Prva predsjednica Hrvatske

[storm]

Koja je gramaža seke?

Interesantnije bi bilo znati Jel punjena?!

Grijeh bio da je braco?

Da nije bio kod Kacavence na ispovjesti

[Socrates]

I prije nego sto se neko javi da mi prigovori na argument sa time "kako se budzetske pare trose na vojnu industriju iz druge zemlje", I slicno, da napomenem da za to postoje drzavni ugovori.

Sumnjam da drzava Hrvatska ima drzavni ugovor sa Srbijom o tome kako ce im ovi izvoziti cokoladice za drzavne potrebe.

Jasno, zato ti i nismo prigovorili, nećemo zar čokolad(ic)e i oružje (s)trpati u isti koš, ta tržište je slobodno, kaj ne :imex Toliko bi, kao Reformator, trebalo da znadeš

Osim toga, riječ je o Agrokoru To bi već naš vrli @dr im'o štogod ka'sti

Nema to veze sa trzistem, nego sa osnovnom idejom promoviranja drzavnog interesa pa I patriotizma.

To radi svaka drzava. Neces mi valjda reci da bi Tito dozvolio da se Stafeta Mladosti proizvede u Svedskoj, da se jugoslovenske zastave prave u Njemackoj, Kini ili Kipru, a da djeci na onim sletovima dijeli cokoladice iz Albanije.

[Vladimir RUS]

Ova devojčica je dala najbolju analizu AFERE "ČOKOLINDA"

Posle izvinjenja hrvatske predsednice Kolinde Grabara Kitarović, jer je deci iz Dubrovika delila čokoladice proizvedene u Srbiji, usledile su brojne šale na društvenim mrežama kojim je ismejan ceo slučaj. Ipak, jedna devojčica iz Subotice isprobala je čokoladice i iz Srbije i iz Hrvatske i tek nakon toga donela sud koja je bolja.

Da na prostoru bivše Jugoslavije ama baš sve može da postane deo politike igre, pokazala je i afera "Čokolinda". Naime, hrvatska predsednica uvukla se u "skandal", kada je nehotice podelila dubrovačkoj deci srpske čokoladice. Kada je "afera" isplivala u javnost, Kitarovićeva se izvinila i navodeći da je i sama neprijatno iznenađena zbog toga.

I mada se pojedinim roditeljima iz Dubrovnika nije dopalo što su njihova deca jela čokoladice iz Srbije, poreklo slatkiša mališane verovatno nije opteretilo.



A šta oni misle, kakve su čokolade najbolje, reporter RTS pokušao je da sazna u eksperimentu sa devojčicom Ninom iz Subotice. Ona je prvo probala srpsku čokoladicu i rekla da je jako fina.

Zatim je probala i hrvatsku i rekla da je "isto ukusna". Na pitanje koja je bolja, mala Nina je odgovorila:

- Najbolje su one kojih ima više.

[vila]

Jeste dosadni sa tim copy komentarima

Zakrzljat ce vam komunikacijske sposobnosti

[Vladimir RUS]

RUDANOVA ŽESTOKA KAO I UVEK: Čokolinda, ti si ODLEPILA!

Popularna hrvatska spisateljica Vedrana Rudan, poznata po britkom jeziku, prokomentarisala je skandalozni gest hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović, o kojem već tri dana bruji ceo region.

To što se Kolinda, koja od srede ima novi nadimak Čokolinda, izvinjavala javnosti jer je deci u Dubrovniku uz svoju sliku delila i srpske čokoladice i obećavala da će se za taj gaf iskupiti, za Rudanovu je jasan znak da Kolinda nije pri sebi, ali i nagoveštaj da će nas svojim postupcima tek šokirati.



- Ja nerado komentarišem našu predsednicu jer je apsolutno svaki komentar njenih postupaka suvišan. Ovo je samo početak onoga što ćemo od nje videti i doživeti, ali mogu pretpostaviti da gospođa Kolinda nije bila pri sebi kada se izvinjavala zbog srpskih čokoladica i davala sve te izjave, jer da je bila, tako nešto nikada ne bi uradila. Svako od nas običnih ljudi ima pravo da ponekad ne bude pri sebi, to je u redu, ali ipak, predsednica jedne države bi trebalo da drži gluposti pod kontrolom - u svom prepoznatljivom stilu rekla je spisateljica.



