Šta je zapravo ljubav?

[srculence7]

ja sma tako naucila znacenje rijeci, s obzim da su mi daval takav komliment, a zatim sam ih pitala, zasto je ljubav prema sebi neciji problem

To znači da ne voliš druge, a pogotovo voljenu osobu.
Btw, kakva je to ljubav ako si samoj sebi bitnija? Nije dovoljno idealistično
To ruši temelje svijeta, a umjetnosti pogotovo.

A šta s onim:
"Želeo bih da neizmernu ljubav prema sebi podelim sa nekim?"
Čovek koji ne voli i ne uvažava sebe, svoje kvalitete, osećanja, želje, potrebe i sl. neće imati sluha ni za druge, njihove potrebe i želje itd.
Zašto je to tako?
Zato što ako sagledamo sebe, ako smo u mogućnosti da razumemo i prihvatimo sve svoje nesavršenosti, zajedno sa onim dobrim što nas krasi i to uokvirimo u jednu celinu, našu sliku o sebi, onda ćemo moći da ispoljimo tu toleranciju i prema drugima, da se povežemo sa njima, da ih volimo i poštujemo. Jer svesni smo toga da nije sve crno-belo. I kada je izgled u pitanju i ponašanje, osećanja...
Problem ne nastaje zbog ljubavi koju prema sebi gajimo, već zbog nerazumevanja različitosti, onoga što je drugačije od nas samih ili zbog mišljenja da smo mi u ovom društvu, svetu, mnogo bitniji od drugih, da zaslužujemo i imamo svoja prava (na primer slobodu izbora, mišljenja, oblačenja itd.) a da drugi trebaju biti uskraćeni za to.

Pa svako voli sebe, međutim, ljubav prema sebi ne bi trebala značiti, da sebe uvijek stavimo na prvo mjesto.
Poželiti i drugima dobro, pored ljubavi prema sebi samom, nije uvijek neizvodljivo. To implicira i malo skromnosti, ali bi onda uvidjeli svoje brojne mane, pa se ne bi mogli više voljeti. Zbunijo se ja skroz

Sa tom prvom rečenicom se i ja nisam složila na prvo čitanje, uzimajući mnogobrojne životne situacije u obzir to je prosto suštinski nemoguće ali opet smo mi ti koji određujemo šta nam je bitno u nekom trenutku, donosimo neku procenu, odluku na osnovu sopstvenih kriterijuma, shvatanja.
Što se mana tiče,upravo o tome i govorim, da treba raditi na samoprihvatanju jer ono vodi do toga da volimo sebe u svim svojim izdanjima. Je l' ti odustaješ i prestaješ da voliš i druge uvek kada primetiš nešto što ti se ne sviđa ili si spreman na nešto i "da zažmuriš"? Ne mislim sad u smislu da se praviš da to ne postoji, nego da shvatiš da je to jednostavno tako, nešto što ona ne može ili ne želi da promeni ali pored svih onih kvaliteta koje ima, da prihvatiš i to, jer je sastavni deo nje, osobe koja ti znači, prema kojoj nešto osećaš, pored koje ti srce jače lupa i oči ne mogu da se odlepe od nje i koju uživaš da slušaš (zanemari ovaj zadnji deo, preuveličala sam malo )

[Mutevelija]

Da li je griznja savjesti srcule dobra i voli li sebe covjek sa njom?
Mene griznja savjesti puno mući npr neku sitnicu da uradim ja to u glavi analiziram

[Krokodil Behko]

Je l' ti odustaješ i prestaješ da voliš i druge uvek kada primetiš nešto što ti se ne sviđa ili si spreman na nešto i "da zažmuriš"?

Naravno, ali tek u zadnjih desetak godina sam takav.
Kamo sreće, da sam oduvijek bio ovakvo đubre
Ugodi ovom-ugodi onom, ne ostavljaj raju na cjedilu, ne raskidaj ti prvi, itd, tako ta sranja

[Rum]

Behko volim te

[Bla]

jel' to naravno na kompletnu rečenicu, prvi dio, ili drugi dio?

[srculence7]

Je l' ti odustaješ i prestaješ da voliš i druge uvek kada primetiš nešto što ti se ne sviđa ili si spreman na nešto i "da zažmuriš"?

