Najveći blam u životu

[dacina_curica]

Grani treba zabraniti da pise Jednom recenicom mi nabije kompleks, pola sata pisem post od deset rijeci.

Moj najveci blam? Uh, ne smijem ni pomisliti, odmah umrem od kombinacije smijeha i stida. Samo cu reci pozar u zgradi preko puta ergo hejbet vatrogasaca, policajaca te radnih kolega, suknja, vjetar i ljubicaste gace na bijele tufne. Connect the dots yourself (or don't).

[Veca]

Mene ovaj blam progoni preko 30 godina, nije da ih nije bilo poslje ali ovaj je poseban i danas me zezaju.
Ljeti smo se uvjek okupljali kod nene jedno malo mjesto 15 km. od Trebinja. Bilo nas je iz Trebinja, Mostara, Sarajeva i Bijeljine. Ja sam bila (i sada sam) najmladja od svih neninih unuka.
Ljeti je cesto nestajalo struje, pogotovo poslje grmljavine. Taj dan padala kisa i bas grmilo i naravno struje nestalo.
Imala sam mozda 10-11 godina, mozda i manje (nije da godinama umanujem svoju glupost) ali stvarno se ne sjecam tacno godine.
Kaze meni rodjak da idem kod komsinice da pozajmim struje i dadne mi neku kantu i danas se sjecam te plasticne kante, crvena sa plavom ruckom.
On mrtav ozbiljan kaze (idi i fino reci da nena trazi, nece dati ako kazes da ja trazim)
Ja fino sa kanticom krenem, imala sa ici mozda nekih 200 metara. Fino ja pokucam zeni i kazem onako kako mi je "rodjak" rek'o.
Kaze zena "nema Bogami ni kod mene, a da ima kome bih dala, ako ne bih tvojoj neni"
Usput kad sam se vracala sretne me komsija i pita gdje sam bila, ja ispricam.
Vratila se ja, oni kuci popadali od smijeha, i jos kad sam rekla sta mi je ova rekla onda tek nastao vrisak.
I danas kad se svi sastanemo, uglavnom kod istog rodjaka iz Bieljine koji sada zivi u Sarajevu, svi zezaju.
Eto kako sam bila glupa. Ko zna mozda sam i sada, ali nece niko da mi kaze.

Ruana,izvini!

[Peggy Sue]

pa je uz urođenu stidljivost možda i to imalo efekta na odsustvo želje za pobunom zbog načinjene štete

Kako lik forumuliše rečenicu.

Isto sam pomislila....

[Peggy Sue]

Listamo AVON-ov katalog.. Ja tražim ruž. Pošto uvijek pri šminkanju naglasim oči, ruževi su mi blažih nijansi. Dakle neke breskvaste.

I tako bacim priču sa starijim kolegi(ni)cama , nekoliko nas u kancelariji, na pauzi... Eh sad, naziv nijanse koju ja koristim je Peach (piiič - breskva).. A ja sva sretna izvalim pred svima da tražim neku "pičkastu" nijansu...

A jest mi bilo neugodno, majko mila...

[gospođa Brams]

nisam nikad imala baš nekih velikih i urnebesnih blamova..ali zato često imam manjih

onaj koji mi je ostao u najgorem sjećanju se dogodio jednom prilikom kad sam imala izlaganje na fakultetu
bila sam na prvoj godini i sve mi je još bilo relativno novo, i nisam dotad nikad imala izlaganje i naravno bila sam nervozna cijeli dan
i održim ja svoje izlaganje koje je prošlo relativno ok, čudim se samoj sebi što se nisam onesvijestila od treme
i na kraju me asistentica koja je vodila taj kolegij upita jedno pitanje vezano za nešto što sam rekla na kraju izlaganja, i ja odgovorim kratko, kaže ona meni da pojasnim...a znala sam što želim reć ali me toliko trema pucala da sam samo uspjela izustit "pa...tako" (a pitanje je bilo u stilu: zašto misliš to i to...)
nije sad ona pravila nekakav big deal od toga al mi je bilo užasno neugodno jer sam ispala glupa a zapravo sam znala stat iza svog mišljenja samo nisam bila u stanju išta reć jer sam bila jako nervozna

i onda često pomislim da ljudi koji su bili u učioni i dan danas misle da sam pomalo glupava

