Na terapiji kod srculenceta

[Calla]

Savjetuje da treba spavati a bude online do 5:00
Ko oni doktori što govore da ne treba pušiti i piti a olese se pluća im ko asfalt

Napusti temu

Mutaveliju slobodno u cosak na zasluzenu kaznu, I svezi ga za stablo ako mozes

[Calla]

...Srculence, jesam li ja bas toliko luda, pjana, nadrogirana i losa?

Znaš li da ste ti i spinerka bile prve forumašice na koje sam naletela ovde
Sećam se, ti si na avataru imala noge, čini mi se u mrežastim čarapama i po stilu pisanja, nekako odavala utisak da si baš mladalačkog duha
Imaš tu žicu da si srčana i da neke ljude braniš pa dođeš u konflikt sa drugima, čak i više nego što sam primetila da se to zbog tebe dešava. Čak si i mene par puta nagazila, ima i neko obećanje tamo kako ćeš me ganjati ali se naš odnos promenio. Meni si draga, a sad svako od nas ima neko "ludilo", tvoje sam prihvatila i ne smeta mi

Eeee dobro je da naidoh na ovaj post, Veca se I prema meni tako isto ponasa iako znam da nije do mene, ajd ti Veco nama ispricaj iskreno iz svog ugla da li se ti sjecas razloga zasto dodu te zute minute???

[srculence7]

Jedna moja školska drugarica se već duže vreme bori sa depresijom, ali sada ima pomaka što me izuzetno raduje. Od hospitalizacija, misli i pokušaja o samoubistvu i totalne nezainteresovanosti za okolinu, uspela je da završi fakultet, da se zaposli, ide na neke edukacije... još uvek škripi sa emotivnim vezama, pronalaženje partnera joj je najbolnija tačka ali nije život samo biti u ljubavnoj vezi sa nekim i ne treba nas to demoralisati za mnoge druge stvari koje možemo učiniti za sebe i svet uopšte i uživati u svim čarima koje nam on pruža.
Razgovaramo i o deci, zbog terapije koju uzima i svega kroz šta je prolazila je to pitanje neizvesno... Kako već bude, postoje i druga rešenja da se ostvarimo, suočavanje i prihvatanje mogućnosti prvo pa onda razmatranje šta i kako dalje. Samo ne treba očajavati, boriti se do poslednjeg trena

[Calla]

kao prvo da ti se zahvalim za tvoje poklonjeno korisno stivo I vrjeme koje nam ovdje ostavljas ako stignes pronaci par primjera ostavi nam I nesta za nenasilnu komunikaciju, Tehnika koja se I te kako moze nauciti I u virtualnom nasem svjetu ovdje na bosanskom forumu,

[srculence7]

kao prvo da ti se zahvalim za tvoje poklonjeno korisno stivo I vrjeme koje nam ovdje ostavljas ako stignes pronaci par primjera ostavi nam I nesta za nenasilnu komunikaciju, Tehnika koja se I te kako moze nauciti I u virtualnom nasem svjetu ovdje na bosanskom forumu,

Mislim da ima na nekim stranicama ali postaviću, uglavnom je ona i prioritet kod edukacija koje sprovodimo u školama ❤

[Calla]

E upravo tu za djecu dobro ce nam doci I ovdje je puno razigrane djecice

[Sibila]

Jedna moja školska drugarica se već duže vreme bori sa depresijom, ali sada ima pomaka što me izuzetno raduje. Od hospitalizacija, misli i pokušaja o samoubistvu i totalne nezainteresovanosti za okolinu, uspela je da završi fakultet, da se zaposli, ide na neke edukacije... još uvek škripi sa emotivnim vezama, pronalaženje partnera joj je najbolnija tačka ali nije život samo biti u ljubavnoj vezi sa nekim i ne treba nas to demoralisati za mnoge druge stvari koje možemo učiniti za sebe i svet uopšte i uživati u svim čarima koje nam on pruža.
Razgovaramo i o deci, zbog terapije koju uzima i svega kroz šta je prolazila je to pitanje neizvesno... Kako već bude, postoje i druga rešenja da se ostvarimo, suočavanje i prihvatanje mogućnosti prvo pa onda razmatranje šta i kako dalje. Samo ne treba očajavati, boriti se do poslednjeg trena

meni se obratila kolegica sa posla...tako pricale...nastojala sam je podrzati i da se ne prepada...
kaze ne mogu da vjerujem da je ovako zeznuto....




koristim priliku ...bice ti drago cuti da me depresija vec godinama nije savladala...i vec niz godina sam bez ad. na sta sam licno ponosna....
ono na cemu trebam i sto pokusavam je redanje prioriteta.
..to mi nikad nije islo od ruke...

