"DUŠA"

[vučica]

...bio je blizu..
bio je daleko..
..znao je da ga čeka netko
voljeo ju je tiho..
gledao krišom
..krao osmjeh sa usana
kad god bi ga pogledala..
..otvorio joj svoje srce
i rekao:dobro došla moja dusice!!

[sann]

Pričaj mi večeras, jer željan sam reči

znaj šutnje je dosta,boli me i slama

pričaj nešto lepo, o ljubavi, sreći

pričaj o svem lepom što je među nama.

Pričaj mi večeras,dosta mi je noći

tako gluvih, praznih, i punih gorčine

pogledaj me nežno, otvori mi oči

kaži da me voliš, da me želja mine.

Pričaj mi večeras, neka srce moje

oseti toplinu tvog čarobnog glasa

duboko odnekud, sa dna duše tvoje

i neka u meni sve se zatalasa.

Pričaj mi večeras,a i ja ću tebi

ostavimo šutnju, nismo od kamena

među nama nikad toliko je ne bi

pričaj, samo pričaj dok ima vremena.

Jer, jednoga dana žalit ćemo draga

plakaće u nama nerečene reči

shvatićemo kasno da su reči blaga

koje nismo znali izreći u sreći-

Ali, bit će kasno, ne oklevaj više

pričaj mi večeras, jer šutnja me boli

pričaj nešto lepo, neka zamiriše

tvoj glas koga moje srce tako voli.

A, ako ne kažeš reč što srce čeka

i na usne tvoje opet šutnja stane

bit ćeš još mi dalje, još više daleka

a bol još mi bliže i na srcu rane.

"Nikad se ne zna kada ćeš i od koga čuti onu pravu riječ koju si dugo i uzaludno tražio, a ona je bila na nečijim tuđim usnama."

[silence]

Dušo moja...

Duso moja, ja ne znam vise
koliko dugo ovdje stojim
dok slusam kako liju kise
pod mracnim prozorima tvojim

Duso moja i kada krenem
tako bih rado da se vratim
ti ne znas da je pola mene
ostalo s' tobom da te prati

Ostalo s' tobom da te ljubi
kad budes sama i bude zima
jer ja sam onaj koji gubi
t prije nego ista ima

Duso moja, k'o kaplja vode
i ti se topis na mom dlanu
jer s' tobom dodje i bez tebe ode
stotinu dana u jednom danu

Duso moja, ti umorna si
i bez tebe ti lezaj spremam
na nekoj zvijezdi sto se gasi
ja trazim svijetlo koje nemam

Pod hladnim nebom ispod granja
stavices glavu na moje grudi
jer ja sam onaj koji sanja
i zato necu da te budim

[sann]

Ni na jednom svetu ne postoji mesto gde se mogu sakriti od tebe.Ti mene uzimas na rate,uvek kada u mojoj glavi zazvoni tvoj budilnik.On zvoni,zvoni dok ne puknem sto te nema.A onda,ponovo,dojases na konju telepatije.Galopiras kroz moje misli,kaskas u ritmu moga srca.Pogazis moju savest i plave narcise njene baste.Ja se izgubim,u tvojoj blizini igram ruski rulet-srce ili zivot,dok tvoj zeleni mac spava u mojoj rani.Ti si najveci poreznik moje duse.Svaki put porezz je sve visi.Dajem ti volju,smisao i besmrtnost.Kusur mi ne vracas,ali baksis je tu-85 crnih suza koje peku moje vrelo lice proganjano godinama provedenim uz tvoje prisustvo.Te suze me uvek vrate tebi.Ti si cetvrti musketar.Toliko je ratova oko tebe i legendi uz koje su rasli,rastu i rasce nasi snovi koji cuvaju blago.Ja imam kamen i on je kristal.Iz njega je potekao carobnjak u meni,iz njega izlazi moc u nama.Ali,mi smo kao crni biseri,sto je tako nezamislivo.Sigurno si zbog toga fiksiran u mojim ocima.Ne zelis da priznas sebi-ne umes i ne zelis da me izgubis.Ti imas istoriju nasih zivota u svojim genima.Ona govori kroz onih 85 suza i pogadja kao pesma.Ali,ti je ne vidis i nesvesno je drzis po strani,a ja se plasim da je ponovim i tebi i sebi.Ne mogu.Mozda nas zato gubimo.U svakoj sekuni koju trosim misli lete na sve strane.Lebdim u trenutku apsolutne tisine,visoko nad svetom,na samoj granici poslednje odluke,gde mi poslednje obecanje ne da mira ni nemira.Tada,u tom casu Usuda punom snagom jurisacu na prvi oblak da kleknem pred tvojom neibeznoscu i potonem u bezdno vremena u kom su,u svakom trenutku proslost,sadasnjost i buducnost jedno,ili cu zaboraviti i nestati,jer je nase cudo neponovljivo... Ali uvek postoje dve istine:ja te volim ili ne.Mozda te nekad ostavim,ali ne mogu.Mozda nekada skupim hrabrost da sve kazem.Nasa istina je zla i dobra sudbina.Nasa istina je najveca opsnost koja se podrazumeva.Posto bez nje nema zivota,ni smrti,robovacu joj dok ima ili nema smisla. U dusu te znam,moje karakteristicno N.Nemoj misliti da te volim,nemoj da mislis da te ne volim,jer nista nije tacno.Ne veruj nikome, pa ni sebi.I ne daj se,jer nece me biti neko vreme.Mada, nemas razloga za brigu,jer uvek ti se vracam.Zaustavicu vreme i prespavati jednu partiju mata u grehu svoje duse.Samo to.... Usijana glava iz crveno-belog srednjeg sveta p.s.pronadji se.....

