Da li biste izbrisali svoja (bolna) sećanja?

[ms_fler]

Naš superračunar na ramenima nema opciju Delete all, mada se naučnici širom sveta bore da pronađu lek za one najemotivnije među nama. Ono do čega su došli poslednjim otkrićem, objavljenim u žurnalu Nature Neuroscience, kaže da bi modifikovana elektrošok terapija mogla da pomogne da se otarasimo posebnih emocionalnih sećanja. Da li biste na to pristali?
Ako ostavimo ovaj jeziv termin elektrošok po strani, možda zaključimo da bismo i razumeli zbog čega bi neko s teškom traumom želeo da se ne seća više ničega, ili da se seća ali da ne oseća. Da li bismo onda imali jednako razumevanje za nečije sasvim obične razloge da započne život kao u filmu Ekvilibrijum, s modifikovanom vrstom seruma za blokadu emocija? Da li biste vi u trenutku očaja dali sve da vam neko isključi dugme za bol na određenu temu, pa makar se to zvalo i lobotomija?

(psihoverzum.com)

U trenutku očaja ti je toliko suženo stanje svesti, da imaš samo jednu jedinu želju a to je da bol prestane, na bilo koji način. Naravno pošto tada uopšte nisi pod dejstvom racia, ti kao i onaj samoubica što skače sa mosta, verovatno bi se tek u zadnjem momentu setio da voliš život, da ne želiš da ti neko sprži mozak zato što ti ne možeš da hendluješ bolno iskustvo koje ti je život nabacio na tvoja nejaka pleća.

...
Teško pitanje zaista...trenutni odgovor je ne....ali čovek ne znam dok ne bude stavljen na test.
...
Da imam magični štapić poštedela bih sebe nekih iskustava, ali opet ko zna zašto je to dobro..kako kaže ona stara izreka.

[Bla]

Sve bi vas pobrisao.

[Krokodil Behko]

U trenutku očaja ti je toliko suženo stanje svesti, da imaš samo jednu jedinu želju a to je da bol prestane, na bilo koji način. Naravno pošto tada uopšte nisi pod dejstvom racia.

Šta bi bio racio?
Postavimo stvari drugačije. Zašto bi bilo kakva sjećanja bila bolna?
Ok, poneko će biti bolno, kao gubitak najmilijih prirodnim putem, ili poneko bolno iskustvo, ali ništa ne može boliti, koliko čovjek može biti odlučan u nakani da podvuče crtu. Na žalost, ne dolazimo do takvih zaključaka u dvadesetim godinama, pa nam se tako i nakupi raznih iskustava.

Bez tih grešaka, ne bi bilo ni bolnih sjećanja, zar ne?
Znači ovo je pogrešno postavljeno, upravo gledano sa aspekta tog racia.
Ono što bi mi najradije brisali, nisu sjećanja nego kompletno to iskustvo ili tačnije rečeno, dio života, a to je već nemoguće.

[rethna]

Sve bi vas pobrisao.

Sprijeci makar da nova nastanu

[ms_fler]

U trenutku očaja ti je toliko suženo stanje svesti, da imaš samo jednu jedinu želju a to je da bol prestane, na bilo koji način. Naravno pošto tada uopšte nisi pod dejstvom racia.

Šta bi bio racio?
Postavimo stvari drugačije. Zašto bi bilo kakva sjećanja bila bolna?
Ok, poneko će biti bolno, kao gubitak najmilijih prirodnim putem, ili poneko bolno iskustvo, ali ništa ne može boliti, koliko čovjek može biti odlučan u nakani da podvuče crtu. Na žalost, ne dolazimo do takvih zaključaka u dvadesetim godinama, pa nam se tako i nakupi raznih iskustava.

Bez tih grešaka, ne bi bilo ni bolnih sjećanja, zar ne?
Znači ovo je pogrešno postavljeno, upravo gledano sa aspekta tog racia.
Ono što bi mi najradije brisali, nisu sjećanja nego kompletno to iskustvo ili tačnije rečeno, dio života, a to je već nemoguće.

Šta bi bio racio?

Pa racio bi bio da možeš da emocije koje osećaš (vezano za neki događaj) racionalizuješ, da sebi možeš da kažeš da nije smak sveta što se nešto dešava, da će sve biti u redu, da će "ovo" proći i da ćeš ti izaći jači i bogatiji za jedno iskustvo, da nećeš otići u pakao ili šta već neko ništavilo zato što si pogrešio.

Ljudi pod dejstvom patnje i emotivnog bola, ne mogu da procesuiraju neki događaj ili situaciju u kojem se trenutno nalaze. Iz njihove pozicije to izgleda kao trajno i večno stanje.
....
Da, moguće da bi mi brisali celokupno iskustvo (odnosno recimo deo života ili događaj) ali pošto to ne može, jer se stvari ne mogu vratiti unazad, mi nekako mislimo i pokušavamo makar staviti pod kontrulu naša sećanja.
...
To naravno bude manje ili više uspešno jedno vreme....a onda vreme i iskustvo (sazrevanje) učine već svoje.

