"DUŠA"

[sann]

Srce joj je treperilo poput ptice u krletki.
Ostala je budna do same zore.Lomila se.Razum joj je govorio da se okane romanticnih misli,da pobegne od svih emocija glavom bez obzira.A srce? Srce ju je izdavalo. Pri same pomisli na njegove oci,njegov glas,dodir,dah joj se ubrzavao,a srce divlje kucalo. Znala je da se zaljubila. ''Najzad'' pomisli, ''neka bude sta bude.''.............

[sann]

Porazi su tu da bi iz njih ucili..
Ja sam na svojim diplomirala vise puta..
Ali i dalje gresim..
Poverenje je skupa stvar… Ne dajem ga bas svakom prolazniku koji prodje kroz moj zivot… Ljudi odlaze...
i neka ih… Ostaju samo oni pravi.. Vredni paznje… Davno sam naucila da nema osobe koja me nece izdati… Jos uvek nisam izgubila sposobnost da oprostim…. Ali ni da zaboravim…
Sve pamtim, belezim u svesku prepunu imena i cekam…
Prvi put, drugi… Treci put samo precrtam ime… I tu je kraj… Nema “izvini”, nema “oprosti” .. Ako ti iz svojih gresaka nisi nista naucio do sada , neces nikada… A ja strpljenja za novu izdaju vise nemam… Ostaju uspomene , precrtana imena… Ali od toga se ne zivi… Zato idem napred… Uporno, uzdignute glave… Do nekog novog imena… I ucim.. Da ne budem kao oni koji su precrtani….

[sann]

Odavno nisam zalazila ovdje.U mjesto isprepletano tajnim nitima duša. E moj prijatelju po duši... Odavno nisam imala šta za kazati,šta za priznati.Odavno nisam imala nit. Sinoć,.....tamo negdje oko ponoći pod moje pendžere,zamagljene i tople,neko krišom spusti klupko.Klupko brzo ispredenih niti. Spusti ga,......pokuca i ode. Provirila sam ispod spuštenih zastora na pendžeru duše,pogledom tražila lik.Lik iz ponoćne besjede. Nikad ga nisam vidjela,a tražila sam kao da ga znam.Nikad ga nisam čula,a slušala sam kao da jesam. I ne vidjeh ništa.Samo maglu koja se spustila na grane trešnje.Samo maglu koja je u talasima hrlila u moju sobu,obasjanu vatrom iz kamina,zagrljenu toplinom. Klupko,...tako malo je stajalo na mom dlanu.Tako malo na izgled,a veliko na dodir.Razli se neka čudna toplina mojim već promrzlim tijelom.Opet mi je hladno,ali samo po koži.Opet mi je hladno,ali samo po usnama koje nemaju snage da pitaju:“A ko si ti?“. Tako hladno,......tako toplo.....čudan neki osjećaj.... Zatvorih prozor,navukoh zastore od sna.Ali ne zaspah.San kao za inat nije želio da me posjeti.Gledam niti,pipkam ih vrhovima prstiju,i zamišljam kako bi sad bilo lijepo istim tim vrhovima,žmureći prepipati lice neznanca.Pronaću mu bore smijalice,oči.....dotaknuti usne. Ne znam mu obrise lica,na kraju krajeva ne zanimaju me,ali eto pretpostavljam da je blago,toplo,nježno...jer kako bi drugačije bilo,njegove riječi bile su takve. Ne znam ga,ali ga znam.Donijele ga meni tuđe predrasude,spustile ga nježno i on ostade..........

[sann]

Opet sam te trazila, u nekim mracnim sobama gdje tutnje tudje proslosti. U nekim drugim ljudima, koji ti ni po cemu ne slice. Na tudjim dlanovima, u praznim pogledima, na pijanim usnama umisljenih pjesnika............ali nigdje te nema......... Tvoja tisina pise duga pisma i tvoja odsutnost nema svoje ime. Sa druge strane razuma, jos uvijek dolutas sanjiv i djetinjasto zanesen nekim tako obicnim stvarima. Ostavis otiske prstiju, izguzvanu postelju i par stihova prodje. Da ne zaboravim i nikad sebi ne oprostim sto te sa svakim jutrom opet izgubim. Tebe koji si dan i noc i onaj san koji se ceka zivotima uzastopno!!!!

[ytube][/ytube]

[sann]

....Kad bolje razmislim, i nisam ja za tebe stvorena. Za tebe su one mnogo lepe i uglađene, u čijim očima nećeš biti savršen. One što nikad ne kažu šta misle, kojima nećeš biti razlog da stihove klepaju. One što sve znaju bolje, da prvo vole sebe i nekad možda tebe. Njima te ostavljam ...i tebi- da me pokušaš izmisliti opet..........

