Kakav vam je bio dan?

[nezaboravna]

Masakka napredan i bericetan ne bi valjalo drugacije. :crni

[blento59]

uobicajen

[Zagorka]

uobicajen

sto ti je uzbudljivo,zavidim ti

[STrendzer]

danas sam pokis'o kako odavno nisam...

[silence]

danas sam pokis'o kako odavno nisam...

Porašćeš...


Isti kao jučer...

[Bahra]

danas sam se naradila po kuci...krepala sam

[nezaboravna]

Opusteno sebi nagodila

[sann]

naporan,stresan.....

[Jaca]

naporan i uzasno dug

[visper]

jel moze jedna masaza

[Jaca]

jel moze jedna masaza

samo od tebe .....kako bi bilo dobro

[Zagorka]

Posao,gosti,pospremanje,mnogo price,monitora,svega,glava me zaboljela.......

[Mic-Sokoli]

Super obavio sam dosta posla neke obaveze koje sam gurao ispred sebe zavrsio.
Bio sam trcati/jogging/.
Otisao usisao auto,mrzim to .
Bio kod frizera ,bio du u Banku nije preko online banking izvodljivo.
Namjestio kucu malo sad sam Becar na par Hefti,
Bio kod roditelja da popio kafu,precizirali neke planove.
Nista nisam jeo do sad ne znam sta bih i gdje bih,moram ici se naci sa trojicom jarana pojedinacno.
Ja guram guram ispred sebe al kad mi volja ustanem napravim spisak i jedno po jedno odradjujem .

[Julia-Klara]

Bolji nego juce... Radila od kuce, nisam isla u firmu, nisam gledala lazne menadzerske osmjehe , odradila svoj posao (opet sat prekovremenog), i napokon ugasila kompjuter , i rekla ; " UH"

[Heidi]

translaticno

[Heidi]

jutros sam ustala jako neraspolozena i nije mi se islo na posao. sanjala sam nekakav rat, protjerivanje, sakrivanje po vagonima i pruge sa bodljama. hajde, ustanem ipak, natjeram se. spremim se i krenem. sjedim u vozu i kontam koji mi je. jucer si jos bila raspolozena, sta ti je. sigurno je zbog sna, mislim. opet vracam film, kontam o cemu sam pricala, s kim sam telefonirala; nekad me ljudi stvarno napune nekim besmislicama, pa kontam da nije od toga. hajde, neise...wooozzaaa heidi, wooozzzaaa...dan je tek poceo. stigla sam na posao, pozdravila se sa kolegicama, govorim im da sam danas nesto neraspolozena, da sam lose sanjala.jedna od njih mi kaze: da nije zbog onog sutra? ja zbunjena, ne kontam sta misli. ona rece: pa znas, onaj pakao koji se desio kod vas prije par godina, sutra je godisnjica. oh, da, odgovaram. mozda je zbog toga. mozda mi se nesto nakupilo, a nisam ni svjesna toga. napravi ona meni i kafu, kao, bice mi bolje. razgovarale smo malo o tome, zene se zgrazaju....prestala sam ubrzo, ne volim da pricam o tome.
ja sva isto izbezumljena. pokusavam da radim, rutinski onako i ofrlje.... dodje vrijeme i za rucak. one odose u kantinu da jedu, ja sam odlucila da ne idem, imala sam kamaru nekog posla, a spora sam danas, necu nikad zavrsit s tim.
pola sata kasnije dolaze moje kolegice i pita me jedna od njih da li znam ko je ona zena sto radi u kuhinji. odgovaram da znam. iz Bosne je. cudi se ona sad, jer joj je napomenula to za srebrenicu, a ova je nekako odgovorila odvratno, kao ne vjeruje u te lazi, to je samo izmisljeno da se srpski narod okaljaja. odgovaram joj da pusti to, nije trebala govoriti, zena je srpkinja. dva sata kasnije dolazi mi gore napomenuta gospodja, sasipa mi u lice kako sirim mrznju i u inostranstvu, kako me nije stid da kaljam jedan narod. kazem joj smireno da nemam s tim veze i da smiri tenzije.. ona se dalje dere i urla....prijeti mi da prestanem siriti lazi....(ne padaju mi sve uvrede na pamet, mozda sutra se sjetim) u tom se sad ukljucuju i moje kolegice. objasnjavaju joj da ja s tim nemam veze, da je to doslo od njih i da nisu znale da je ona pripadnica ‘onog drugog naroda’, jos je mole da im oprosti. ona se ne smiruje. i dalje po meni. ja sutim, gledam je, kontam – BOLESNA pa hajd. okrenem se, idem prema stolu, ona mi doviknu BALINKUSO!!! ja se sledih, pa mi prodje struja kroz tijelo. okrenuh se i kazem joj da ne zna sta prica i da napusti prostoriju. jok..... ona ce da ide kad ona hoce, ko sam ja da je tjeram.....ja, koja izmislja nekakve brojeve o zrtvama iz Srebrenice. dere se: 8000!!!! kakvih 8000 hiljada!!! majku vam vasu!!! pokusavam da je smirim, ne uspjevam. govorim da nije ni mjesto, ni vrijeme....ne da mi se raspravljati sa bolesnim ljudima. dzaba, uporno urla.
dodaje: jesi li ponijela flasu da peres dupe, a??? hahahahah.....hahahahahaha....hahahahaahah doci ces ti gdje treba!!!! kOlegice ne razumiju, vide da se samo bolesno smije.
pucam sad i ja. napustaj prostoriju istog momenta ili cemo ovaj dan takodjer obiljeziti nekom tragedijom! govorim. sva se tresem, pokusavam da ostanem smirena.....ne mogu.
ona meni opet nesto sasipa, ne mogu vam sve ni nabrojati, ali je UZASNO!!!