[Tasmanijski tigar]

Ja njemu kazem kako to sve meni izgleda i vidim da on i sam to zna ali opet trazi izgovore (kako se necu derati kad...., kako necu biti ljut kad....). Onda kazem da su to sve sitnice tj nisu dovoljan razlog da reaguje kako reaguje. Onda se samo naljuti
Apetit je dobar, zdravlje isto, navodno ne moze zaspati do 3, 4, 5, ujutro i onda spava do podne.
Kazem mu da nekolika jutra ustane ranije pa ce navece moci zaspati ali se onda opet naljuti.
Mozda, sto ti kazes, nema tu nekog pomaka dok sam ne skuzi.

Pokušaj ovako.
Svaku večer ubaci mu tablete za spavanje u čaj, i prati kada će zaspati.
Ako ne djeluje pojačavaj dozu i pomijeraj vrijeme ispijanja čaja, soka... prema akšamu, ikindiji...
Bitno je da zaspi do 22:00

[srculence7]

Ja njemu kazem kako to sve meni izgleda i vidim da on i sam to zna ali opet trazi izgovore (kako se necu derati kad...., kako necu biti ljut kad....). Onda kazem da su to sve sitnice tj nisu dovoljan razlog da reaguje kako reaguje. Onda se samo naljuti
Apetit je dobar, zdravlje isto, navodno ne moze zaspati do 3, 4, 5, ujutro i onda spava do podne.
Kazem mu da nekolika jutra ustane ranije pa ce navece moci zaspati ali se onda opet naljuti.
Mozda, sto ti kazes, nema tu nekog pomaka dok sam ne skuzi.

Pokušaj ovako.
Svaku večer ubaci mu tablete za spavanje u čaj, i prati kada će zaspati.
Ako ne djeluje pojačavaj dozu i pomijeraj vrijeme ispijanja čaja, soka... prema akšamu, ikindiji...
Bitno je da zaspi do 22:00

Tebi nisam htela ovog srcastog ali greši čovek

[srculence7]

meni se obratila kolegica sa posla...tako pricale...nastojala sam je podrzati i da se ne prepada...
kaze ne mogu da vjerujem da je ovako zeznuto....

koristim priliku ...bice ti drago cuti da me depresija vec godinama nije savladala...i vec niz godina sam bez ad. na sta sam licno ponosna....
ono na cemu trebam i sto pokusavam je redanje prioriteta.
..to mi nikad nije islo od ruke...

Naravno da jeste
I kod tog ređanja prioriteta, nemoj sebi stvarati pritisak da mora biti kao i kod drugih, taj redosled ili to nešto što je drugima važno da bude i kod tebe. Svi smo mi različiti, drugačije opažamo i doživljavamo svet i sebe u njemu, drugačije razmišljamo i dajemo neki smisao svom postojanju a ti ćeš već znati ili naučiti čemu i kome daješ prednost... Samo hrabro

[Nora Ibsenova]

Srcule, kako se kutarisat racionalizacije i intelektualizacije?

[Mutevelija]

Jedna moja školska drugarica se već duže vreme bori sa depresijom, ali sada ima pomaka što me izuzetno raduje. Od hospitalizacija, misli i pokušaja o samoubistvu i totalne nezainteresovanosti za okolinu, uspela je da završi fakultet, da se zaposli, ide na neke edukacije... još uvek škripi sa emotivnim vezama, pronalaženje partnera joj je najbolnija tačka ali nije život samo biti u ljubavnoj vezi sa nekim i ne treba nas to demoralisati za mnoge druge stvari koje možemo učiniti za sebe i svet uopšte i uživati u svim čarima koje nam on pruža.
Razgovaramo i o deci, zbog terapije koju uzima i svega kroz šta je prolazila je to pitanje neizvesno... Kako već bude, postoje i druga rešenja da se ostvarimo, suočavanje i prihvatanje mogućnosti prvo pa onda razmatranje šta i kako dalje. Samo ne treba očajavati, boriti se do poslednjeg trena

Kako neko moze imati dijagnostikovanu depresiju a proći na testu psihickom kao sve OK je?