[ytube][/ytube]

[sann]

Preci cu granicu
SADA i sjecanja,
uhvatiti korak uspomena,
da bol iscezne.
Zaplescu mrezu
od svilenih snova,
otvoriti vrata nova
da sreca me dotakne.
Sama cu graditi
to sto si srusio,
saptati rijeci
koje si sutio,
i prozor nade odskrinuti.
Sama cu bol prevariti,
ranjenu suzu zalijeciti,
dodiru ljubavi predati
i srecu gledati.
Ja mogu ponovo voljeti.......

[lisko]

dobar ovaj samo nastavi vuciceee

[sann]

Kada vidiš da gledam negde u daljinu, samo pusti. To me malo sećanja ponesu. Ali ne brini, proći će. I nije vredno tvoje brige, to je samo mala nostalgija za nečim što je moglo biti, a nije..

[ytube][/ytube]

[sann]

[sann]

Htela sam samo deo tebe...
Onaj maleni deo gde
dusa moja spava...
Htela samo jednu suzu-
prozirnu,neznu ...
Htedoh s njome
umiti sebe,sprati snove-
i otici polako,necujno,
tiho,tise da ne probudim zelje...
Jer,nije tesko volete,
ali zelje su te koje bole...
Ta nevidljiva spona
izmedju jave i sna,
izmedju vecnosti i trena...
Zelje su nekada pravi blagoslov-
zelje su nekada cisto prokletstvo,
tiha patnja i prica bez kraja...
Ali jedna zelja nema kraja,
nema ni pocetka,
a zlatna sredina se krije izmedju
redova knjige koja se zove sudbina...

[sann]

NE OSVRĆI SE NIKAD!!!

Ne osvrći se nikad i ne misli često

na neku davno pređenu stazu

jer sve što je bilo više biti neće

i svi smo mi ovde samo u prolazu.

Ne plači za igračkom što je slomljena,

jer svi smo mi igračke u nečijoj ruci,

sudbina je ona koja konce vuče

i kada smo srećni, i kad smo na muci.

Ne, ne misli nikad da je moglo drukčije

ne tuguj za cvetom što u tebi vene,

jer sve tvoje tuge, kad proleti vreme

biće jednog dana samo uspomene.

Ne čeprkaj mnogo po prošlosti svojoj

i ne skupljaj po njoj mrve prošle sreće,

jer i mi smo mrve pod nebeskom kapom

i sve što je bilo više biti neće.

Ne žali za nekim koga više nema,

nego reci samo: lepo nam je bilo

Sačuvaj ga negde u sećanju svome,

kao ptiće što se na dnu gnezda skrilo.

Ne žali za vinom što je proliveno

i ne skupljaj stakla polomljene čaše,

jer jedino mozeš da ozlediš sebe,

a vina još ima prepune su flaše…

Ne osuđuj život, ne proklinji snove,

ne tuži za srećom što je nekad bila.

Tek treba da sanjaš! Tek treba da letiš!

A tebi još nisu polomljena krila.

I ne misli nikad da ne može bolje,

da ne može lepše, da ne može više,

jer ti si još uvek na početku knjige,

koju ovaj život otvara i piše.

Ne gledaj daleko i ne traži zvezdu,

što se negde sjaji na nebu visoku,

jer zvezde su lepe ali su daleko

a najlepša zvezda sija u tvom oku.

I sve što je sada biće samo prošlost,

niko od nas ne zna šta ga sutra čeka,

a sreća je možda odmah tu, kraj tebe,

ni zauvek prošla, ni tako daleka…

[sann]

....Ako poželiš da ikada progledas, da više ne priviđaš Stavi svoje telo na mrežu od niti narda Stvorenih od zvezdane prašine, pogleda mornara Zaljubljenog u sirenu i korena narda.Nitima narda moguće je povezati razna mesta I mnogobrojna vremena i ljude po uputstvima Zagubljenim kao sto smo i mi, o stvaranju Mreže zivota koja otvrara oči tkača.

Zatvori oči I pomisli na sebe, ono sto jesi i sto si bio poveži nitima narda sa onim sto misliš da jesi i da si bio, zatim poveži ono što misliš da ćeš biti sa onim sto želis da budeš, i onim što ćeš biti. Potom poveži sebe sa onima koje voliš, Koje misliš da voliš, koji tebe vole a zatim tim istim nitima Poveži se sa onima sa kojima ziviš , sa kojima bi želeo da ziviš Onima koje si voleo, i koje si mislio da voliš, Kao i onima koje nikada nisi voleo a trebao si.

Na kraju poveži nitima narda mesto na kome jesi,Sa mestom na kome bi voleo da budeš,Mesta na kojima si bio srećan i tužan kao i Mesto na kome si je prvi put poljubio i Mesto na kome si je ostavio.