ona pored vrata, ja do nje. prepiremo se, ustaju i moje suradnice, boje se sad i one, vide da i ja ludim....ne znaju me takvu. ludaca se kao malo uplasi kad je vidjela da one na mojoj strani, poce u rikverc da ide prema izlaznim vratima i jos jednom mi rece: sto tebe promasise, jado jadna!!!.
ja ko skamenjena. Boze moj, gdje sam! drhtim, nekakvi me trnci spopali, zeludac me boli. povraca mi se. osjetim sve se dize, muka mi....nista jela nisam....trcim u WC i povracam bogtepitosta....poslije moje kolegice oko mene, daju mi neke cajeve, aspirine, kapi za smirenje. sve odbijam. u transu sam. u nekom dzehenemskom matrixu, gluho bilo. nude mi da ce zavrsiti i moj posao, i da trebam ici kuci. odbijam. gdje cu sad kontam. ne mogu ovakva na ulicu....ne mogu da hodam. nakon par sati malo sam se smirila, ali jos uvijek kao u losem filmu. NE MOGU DA VJERUJEM!!!! Halloooooooooooooo?!??!?

Zavrseno radno vrijeme, kupim svoje stvari idem na sporedni izlaz van, na parking. ne znam zasto sam to tako uradila, inace idem na glavni ulaz/izlaz.

isto grobar krocim preko parkinga, sva iscrpljena. gledam u daljinu, vidim neke dvije osobe, kontam moje kolege.

jesu klinac!

stoo se vise blizim, sve vise imam nelagodan osjecaj. moram proci kraj njih. sad sam blizu. dva velika ormara sa velikim krscinama oko vrata....okitili se za mene......i cekaju da mi odrze lekciju..... Zamislite!!!
cekaju na balinkusu koja im je uznemirila majku. oslovljavaju me: hej ti, zelembacice. sta se foliras, a? sta si uzela ovuda zavodit pravdu balinkuso!!! pravdu za nepocinjen zlocin, zelembacice, a!!!! dodji da ti srbin pokaze pravdu. sve onako krkanski. stojim pred njima, noge mi se oduzimaju, tasna mi skliznu sa ramena. govorim polako da nisam uopste nista njihovoj majci rekla, da me je bez razloga atakirala i da sam je zbog njenih uvreda molila da napusti prostoriju!!! ne slusaju me i prigovaraju mi da sam i svabe digla protiv nje i da im sad pokazem hrabrost.

gledam u ta dva monstruma i kako im vidim pravo lice, meni kao da dodje neka snaga odnekud. sagnem se i podignem svoju tasnu. krenem udesno, hocu da ih zaobidjem, ovaj jedan bub pred mene. govorim mu da se skloni u stranu ili mu nisu poznati zakoni ove zemlje, on se smije. usmrdio se na znoj i alkohol. krajickom oka vidim da neko izlazi iz firme, to me malo obradova....ta necu se tuci s njima, mislim....a mozda i moram... ako i krenu kontam imam turpiju i ogledalo u tasni, poderacu ih. u meni tutnji sve....nekakav pritisak me spopao....strah i ‘hrabrost’ se u meni svadjaju .....mozak trisata na sat, smisljam plan kako da se odbranim...ovaj kolega (iranac, Faruk)sto je izasao iz zgrade mi mase i pozdravlja me. ormari nastavljaju da me vrijedjaju, ja se okrecem i otpozdravljam kolegu.to ih ljuti, kao ne slusam ih i kaziprstom me ‘bocnu’ po ramenu. kOlega odmahnu i krenu dalje.ma super, mislim se. necu ni da vristim, nisu mi jos nista uradili, razmisljam pustice me kad mi se nagovore. jok. ....glas sve jaci i jaci. nedaleko od nas je jedna rampa na parkingu. vidim faruka kako zamice. rastuzi me to.