Vedrana Rudan je navela i da ona i njena porodica obožavaju proizvode iz Srbije, da ih konzumiraju i da se ne stide da to kažu.

- Evo, ja sam bila u Subotici, to je meni vrlo drag i poseban grad. Bila sam i u „čokoladionici“ i iskreno da vam kažem, jedva sam živa izašla koliko sam se čokolada nakupovala. Naprosto obožavam proizvode „Pionira“, kao i moja draga unuka - iskrena je ona.

[Vladimir RUS]

Dubrovnik

Šta bi bilo da je Kolinda umesto 'Pionirovih' čokoladica deci podelila šampone 'Nevene' iz Leskovca sa slikom kamilice na etiketi? Samo u pakovanjima manjim od onih iz 1991

Te koincidencije koje je teško podvesti pod puke slučajnosti Karl Gustav Jung je zvao sinhroniciteti.

Piše: Zoran Panović



Od kada sam jednog leta na moru u sobi zatvorio knjigu Dejana Cukića '45 obrtaja' i to taman kad sam pročitao tekst o pesmi Billie Jean upalio TV Atlas i kao prvu vest čuo da je umro Majkl DŽekson, od tada beležim sve sinhronicitete koji mi se dešavaju i ne biste verovali čega sve tu nema. Preporučujem to i vama. Evo ga moj poslednji: Spremam se da pišem ovaj tekst o Dubrovniku, upalim TV da čujem vesti i prvo što čujem je to kako je hrvatska javnost šokirana time što je predsednica Kolinda Grabar Kitarović podelila deci kao poklone i 'srpske čokoladice', tačnije proizvode 'Pionira' iz Subotice. I to od cele Hrvatske baš u Dubrovniku – povodom Dana dubrovačkih veterana. Da li bi simbolički bilo gore da je podelila 'Najlepše želje' beogradskog 'Soko Štarka'? 'Pionir' je dobio neviđenu reklamu, a jedna čokoladica ove fabrike koja bi se sutra brendirala kao 'Kolinda' sigurno bi bila hit. Kao 'Krašova' čokolada 'Dorina'. A sećate se susreta na mostu Vučića i Kolinde? 'Zvečevo' je moglo da bude sponzor sa čokoladama 'Braco' i 'Seka'. Tako je bilo ušećereno.

Pitam se kako li će izgledati naredni YU ratovi bez zajedničkih uspomena? Da li će neki Hrvat sutra sa puškom reći – e, kako je nekad bilo baš lipo kad smo išli na Exit, da li će se neki Srbin setiti kako se baš lepo proveo na adventu u Zagrebu? Da li će se posle novog ratnog ciklusa opet neko dvoje novinara sresti i zaljubiti kao izveštači na iskopavanju jedne masovne grobnice? Hoće li 'Miljacku' Halida, Željka i Ivice, pevati sutra sve tri zaraćene strane? Bez uvrede, ali ta iskustva su, ipak, manje tonirana od zajedničkih jugoslovenskih. Teško da će biti, ako rata bude, ratnih izveštača sa resursom nostalgije i participacijom u zajedničkim uspomenama kao što je to Ivan Radovanović bio u turnusu 'ratova za jugoslovensko nasleđe'. Ivan Radovanović je napisao 'Dubrovnik' (Publisher, Beograd, 2016), neku vrstu ispovesti sa elementima fantazmagorije. Ovo je (anti)ratni priručnik u literarnoj formi. Sažet i precizan kao svaki dobar priručnik.

Ivan je 'borbaš'. Radio je, dakle, u onoj čuvenoj 'Borbi' koja je čuvala u tim gebelsovskim vremenima čast beogradskog novinarstva. Ivan je video svašta: Od Knina 1990, pa preko Pakraca, prvih žrtava na Plitvicama, Vukovara i Borovog Sela, izgorelih ostataka pilota vojnog helihoptera koji je prevozio hleb i bio srušen u LJubljani, do granate koja se perom zakačila za slivnik oluka iznad njegovog prozora u Sarajevu, i ludog pijanog vojnika u Banjaluci koji mu je pričao kako je zaklao devetoro baba i deda koji nisu hteli da napuste svoje selo. Do NATO bombardovanja Beograda i ubistva Ćuruvije, njegovog prijatelja i vlasnika novina u kojima je radio. Dakle, ima relevantnost. I verujte mi, moralnu pouzdanost što se tiče izveštavanja.