Naravno, ali tek u zadnjih desetak godina sam takav.
Kamo sreće, da sam oduvijek bio ovakvo đubre
Ugodi ovom-ugodi onom, ne ostavljaj raju na cjedilu, ne raskidaj ti prvi, itd, tako ta sranja

Na kraju smo ipak došli do spoznaje da sebe najviše voliš

[Mutevelija]

Da li je griznja savjesti srcule dobra i voli li sebe covjek sa njom?
Mene griznja savjesti puno mući npr neku sitnicu da uradim ja to u glavi analiziram

[srculence7]

Da li je griznja savjesti srcule dobra i voli li sebe covjek sa njom?
Mene griznja savjesti puno mući npr neku sitnicu da uradim ja to u glavi analiziram

Grižnja savesti ima veze sa usvojenim moralnim vrednostima.
To se gradi od ranog detinjstva počevši sa onim što nam roditelji brane, često koristeći reč "ne" pa mi vremenom shvatimo da to nije dobro da činimo iz nekog razloga, a kad nas pohvale ili nagrade za nešto mi uvidimo da je poželjno to da radimo pa prihvatimo to kao pozitivno.Ove vrednosti se kasnije nadograđuju i oblikuje kroz edukaciju, religiju itd.
E vidiš, kod čoveka se ta griža savesti javi kada on radi nešto što je u sukobu, suprotnosti sa ovim pozitivnim načelima koje je usvojio ili je to kršenje zabrane, odnosno ta nedozvoljena radnja.To ti je neki samonadzor, jer se javlja u nama i kada nismo kontrolisani više od strane drugih koji su nam te vrednosti preneli, usadili, od kojih smo to prihvatili.

[Mutevelija]

Može li loše uticati na čovjeka?
Možeš li biti neki sadomazohista sam sa sobom ako imaš tu grižnju savjesti? Kaoovo je dobro evo sam ću sebe nagraditi, ovo je loše sam ću sebe nečim kazniti:?

[srculence7]

Može li loše uticati na čovjeka?
Možeš li biti neki sadomazohista sam sa sobom ako imaš tu grižnju savjesti? Kaoovo je dobro evo sam ću sebe nagraditi, ovo je loše sam ću sebe nečim kazniti:?

Mute sado-mazohizam se prvenstveno odnosi na seksualno ponašanje/nagon.
Rekoh ti već da je griža savesti neka samokontrola, nadzor nad sobom, a niko ti ne brani da sebe častiš nečim za neko dobro delo ili pozitivni rezultat ,e sad možeš se i kazniti po želji, na primer potrošiš sav novac u kafani pa zabraniš sebi mesec dana izlaske

[Rum]

Dozvoli mi da te vodim
da te tuge oslobodim
ja sam covek sto te hoce
spasicu te od samoce

[Bla]

to je ona stvar zbog koje plače Gabi

[ina]

Kad neko kopka nos....a ti vidis/osjetis iako ne gledas.

[Rum]

A sta ako jede slince

[ina]

A sta ako jede slince

Bas nisi nikad probao kad si bío mali?
Nije toliko stetno....kazu.

[Rum]

A sta ako jede slince

Bas nisi nikad probao kad si bío mali?
Nije toliko stetno....kazu.

Pojeo sam tone kao mali zato sam zdrav

[ina]

[Heidi]

[storm]

21. prst u pak (dinamo prvak)

[srculence7]

