Balaševizmi

[Heidi]

Odlomak iz knjige "Planeta Dvoriste" Olivera Savic Balasevic

[Shadow]

Takve su, znate, osetljive osobe. Osete duplo, čuju ranije. Zato što tačno jedan korak ispred njih hoda njihova duša."

[dadojović]

"Ne bih htio da se žalim,
al' s miševima malim,
ja po kući vodim pravi rat,
pa i mora biti rata,
kad ja nisam neki tata,
ja sam više k'o stariji brat.

Jeleno, srećo jedina,
silazi i struju ne diraj,
ne cepkaj ta pisma dedina,
srećo jedina."

[Heidi]

Kupila sam Oliverinu knjigu samo jos da se nakanim citati
Slaba mi koncentracija I nemiran duh, svasta mi drugo pada na pamet


Nemir me vuce njoj, svojim tankim vlaknima...

[Shadow]

Silueta se davno nazire…
Neko uzdahne, neko zazire…
Isto vide a razno tumače…
Đavo prste u farbu umače.

[Shadow]

Tako to ide...
Ostavio sam je predugo u onim Opasnim Ćutanjima, u onim tišinama u kojima je Ona svoj jedini sagovornik, i u kojima se o meni definitivno ne priča ništa dobro... I tu smo gde smo...

[Shadow]

Mesec je mlad zaljuljao grad…
Na lahoru mrak prosušio lak.
Po baštama su prve noćne frajle nikle,
večeras dodaj malo kremena u štikle.
I odigraj kul, potpuno kul.

ab1822ea5e46a4dc29932678b9e537dc.jpg

[Heidi]

I kad nadjes svoj gruv i na kisi si suv...

[Shadow]

Ona ti je druže karakter kakvog nema, dodirni joj obraz i imaćeš želju biti čovek, ona ti pogledom srce miluje. Znaš, ja svoje junake tražim samo u knjigama ili u snovima. Ona je moj prvi junak baš tu gde junaka nema. Ona ti je čoveče odbolela život samo tako i sve poraze s' ramena zbacila kao da je to nešto najnormalnije i svakog čoveka prihvatila kao pojavu koja ima potrebe. Ona ti je druže vrsta kakvih više nema. I moja je, i volim je..

[Mala_Mu]

Ona ti je druže karakter kakvog nema, dodirni joj obraz i imaćeš želju biti čovek, ona ti pogledom srce miluje. Znaš, ja svoje junake tražim samo u knjigama ili u snovima. Ona je moj prvi junak baš tu gde junaka nema. Ona ti je čoveče odbolela život samo tako i sve poraze s' ramena zbacila kao da je to nešto najnormalnije i svakog čoveka prihvatila kao pojavu koja ima potrebe. Ona ti je druže vrsta kakvih više nema. I moja je, i volim je..

Ne lici mi ovo nikako na Balasev stil niti mi poznat tekst

Pretrazit cu google kad dodjem kuci al nesto sam ubjedjena da nije njegovo

[Shadow]

Ona ti je druže karakter kakvog nema, dodirni joj obraz i imaćeš želju biti čovek, ona ti pogledom srce miluje. Znaš, ja svoje junake tražim samo u knjigama ili u snovima. Ona je moj prvi junak baš tu gde junaka nema. Ona ti je čoveče odbolela život samo tako i sve poraze s' ramena zbacila kao da je to nešto najnormalnije i svakog čoveka prihvatila kao pojavu koja ima potrebe. Ona ti je druže vrsta kakvih više nema. I moja je, i volim je..

Ne lici mi ovo nikako na Balasev stil niti mi poznat tekst

Pretrazit cu google kad dodjem kuci al nesto sam ubjedjena da nije njegovo

"Jedan od onih zivota"

[Shadow]

[Mala_Mu]

Jednom je Ćale pokušao da mi objasni šta je mašta…
Sedeli smo u čamcu, nasred Dunava, u onim starim, krutim kišnim kabanicama, riba nije htela ni da pipne i ja sam, dosađujuci se, postavljao milion najgorih mogućih pitanja.
Bilo mi je sedam-osam godina, i mogao je da mi odgovara i sasvim jedno-stavno, ali za mog starog se može stvarno reći svašta, samo ne i to da je bio jednostavan…
Neke njegove primere shvatio sam tek pod stare dane, neke nisam još, i izgleda da i neću, ali priču o jednom narocitom Ćupu zapamtio sam zauvek.
Ili sam je se možda tek sad setio? Nema veze…
Ćale mi je, uglavnom, ispričao da na svetu postoje samo istina i laž. Stvarnost i snovi, još bolje. Istina je stvarnost i tu nema šta da se priča, a laž su snovi…
Tu mi, verovatno, nešto nije bilo jasno, jer se sećam da mi je objašnjavao da su snovi samo male laži, a ne nešto drugo. Male, leteće, najlepše laži. Snovi su andeli laži…
Oni koji odaberu samo istinu, ili samo snove, znaju da od toga sreće nema. Dve osnovne životne hemikalije zato se uvek mešaju, ali to je već crna magija, i kap jednog u drugom često je premalo, a dve kapi često su previše. Malo ko nalazi meru, ali svi pokušavaju i to je najvažnije.
A posebni, čarobni i nevidljivi ćup u kom se mućkaju istine i laži, stvarnost i snovi, naziva se ponekad i Mašta.
U tom Ćupu je štos…
~
Kad ono prestaje detinjstvo?
Kad ti neko prvi put na ulici kaže “Vi”? Kad zaplešeš na maturskom balu, kad položiš vozački, kad kupiš prvi kurton u apoteci? Ne zna se tačno…
Ja mislim da prestane, kad ostaneš bez Ćupa. Kad dozvoliš da ti ga uzmu, ili ga, ne znajući da ga koristiš, sam razbiješ…
~

[dadojović]

"Plaši me da se ne podigne vampir četnički..."
1987

[Shadow]

Ona je malo svojeglava, takve je naravi. Ali ume da bude pravi anđeo. Zavolet' ćeš je već.

[dadojović]

"Za tvoje dugme sedefno ja noćas kraljevstvo dajem..."

[Shadow]

"Dobro je to srce. Malo kasni, ali kucka tu i tamo. A narocito kucka tu. U tvojoj sobi...

[dadojović]

"Ja znam da vreme ne voli heroje
i da je svaki hram ukaljan
al' meni eto ništa sem nas
nije valjalo..."

[Shadow]

"Ja znam da vreme uvek uzme svoje
I ne znam što bi nas poštedelo
Al' meni, eto, ništa sem nas dvoje
Nije vredelo"

[jelena...]

Uglavnom prođe sve, ali ostaje blues....