleškama o letnjim utiscima“ opisao rečima: „Probaj sledeći zadatak: nemoj da misliš na polarnog medveda, i videćeš da će se prokletinja pojavljivati u tvom umu svakog minuta.“ U istraživanjima je ustanovljeno da što se više trudimo da potisnemo misli o belom medvedu, one će – paradoksalno – sve više navirati u naš um. Toliko o tome da sebe prisiljavamo da o nečemu mislimo ili ne, bilo to pozitivno ili negativno.

5. Ja sam prosto takav/takva i šta je tu je
Ovo je savršena rečenica za izbegavanje bilo kakve odgovornosti po pitanju toga kako reagujemo na svoje i tuđe emocije. Ona proizilazi iz neznanja, odnosno verovanja da se sa nekakvim sklopom osobina rodimo i tu se više ništa ne može učiniti. Uostalom, lakše je verovati da su nam reakcije kakve imamo prirodno date i ništa se tu više ne može popraviti.

Iako je tačno da određene predispozicije ka izvesnim crtama i stanjima nasleđujemo ili, grubo rečeno, usvajamo pre rođenja (period prenatalnog razvoja), većinu reakcija na svet oko sebe mi zapravo učimo. „Biologija“ postoji, ali ona sama nije odgovorna za to što smo mi danas. Tu su i podjednako važni faktori sredine, kao i interakcije ova dva faktora – nasleđa i učenja. Iako se ova činjenica uči još u drugom razredu srednje škole (gimnazije) u okviru predmeta psihologije, zapanjujuće je velik broj ljudi koji, na primer, veruje da je neko svojim rođenjem formiran i da se tu više ništa ne može učiniti.

* * *
Ovi mitovi ukorenjeni su među ljudima i zato što mogu biti korisni u određenim situacijama, što znači da nisu samo produkt neznanja, već imaju i instrumentalnu funkciju. Ako se, na primer, jako naljutim na nekoga i pritom se na njega izvičem i kažem mu grozne stvari koje inače ne mislim, mogu da se „izvučem“ da sam prosto takva i da je on, na kraju krajeva, kriv što me je iznervirao. Ili da verujem da mojoj potpuno prirodnoj tuzi ima leka, te da kada se osećam tužno, okupiram sebe traženjem načina da učinim da to stanje prestane, tako što ću, prosto, da izvedem nekakvu mantru ili uzmem lek i – puf! nema emocije.

Iako su ove stvari često ključne u tome kako se ponašamo u socijalnim situacijama, kako doživljavamo sebe i svet, o njima se, u okviru obaveznog obrazovanja, nigde ne uči. Niko nas nikada, u školi, nije obavestio o tome šta su emocije i čemu one služe. Ako ste imali dodirnih tačaka, u fazama višeg obrazovanja, sa predmetima kao što su psihologija, pedagogija i tome slično (humanistički orijentisano), onda ste mogli da se susretnete sa nekom od ovih stvari, ali prilično sporadično i stihijski. Zamislite kad bismo imali priliku da o tome šta su stvarno emocije učimo dok smo još mali? Da znamo da će svaka emocija, ma koliko intenzivna i neprijatna bila, da prođe? Da nam ne može ništa, da ne moramo da se njom vodimo, i da imamo potpunu slobodu da biramo svoj odgovor na datu emociju?

Ipak, nikada nije kasno da naučimo ove važne stvari. Znanje je moć, a moć uvek sa sobom mora da nosi i odgovornost. U suprotnom, živećemo u svetu koji izgleda kao da je potpuno bez kontrole, smisla i reda… ili se to već dešava?

psihoverzum.com