(danas baš imam jedno izlaganje, možda će bit materijala za ovu temu)

jedan friški "blam" (nije neki blam al je glupa situacija)
došao svećenik blagoslovit kuću za Božić kako je to već običaj kod katolika, i ja bila sama kod kuće i morala ga ja ugostit
i tako mi se pomolili, on poškropio pola kuće sa svetom vodom itd. itd. i sad kod tih kućnih obilzaka običaj je svećeniku ostavit ponešto para
i sjeli mi za stol da on upiše nešto u evidenciju, i ja uzela te pare i pružam mu
a on meni "To dajete gospodinu"
ja onako pomislih to on kaže "Gospodin" kako je običaj kod katolika nazivat boga, i ja rekoh "Da"
i držim te pare i čekam da on uzme a on u mene gleda i ništa mu nije jasno
I ponovi on meni "pa ovom gospodinu" i pokaže u jednog čovjeka što je s njime bio

nije to sad nekakav blam, al često mi se događaju tako nekakvi sitni nesporazumi i često nešto krivo skontam i ispadne glupa situacija za mene

favorit s ove teme mi je Grana kada je zavezao cipelu na psu

[gejsha]

Listamo AVON-ov katalog.. Ja tražim ruž. Pošto uvijek pri šminkanju naglasim oči, ruževi su mi blažih nijansi. Dakle neke breskvaste.

I tako bacim priču sa starijim kolegi(ni)cama , nekoliko nas u kancelariji, na pauzi... Eh sad, naziv nijanse koju ja koristim je Peach (piiič - breskva).. A ja sva sretna izvalim pred svima da tražim neku "pičkastu" nijansu...

A jest mi bilo neugodno, majko mila...

[Maja]

Nepodobna

i sjeli mi za stol da on upiše nešto u evidenciju, i ja uzela te pare i pružam mu
a on meni "To dajete gospodinu"
ja onako pomislih to on kaže "Gospodin" kako je običaj kod katolika nazivat boga, i ja rekoh "Da"
i držim te pare i čekam da on uzme a on u mene gleda i ništa mu nije jasno
I ponovi on meni "pa ovom gospodinu" i pokaže u jednog čovjeka što je s njime bio

[Rum]

[gospođa Brams]

ja pomislila "vidi što se čovjek pjesnički izražava"
kao da mi ipak da do znanja da taj moj prilog zapravo bi trebao pomoći crkvi pa kao ću biti bliže bogu, ili nešto slično, kad ono, čista papirologija bez imalo romantike

Sjetila sam se još jedne glupe situacije...došla ja u fakultetsku referadu. Tek se bila upisala na fakultet, nisu ni predavanja krenula. Trebalo mi je potvrdit nekakve potvrde ne sjećam se točno za šta. I meni moj dragi tata kupi dvije potvrde i ja na njima vidim da su za srednju školu al on meni kaže prodavačica mu rekla da to nema veze i da nema drugih.
A tete u referadi su poznate po tome da se ponašaju kao da su 0-24 u žešćem PMS-u i bolje je tamo dolazit samo ako je zaista nužno. I dođem ja sa svojim potvrdama i žena na šalteru se počne histerično derat na mene da kako ja nemam pojma šta ja njoj nosim potvrde za srednju školu na fakultet i baci mi potvrde u facu a meni neugodno iako nisam bila kriva, i ja njoj pokušavam objasnit šta je al ona meni neda... Došla sam poslije s pravim potvrdama a onda je opet bila scena jer sam zaboravila ponijet svoj indeks, pa me optužila da zapravo ne pohađam taj fakultet, i kad sam joj dala nekakav papir koji sam dobila na upisu na kojem je nekakva email adresa, nebitno, onda me onako sumnjičavo upitala gdje sam to uzela, tko mi je to dao, implicirajući valjda da nemam pametnijeg posla nego hodati po fakultetima i krivotvoriti potvrde. Nekako sam izgladila stvar kad sam izvukla ugovor koji sam, srećom, imala kod sebe.
Zgadio mi se fakultet a nisam bila još praktički ni krenula

[gejsha]

Bramsice

Kad smo kod tog upisivanja na fakultet naumpade i meni moj blam.
Kad sam se došla prijaviti prije nego su upisi krenuli, sve fino pisalo šta treba donijeti sa sobom i između ostalog treba uplatiti i 20 KM. I ja donesem sve potrebne dokumente i sa njima 20 KM
Predajem ja ženi, a sreća ljubazna je bila, s obzirom da se moj fax puno plaća naspram ostalih u okruženju, pa su ljubazni kad se tek upisuješ. Kaže ona odnesi te pare u banku i tamo moraš uplatiti.
Kako me bilo sramota, kao da sam najveći tutkum. Ali eto čovjek u onoj brzini, nerazmišljajući baš smiješno postupi.