Da li moze data dijagnoza biti pogrešno nekoj osobi.

Dok sam tek počeo raditi u firmi imao sam socijalnu anskizosnost dlanovi bi se znojili bio bi nervozan zbunjen sramezljiv, ali evo mjesec dana kako radim i vise me ljudi gleda i svejedno mi je, nekako je isčezlo to sto sam osjećao.
Uklopio sam se i više komuniciram sa ljudima, osjećam se bolje, da iskren budem komuniciram vise i sa zenama, jer takva je firma ima pola muskaraca pola zena.
NEkako na poslu mi je lakse se opustiti nego kad sam u kafiću pa imam nepoznatu ženu kojoj trebam prići, ovo mi je sve poznato, opušteniji sam mogu voditi razgovore dugo dugo vremena od ranog jutra sa kolegicama.
Ne bi rekao da sam se nešto prije plašio žena i osjećao nervozno, plašio sam se sebe, i strah sam imao da ne pogriješim. Da šta
DA šta pogrešno ne kažem, i da ne zeznem nešto uopćeno
I sve je to vremenom isčezlo, eh sad imam strah da se neće opet ta socijalna anksioznost vratiti i da se neću nekad povuci u sebe kasnije tamo drugim prilikama?

[srculence7]

Srcule, kako se kutarisat racionalizacije i intelektualizacije?

Mehanizmi odbrane, iako se odvijaju automatski, bez svesne kontrole, su u suštini naučena ponašanja koja nas prate još od detinjstva. Svi se služimo njima kako bi se zaštitili, sačuvali integritet Ega. Ako izuzmemo one zrele poput sublimacije ili kompenzacije, ostalima ne bi trebalo da se služimo na duže staze jer mogu dovesti do regresije, stagnacije i sl.
Kod intelektualizacije se preterano razmišlja o problemu, udubljuje se u analize različitih aspekata problema, kako bi se izbeglo suočavanje sa emocijama koje je problem prouzrokovao i koje dovode do nelagodnosti, koje su neprijatne po nas. Zato je potrebno premestiti fokus.
Iako poznavanje problema sa kojima se osoba suočava može umanjiti strah od samog problema, ovaj mehanizam ne može da nadomesti potrebu za emocionalnom obradom.
Neprijatne, negativne emocije koje nastaju, nisu doživljene i zato stvaraju pritisak koji može biti uzrok dodatnih problema pa je bitno raditi na introspekciji, prepoznavanju onog što se u nama zbiva i dozvoliti da se i negativne emocije dožive, iako to izaziva neprijatnost. I to se uči. Psihoterapeut tu može biti od pomoći.
Što se racionalizacije tiče, može se poraditi na jačanju samopouzdanja i samopoštovanja. Na primer kroz edukacije, društveno angažovanje, praktično iskustvo, vežbanje i sl.

[Nora Ibsenova]

Srcule, kako se kutarisat racionalizacije i intelektualizacije?

Mehanizmi odbrane, iako se odvijaju automatski, bez svesne kontrole, su u suštini naučena ponašanja koja nas prate još od detinjstva. Svi se služimo njima kako bi se zaštitili, sačuvali integritet Ega. Ako izuzmemo one zrele poput sublimacije ili kompenzacije, ostalima ne bi trebalo da se služimo na duže staze jer mogu dovesti do regresije, stagnacije i sl.
Kod intelektualizacije se preterano razmišlja o problemu, udubljuje se u analize različitih aspekata problema, kako bi se izbeglo suočavanje sa emocijama koje je problem prouzrokovao i koje dovode do nelagodnosti, koje su neprijatne po nas. Zato je potrebno premestiti fokus.
Iako poznavanje problema sa kojima se osoba suočava može umanjiti strah od samog problema, ovaj mehanizam ne može da nadomesti potrebu za emocionalnom obradom.
Neprijatne, negativne emocije koje nastaju, nisu doživljene i zato stvaraju pritisak koji može biti uzrok dodatnih problema pa je bitno raditi na introspekciji, prepoznavanju onog što se u nama zbiva i dozvoliti da se i negativne emocije dožive, iako to izaziva neprijatnost. I to se uči. Psihoterapeut tu može biti od pomoći.
Što se racionalizacije tiče, može se poraditi na jačanju samopouzdanja i samopoštovanja. Na primer kroz edukacije, društveno angažovanje, praktično iskustvo, vežbanje i sl.

