Kako je „moni” uzburkao srpsku javnost
Naši proizvodi nisu dobrodošli u Hrvatsku, izjavio ministar Rasim Ljajić pošto je hrvatska predsednica Kolinda Grabar- Kitarović rekla da je razočarana što se „Pionirov” proizvod našao u paketićima za hrvatske branitelje
Srpski proizvodi nisu dobrodošli u Hrvatskoj, a na to upućuje reakcija predsednice te zemlje Kolinde Grabar-Kitarović, povodom čokoladica subotičkog „Pionira” koje su se našle u paketićima za decu pripadnika hrvatske vojske, izjavio je juče ministar trgovine turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić. Čokoladica, koja se pravi u subotičkom „Pioniru”, našla se, inače, u paketićima hrvatske predsednice namenjenim deci branitelja za Dubrovnik i prilično je iznervirala deo javnosti u Hrvatskoj, a Grabar-Kitarović je tim povodom rekla da je veoma razočarana, jer lično zastupa i podržava kampanju „Kupujmo hrvatsko”.
– Hrvatska predsednica mora promovisati hrvatske proizvode i to se više neće dogoditi – izjavila je ona.
Ocenjujući izjavu hrvatske predsednice nedemokratskom, neevropskom i neekonomskom, ministar Ljajić je rekao da u Srbiji posluje više hrvatskih kompanija, nego što srpskih proizvoda ima na rafovima prodavnica u Hrvatskoj, dok o srpskim kompanijama u Hrvatskoj ne može ni da se govori.
– Ukoliko bi se predsednici svih država rukovodili logikom Grabar-Kitarović, bili bi narušeni elementarni principi tržišne ekonomije, koji podrazumevaju slobodan protok robe i usluga, a svet bi bio vraćen u doba čistog protekcionizma – rekao je ministar Ljajić i naglasio da će Srbija bez obzira na ovakve istupe s hrvatske strane i dalje imati jednak tretman prema svim kompanijama koje posluju na njenom tržištu, pa i hrvatskom i trudiće se da privuče što više stranih investicija.
U spoljnotrgovinskoj razmeni sa Hrvatskom Srbija je do 2016. godine imala stalni deficit. Prema podacima Privredne komore Srbije, prvi put ove godine (počev od aprila) imali smo suficit sa ovom zemljom koji je za prvih sedam meseci iznosio 11,8 miliona evra. Robna razmena u tom periodu dostigla je pola milijarde evra (501, 2 miliona evra) što je rast od 6,8 odsto.
Izvoz Srbije u iznosu od 256,5 miliona evra bio je veći za 13,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Sa druge strane, uvoz iz Hrvatske porastao je za samo 0,2 odsto i iznosio je 244,7 miliona evra pa je ostvaren suficit od 11,8 miliona evra. Došlo je do rasta izvoza hrane i životinja, pića i duvana, hemijskih proizvoda, mašina i transportnih uređaja, raznih gotovih proizvoda…
Ipak, naši proizvođači godinama unazad ne uspevaju da se značajnije probiju na tržište Hrvatske. Među prvih deset izvoznih proizvoda iz kategorije prehrane nalazi se samo suncokretovo ulje, a to ne čudi ako se zna da je „Agrokor”, hrvatskog biznismena Ivice Todorića, vlasnik zrenjaninskog „Dijamanta”. Proizvođači hrane inače dele sudbinu mnogih srpskih investitora koji su godinama bezuspešno pokušavali da započnu biznis u Hrvatskoj. Hrvatske kompanije ovde imaju oko 200 ćerki firmi, dok naše koje tamo posluju mogu da se nabroje na prste. Hrvatske kompanije su, od 1993. do 2015. godine, investirale u Srbiji 704 miliona evra dok se naša ulaganja smatraju beznačajnim.
Među najvećim ulagačima je „Agrokor” Ivice Todorića koji preko „Ideje”, „Rode” i „Merkatora” drži značajan udeo u maloprodaji ali reciprocitet sa hrvatskom stranom nikada nije uspostavljen.
Čak ni Miroslav Mišković, u vreme najvećeg uspona „Delte”, i uprkos dobrim poslovnim odnosima sa Todorićem, nije uspeo da kupi zemljište „Zagrepčanke” u Zagrebu niti mesnu industriju „Improm” iz Križevca. Samo je Petru Matijeviću pošlo za rukom da ostvari značajniju investiciju – zahvaljujući dvojnom državljanstvu kupio je prošle godine dve hrvatske poljoprivredne zadruge sa 1.500 hektara zemlje i postao najveći zemljoposednik u Hrvatskoj. Za druge privrednike ovo je i dalje najzatvorenije investiciono tržište.
Kada se pogledaju ovi podaci, logično je pitanje koje je ministar Ljajić postavio juče osvrćući se na izjave hrvatske predsednice.
– O kakvoj normalizaciji u regionu možemo da govorimo ako etničku netrpeljivost izaziva čak i jedna čokoladica, samo zato što je proizvedena u Srbiji? Patriotizam se ne pokazuje na način da se uvek napada neko drugi, a pomirenje se ne gradi večitim udovoljavanjem radikalizovanim delovima javnosti, istakao je on i naglasio da su čokoladice o kojima je govorila predsednica Hrvatske proizvedene u multietničkoj Subotici, gde živi najveći procenat Hrvata u Srbiji.
Aleksić: Slučaj nepotrebno politizovan
Miroljub Aleksić, vlasnik subotičkog „Pionira” za „Politiku” kaže da je ovaj slučaj nepotrebno politizovan i da ova kompanija ima solidan izvoz u Hrvatsku koji konstantno raste.
– Mi smo tolerantniji i otvoreniji i kod nas je nezamislivo da se ovako nešto dogodi. Tako i treba, nadam se da će ova priča iz Hrvatske ostati iza nas, jer ovakve reakcije pripadaju prošlim vremenima – kaže vlasnik „Pionira“ čija je čokolada „moni“ od 300 grama završila, kako kaže, ne samo u paketićima namenjenim deci hrvatskih branitelja, nego i u još 100.000 paketića koji se uveliko prodaju na tržištu Hrvatske.
Aleksić kaže da je legitimno pravo svake vlasti da štiti domaće proizvođače, ali da je na slobodnom tržištu realno graditi dobre odnose.
![Forum [Bot]](./images/ranks/s.png "Forum [Bot]")