...a nekima treba i neki veći autoritet da bi ako ne zaboravili ono makar oprostili sebi zbog nečega.

....komplikovana je to tema

[Krokodil Behko]

Šta bi bio racio?

Pa racio bi bio da možeš da emocije koje osećaš (vezano za neki događaj) racionalizuješ, da sebi možeš da kažeš da nije smak sveta što se nešto dešava, da će sve biti u redu, da će "ovo" proći i da ćeš ti izaći jači i bogatiji za jedno iskustvo, da nećeš otići u pakao ili šta već neko ništavilo zato što si pogrešio.

Jeste, bit će jači, ali ne svi. Neki se ipak, kaoo si to i sama istakla u prethodnom postu, bace sa prvog mosta. Uostalom, ne govorim o boli koja se dešava trenutno, nego o sječćanjima koja obnavljaju tu bol. Ili si jaka ili nisi.

Ljudi pod dejstvom patnje i emotivnog bola, ne mogu da procesuiraju neki događaj ili situaciju u kojem se trenutno nalaze. Iz njihove pozicije to izgleda kao trajno i večno stanje.
....

Da, a još gore je kad neki pomisle da su u bezizlaznoj situaciji. Tad neko u nekom kontekstu nastrada, ili taj neko ili neko pored njega, a u neku ruku, svi osjećaju posljedice, naravno, u skladu sa svojim empatijskim kapacitetima.

Da, moguće da bi mi brisali celokupno iskustvo (odnosno recimo deo života ili događaj) ali pošto to ne može, jer se stvari ne mogu vratiti unazad, mi nekako mislimo i pokušavamo makar staviti pod kontrulu naša sećanja.
...

Obično se iskristališe ono što je lijepo, a mnogo manje tih nekih ružnih uspomena. Ljudi su takvi, takav sam i ja. Meni je npr lijepa bila 2014. godina, ali samo ako gledam iz današnjeg ugla, jer mi je zapravo bila jako loša.

[ms_fler]

ako i dalje osećamo bol, to znači da sećanjima dajemo snagu, nismo to iskustvo prevazišli
...
ako baziramo buduće korake u odnosu na iskustvo i sećanje na prošle situacije, mi ćemo i u jogurt da duvamo jer smo se opekli.
...
što se tiče drugog citata...stanje u kojem "nisi sav svoj" kako kaže reklama, odnosno pod dejstvom si negativnih emocija ( ljutnja, mrznja, akumulirani bes) možeš da naudiš naravno ne samo sebi nego i drugima.
....
kad sve prođe, moguće da ćeš osetiti zahvalnost za neke situacije koje su se desili, jer si stvarno puno nauči...ali za neke događaje, znaćeš da si bio tako blizu nečemu, da bi stvarno sebe poštedeo tog događaja....a samim tim i podsećanja na taj događaj.
...
ja bih lično sebe poštedela neke muke, sa ovom pameću i mislim da sam samo imala sreće i zahvalna sam zbog toga...mada neko samo jednom pogreši i to povuče posledice za mnogo ljudi kako ti kažeš...i onda je stvarno teško...ovako sam pao, sam se ubio..kako kažu

[Pametnica]

Ja mislim da je to najemotivnije medju nama dokaz da smo jos uvijek ljudi. Sad, drugaciji nam je pristup kad nas neko ponizi ili uvrijedi. Neko uzvrati osvetom, jos vecom uvredom, a treci osmijehom. Bilo kako bilo nikad nisam voljela biti od onih koji druge ponize da bi sebe uzdigli. Vise volim da me drugi uzvisuju Volim i kad me ponize, jer tad vidim od cega pate. Mislim da ipak neke stvari teku svojim životnim tokom, a da je najopasnije (p)ostati ravnodušan..jer tad gubis sebe


Na neke stvari sjecam se osmjehom, na neke uzdahom....oprostila sam u ime Allaha i vidjela sam rezultat toga. Ono sta nam je sudjeno nije nas moglo mimoici.


Bitan je nas pristup i samopouzdanje


Kazu stari ljudi čovjek ne umre dok ga prošlost ne stigne. Ja iskreno ne razumijem sta to znaci, mozda cu saznat kad ostarim. Kazu da se sve "iskise"

[Pametnica]

ako i dalje osećamo bol, to znači da sećanjima dajemo snagu, nismo to iskustvo prevazišli
...
ako baziramo buduće korake u odnosu na iskustvo i sećanje na prošle situacije, mi ćemo i u jogurt da duvamo jer smo se opekli.
...
što se tiče drugog citata...stanje u kojem "nisi sav svoj" kako kaže reklama, odnosno pod dejstvom si negativnih emocija ( ljutnja, mrznja, akumulirani bes) možeš da naudiš naravno ne samo sebi nego i drugima.
....
kad sve prođe, moguće da ćeš osetiti zahvalnost za neke situacije koje su se desili, jer si stvarno puno nauči...ali za neke događaje, znaćeš da si bio tako blizu nečemu, da bi stvarno sebe poštedeo tog događaja....a samim tim i podsećanja na taj događaj.
...
ja bih lično sebe poštedela neke muke, sa ovom pameću i mislim da sam samo imala sreće i zahvalna sam zbog toga...mada neko samo jednom pogreši i to povuče posledice za mnogo ljudi kako ti kažeš...i onda je stvarno teško...ovako sam pao, sam se ubio..kako kažu