Hvala srcule.

[srculence7]

Kako neko moze imati dijagnostikovanu depresiju a proći na testu psihickom kao sve OK je?

Da li moze data dijagnoza biti pogrešno nekoj osobi.

Dok sam tek počeo raditi u firmi imao sam socijalnu anskizosnost dlanovi bi se znojili bio bi nervozan zbunjen sramezljiv, ali evo mjesec dana kako radim i vise me ljudi gleda i svejedno mi je, nekako je isčezlo to sto sam osjećao.
Uklopio sam se i više komuniciram sa ljudima, osjećam se bolje, da iskren budem komuniciram vise i sa zenama, jer takva je firma ima pola muskaraca pola zena.
NEkako na poslu mi je lakse se opustiti nego kad sam u kafiću pa imam nepoznatu ženu kojoj trebam prići, ovo mi je sve poznato, opušteniji sam mogu voditi razgovore dugo dugo vremena od ranog jutra sa kolegicama.
Ne bi rekao da sam se nešto prije plašio žena i osjećao nervozno, plašio sam se sebe, i strah sam imao da ne pogriješim. Da šta
DA šta pogrešno ne kažem, i da ne zeznem nešto uopćeno
I sve je to vremenom isčezlo, eh sad imam strah da se neće opet ta socijalna anksioznost vratiti i da se neću nekad povuci u sebe kasnije tamo drugim prilikama?

Kakav test si radio?
Za uspostavljanje dg se radi čitava baterija kliničkih testova.
Imao si verovatno strah od nepoznatog i neizvesnosti. Sada si se upoznao sa sredinom, radom, kolegama, prošao je taj period prilagođavanja na novonastalu situaciju, verovatno je stiglo i olakšanje u tom finansijskom smislu i po pitanju zavisnosti od drugih pa se samim tim smanjila i napetost i telesne manifestacije do kojih ona dovodi.

[Nora Ibsenova]

Jedna moja školska drugarica se već duže vreme bori sa depresijom, ali sada ima pomaka što me izuzetno raduje. Od hospitalizacija, misli i pokušaja o samoubistvu i totalne nezainteresovanosti za okolinu, uspela je da završi fakultet, da se zaposli, ide na neke edukacije... još uvek škripi sa emotivnim vezama, pronalaženje partnera joj je najbolnija tačka ali nije život samo biti u ljubavnoj vezi sa nekim i ne treba nas to demoralisati za mnoge druge stvari koje možemo učiniti za sebe i svet uopšte i uživati u svim čarima koje nam on pruža.
Razgovaramo i o deci, zbog terapije koju uzima i svega kroz šta je prolazila je to pitanje neizvesno... Kako već bude, postoje i druga rešenja da se ostvarimo, suočavanje i prihvatanje mogućnosti prvo pa onda razmatranje šta i kako dalje. Samo ne treba očajavati, boriti se do poslednjeg trena

Drago mi je čuti kad ljudi napreduju, pa makar to bili i neki mali koraci.

Ja sam, skoro poput te tvoje prijateljice se izborila sa depresijom, baš baš jakom depresijom i anksioznošću i traumom i neki dan sam na terapiji kod psihologa sasvim spontano rekla na šta ima novo: " ma ništa posebno, samo se nekako dobro osjećam u svojoj koži."

I mogu reći da se ništa na svijetu ne može poredit sa tim osjećajem.

Za taj osjećaj se vrijedi na sve načine boriti protiv depresije.

[srculence7]

Drago mi je čuti kad ljudi napreduju, pa makar to bili i neki mali koraci.

Ja sam, skoro poput te tvoje prijateljice se izborila sa depresijom, baš baš jakom depresijom i anksioznošću i traumom i neki dan sam na terapiji kod psihologa sasvim spontano rekla na šta ima novo: " ma ništa posebno, samo se nekako dobro osjećam u svojoj koži."

I mogu reći da se ništa na svijetu ne može poredit sa tim osjećajem.

Za taj osjećaj se vrijedi na sve načine boriti protiv depresije.

I meni je drago što otvoreno o tome govoriš, trebalo bi svakako više posvetiti pažnju mentalnom zdravlju jer nekako se i u praksi pokazalo da ljudi kad ih nešto telesno muči odu kod dr a kad duša zaboli, kad imaju neki problem psihičke prirode, sa kojim se ne mogu sami izboriti, to nekako zanemare, guraju po strani jer sramota je biti "slab" i ranjiv... a onda uzme maha to odlaganje...
I super što se dobro osećaš

[Mutevelija]

Kako neko moze imati dijagnostikovanu depresiju a proći na testu psihickom kao sve OK je?