Ono sa Kolindinim čokoladicama nije jedini sinhronicitet vezan za 'Dubrovnik'. U toku pisanja ovog teksta kolega me pozove i počne da govori o tragičnoj bizarnosti i slepilu nacionalnih narativa. Tačnije, ponavlja mi, više razočaran nego besan, histerične akcente sveže braniteljske i nacionalističke harange na Miru Furlan i Radeta Šerbedžiju u Hrvatskoj, pa me pita da li se sećam, kad smo bili na prvoj godini fakulteta, onog protesta u Pionirskom parku (dakle u centru Beograda) povodom napada na Dubrovnik, a na kome su govorili upravo Rade Šerbedžija i Mira Furlan? Sećam se i njih, kao što se sećam i Jelene Šantić koja je osnovala Grupa 484 i ostavila dubok aktivistički i antiratni trag. Na neki način i to je deo 'Dubrovnika' Ivana Radovanovića, iako nenapisan, jer i kad je on kao 'borbaš' ulazio u pres-centar u Herceg Novom, iz njega bi demonstrativno izašle 'kolege' koje su smatrale da ukoliko činjenice ne odgovaraju 'patriotskoj istini' utoliko gore po činjenice. Ivan je bio u ratu u kome nije imao istomišljenike na zaraćenim stranama. Bilo je potrebno samo da neko popije koju više, pa da Ivan u Herceg Novom postane očas posla 'izdajnik', a u Dubrovniku 'četnik'. I to je deo odvratnosti na koju se profesionalac lako navikne, što se da videti iz priloženog (napisanog).

Oni koji sutra budu ratovali, da budu 'svoji na svome', teško da će imati iskustvo kao Ivan koga su krajem novembra 1991. prepoznali na kamenom keju u Cavtatu, kao Vanju, nekog ko se sećao kako su ga tu nekad majka i otac dovodili kao debeljuškastu bebu sa zozon čuperkom. E, sad tu na keju, meštanima Cavtata vodnik koji se podigao u 'kampanjoli' čitao je proglas o tome da će u hotelu 'Kroacija' u 13 časova u prisustvu nekih drugih meštana biti održana prva sednica inicijative za autonomiju Dubrovačke Republike. Rat deli najgorima ono što je upravo Maks Veber zvao 'premijom taštine'. Deli je prostoti. Vodnik (ovaj 'naš') je bio upravo to – iznenada izrasla nesreća. Takav će se kasnije u knjizi pojaviti i jedan hrvatski časnik.

Herceg Novi je bio pun bahatih dobrovoljaca i ozbiljno uplašene vojske. Austrijski dopisnik Gerhard, Marijana (naša, a dopisnica španskog Las Palmasa) i 'borbaš' Ivan su hteli rat uživo. Barke koje su nekad vozile turiste sad su vozile 'foreign journalist' i zblanute ali pedantne evropske posmatrače. Hotel 'Argentina' bio je jedino mesto u Dubrovniku sa strujom - iz agregata. Izveštaje u Beograd Ivan je slao preko Sarajeva koje je čekalo svoj red. Ne sumnjamo da bi se Gerhard, Marijana i Ivan snašli u onom filmu 'Mediteraneo' Gabriela Salvatoresa, ali antiratna priča je morala da se doživi ovde – u ratnom Dubrovniku.

Ivanova mama, 'koja je ličila na Avu Gardner' i koja je pred očima gubila poznati svet, i koja je na samrti diktirala gargantuovske recepte za ručak, ona je moralni katalizator celog 'Dubrovnika'. I njegova armatura. 'Vanja, nikad ne uzimaj prvi! Pusti druge da se posluže. I opominjala bi me za salvetu, mljackanje... Ne možeš da budeš svinja za stolom, sine!' U atmosferi kad se ispostavilo da su nas i TV serije pripremale za ratove. Onda to nismo možda znali. Danas znamo. Novinarska radoznalost u ratu se diže na nivo nepristojnosti: 'I nije bilo očiju, ni usana ni brade, na keju u luci, na kojima se, sasvim jasno, nije ocrtavalo baš to'. Odbojnost.