Jedan od problema, s kojima se suočavamo u svakoj raspravi o ljubavi, jeste da ta reč opisuje dva različita osećanja. Jedno je čežnja za bliskošću koja proizlazi iz potrebe. Drugo je želja, žudnja za bliskošću koja proizlazi iz punog srca. Osećanje ljubavi u prvom slučaju, iako iskreno, je nedoraslo i dečije. Ono ima kvalitet nužde, očaja jer mu je cilj da veže drugu osobu. Kada se veza uspostavi, zavisna osoba ne može da se odvoji ("odveže"). Ta nemogućnost odvajanja takođe se manifestuje i u seksualnom odnosu, tako da u odnosu ima malo zadovoljenja. Suprotno tome, ljubav koja potiče iz punoće celog bića je zrela. Ona ne sputava, ne vezuje voljenu osobu, već je ostavlja slobodnom.
Nije neobično što smo zbunjeni u pogledu ljubavi. To je zbog moralnih zabrana i pravila koje smo, kao deca, usvojili o tome kako se vole roditelji ili bližnji. U terapiji, pacijent može da izjavi: "Volim svoju majku",čak i ako postoje dokazi da ga je majka zanemarivala i zlostavljala. Nakon dužeg analitičkog, terapeutskog rada, obično izađe na videlo da je pacijent ljut zbog zapostavljenosti i da gaji osećanje mržnje prema majci. Ljutnja i mržnja bile su potisnute zbog osećanja krivice. Pa ipak, prepoznavanje i prihvatanje osećanja mržnje prema majci ne potire sve osećanje ljubavi. Nešto ljubavi se zadržalo u srcu, jer majka je ta koja je podarila život i bila prvobitan izvor dobrog osećanja.
Sigurno može da se pretpostavi da intenzitet ili punoća ljubavi mora da se odrazi na kvalitet srčanog mišića, pa možemo govoriti o toplom, hladnom, mekom i tvrdom srcu.
Srce je mišić, kao i svaki drugi: njegova savitljivost ili krutost zavise od stanja relaksacije. Istovremeno, mišićno tkivo s godinama gubi elastičnost, tj. prolazi kroz proces ukrućivanja. Elastičan mišić možda nije tako jak kao veći, krući mišić u smislu sposobnosti za rad - tj. podizanja tereta, ali funkcioniše bolje, jer je pokretljiviji i ima veću sposobnost kontrakcije, tako da su mu reakcije brže i potpune.
Nikada se ne može reći da beba reaguje mlako, s pola srca. Mlado, elastično srce, sposobno za veća uzbuđenja, doživljava jače osećanje ljubavi od starijeg srca, koje je postalo hladno i kruto. Kako to srce postaje hladno i kruto?
Odgovor na ovo pitanje leži u bliskoj vezi između ljubavi i mržnje. Mržnja može da se opiše kao ljubav koja se ohladila. Proces nije brz; da bi se ljubav zamrzla, treba mnogo uzastopnih razočarenja. Za razumevanje ovog procesa, treba da počnemo s impulsom koji je u srcu života - pružanje ruku -posezanje za ljubavlju. Ako taj gest naiđe na negativan odziv, reakcija je ljutnja. U ljutnji, krv preplavljuje muskulaturu, kao što u ljubavi preplavljuje kožu.
Ako se izražavanjem ljutnje, ponovo uspostavi stanje pozitivnog, ugodnog kontakta, uzbuđenje se prazni iz mišićnog sistema. Mišići se vraćaju u stanje relaksacije i elastičnosti koje dozvoljava da impuls ljubavi ponovo stigne do površine tela. Međutim, ako izražavanje ljutnje izazove negativnu reakciju druge osobe, tada nemamo drugog izbora do da se povučemo iz kontakta i odnosa. Neprijateljska, negativna reakcija na ljutnju je negiranje prava jedne osobe da se bori za zadovoljenje svojih potreba. Ovo ne znači da moramo da popustimo svaki put kad se neko naljuti; ali ako je odnos iskren i pun ljubavi, ne možemo objektu svoje ljubavi uskratiti pravo na ljutnju.
Na žalost, roditelji često uskraćuju to pravo svojoj deci jer njihovu ljutnju tumače kao suprotstavljanje i izazov svom autoritetu. Kada se u odnos pun ljubavi umešaju moć i autoritet, to je izdaja takvog odnosa. Dete ne može da izađe iz te veze jer je zavisno. Ostaje u njoj, ali njegova ljubav se na kraju pretvara u mržnju, tj. impuls posezanja ka ljubavi (otvaranja) zamrzne se kao potok zimi. U vezi s ovim, treba da imamo na umu da su angažovani isti mišići i kada pružamo ruke s ljubavlju i kada udaramo i napadamo, s tim što je prvi pokret mek i nežan a drugi krut i eksplozivan. Potiskivanje impulsa za napad (udarac) u ljutnji, blokira oba pokreta i osoba ostaje u zgrčenom i, prema tome, zamrznutom stanju.
Nesposobnost da se pokaže ljutnja drži mišiće u stanju tenzije i kontrakcije. S vremenom oni postaju kruti i tvrdi. Ljubavi možda još uvek ima u srcu, ali impuls da posegnemo za njom ili da je damo, ne može da se probije kroz čvrstu, zategnutu mišićnu barijeru tako da površina ostaje hladna. (Ovo stanje može da se prepozna u izreci: "hladne ruke, toplo srce"). Kada bi barijera bila potpuno neprobojna, umrli bi, jer nemoguće je živeti bez imalo ljubavi.
Čovek nije svestan te dinamike, niti je svestan da je mržnja koju oseća povezana sa izneverenom ljubavlju koju je nekad osećao. Takođe, on ne shvata da je delić te ljubavi, pa ma koliko ona izbledela, još uvek živ u njegovom srcu. Mržnja može da se ukloni i ljubav oživi ako se mobiliše ljutnja koja je zarobljena u napetim telesnim mišićima...

Alexander Lowen