Da li moze data dijagnoza biti pogrešno nekoj osobi.

Dok sam tek počeo raditi u firmi imao sam socijalnu anskizosnost dlanovi bi se znojili bio bi nervozan zbunjen sramezljiv, ali evo mjesec dana kako radim i vise me ljudi gleda i svejedno mi je, nekako je isčezlo to sto sam osjećao.
Uklopio sam se i više komuniciram sa ljudima, osjećam se bolje, da iskren budem komuniciram vise i sa zenama, jer takva je firma ima pola muskaraca pola zena.
NEkako na poslu mi je lakse se opustiti nego kad sam u kafiću pa imam nepoznatu ženu kojoj trebam prići, ovo mi je sve poznato, opušteniji sam mogu voditi razgovore dugo dugo vremena od ranog jutra sa kolegicama.
Ne bi rekao da sam se nešto prije plašio žena i osjećao nervozno, plašio sam se sebe, i strah sam imao da ne pogriješim. Da šta
DA šta pogrešno ne kažem, i da ne zeznem nešto uopćeno
I sve je to vremenom isčezlo, eh sad imam strah da se neće opet ta socijalna anksioznost vratiti i da se neću nekad povuci u sebe kasnije tamo drugim prilikama?

Kakav test si radio?
Za uspostavljanje dg se radi čitava baterija kliničkih testova.
Imao si verovatno strah od nepoznatog i neizvesnosti. Sada si se upoznao sa sredinom, radom, kolegama, prošao je taj period prilagođavanja na novonastalu situaciju, verovatno je stiglo i olakšanje u tom finansijskom smislu i po pitanju zavisnosti od drugih pa se samim tim smanjila i napetost i telesne manifestacije do kojih ona dovodi.

A to za vojsku ovo sad za firmu nije bilo potrebe ići psihologu i psihijatru, šta sam radio izvadio krv, pregledao oči i još neke preglede, nisu nas slali ovoj mojoj iz sela što priča okolo da sam lijen,
DA bilo je pitanja na koja sam dao netačne odgovore tipa.
Da li ti ko od roditelja ima epilepsiju, imas li prosirene vene.
Sam mislim sta me pitas imam li hos li pregledati.
I ja rekoh nemam hajmo dalje, mada mućka je bila i kad su precrtali ovi iz firme da se ne radi na mašinama , kaže medicinska precrtajte ovu (valjda skuplje će biti , više koštati firmu) i precrtaše.
Da bilo je i snimanje srca.
A onaj oftmolog kad mi je govorio da citam iz one sveske slova, cekaj kaze kud si pozurio, rekoh jesam pozurio, kaze vidim ja da ti vidis.

[Tasmanijski tigar]

Pokušaj ovako.
Svaku večer ubaci mu tablete za spavanje u čaj, i prati kada će zaspati.
Ako ne djeluje pojačavaj dozu i pomijeraj vrijeme ispijanja čaja, soka... prema akšamu, ikindiji...
Bitno je da zaspi do 22:00

Tebi nisam htela ovog srcastog ali greši čovek

Jesi, jesi...

Nego, ima li šta protiv sramežljivosti? Ja pocrvenim u licu, haman kada se nasmijem, odnosno i u momentu kada me nije sram. Naravno, najviše se zarumenim kada me je sram i kada sam ljut.
Da li postoje tablete za takvo stanje?

[Masamune]

Radili psihotest neki dan... kaže nacrtajte čovjeka i ženu, a ja totalni antitalent za crtanje. Nacrtam čiča gliše muško i žensko i odnesem joj.
Kad ona poče nabrajati da imam neke velike probleme koje trpim, da me nešto puno tišti, da bih trebao potražiti stručnu pomoć, da bih trebao svašta nešto uraditi... 5 minuta ona meni nabraja samo na osnovu crteža. Džaba što ja njoj govorim da jednostavno ne znam crtati niti volim... ona svoje pa svoje. Zapisala je to svoje zapažanje i šta će dalje biti s tim nemam pojma

De mi srcule objasni ovo gore odakle njoj tako nešto

Nikad nisam bio sretniji u životu.