[sann]

Ne priznajem rastanke i nikad necu Suviše boli kada se grubo otkine cvet koji tek nice Kada na samom pocetku price vreme zatreperi i stane baš kada bleda još prazna zora mesecevo srebro ucuti i kada zamre let povetarca što dahom sluti uzdahe nove, nasmejane Ja želim da još s tobom gledam kako se bude zlatasta mora da s tobom dišem i da te volim i vatrom noci i zore sjajem I zato ne dam, i zato necu i zato rastanke ne priznajem Želim da živim tvojim dahom i da se smejem osmehom tvojim želim da bolujem tvoje boli i da strahujem tvojim strahom dokle me ima dok postojim Želim da sanjam tvoje snove i da kroz virove tvoje reke ponovo osetim prste u kosi da razvejano seme maslacka tvoj vetar nosi i sipa u šarene misli neke u žute duge na modrom tlu Zato ne dam i zato necu Zato moj odraz još vešto krije istih osmeha tajne daleke Zato cu uvek biti sa tobom u dašku misli ili u snu Još uvek naš cvet negde nice još uvek naše tajne snije i ustreptalom lepotom traje dok mu na lati leptiri slecu Svi su rastanci tužne price zato ja rastanke ne priznajem i nikad necu......

[sann]

Govori onda kad patiš



Jer samo tada reči vrede

Ne pusti suzi da kane

Jer bol će još uvek biti tu.





Govori onda kad patiš

Tada srce ne govori laži

Ne kleči i ne moli

To ti ne bi ublažilo boli.



Govori onda kad patiš

Govori onome ko će te čuti

A ako nemaš kome reći
Stegni srce i ćuti.



Govori onda kad patiš

A ćuti kad si srećan

Ne pokazuj sreću onome ko pati,
Njega će boleti a ti nećeš znati.

[silence]

Kažemo ponekad kada nam se nešto tužno dogodi da nas je duša zaboljela.
Duša zna da zaboli i nema čovjeka na svijetu da ga bar jednom u životu nije zaboljela. Ali ja nisam znala da duša zna i da plače.
Nedavno sam pročitala da duša i plače ...

Pa kaže nekako ovako...

Ako ste tužni, ako osjećate kao da vas duša boli, a nos vam vlaži (curi), to vam duša plače...

[sann]

Hoćeš da znaš u šta verujem? Verujem u to da ovo samo nije vreme za nas. Ne shvataš? Pa, eto.. Verujem u noć koja tek treba da se desi, i u nostalgiju koja će tada biti primetna u vazduhu i našim srcima. I tad ćeš da me zagrliš, pomalo ošamućen od leta i zbunjen stotinama dana u kojima nisi ni pomislio na mene. I prvi put posle toliko vremena, neću se odmaći i neću usne namestiti u iznervirani osmeh, već ću ti se nasmejati iskreno, bez sumnji i oklevanja. Odvešćeš me negde gde smo nekad davno počeli i završili i nazdravićeš za nove početke. Negde u daljini će se čuti muzika leta, smeh devojki koje tada nećeš ni pogledati i nebitni razgovori pijanaca. Pričaću ti o tome kakvog te pamtim, o tome kako sam se ja promenila i smejaću se nekim svojim rečima. A ti ćeš me gledati, i pitati se kako si, dovraga, završio tu sa mnom. I po prvi put, dočekaćemo jutro slušajući, pričajući i smejući se. Gledaćemo izlazak sunca i ti ćeš me tu poljubiti, pomalo nespretno i umorno, ni sam ne znajući zašto. I to će biti naše leto, koje je, eto, malo zakasnilo.. I tad ću te voleti, obećavam. Sad ne mogu.. Ovo danas mi je previše srećno za jednu takvu uzaludnu ljubav. .............