Lagano zatim na mrežu narda polozi svoje telo Bez straha da ćeš propasti ili se izgubiti u tim čarobnim nitima Jer samo tako ćeš otkriti da li si svestan Da li živiš ili misliš da živiš, da li vidiš ili priviđaš.

Udobnost čarobne mreže narda čitaj ovako:Ako ti je lepo i osećaš mir, ili te žulja i neprijatno ti je Onda si ili suviše lagao Ili si imao sreće da si ono što misliš da jesi.Ako si lagao sebe, mrežu baci i tkanje ponovi.Ako su osecanja pomešana jos ima nade, progledaćeš.

By Maks Branks

[sann]

Moja si tajna...
Ceznjom uvijena,
u vremenu zarobljena-
bludnim mislima cuvana....
Moja si tajna...
U pijanim nocima tiho prizivana,
novim danom u izmaglici zore
proterana,i opet prizivana...
Moja si tajna...
Vrelom suzom umivana,
nemim recima ispisana,
dodirom bez dodira voljena...
Moja si tajna...
Svedok moga bola,
moja svetla strana-
savrsena polovina,
i neostvareni san...
Moja si tajna...
Moja najsjajnija zvezda-
i moja tamna strana...
Moja si tajna...
Vecita,nestvarno stvarna,
savrseno nesavrsena-
ljubavlju dozivana...
Tajno moja,nema kraja...
Samo se skupi i cuti-
dozvoli mi.........

[sann]

Tvoj pogled pun ljubavi u moje se oči urezao ...
Tvoje iskrene rječi u Duši ostale da me žive i ubijaju u isti mah...
Tvoj osmijeh predivni mrtvo mi srce oživio ...
Osjećala sam se voljeno ... voljeno ...
Tvoje sigurne ruke utočiste mi pružile na tren ... samo na tren...
Poljubac ...dodir ... ode u zaborav ,jer prekratko je trajalo ...
Dotaknusmo zvijezde ...to ostade da se pamti ...
Željna ću te ostati ...
Zauvijek ...

[sann]

[ytube][/ytube]

[sann]

[ytube][/ytube]

[sann]

...Spusti svoj ego...
Zaklanjas mi sjane
zrake zaboravljene srece...
Cutis...
I tebe su umorile lazi,
sitne obmane,
i beskrajne prazne besede...
Sta jos reci?!
Strast govori umesto nas,
jer kada potrosis reci
ostaju samo obrisi
ceznje i pozude...
Ostaje i ova noc-
kao nemi svedog bola...
Zasto tako prokleto boli?
Stvoreni smo od ljubavi,
ljubav ne zna za bol -
ljubav ne zna za tu
pritajnu patnju....
Gorki su plodovi ove ljubavi,
ili su mozda ovo samo strasti?
Volim,jer jedino tako znam
da zivim-da postojim...
I neka boli...
Neka su sve ovo niske strasti,
uzvrele zelje,bludne pijane noci...
Bol ne moze biti jaca od ljubavi.........

[sann]

......Potrazi me u ocima mjeseca,
na dlanu nebeskih poljana,
sumraku sto se iskrada
Izmedju prvih i zadnjih stihova,
napisanim pricama.
U najsvijetlijim ponorima,
mozda sam zalutala
kad sam te trazila.

Ulicama zaspalih sjena,
predgradju probudjenih uzdaha.
Iza zatvorenih vrata,
iza prozora prikovanim kisama.
U koraku prosijaka,
njegova sudbina,moja istina

Potrazi me...
Na pocetku kraja,
januru u odjelu maja
i osmjehu uvele ruze.
Potrazi me,gdje me niko trazio nije
Cekanja bole,traju sve duze.
Potrazi me...da cujem sta ti dusa krije.
Potrazi me...

[sann]

....Ovih dana ne trazim pomoc, ovih dana trazim utociste..
Ne trazim rame za plakanje, trazim utjehu...
Ne trazim neprospavane noci, trazim mir...
Ne trazim rijeci, trazim tisinu koja sve kaze..
Pa ko kaze da nisam hitan slucaj i mozda pisem jer ne razumijem samu sebe, ali kako god...kad ovo sutra budem citala pitat cu se gdje je ova JA, znam da je nikad vise nece biti...

[sann]

Noć. Sedim. Postojim. Ćutim... tako bi možda trebalo da ostarim, a da usput ne grešim. Ali neki đavo me neprestano goni da prihvatam najluđe pozive i da se mešam sa svetom... tada se otvaram više nego što bih smela, osigurači mi popuštaju, svi su dobronamerni, i svi me obožavaju... mada znam da posle svega nailazi kajanje...