[Mister No]

Počela ja radit... I sad ono, dođem u kolektiv gdje su svi stariji, uhodani... Ja nova, mlada, stidna... Persiram sve, zelim dobro jutro na svakom koraku, zelim ugodne vikende petkom.. Ma onoooo.. Hej...

I jedan dan, pada kiša. Ja bez kišobrana, a trebam na pauzu. Sjedi nas 6 u kancelariji (pauza). Sve gospoda, stariji ljudi i zene... I sad kazem ja "moram na pauzu, a nemam kisobran"..
Kaze jedan kolega "hoces da ti ja izvadim svoj" (pokazuje na torbu pored stola)
A ja: "Koliki Vam je? Hoce li moci stati u moju...."

Umrla sam... Zacrvenila sam se toliko da su me obrazi boljeli od zestine. Eto.. Ne znam kako da vam opisem nelagodu. Sto je najgore, ni oni nisu bili neki droljast kolektiv, s prostaklucima i tako to.. Pa se ne zna kome je bilo neugodnije...

Ja sam se zahvalila i pobjegla na kisu... bez kisobrana, naravno...

Joj, ovi u mojoj firmi samo čekaju takvu situaciju....mislim da sam najmanje milion puta čuo to "hoćeš li moj" i ""hoćeš da ti izvadim svoj", čim bilo koja od rijetkih žena koje se tu nađu razmijeni s njima više od dvije rečenice
(Mr. bi se savršeno uklopio )

Kod nas ti usput uvale i to pogotovo ove nobl dame, ono do pauze za doručak si već dva - tri put povukao za nešto.
Više niko i ne obraća pažnju na to.
Meni je, recimo, maloprije palo na pamet da Dacinoj, na debati protiv pušenja kažem, da ne vadi svoj pendrek nego ... al suzdržah se

[niska grana]

Lijepi strah....od pendreka

Inače, novi doživljaji cura su super; Nepodobna je queen

[Mister No]

Lijepi strah....od pendreka

Inače, novi doživljaji cura su super; Nepodobna je queen

Nju i Katju u kahvajastu boju

Samo da nam prije toga definišu tačno koja je ta boja

[Maja]

Bramsice

Kad smo kod tog upisivanja na fakultet naumpade i meni moj blam.
Kad sam se došla prijaviti prije nego su upisi krenuli, sve fino pisalo šta treba donijeti sa sobom i između ostalog treba uplatiti i 20 KM. I ja donesem sve potrebne dokumente i sa njima 20 KM
Predajem ja ženi, a sreća ljubazna je bila, s obzirom da se moj fax puno plaća naspram ostalih u okruženju, pa su ljubazni kad se tek upisuješ. Kaže ona odnesi te pare u banku i tamo moraš uplatiti.
Kako me bilo sramota, kao da sam najveći tutkum. Ali eto čovjek u onoj brzini, nerazmišljajući baš smiješno postupi.

Ja se ne sjećam da sam se ikad nešto osramotila, ali znam da sam svu tu "papirologiju" obavljala mimo roka. Npr rok za upis ili ovjeru semestra ili bilo šta je do petka, a ja ti fino odem u pondjeljak kad nikog nema.
Nisam luda da čekam u onoj koloni pred studentskom službom, po sat vremena, a znam da će mi sve primiti i kasnije jer im je u interesu da uzmu lovu. I jednom mi reče, pomalo histerično, u studentskoj ona ženska...pa ti uvijek kasniš, kod tebe sve zadnji minut, šta je s tobom?
Ma, rekoh, potrefi tako.