Šta će nam taj grad?, pita Ivan. Osim Hrvata drugih nije tamo bilo. Slabo naoružani. Nekoliko bestrzajnih i minobacači... A Ivan je bio iz srca tame - Beograda. Ko ima živaca da uoči nijanse o 'Borbi'. Vanjuška duračok, ili šinjor Ivan, olako može da postane četnik sa beležnicom. Jer nisu svi kao Gradonačelnik - gospodin kakvog je samo socijalizam mogao da napravi, ili kao gospodin iz Rijeke koji je novinarima nešto kasnije spasio živote. Bio je to, kako piše Ivan, 'bledi grad bledih žrtava, uglačan vekovima, bleštav u tom bledilu, star i umoran od svih tih godina i događaja u kojima se, prema Zaratustri, žeđ za krvlju stidela svog ludila i izmišljala dodatni, nepotrebni razlog – pljačku.

Stranice vonjaju na alkohol, mirišu na 'vutru'. U crnogorskoj 'Pobjedi' je naslov 'Rat za mir!', a ispod je članak o rezervisti koji kad opali, dole, u Slanom, razne ustaše nemaju gde da se sakriju. Prodavao im dunje i lubenice, svaku ulicu im zna i kuću, nađe ih – u sridu. Možda su mu nekad malo plaćali?

Ivan uvodi sintagmu 'memorijska marmelada', to je kad pokušavaš da prepoznaš zgrade, ulice, grada u kome si nekad bio, a koji jeste bio na nišanu. 'Zureli smo u cevi dok su cevi zurele u nas'. To su činjenice: Početkom novembra 1991, svakog dana padale su granate po Dubrovniku. Po Babinom kuku, Gružu, Lapadu... Preživljavanje rađa cinizam. U Herceg Novom će mu objasniti da ne vidi dobro, jer Hrvati foliraju bombardovanje. Ima da se pročita i kako Vanja u Dubrovniku sreće lično Pontija Pilata. Ili je to možda gospodin Voland? On pokušava da mu razjasni apsurd smrti kad u 'jugu' gine žena i četvoro dece, kad u ratu pogineš u saobraćajci, to je kao kad uskočiš u more ajkula i udari te grom. Božansko je u ravnoteži. U ovom 'Dubrovniku', ali posle onog Dubrovnika, rađa se i četvoro dece.

Šta bi bilo da je Kolinda umesto 'Pionirovih' čokoladica deci podelila šampone 'Nevene' iz Leskovca sa slikom kamilice na etiketi? Samo u pakovanjima manjim od onih koja su se švercovala 1991. u Dubrovnik. 'Razne gluposti čovek nauči u ratu. Na primer, da se šampon ne rastvara, ne spira, u slanoj morskoj vodi. Ništa. Ostane na tebi.' Da, Ivan je čak probao jedne noći da se okupa. Nijanse sudbine su bitne: U nekom trenutku se namesti dobro, pa 'zenga' može da bude vojnički učtiv, a u drugom se sve pokarabosi – pa neobrijani član Paraginog HOS-a koji te pratio podozrivim pogledom i samo čekao kad će da se napije, novinarima iz Beograda poželi da objasni šta će da radi 'kučkama četničkim'. I onda smrt miriše na šampon. Ta se pomirenost zove opuštenost u šugavosti.

[Vladimir RUS]

Bratoubilački rat čokoladicama, vodom i paradajzom

Javnosti nije ni zamjeriti na neobavještenosti, jer su tek rijetki znalci upućeni u detalje ovog tajnog okršaja.

Piše: Tomislav Marković



Halabuka koja se digla povodom čokoladica srpskog porekla koje je Kolinda Grabar-Kitarović delila u Dubrovniku posledica je zastrašujućeg neznanja šire javnosti o specijalnom biološkom ratu koji se već godinama vodi na prostoru bivše Jugoslavije. Javnosti nije ni zameriti na neobaveštenosti, jer su tek retki znalci upućeni u detalje ovog tajnog okršaja. Istina je da su svi koji su se pobunili protiv srpskih čokoladica potpuno u pravu, jer se u narečenim slatkišima nalazi zloglasni virus srbitis koji predstavlja opasnost za svu decu nesrpskog porekla, poglavito hrvatsku.