[sann]

Kad bih mogla napisati stih bez kraja..Ostaviti nedorečeno sve..Dohvatiti vrhove litica po kojima se u snovima penjem ja..Znam da jednom hoću..Snovi su najjači noću..A,ja ću i sutra baš kao i svakog jutra,zagrliti jutro i krenuti u dan da liticu po liticu osvajam..
Samo uporni pobjeđuju..Samo uporni sanjati zavrjeđuju..Snovima spajaju morske valove i visoke gore..Žive stvarnost umotanu u snove..
Samo uporni,a ja jesam..
Zato,prošetaš li...
Ti..Da baš ti...
Prošetaš li plodnim prostranstvima mojih htjenja,vezat ću te laticama u mirisni struk vremena..
Zadrhtat će postojanje straha dok ga toplinom umirujem..U dlanovima mojih ruku ostat će dodir tebe..Lakonogi dodir vjetra dok te vrhovima mirisne lavande diram..
Nakon bogato ispunjenog dana dijete u meni igralo bi se svemira..Milovalo mjesec..Dodirivalo zvijezde..Bez straha...
Samo uporni to mogu...

[sann]

"Neko na vratima zvoni.
Traže me. Šta vredi i
da otvaram kad nisam tu.
Ko zna gde sam ja...
ni sama ne znam gjde sam...
možda sam i u nečijem srcu.
..a ne znam to."

[sann]

Fališ mi ti. Onda kad zamiriše vazduh na more, kad mi vetar donese muziku talasa pred noge. Fališ mi ti. Onda kad se useli tišina u moju glavu. Kad muzika obuče svoju čežljivu notu. Zaćute svi glasovi koji me proganjaju, uspori dan, razblaži se vazduh i poteče sećanje od kojeg se branim celog dana. I uvek me stigne pred kraj, kad već pomislim da sam ga pobedila ovaj put...stiže me stalno pomisao da FALIŠ MI TI...

[sann]

Znam da misliš da sam sretna , znam da misliš ..al' nisam. Samo preko lica lažni osmijeh navučem, zavaram sve redom , pa često i sebe . Sa drugim sam bila da tebe zaboravim, znam..to nije pravi način , al' možda nekog slučajno zavolim. Šutnja tvoja boli me , tvoj skriveni pogled boli me. Samo je jedan susret s tobom dovoljan da me vrati na početak bola. Imam pitanja , al' gdje su odgovori ?! Hajmo se pretvarati , da ništa nije bilo. Hajmo se pretvarati, da nikada nije došlo do spajanja naših usana. Hajmo se pretvarati da stranci smo ..sve su ovo laži , jer nas boli istina. Više nema naše priče, nema tebe , nema nas. Tu je samo tvoja slika, koja me podsjeća na sjaj tvoja oka dva. Da te nisam pustila ovako duboko u dušu , bilo bih mi lakše sada kad' nema nas. Šta znači osmijeh , kad si tužan? Šta znače noći , kad' danas umireš? Šta znači pjesma , ako ćeš je tiho pjevati? Šta znači ljubav , kad' srce izdahne?! Šta će mi život kad ga živim bez tebe ?!

[sann]

*U poslednje vrijeme u ćutanju nalazim mir. Znam da ne možeš da me zamisliš da ćutim, ali eto i ljudi se izgleda mjenjaju. Ćutim, sanjarim, ne ništa veliko, ne nikog posebno, čak ni tebe. Jednostavno uživam u zvukovima dana, u mirisu vetra, u svojim mislima. Sve jače mi se javlja želja za odlaskom nekud daleko. Znam i gde i ako odem, idem sama. Jednom za uvek da pokidam lance prošlosti, ponesem samo najlepše uspomene i počnem iz početka svoju bajku.
Sakriću sve svoje strahove na starom mestu u zemlji koja više nepostoji.
Ne vredi nositi krila kao ukras. Ne vredi leteti uz vetar. Znaj da se i pad broji kao let. Poslušaj iskusnog letača ili iskusnog "padača".
Ne odustajem. Ako negde postoji zemlja Nedođija, naći ću je.
Nesmem dozvolliti da mi krune srce oni koji ga nikad nisu umeli udomiti.
Sad dubok uzdah i neka mi patuljci pokažu put.
Jednom ću osvanuti u drugačijem zagljaju i neću pomisliti na tebe i leptiri će ponovo igrati. Jednom ... A možda ni jednom...

[sann]

Kad god da dođeš
Doći ćeš vrlo kasno
Jer se dugo putuje
Dok dođe u tvoj zivot
I tu se zauvek zaustavi
Ona koja je prema tebi krenula
Iz velike daljine
U kome nikad nije bila
I zvala se kako se zvala
I izgledala kako je izgledala
Kako više niko na svetu ne izgleda.