[gejsha]

Bramsice

Kad smo kod tog upisivanja na fakultet naumpade i meni moj blam.
Kad sam se došla prijaviti prije nego su upisi krenuli, sve fino pisalo šta treba donijeti sa sobom i između ostalog treba uplatiti i 20 KM. I ja donesem sve potrebne dokumente i sa njima 20 KM
Predajem ja ženi, a sreća ljubazna je bila, s obzirom da se moj fax puno plaća naspram ostalih u okruženju, pa su ljubazni kad se tek upisuješ. Kaže ona odnesi te pare u banku i tamo moraš uplatiti.
Kako me bilo sramota, kao da sam najveći tutkum. Ali eto čovjek u onoj brzini, nerazmišljajući baš smiješno postupi.

Ja se ne sjećam da sam se ikad nešto osramotila, ali znam da sam svu tu "papirologiju" obavljala mimo roka. Npr rok za upis ili ovjeru semestra ili bilo šta je do petka, a ja ti fino odem u pondjeljak kad nikog nema.
Nisam luda da čekam u onoj koloni pred studentskom službom, po sat vremena, a znam da će mi sve primiti i kasnije jer im je u interesu da uzmu lovu. I jednom mi reče, pomalo histerično, u studentskoj ona ženska...pa ti uvijek kasniš, kod tebe sve zadnji minut, šta je s tobom?
Ma, rekoh, potrefi tako.

eh ja sam ti sušta suprotnost.. ja sve volim obaviti na vrijeme što se toga tiče.
a kod nas se i ne čeka toliko dugo.

[gospođa Brams]

Bramsice

Kad smo kod tog upisivanja na fakultet naumpade i meni moj blam.
Kad sam se došla prijaviti prije nego su upisi krenuli, sve fino pisalo šta treba donijeti sa sobom i između ostalog treba uplatiti i 20 KM. I ja donesem sve potrebne dokumente i sa njima 20 KM
Predajem ja ženi, a sreća ljubazna je bila, s obzirom da se moj fax puno plaća naspram ostalih u okruženju, pa su ljubazni kad se tek upisuješ. Kaže ona odnesi te pare u banku i tamo moraš uplatiti.
Kako me bilo sramota, kao da sam najveći tutkum. Ali eto čovjek u onoj brzini, nerazmišljajući baš smiješno postupi.

A zbunjen si kad se tek upišeš...Znam da sam ja tek kad sam se upisala stalno tako doživljavala da nešto krivo napravim, trebala mi je cijela godina da shvatim kako to sve funkcionira, a i faks je tako loše organiziran da i dan danas nekad jednostavno nemam pojma šta bi napravila.
Al nije problem samo u tome što ne znam, nego što su te ženske koje rade u studentskoj službi tako nevjerojatno bezobrazne i konstantno su nervozne i nadrkane u bilokoje doba dana kad im dođeš...A imaju smjenu od 5 sati i u tome pauzu od pola sata... Jest im težak posao. Baš ono čim dođeš joj na licu vidiš da si joj skrivio samo što si se pojavio...Da ne spominjem kad bude početak semestra pa tamo bude gužva, e onda su tek aždaje.

Početkom ovog semestra se jedna derala na mene pred punom referadom da mi ne može ispisat jedan kolegij jer ona tvrdi da sam ja to upisala prošle godine, a ja upisala ove al sam se predomislila,i inače se to normalno može ispisati...I ja njoj pokazujem u indeksu da tog kolegija nema za prošlu godinu a ona meni i dalje po svom "ja znam kad ste vi to upisali" i tak smo se prepirale kao mala djeca dok ja na kraju nisam odustala i sva bjesna izjurila van, i sad na kraju slušam taj kolegij

[gospođa Brams]

Sjetih se jednog blama sa izlaska.