Detetu koje dođe u dodir sa ovim virusom preko noći izraste četnička brada, počne da se igra četničkom kamom pevajući "Na planini, na Jelici sastali se svi četnici" i da uči ćirilicu.

U Hrvatskoj su tek sad postali svesni opasnosti po nacionalni identitet koje vrebaju iz naizgled nevinih prehrambenih proizvoda, ali u Srbiji je suočavanje sa ovakvim gotovo paranormalnim pojavama već godinama svakodnevica. Politički analitičar, urednik sajta Nova srpska politička misao i odnedavno narodni poslanik, Đorđe Vukadinović, još pre nekoliko godina je upozoravao na pošast koja vreba Srbe sa svakog kioska u obliku hrvatske vode "jana".

Kao i svi hrvatski proizvodi, i "jana" sadrži virus croatitis koji deluje pogubno na srpsko nacionalno biće. Ako Srbin, Srpkinja ili Srpče redovno utoljavaju žeđ "janom" vrlo brzo će doživeti neverovatnu promenu, počeće da oblače odeću dizajniranu u bojama šahovnice, prikačiće slovo "U" na kapu, igraće se ustaškom kamom pevajući "Jasenovac i Gradiška Stara", izbaciće ćirilicu iz upotrebe i počeće da govore nerazumljivo u stilu "nigdar ni bilo da ni nekak bilo".
Hrana opasna po život i nacionalni identitet

Nije Vukadinović jedini koji hrabro stoji na braniku srpstva pred tihom vodom koja breg nacionalnog identiteta roni iz plastične flašice. Podizanju svesti o opasnostima koje vrebaju iz molekula vodonika i kiseonika hrvatskog porekla doprinele su i "Večernje novosti" koje su na vreme upozorile: "Flaširana 'jana' potiskuje 'knjaz'!" Ako znamo da "knjaz" nije voda, nego naš ponos, kako lepo kaže reklama, jasno je da "jana" podriva same temelje našeg postojanja.

Da nam opasnost preti od samo neke tamo vode, lako bismo se s njom izborili. Ali, u biološkom ratu protiv srpstva koristi se čitav arsenal oružja, a tu se kao najveći problem javlja mimikrija. Blagovremeno upozorenje na kameleonsku pošast donela je "Pravda" u tekstu uznemirujućeg naslova "Jedete, a ne znate: Ovo su hrvatski proizvodi za koje smo mislili da su naši". Ispostavilo se da su smrtonosnim virusom croatitisom zaraženi mnogi proizvodi dragi srpskom nepcu: sardine "eva", dečje kašice "čokolino", "cedevita", crna dvojka - "bronhi" i "kiki" bombone, razni sladoledi, slatkiši i slaniši. Pravo je čudo što se do sada svi Srbi nisu pretvorili u Hrvate!

Da nam opasnost preti samo iz Hrvatske, lako bismo se odbranili. Zabranimo uvoz robe iz Hrvatske i gotova stvar. Međutim, Srbi su izloženi podmuklim napadima sa svih strana. Sreća da su "Večernje novosti" na vreme uočile nevolju i obavestile svoje čitaoce odakle im preti nesreća u tekstu „Albanski paradajz u srpskoj salati!“ Tekst se brzinom širenja epidemije raširio po nacionalno osvešćenim portalima, ne bi li što više građana u što kraćem roku bilo obavešteno o novoj pošasti koja se nadvila nad vaskoliko srpstvo.