odjednom se faruk okrenu i krenu prema nama. (kasnije mi je kazao da mu je bilo neobicno da stojim sa tako dva cudna tipa i zbog toga se vratio ) ova dvojica ga sad ne vide, okrenuta su mu ledjima. pridje faruk.
heidi, je li sve u redu? odgovaram da nije. pita njih isto, odgovaraju drsko da se bavi svojim poslom. faruk me hvata za ruku i moli da krenem sa njim, da ne moram cekati voz, on ce me odvesti kuci. krecem, ova dvojica nam staju na put. tamo-vamo, padaju uvrede. malo su i krenuli na nas ali u tom su poceli da izlaze ostali radnici iz firme. sve sami turci, iranci, albanci (cudno je i to kad sad razmislim).....prilaze nam. Faruk objasnjava sta se dogadja, ovi svi pema njima... malo su ih pritisli uz kontejner i govore zar je to nacin da se maltretiraju zene, kakav je to nacin. deru se jedni na druge. sta te boli klinac, zacepi Osama!!!! kolega turcin gubi kontrolu, pocinje da suta jednog od njih. upada i drugi monstrum da ga brani, pocinje tuca. svi na kamari, ja hvatam tasnu, vadim mob i zovem policiju. policija je dosla za 5 minuta, rastavila ih i sve pokupila na razgovor u stanicu. njima sam ispricala sto i vama....nakon dva sata pusteni smo kuci i da cekamo na obavjestenja i pozive narednih dana. zadrzali su onu dvojicu rece mi neko. (vjerujem da vec imaju mastan dosje). ah, da ...poslije razgovora sa policijom....idem kroz hodnik sva kao u snu, samo da kuci stignem. ne osjetim nista pod nogama, kao da po oblacima hodam. probudi me jedan glas iza mene: balinkuso, naci cu te i u misijoj rupi!!!

kroz mene struja, bijes, strah.... i odgovor njemu: dodji da te pomezetim ceto!!!!
sad znam da je glupost, ali huja me uhvatila..... uopste mi ovo nije bilo pametno, samo sam sve vise digla, ali je naprosto izletilo iz mene. odvezli su me kuci i rekli da se nista ne brinem, oni ce sve to sa policijom srediti. to je sve za sada.

sad sam kod kuce i razmisljam. sjecam se kad se desio genocid u Srebrenici. kad sam to cula sve je umrlo u meni. shvatila sam da na ovom svijetu nema pravde za obicne smrtnike. zamolila sam oca da pise sestri da mi sredjuje papire i da napustam Bosnu. nisam to vise mogla da gledam. otisla sam, ali od monstruma izgleda nisam uspjela. svuda su.

oprostite mi na pravopisu, jedva pisem....a morala sam ovo iz sebe istresti, mojima ne smijem ni rijeci da kazem.

[silence]

Heidi, ostadoh bez komentara...ostadoh bez riječi, bez daha, ježim se. Čitajući kao da sam se nalazila u tvojoj koži.
Hrabra si ti Heidi i ponosna Bosanka...

[niska grana]

......

Užasno mi je krivo i tačno osjećam nekontrolisanu mješavinu gorčine, nevjerice, tuge, užasa i bijesa čitajući ovo. Šta reći, užasno je udisati isti zrak a kamoli raditi i imati posla s takvim zvijerima, mogu misliti kako ti je nakon svega....s druge strane, lijepo je što imaš tako mnogo kolega koji su te razumjeli i branili. Monstruma ima svuda, ali je dobrih ljudi više.

Hrabro, pametno i za primjer si postupila ....ne daj se i ne brini, ne mogu ti ništa.

[Dust]

Heidi ... nazalost od zla pobjeci ne mozemo. Ponosno si nastupila i tebi moja kapa dole.

[STrendzer]

zao mi je Heidi,zar bas takvu gamad imas u susjedstvu!?...prokleta smrdljiva cetnicka bagra!