Samo da kažem.......

[Mala_Mu]

I tek da znas, mesec u zici je
zvone na vecernje zvona Galicije..

[Nora Ibsenova]

Ma koje analize, sta ti je.
Ja ti samo necu titrat ka oni jer mislin da to za tebe nije dobro.

Znas li ti da sam ja suicidalna? Znas li da sam usamljena? Znas da skoro svako vecer pred spavanje placem jer sam nesretna? Nema veze sad sa nicim ovim sto bezveze pricas o meni, ali eto ti jos nesto sto nisi znala o meni da imas potpunu sliku.

Imam potrebu da ti nešto ozbiljno kažem, a ti ako smatraš da ću ovim pretjerati, samo reci i završićemo svaku raspravu.

Teško mi je pročitati ovo što si napisala, jer znam kako je, znam kako je biti suicidalan, znam kako je biti usamljen i nesretan.
I ja i ti imamo svoje razloge zašto je to tako, i svako ima neku svoju bol koju nosi ispod kože, ali rješenja boli mogu biti ista, ustvari, pretežno i jesu ista.

Ja sam godinama bila depresivna, anksiozna, neću dalje pisati o svojim psihološkim problemima jer nije relevantno za ovu priču.
I puštala sam da se to stanje pogoršava, doslovno sam zapustila sama sebe. Um je kao i tijelo, kao i nokti, kao i kosa, mora se raditi na njemu, brinuti, njegovati, jer ako ga zapustiš, može da postane ružno, jako ružno.

Ono što ti ja kao neko ko je prošao to stanje, od onog blažeg oblika kad mi se ne izlazi, ne druži, kad sam samo nesretna i usamljena, do neustajanja iz kreveta danima, sedmicama (mene su ukućani doslovno tjerali da se kupam jer ni za to nisam imala volje) pa do nečeg goreg, mračnijeg težeg, nečeg što mogu reći da je najniža tačka mog života, to jeste, dizanje ruke na samu sebe, mogu reći jeste:

1. Niko, baš niko ti ne može pomoći ako ti ne shvatiš da moraš pomoći sama sebi. I ovo podvlačim- MORAŠ.
2. Onda kad počneš, kad kreneš na to putovanje, pridružiće ti se ljudi iz tvoje okoline. Barem oni kojima je stalo do tebe i iako ti možda sada te ljude ne vidiš i misliš da ih nema, vidjećeš, ima ih.
3. Sve je - korak po korak.

Moj prvi savjet, svima u takvim situacijama je - psiholog.

Ja sam na prvom razgovoru sa psihologom šutila dva sata. Šutila sam na svako pitanje koje mi je postavila, prestravljena, jer sam tek tada počela shvatati šta mi je život uradio, šta su mi ljudi u mom životu uradili i ono najvažnije, šta sam ja sama sebi uradila.

I onda je počelo.

Korak, po korak, bilo je tu suza, bilo je plakanja, bilo je kriza, napretka pa nazadovanja, bilo je i preskakanja terapija, bilo je i lijekova, naivnih odustajanja od istih i apstinencijskih kriza, ali sada, 2 godine nakon mog prvog odlaska u centar za mentalno zdravlje ja sam sigurna da je to najbolja stvar koju sam uradila za sebe ikad.

Osim psihologa, ako imaš imalo volje, ostali telefon, računar, pse na povodac i idi šetaj.
Napravi play listu pjesama koje te oraspolože, slušalice u uši i hodaj.

Učini nešto za sebe, nešto što te usrećuje, kupi si nešto što želiš.
Sutra ustani i nalakiraj nokte najdrečavijom bojom koju nađeš, možda ti se svidi, a ako ne, promjeni.

Ali potraži stručnu pomoć, sjedi sa nekim ko će znati da prepozna tvoje stanje, sa nekim ko će znati kako da te usmjeri na pravi put u kojem ćeš otkriti sebe, zašto osjećaš to što osjećaš, odakle ti to, i kako da se nosiš sa svim tim osjećajima, kako da tu slabost pretvoriš u svoju snagu.

I kako da pomogneš sama sebi.

Znam da zvučim kao life coach, znam da će krenuti trolanje na ovaj post, znam da će poslije trolanja i ismijavanja krenuti klasične priče kako ima toliko i toliko godina, šta ja znam, imam sve u životu i bla bla bla

Ja se odavno na to ne obazirem jer samo ja znam šta je istina u meni, isto kao i ti.