Pokazalo se da nam je širom srpskih pijaca kao kukavičje jaje podmetnut paradajz punjen virusom albanitisom, hiljadu puta opasnijim od njegovog hrvatskog sabrata, jer je u stanju da iz grudi zaražene osobe iščupa srce Srbije, te da učini da oboleli u roku odmah zaboravi na kolevku srpstva, Lazarevu kletvu i kosovski zavet. Lako je videti da se sve zaverilo protiv Srba, a posle zli jezici govorkaju da smo paranoični.
Najopasniji virusi skriveni su u knjigama

Opet, da nas opasnosti vrebaju samo iz prehrambenih proizvoda, lako bismo se izborili. Post je ionako blizak svakoj pravoslavnoj duši, jednostavno prestanemo da jedemo i pijemo, i Bog da nas vidi (i to vrlo brzo). Ali, biološko oružje u vidu hrane i pića je benigni problem u odnosu na opasnosti koje dolaze iz oblasti kulture i umetnosti. Neprijatelj se uvukao u ono što nam je najsvetije, u sam epicentar našeg nacionalnog identiteta, pa tamo rovari li rovari.

Primera radi, pre nekoliko godina Kulturni centar Beograda posvetio je svoj Festival jednog pisca ni manje ni više nego Miroslavu Krleži. Srećom, pisac Vladimir Kecmanović tih dana nije dremao na lovorikama, pa je alarmirao pismeni deo javnosti da je hrvatska književnost okupirala centar Beograda. Što je najgore, na tom nazovi festivalu učesnici su pokušavali da dokažu postojanje nekakvih samo njima vidljivih veza između srpske i hravtske kulture, mada i vrapci znaju da je srpska kultura autohtona pojava koja nema nikakve veze ni sa kim, a ponajmanje sa susedima. Najopasniji su ti virusi skriveni u knjigama, jer deluju direktno na mozak svojih čitalaca, menjajući im nacionalni DNK dok si rekao "Petrica Kerempuh".

Nije Kecmanović jedini svesni član intelektualne zajednice koji stražari na braniku srpske kulture. Milo Lompar, profesor Filološkog fakulteta i dverjanin, potrošio je dobar deo života da upozori naivne Srbe kakve im sve katastrofe prete od "hrvatskog stanovišta" koje pokušava da otme deo srpske kulture sa konačnim ciljem da Srbija nestane. A nestajanje Srbije, kako mudro veli Lompar, "ni danas nije puka akademska zamisao". Najgore je što su mnogo Srbi nesvesno potpali pod uticaj hrvatske kulture, čitajući više Krležu i Dragojevića nego Ćosića i Bećkovića zarazili su se opakim virusom croatitisom, pa rade protiv sopstvenog naroda. Srećom, brojni Lomparevi sledbenici su se specijalizovali za prepoznavanje i odstrel takvih odroda koje je najlakše prepoznati po tome što često koriste pridev "srbijanski" umesto "srpski".

Kad se svemu navedenom dodaju ptice i insekti koji nesmetano prelaze granicu, ribe koje narušavaju teritorijalne vode, pogranično drveće koje svoje virusom zaražene krošnje proteže na našu stranu i sumnjivi oblaci koji nam narušavaju vazdušni prostor bez dozvole letenja – postaje jasno da se Srbija nalazi pod pravom invazijom. A onda se čitava javnost u komšiluku uzbuni zbog par tričavih čokoladica. Umesto da muški otrpe udarac, pa da nastavimo borbu neprestanu bez koje bi podela na nacionalnosti izgubila svaki smisao.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

[Vladimir RUS]

„ČOKOLITGEJT“: Politički skandal i jedna dobra reklama (FOTO)



U čitavom skandalu oko srpskih čokoladica i hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović, koji još uvek ne jenjava, kao pobednik na kraju izgleda da izlazi sam proizvođač, koji je iz „afere“ ugrabio sebi dobru reklamu.

Afera je dobila i nezvanični naziv – „Čokolitgejt“, a stigla je i u javnost daleko izvan granica Srbije i Hrvatske, s obzirom na to da je i sama agencija AFP objavio obimnu priču o skandalu, sa fokusom, naravno, na političke odnose dve susedne zemlje.

Unutar samih država „učesnica“ afere, hrvatsku predsednicu dovode do granice ismevanja, naročito nakon njene iznenađeno-razočarane reakcije kojom je aludirala da nije obratila pažnju na poreklo proizvoda kada je grupi dubrovačke dece uz svoju fotografiju podelila i čokoladice iz Srbije.