[media]THQM52jk0gg&feature[/media]

[sann]

Citamo se bez reci.
Bez straha do trenutka
kada ostajemo sami.
...Pricamo o ljubavi,
o tajnama prirode,
o nama bivsima,
otvaramo se recima
kao knjige na stranicama
koje smo najcesce citali.
Radujemo se radosti
sto mozemo razmenjivati
reci kao darove.
Malo li smo sami
postajemo drugi,
oni sto stvarno jesmo
i govorimo:
probudi me sutra ranije,
pricaj mi nesto obicno,
kao da ce upravo kisa.
Volim onu u tebi
koju nikome ne pokazujes.

[sann]

“U trenutku kad nas svi pozivaju na prozor da zajedno gledamo
u vremena naprijed ili natrag, radije ostajem u sobi svoga danas,
zagledan u svoje srce kojemu ni najbolniji ožiljak nikada nije
oduzeo spontanu želju za pulsiranjem koje život znači.

A prozoru ću prići kad osjetim da su krila dovoljno očvrsla za let
kojemu nikakvo vrijeme i nijedna povijest neće biti prepreka.”

[sann]

Prokleti grad, svakom njegovom ulicom tutnji naša prošlost. Vraća one dane kad smo bili sretni. I opet sam umorna od sjećanja, uspomena i čekanja. Još ti se nadam... Još uvijek mi nedostaješ. Još uvijek zaspim u tvojoj majici. Još uvijek se probudim u gluho doba noći i uzimam telefon da te zovem. Još uvijek te volim... Ali samo još uvijek, ne i zauvijek....

[media]jCya1yiFFP4&feature[/media]

[sann]

...Kad pored mene prolaziš, u oku mi se prozor otvori,
napnu me strasti i nezadrživo, tijelom protutnje.
Poslije toliko godina, proljeće u meni naraste,
sjene nestanu i poput oluje, muškarac iz mene progovori,
tad Ti napokon, iz tijesnog mraka i podmukle šutnje,
spokojno mogu prići i povesti u horizonte plavičaste.

Tamo, pod oblacima tišine, da nas ljubav ne bi mimoišla,
prostrijet pored srebrnog mora i s mirisima okupati .
Milovati, dok Ti još slaba krila za toplinom visine žude,
primiti za ruke i kad, u odsjaje kasnih večeri budeš ušla,
primaknuti sebi, zagrliti, a svoje tijelo i svoj život predati .
Osjetiti ćeš tog trenutka, kako nam se, prostor i vrijeme nude.

Moja ljubav i odjeci njeni, parkovi, polja i ravnica čista,
zgusnute želje, tokovi rijeka i šume razgrananih krošnji,
obale Tvoje s krikom galeba, u tragovima Alpa i njihovih voda,
sve ce se to, poput poteza sudbine i njenog maestralnog kista,
predati zauvijek nama, u prvoj od vječnih jutarnjih košnji,
kad se budemo izvijali u zanosu slasti, ispod modrog svoda...
[media]FHZ1EYI4xVA&feature[/media]

[sann]

NE DAM TI

Ne dam ti
da haraš
po mislima mojim
uzvišenim
o ljubavi našoj.
Ne dam ti
da mi prljaš
uspomene
na našu noć,
najljepšu od svih noći
u noćima što su se
ikada dogodile.
Ne dam ti
da mi svojim
oblacima kišnim
zaklanjaš sunce,
mjesec i zvijezde,
da tvoj lik mi
pomrače.
Ne dam ti,
da gaziš
moj izvor čisti.
U njemu kupam
ljubav našu
koja se dogodila
nikada nije.
Ne dam ti,
ne dam,
ne dam,
da mi ikada više
priđes, jer
ti da ostaneš
ne umiješ.

[sann]

Neka... Traži... Probaj... Bolje biraj i pogrešne, nego da spadneš na to da pogrešni biraju tebe. Ako grešiš iz verovanja, to je bar i uzvišena greška - prevaren si na neki način. Ali, ako te biraju pogrešni... onda rizikuješ da budeš nečija osveta, nečiji očaj, ili nečiji rezervni izbor. Zar najveća osećanja na svetu, tvoja, trebaju biti samo rezerva? Zar da nešto što Voli, treba da teši nečiji očaj? Zar nešto što prerasta smisao Vasione i njenu strukturu, prostor i vreme, treba samo da posluži izazivanju ljubomore u jednom, najprostijem, šablonskom pokušaju parenja i kočenja? Glavu gore! Ima i one vrste, srešćeš ih, koji čitaju iz očiju kako ti srce kuca..........