Ljubav je kad na velikom odmoru, dotrči iz mašinske do ekonomske da te poljubi, pa se vrati nazad u školu. Kad istresete sve iz novčanika, i saberete da kupite hamburger, jedan, pa ga po pola jedete.
Ljubav je kad je on šećeraš, a čuva punu laticu tvojih omiljenih slatkiša u domu. Ljubav je i "doći ću po tebe večeras, radila si čitav dan". I kad ti drži kosu i puše ti za oznojeni vrat "jel' ti vruće?"
I ovo je ljubav.Vodili smo ljubav. U malom stanu od dvadeset kvadrata u najljepše doba jednog junskog dana uradili smo nešto što se samo ljubavlju može zvati. Kroz maleni prozor kupatila, otvoren da pravi makar mali povjetarac kroz stan, dopirao je miris gipsa i boja iz susjednog ateljea. Tamo negdje, izvan naša četiri zida, brujao je život.
Kakofonija zvukova dopirala je kroz naš jedini prozor u svijet. Beba je plakala na svako pola sata, između ritminčnih, ravnomjerno raspoređenih vrisaka, čula se očajna majka. Bračni par u zgradi preko puta se ponovo svađao. Lupali su stvarima po stanu, derali se pa tiho, tiho šaptali. Toliko tiho da su bili glasni.
"Je li ti vruće?" pitao je dok mi je puhao zrak po vratu.<br>"Nije" odgovorila sam ljubeći mu vrh nosa.
Sa katedralinog zvonika se ponovo čulo lupanje zvona. Četrdeset i prvi put tog dana. Lišće je šuštalo pod večernjim povjetarcem. "Benjoooooooooooooooo" prolamao se kroz zrak glas komšinice sa drugog.
"Hoćemo li šta raditi večeras, ili ćemo se samo izležavati?" pitao me skupljajući moju vlažnu kosu sa mojih ramena i svojih grudi. Mhmmmhm promumljala sam i zabila glavu dublje u njegova njedra, ošamućena toplinom i orgazmom.