Na vrhuncu „skandala“, hrvatski portal Indeks odlučio je da građanima Zagreba podeli srpske čokoladice. Taj portal navodi da su njihovi novinari odlučili da prošetaju centrom Zagreba i podele po koju srpsku čokoladicu. Ušli su i u prostorije stranke Milana Bandića gde su ih, kako navode na portalu, neki „zbunjeno gledali“, dok su drugi prihvatili poklon i zahvaljivali.

Srž „Čokolitgejta“ je naravno politika, ali se u celoj priči ukus čokoladice „Mony“ iz konditorske linije subotičkog Pionira ne pominje, dakle, ne dovodi u pitanje.

Da je u pitanju neka jača svetska kompanija, mnogi bi se kladili da je afera uz dobru finansijsko-logističku podršku, potekla upravo iz kompanije koja je, medijski, u centralnoj senci skandala.

Ne pominje se često, već najčešće kao „srpska čokoladica“, ali dovoljno da svi znaju o kojem slatkišu je reč, dok negativnih komentara na sam proizvod nema.

I na kraju, sam Pionir dodatno zaslađuje „Čokolitgejt“, koristeći ga za – reklamu. Kako je preneo B92, oni su iskoristili svojih pet minuta slave i lansirali novu reklamu za svoj proizvod, pa je kompanija na svom profilu na Tviteru objavila fotografiju na kojoj je jasna poruka: „Ostanite mirni, uzmite Mony“.

Hrvatski slatkiši daleko zastupljeniji u Srbiji

Iako je hrvatska proizvodnja slatkiša značajno manja od srpske, u robnoj razmeni konditorskih proizvoda značajno prednjači, pa u Srbiju izveze gotovo tri puta više slatkiša nego što ih iz Srbije uveze.

Hrvatska je prošle godine u Srbiju izvezla preko šest hiljada tona slatkiša, za ukupno 24 miliona evra, dok je iz Srbije uvezla slatkiša za devet miliona. U prvih šest meseci ove godine situacija je ista, jer je u Srbiju izvezla slatkiša za 12 miliona, a uvezla za 4,5 miliona evra.

Ministar trgovine Rasim Ljajić rekao je da srpski proizvodi nisu dobrodošli u Hrvatskoj, a na to upućuje reakcija predsednice te zemlje.

Prema rečima Ljajića, u Srbiji posluje više hrvatskih kompanija nego što srpskih proizvoda ima na rafovima prodavnica u Hrvatskoj, ali o srpskim kompanijama u Hrvatskoj ne može ni da se govori.

Izvor: BIZLife, RTS, Tanjug, B92, Politika, SEEbiz

[vila]

Joj vlado umori sa ovim tekstovima
Ali da se osvrnem na rudanicu
Eto bas mi je od presudne vaznosti znati da ona voli srpske cokolade
Bas mi je drago sto je rudanica i na taj nacin dokazala :nista!
Ja kao nacionalista obozavam euroblok
Nema bolje cokolade na svitu!
I sta sad?
Znaci li to da predsjednica nije napravila gaf?
Jer tu se ne radi o xy osobi nego o predsjednici drzave,koja bi morala paziti na takve stvari
U ovom slucaju zbog 2 razloga
Ali ajde...puno je lakse stancati stupidne tekstove

[storm]

Gaf je čokolada

a gafčina je isprika zbog čokolade...jer je srpska

prvo je nenamjerna glupost....ono drugo je namjerna glupost.

[Pasaga]

Joj vlado umori sa ovim tekstovima
Ali da se osvrnem na rudanicu
Eto bas mi je od presudne vaznosti znati da ona voli srpske cokolade
Bas mi je drago sto je rudanica i na taj nacin dokazala :nista!
Ja kao nacionalista obozavam euroblok
Nema bolje cokolade na svitu!
I sta sad?
Znaci li to da predsjednica nije napravila gaf?
Jer tu se ne radi o xy osobi nego o predsjednici drzave,koja bi morala paziti na takve stvari
U ovom slucaju zbog 2 razloga
Ali ajde...puno je lakse stancati stupidne tekstove

[vila]