Najgore je sto svako svoju bol smatra najvecom. Ljudi su prestali biti emotivni. Iz straha da im se neko nemasmije. Meni su se smijali, izrugivali, mozda mi je smetalo kao djetetu. Al jednostavno vidim da primitivizam vlada i dalje i da zrtve cine samoubistva poput Mahira. Meni su se znali smijati zbog sepavosti. Jednostavno , danas samu sebe pitam koliki jad , baksuz moras biti da upadnes u familiju gdje te tome uce. Jos kad sam otišla na operaciju roditelji im se poceli žaliti kako sam toliko odsutna. Mozda da sam labilnija bila mozda bi se i ja ubila, danas jednostavno oprastam jer znam da ih ceka tezak racun, valja stat pred Allaha

Onda sam placuci znala.pitati sta sam uradila da mi se tako uzvrati... Danas im oprastam. Ja sam samo jedna u nizu čije ce grijehove obrat.

[Bla]

Brišem sjećanja elektrošokovima. Garantovano se ničega nećete sjetiti.
Već nakon prvog tretmana, mnogi tvrde da se ničega ne sjećaju i da im drugi nije potreban.
(i sa strahom u očima ga odbijaju)

[Melek]

Najgore od svega je sto mnogo puta samo jedan sicusni detalj, vizuelna scena u trenutku, jedna rijec ili kombincija rijeci baci misli na bolne i nezahvalne momente zivota iz proslosti.
Desi mi se da u sred nekakve radosti ili dobre vijesti pogledam slucajno jedan predmet koji asocira na negativnu uspomenu i - smack - kroz glavu proleti film koji sve razori brzinom svjetlosti

[Pametnica]

Najgore od svega je sto mnogo puta samo jedan sicusni detalj, vizuelna scena u trenutku, jedna rijec ili kombincija rijeci baci misli na bolne i nezahvalne momente zivota iz proslosti.
Desi mi se da u sred nekakve radosti ili dobre vijesti pogledam slucajno jedan predmet koji asocira na negativnu uspomenu i - smack - kroz glavu proleti film koji sve razori brzinom svjetlosti

Istina

[Maja]

Najgore od svega je sto mnogo puta samo jedan sicusni detalj, vizuelna scena u trenutku, jedna rijec ili kombincija rijeci baci misli na bolne i nezahvalne momente zivota iz proslosti.
Desi mi se da u sred nekakve radosti ili dobre vijesti pogledam slucajno jedan predmet koji asocira na negativnu uspomenu i - smack - kroz glavu proleti film koji sve razori brzinom svjetlosti

[Rum]

[Melek]

Najgore od svega je sto mnogo puta samo jedan sicusni detalj, vizuelna scena u trenutku, jedna rijec ili kombincija rijeci baci misli na bolne i nezahvalne momente zivota iz proslosti.
Desi mi se da u sred nekakve radosti ili dobre vijesti pogledam slucajno jedan predmet koji asocira na negativnu uspomenu i - smack - kroz glavu proleti film koji sve razori brzinom svjetlosti

Lov mi izmedju ostalog isto tako pomaze da za trenutak potisnem negativne uspomene.
Meso na stolu i trofej

A ti, jedes li ti meso? Zasto, kad si, eto, toliki prijatelj zivotinja?

[Maja]

A zašto ti ubijaš životinje kad imaš šta jesti

[Melek]

Volim da jedem ekolosko meso, koje je cista suma odhranila

[Rum]

Volim da jedem ekolosko meso, koje je cista suma odhranila

https://www.youtube.com/watch?v=JaykHF5eN1A

[srculence7]

Najgore od svega je sto mnogo puta samo jedan sicusni detalj, vizuelna scena u trenutku, jedna rijec ili kombincija rijeci baci misli na bolne i nezahvalne momente zivota iz proslosti.
Desi mi se da u sred nekakve radosti ili dobre vijesti pogledam slucajno jedan predmet koji asocira na negativnu uspomenu i - smack - kroz glavu proleti film koji sve razori brzinom svjetlosti

S ovim se slažem,samo bih rekla da ne mora to nužno biti negativna uspomena,ima na primer i onih lepih koje su vezane za drage osobe koje više nisu sa nama a takođe znaju biti vrlo bolne

[Nice try]

Bolna sjećanja su tu da nam daju snagu,da nas podsjete,ali i utješe,ponekad u nekom bolnom sjećanju nađem snagu da istrajem u nekom sadašnjem teškom trenutku.