Gejsha, kud nađe baš kupovinu čizama...
Podsjetila si me na jedan moj događaj kada sam htjela jednom kupiti čizme.
Uđem u prodavnicu, nema niko. Razgledam police i nađem upravo ono što sam htjela da kupim, ali nema prodavačice da mi nađe odgovarajući br. Pitam: "Ima li koga?", a iz susjedne prostorije se oglasi:"Ima, šta trebate?" I ne izlazi...čekam, ona ne izlazi. Pitam ja da li može da dođe jer bih htjela da probam jedne čizme. (Hahahah...kako sam tada bila ljuta, a sad mi je smiješno). I dođe ona, ali nije izašla van iz one kancelarije, nego stoji u njoj bliže vratima i pita mene koji mi broj treba, jer ja držim tu čizmu u ruci. Gledam ja u nju i pitam je da li će da bude ljubazna, pa da izađe i usluži me jer sam došla kupiti čizme, a ne želim se tako sa njom dovikivati. I izađe ona. Kažem ja njoj, već iznervirana zbog njenih postupaka: "Da li ste vi možda završili trgovačku školu i da li znate kako se postupa sa mušterijama?" Nije odgovorila, ali se sva zacrvenila i nastavila da me pita koj mi br. treba. Ali ja nastavim dalje i kažem joj da ona nema pojma kako se uslužuje mušterija i da nije završila trgovačku školu, jer da jeste znala bi. I navedem joj primjer u jednoj trgovini kada sam tražila konace da kupim da je bila bruka od prodavačice da mi nije znala reći o kojem se koncu radi, jer je meni trebao mašinski konac, a ona me uslužila sa ručnim koncem. I kada sam je pitala o kojem se koncu radi, rekla mi je da ne zna.
I kažem da nam je tako sve.
Nije čudo u nestašici posla, ljudi se hvataju bilo kakvog posla mimo svoje struke, samo da rade i zarade. Ali taj posao treba cijeniti i znati na pravi način zaraditi svoju platu, kakva je takva je, znamo da nisu dobro plačeni, ali nisam joj ja odredila visinu njenih primanja, poslodavac je.
Svi oni trebaju da budu umjereni, blizu mušteriji, ne suviše nametljivi, a ni udaljeni da se ne mogu pronaći ako nam nešto zatreba.
Nije sve crno, ima ih i jako uslužnih...
)nezz sta im je nisu bili takvi.... 