@storm
Meni je ova prica toliko smisna i nebitna ali ona je hrvatska predsjednica i ima se pravo ispricati ako je hrvatskim gradanima ,u ovom slucaju dubrovcanima, taj gaf zasmetao
A dubrovcanima ima pravo zasmetati ,pogotovo na taj dan
To je bio politicki gaf prema onima kojima si predsjednica
Ali naravno,srbi ce kmecati o ugrozenosti i neprijateljskoj politici zbog cokolade
Tipicno
Nek kmece malo zbog dubrovnika ili nek budu bar malo samokriticni pa se zapitaju zasto je srpska cokolada iz ruku predsjenice hrvatske na taj dan -uvreda

[storm]

@storm
Meni je ova prica toliko smisna i nebitna ali ona je hrvatska predsjednica i ima se pravo ispricati ako je hrvatskim gradanima ,u ovom slucaju dubrovcanima, taj gaf zasmetao
A dubrovcanima ima pravo zasmetati ,pogotovo na taj dan
To je bio politicki gaf prema onima kojima si predsjednica
Ali naravno,srbi ce kmecati o ugrozenosti i neprijateljskoj politici zbog cokolade
Tipicno
Nek kmece malo zbog dubrovnika ili nek budu bar malo samokriticni pa se zapitaju zasto je srpska cokolada iz ruku predsjenice hrvatske na taj dan -uvreda

a eto.....smetajte si, ispričavajte, samokritizirajte.....fucki'n čokse

sve ja znam i dubrovnik i granate i teror.....aljebemumater kako vam ne dopizdi više

točno je 20 godina od kraja svega.....milimetar se nije otišlo dalje....čak je u međuvremenu bilo nekih perioda koji su ukazivali na solidne pomake....

[vila]

Drago mi je da si se uzdigao iznad "nas"
Ajd sad malo i ti pregledaj zastave po fejsu ..ima li gdje koja s bjelim poljem
Aljebemmumater kako vam ne dopizdi vise

A ako citas po redu ,onda ces vidjeti da sam rekla
Wtf?
Srpska cokolada pa sta?
A opet ponavljam...netko tko je predsjednik ne smije sebi dozvoliti takav gaf iz dva razloga

Oces griz eurobloka?

[storm]

Znam i da ovaj rus , profi trol može dignuti živac.... (skuplja bodove, i dobro mu ide...poslije će biti u čudu kao za Vukovar )

ali ovo je više bolesno

ja još uvijek želim vjerovati, da su Pionir i ured predsjednice RH sklopili ugovor o promidžbi, pa je ovo super kampanja
samo bi mi to bilo normalno

[storm]

Drago mi je da si se uzdigao iznad "nas"
Ajd sad malo i ti pregledaj zastave po fejsu ..ima li gdje koja s bjelim poljem
Aljebemmumater kako vam ne dopizdi vise

A ako citas po redu ,onda ces vidjeti da sam rekla
Wtf?
Srpska cokolada pa sta?
A opet ponavljam...netko tko je predsjednik ne smije sebi fozvoliti takav gaf iz dva razloga

Oces griz eurobloka?

Euroblok je toliko zakurac, da mi ne pada na pamet

slađa je tvoja pusa

[Pasaga]

...prvo ...euroblock .....

[vila]

Drago mi je da si se uzdigao iznad "nas"
Ajd sad malo i ti pregledaj zastave po fejsu ..ima li gdje koja s bjelim poljem
Aljebemmumater kako vam ne dopizdi vise

A ako citas po redu ,onda ces vidjeti da sam rekla
Wtf?
Srpska cokolada pa sta?
A opet ponavljam...netko tko je predsjednik ne smije sebi fozvoliti takav gaf iz dva razloga

Oces griz eurobloka?

Euroblok je toliko zakurac, da mi ne pada na pamet

slađa je tvoja pusa

Sram te bilo!
Gdje ces mi protiv eurobloka
Poljubit te necu jer sam ti davno zabranila da mi se obracas u mnozini (vi,vama,vasi)
Nek te mnozina ljubi
Sad ce laganini iz mase

[storm]

Džentlemenski podnosim pljusku

[Krokodil Behko]

Ja kao nacionalista obozavam euroblok
Nema bolje cokolade na svitu!

Krš obični. Ne vrijedi ni ono malo što ga cijene.