Ja sam, zato što ne shvatam olako ovo što pišeš, zato što sam i ja ljudima vrištala koliko sam nesretna, nezadovoljna, koliko je u meni jaka želja da ne postojim, a niko mi nije vjerovao, imala potrebu da ti ovo napišem.

Nisi jedina, nisi sama, i ne nalaziš se u situaciji iz koje nema izlaza.
Nisi zaključana u tom stanju, potrebno je samo da ustaneš i uhvatiš za šteku,
ali to moraš sama, niko drugi te neće dići.

Molim te, potraži pomoć u roditelju, sestri, psihologu, teško da ćeš je naći na internetu.

[dadojović]

i neka mi to ne uzme nebo za zlo
ali ti si jedino čemu se molim...

[Nora Ibsenova]

I ako još mogu da dodam, Centar za mentalno zdravlje, Dom zdravlja Otoka, traži Eminu.

[hepo_kockica]

Pozdrav.
Morena koja se nedavno bila pojavila pa nestala?

Moram te razočarati, nisam ta

Morena,dobro došla,da nisi vesela_sveska?

[MrH]

Nora Ibsenova

Svaka cast, imas mOOda do poda i ako si zensko. Bravo curo

[Ariel]

I ako još mogu da dodam, Centar za mentalno zdravlje, Dom zdravlja Otoka, traži Eminu.

Hvala Noro od srca, drago mi je da ima neko ko razumje kroz sta prolazim

[Nora Ibsenova]

I ako još mogu da dodam, Centar za mentalno zdravlje, Dom zdravlja Otoka, traži Eminu.

Hvala Noro od srca, drago mi je da ima neko ko razumje kroz sta prolazim

Nije ti to dovoljno, jeste lijepo, ali nije dovoljno.
Odi doktoru.

[Julia-Klara]

laka van noc dragi ljudi

[dadojović]

Noro bravo za hrabrost da s nama podijeliš nešto tako osobno.
I Snježani također.
Podrška za obje.

[Nora Ibsenova]

I kad sam se već otvorila do kraja, da se javno zahvalim Fudi jer me slušao, trpio, savjetovao, molio da potražim pomoć, nudio mi novac da platim doktora itd itd

Fudo, ti si jedna ljudska gromada i volim te iz sveg srca odavde do Stambola

(ajme, sad sam se rasplakala)

[Fuddo]

Znas li ti da sam ja suicidalna? Znas li da sam usamljena? Znas da skoro svako vecer pred spavanje placem jer sam nesretna? Nema veze sad sa nicim ovim sto bezveze pricas o meni, ali eto ti jos nesto sto nisi znala o meni da imas potpunu sliku.

Odi lijecniku, ugasi forum.

Zuti karton!
Hido

[Lamorena]

Moram te razočarati, nisam ta

Morena,dobro došla,da nisi vesela_sveska?

O čemu ti to?

[hepo_kockica]

Morena,dobro došla,da nisi vesela_sveska?

O čemu ti to?

Ma šalim se ba

[Heidi]

U zivotu ko cvika moze da se slika

[Fuddo]

Teske ste teme naceli,
Sto bolan ne otvorite pivu i navijete nam seju kalaca?
Treba sve pomalo, sta fali.

[Mala_Mu]

Eno piva u birtiji..

[ina]

Ja dok vidim i procitam i zapocnem odgovoriti na jedno pitanje, oni vec odgovorili na dva tri...
Odoh u mrakacu zapaliti...

[Ariel]

Hvala Noro od srca, drago mi je da ima neko ko razumje kroz sta prolazim

Nije ti to dovoljno, jeste lijepo, ali nije dovoljno.
Odi doktoru.

Tesko mi je otici i potraziti pomoc, isla sam psihologu u srednjoj skoli kratko i nije pomoglo.. ne znam kako da se opet pokrenem..

[greeneyes]

I mi smo neki dan sjeli s drugom, nakon sto smo ga par dana gledali onako bezvoljnog kako se bukvalno vuce, a ne hoda, i prvo ga pitali sta mu je, zasto je tako los. I kad smo vidjeli da bukvalno nema odgovor na to preporucili smo mu da posjeti psihologa. Ruzno je gledati(a ne mogu ni zamisliti kako je zapravo njemu) nekoga u tom stanju..