Dakle izašla ja sa društvom u klub. Taj klub nije baš klub u klasičnom smislu, nema stolove za sjedit, nego samo bina i prostor za plesanje. Zidovi unutra su crni i uvijek je unutra mračno.
I sad bilo je već kasno i ja se lijepo trijeznim umorna više od plesanja, stojim pozadi, i u jednom trenutku rekoh Hajd da se naslonim malo na zid. Na moje iznenađenje, "zid" nije uopće bio zid nego nekakav crni zastor koji su objesili tamo ne znam iz kojeg razloga, tako da sam ja samo lijepo proletila kroz njega i završila na podu na guzici. A moji mi se naravno smijali jer su mislili da sam pijana i da ne mogu stajat. A nisam bila, nego sam bila uvjerena da je to zid jer kao što rekoh crni su zidovi, nisam očekivala nikakav zastor, i još je bio mrak.
Al hajde, nasmijah se i ja s njima i ustadoh, šta ću.
Prošlo i to i idemo mi kući. I na jednom mjestu trebamo se penjat na pokretnim stepenicama. Ja taman izvadila iz torbe kiflu što sam si kupila tu veče kad sam bila gladna al sam je samo do pola pojela. I jedem ja tu kiflu stanem na stepenice sasvim nevino ne sluteći ništa. A ispred mene stajao prijatelj koji je visok dva metra i ima broj cipele valjda 68 i valjda nije dobro stao na tu pokretnu stepenicu i nagne se natrag i mene sruši i otkotrljam se do pola stepenica a moja kifla odletila negdje u stranu
Al sreća nije mi ništa bilo, samo par masnica sam imala, i sreća što je bilo 5 ujutro pa tamo nije bilo baš puno ljudi. Trebam li spomenuti da sam imala suknju

[Ruana]

Podsjeti me ona tema o Tariku.
Ljeto prije nekoliko godina sjedimo ispred nekog kafica na Stradunu a djeca ko djeca malo sjede malo trce okolo i gledaju izloge. Kad odjednom moj sin na sav glas - mama. mama vidi ko sjedi iza tebe, onaj Tarik milioner, a kako se na bosanskom kaze milioner, a drugi sav vazan dodaje milijunas. Naravno svi se poceli smijati. Ja nisam mogla ni u koga pogledati od sramote. Zavrsetak vam necu ispricati.

[gejsha]

Podsjeti me ona tema o Tariku.
Ljeto prije nekoliko godina sjedimo ispred nekog kafica na Stradunu a djeca ko djeca malo sjede malo trce okolo i gledaju izloge. Kad odjednom moj sin na sav glas - mama. mama vidi ko sjedi iza tebe, onaj Tarik milioner, a kako se na bosanskom kaze milioner, a drugi sav vazan dodaje milijunas. Naravno svi se poceli smijati. Ja nisam mogla ni u koga pogledati od sramote. Zavrsetak vam necu ispricati.

Baš slatko

[gejsha]

Sjetih se jednog blama sa izlaska.

Dakle izašla ja sa društvom u klub. Taj klub nije baš klub u klasičnom smislu, nema stolove za sjedit, nego samo bina i prostor za plesanje. Zidovi unutra su crni i uvijek je unutra mračno.
I sad bilo je već kasno i ja se lijepo trijeznim umorna više od plesanja, stojim pozadi, i u jednom trenutku rekoh Hajd da se naslonim malo na zid. Na moje iznenađenje, "zid" nije uopće bio zid nego nekakav crni zastor koji su objesili tamo ne znam iz kojeg razloga, tako da sam ja samo lijepo proletila kroz njega i završila na podu na guzici. A moji mi se naravno smijali jer su mislili da sam pijana i da ne mogu stajat. A nisam bila, nego sam bila uvjerena da je to zid jer kao što rekoh crni su zidovi, nisam očekivala nikakav zastor, i još je bio mrak.
Al hajde, nasmijah se i ja s njima i ustadoh, šta ću.
Prošlo i to i idemo mi kući. I na jednom mjestu trebamo se penjat na pokretnim stepenicama. Ja taman izvadila iz torbe kiflu što sam si kupila tu veče kad sam bila gladna al sam je samo do pola pojela. I jedem ja tu kiflu stanem na stepenice sasvim nevino ne sluteći ništa. A ispred mene stajao prijatelj koji je visok dva metra i ima broj cipele valjda 68 i valjda nije dobro stao na tu pokretnu stepenicu i nagne se natrag i mene sruši i otkotrljam se do pola stepenica a moja kifla odletila negdje u stranu
Al sreća nije mi ništa bilo, samo par masnica sam imala, i sreća što je bilo 5 ujutro pa tamo nije bilo baš puno ljudi. Trebam li spomenuti da sam imala suknju

Ti bi trebala pisati na onoj temi o našim padovima